Да не цитирам све коментаре везане за ову фотографију...
Очигледно се ради о помену палим немачким војницима у Првом светском рату а сенка коју видимо упућује да се овај скуп налази управо испред овог споменика
Овом догађају присуствују и два мађарска официра, као представници немачких савезника из Великог и рата у коме је фотографија настала, касније названог Други светски рат.
Иако је ово гробље искључиво немачко, дакле нема сахрањених аустроугарских војника, па самим тим ни мађарских, протокол је налагао да се ту нађу и ови официри.
Што се српских официра тиче, без сумње се ради о представницима Српске државне страже, официрима који носе свечану зимску униформу.
Тзв. недићевци су били опремљени униформама Жандармерије Краљевине Југославије а Српски добровољачки корпус (тзв. љотићевци) униформама Војске Краљевине Југославије, с тим што су били повремено снабдевани и комадима немачке униформе.
Забуна око италијанског шлема који се након капитулације овог немачког савезника, појавио као део опреме СДК, произилази из сличности овог шлема са чешким шлемом М32 који је наша војска радила по лиценци а који је био најзаступљенији у СДК.
Када помислимо на Војску Краљевине Југославије, одмах нам на памет пада француски шлем М15 који је био најбројнији али је пред рат био у фази повлачења из употребе модернизацијом униформе која је укључивала и лиценцирани нови шлем.
Да се вратимо на тему...
Питам се да ли су посетили и споменик српским јунацима који је подигао фон Макензен?
Topčider је написао/ла:
POZDRAV SVIMA ...
Хвала Топчидеру на разрешењу загонетке, погодио сам локацију и повод али ми није деловало немогуће да је у питању 1942. бар када су српске униформе у питању, јер су припадници СДС носили управо униформе жандармерије и војске наслеђене из Краљевине Југославије.
Дакле, погрешио сам време одржавања помена мада ми је овако Топчидер посредно разрешио дилему о томе да ли је овај скуп стајао и пред спомеником "Hier ruhen Serbische Helden".
Кључна фигура за разрешење ове енигме био је Виктор фон Херен, немачки велепосланик у Београду, врло занимљива личност, активан учесник догађаја пред напад Немачке на Југославију.
Ево пар редова из фељтона др Бранислава Глигоријевића у којима се спомиње фон Херен:
U tom cilju ministar Ninčić posetio je Fon Herena i, uz izvinjenje za antinemačke ispade u vreme demonstracija, uveravao ga da će jugoslovenska vlada poštovati sve međunarodne ugovore uključujući i najnovije Trojni pakt, potpisani 25. marta u Beču. Nemački poslanik primo je ovo k znanju i učinio je sve da svoju zemlju odvrati od agresije na Jugoslaviju. Obaveštavajući Ribentropa da jugoslovenska vlada prihvata potpisani Pakt, Fon Heren je i puč od 27. marta prikazao u nešto drukčijem svetlu:
„Nije ga sprovela vojska, već samo 29 zaverenika, većinom mladih vazduhoplovaca... Stanovništvo Beograda nije uzelo učešća u prevratu u bilo kom obliku... Veselje prva dva dana bilo je izraz raspoloženja zbog stupanja mladog Kralja na presto i ulaska uglednih Srba u vladu... Ekscesi tokom prvog dana bili su organizovani od strane komunista i Jevreja, protiv volje vlade i naroda... U narodnim masama ima mržnje prema Italiji, a ne prema Nemačkoj. Pod ovim prilikama kaznenu ekspediciju protiv Beograda ne bi razumeli, već bi kao nepravdu shvatili i oni jugoslovenski krugovi koji su prema nama prijateljski raspoloženi... Ne bi se smelo desiti da Nemačku vode impulsi, već jedino odgovarajuće vojne potrebe.“
Dok je dobronamerni Fon Heren pokušavao da odvrati svoju vladu od rata sa Jugoslavijom, u Beogradu se još pokušavalo da se u Berlin pošalje ministar Ninčić, a u Rim potpredsednik vlade Slobodan Jovanović. Tražilo se i od britanske vlade da omogući povratak u zemlju Stojadinovića, pošto Nemci u njega imaju više poverenja. Sve je to palo u vodu kada je Nemačka opozvala svog ambasadora Fon Herena iz Beograda.
Meni je fotogradija sa groblja delovala sve kao da je snimljena u vreme mira - vidi se samo jedan Nemac, jedan Ausrtijanac, trojica naših oficira....
Nisu mi delovali kao nedićevci u žandarskim uniformama, već kao dobro "uhlebljeni" oficiri Kraljevine Jugoslavije.
Moje znanje je površno, ali sam siguran da nisam video fotografije nedićevaca koji su bili ovako obučeni...
Major Knežević dovodi svrgnutoga Cvetkovića 29 marta 1941 u Predsedništvo Vlade da preda dužnost đeneralu Simoviću......
Војни пуч 27. марта 1941. је извела завереничка група високих официра Југословенске војске на челу са бригадним генералом Војног Ваздухопловства Боривојем Мирковићем збацивши с власти трочлано краљевско намесништво, кнеза Павла Карађорђевића, др Раденка Станковића, др Иву Перовића, Владу Драгише Цветковића и Владка Мачека, која је два дана раније, 25. марта 1941. потписала протокол у Бечу о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту. Војни завереници су предали власт малолетном краљу Петру II Карађорђевићу и основали Владу на чијем челу се нашао један од њих, командант Војног Ваздухопловства генерал Душан Симовић, а за потпредседника владе академик Слободан Јовановић. Војни завереници су били подстакнути на пуч од појединих домаћих антинацистичких политичких опозиционих кругова, као и на војна и политичка обећања Уједињеног Краљевства, која се тада налазила у рату са Немачком. Подстицај завереницима за пуч је дат и од стране Москве која је тиме желела да одложи немачки напад на СССР, који се увелико припремао.
Главни цивилни завереник, Радоје Кнежевић, 1937. био је у својој 36. години, по налогу кнеза Павла, са места краљевог професора француског језика, стављен у пензију. До тога је дошло пошто је Кнежевић у дворском спору између књегиње Олге и краљице Марије стао на страну краљевске удовице преко које су игзледа покушали да делују опозиционари.
За старијим братом Радојем ишао је и млађи Живан Кнежевић, мајор у Краљевој гарди, око кога су се окупљали млађи елитни официри. Њихов национални понос погађала је Владина проосовинска политика, али и прича о томе да кнез Павле намерава да Петра II Карађорђевића лиши престола.
На српском националном нивоу, мотиви пучиста могу се свести на два.
Један је лежао у неприхватању хрватског одлучујећег утицаја на државне послове, који је успостављен после Цветковић-Мачековог споразума.
Други мотив било је тешко незадовољство намесником Павлом, које се концентрисало око раширене приче да он намерава, уз Хитлерову подршку, да отме престо „сирочету“.
Ујутро 27. марта у Британском посланству у Београду се славило уз шампањац. За британску владу, пуч је значио отварање новог фронта на коме ће Хитлер барем привремено трошити снагу.
Meni je fotogradija sa groblja delovala sve kao da je snimljena u vreme mira - vidi se samo jedan Nemac, jedan Ausrtijanac, trojica naših oficira....
Nisu mi delovali kao nedićevci u žandarskim uniformama, već kao dobro "uhlebljeni" oficiri Kraljevine Jugoslavije.
Moje znanje je površno, ali sam siguran da nisam video fotografije nedićevaca koji su bili ovako obučeni...
И били сте у праву Реља, иако су припадници СДС били управо овако обучени за време свечаности у периоду када су се носиле зимске униформе.
Знање није увек пресудно, верујем да нисте видели такве фотографије јер их укупно нема баш много а чешће су оне на којима официри СДС носе шапке или пак стилизоване шајкаче без ширита.
Ево једне на којој крајње десно видимо официра СДС у зимској униформи, додуше без свечаног појаса и бодежа који су вас можда збунили, али са стилизованом официрском шајкачом.
Овде имамо официра СДС са истом капом али без шињела
Генерал Радовановић долази у Београд на Бадњи дан 1942.
На следећој имамо официра СДС без капе
А на овој видимо официре СДС (жандармерија) са шапкама и једног официра са шајкачом без ширита
Не знам да ли цените да је и овај "млад' мајор" добро "ухлебљен" али вам скидам капу на добром инстинкту јер као што рекох - знање није увек пресудно.
POZDRAV SVIMA ...
Да не цитирам све коментаре везане за ову фотографију...
Очигледно се ради о помену палим немачким војницима у Првом светском рату а сенка коју видимо упућује да се овај скуп налази управо испред овог споменика
Овом догађају присуствују и два мађарска официра, као представници немачких савезника из Великог и рата у коме је фотографија настала, касније названог Други светски рат.
Иако је ово гробље искључиво немачко, дакле нема сахрањених аустроугарских војника, па самим тим ни мађарских, протокол је налагао да се ту нађу и ови официри.
Што се српских официра тиче, без сумње се ради о представницима Српске државне страже, официрима који носе свечану зимску униформу.
Тзв. недићевци су били опремљени униформама Жандармерије Краљевине Југославије а Српски добровољачки корпус (тзв. љотићевци) униформама Војске Краљевине Југославије, с тим што су били повремено снабдевани и комадима немачке униформе.
Забуна око италијанског шлема који се након капитулације овог немачког савезника, појавио као део опреме СДК, произилази из сличности овог шлема са чешким шлемом М32 који је наша војска радила по лиценци а који је био најзаступљенији у СДК.
Када помислимо на Војску Краљевине Југославије, одмах нам на памет пада француски шлем М15 који је био најбројнији али је пред рат био у фази повлачења из употребе модернизацијом униформе која је укључивала и лиценцирани нови шлем.
Да се вратимо на тему...
Питам се да ли су посетили и споменик српским јунацима који је подигао фон Макензен?
POZDRAV SVIMA ...
Хвала Топчидеру на разрешењу загонетке, погодио сам локацију и повод али ми није деловало немогуће да је у питању 1942. бар када су српске униформе у питању, јер су припадници СДС носили управо униформе жандармерије и војске наслеђене из Краљевине Југославије.
Дакле, погрешио сам време одржавања помена мада ми је овако Топчидер посредно разрешио дилему о томе да ли је овај скуп стајао и пред спомеником "
Кључна фигура за разрешење ове енигме био је Виктор фон Херен, немачки велепосланик у Београду, врло занимљива личност, активан учесник догађаја пред напад Немачке на Југославију.
Ево пар редова из фељтона др Бранислава Глигоријевића у којима се спомиње фон Херен:
U tom cilju ministar Ninčić posetio je Fon Herena i, uz izvinjenje za antinemačke ispade u vreme demonstracija, uveravao ga da će jugoslovenska vlada poštovati sve međunarodne ugovore uključujući i najnovije Trojni pakt, potpisani 25. marta u Beču. Nemački poslanik primo je ovo k znanju i učinio je sve da svoju zemlju odvrati od agresije na Jugoslaviju. Obaveštavajući Ribentropa da jugoslovenska vlada prihvata potpisani Pakt, Fon Heren je i puč od 27. marta prikazao u nešto drukčijem svetlu:
„Nije ga sprovela vojska, već samo 29 zaverenika, većinom mladih vazduhoplovaca... Stanovništvo Beograda nije uzelo učešća u prevratu u bilo kom obliku... Veselje prva dva dana bilo je izraz raspoloženja zbog stupanja mladog Kralja na presto i ulaska uglednih Srba u vladu... Ekscesi tokom prvog dana bili su organizovani od strane komunista i Jevreja, protiv volje vlade i naroda... U narodnim masama ima mržnje prema Italiji, a ne prema Nemačkoj. Pod ovim prilikama kaznenu ekspediciju protiv Beograda ne bi razumeli, već bi kao nepravdu shvatili i oni jugoslovenski krugovi koji su prema nama prijateljski raspoloženi... Ne bi se smelo desiti da Nemačku vode impulsi, već jedino odgovarajuće vojne potrebe.“
Dok je dobronamerni Fon Heren pokušavao da odvrati svoju vladu od rata sa Jugoslavijom, u Beogradu se još pokušavalo da se u Berlin pošalje ministar Ninčić, a u Rim potpredsednik vlade Slobodan Jovanović. Tražilo se i od britanske vlade da omogući povratak u zemlju Stojadinovića, pošto Nemci u njega imaju više poverenja. Sve je to palo u vodu kada je Nemačka opozvala svog ambasadora Fon Herena iz Beograda.
POZDRAV SVIMA ...
Hvala Topčider.
Meni je fotogradija sa groblja delovala sve kao da je snimljena u vreme mira - vidi se samo jedan Nemac, jedan Ausrtijanac, trojica naših oficira....
Nisu mi delovali kao nedićevci u žandarskim uniformama, već kao dobro "uhlebljeni" oficiri Kraljevine Jugoslavije.
Moje znanje je površno, ali sam siguran da nisam video fotografije nedićevaca koji su bili ovako obučeni...
Major Knežević dovodi svrgnutoga Cvetkovića 29 marta 1941 u Predsedništvo Vlade da preda dužnost đeneralu Simoviću......
Војни пуч 27. марта 1941. је извела завереничка група високих официра Југословенске војске на челу са бригадним генералом Војног Ваздухопловства Боривојем Мирковићем збацивши с власти трочлано краљевско намесништво, кнеза Павла Карађорђевића, др Раденка Станковића, др Иву Перовића, Владу Драгише Цветковића и Владка Мачека, која је два дана раније, 25. марта 1941. потписала протокол у Бечу о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту. Војни завереници су предали власт малолетном краљу Петру II Карађорђевићу и основали Владу на чијем челу се нашао један од њих, командант Војног Ваздухопловства генерал Душан Симовић, а за потпредседника владе академик Слободан Јовановић. Војни завереници су били подстакнути на пуч од појединих домаћих антинацистичких политичких опозиционих кругова, као и на војна и политичка обећања Уједињеног Краљевства, која се тада налазила у рату са Немачком. Подстицај завереницима за пуч је дат и од стране Москве која је тиме желела да одложи немачки напад на СССР, који се увелико припремао.
Главни цивилни завереник, Радоје Кнежевић, 1937. био је у својој 36. години, по налогу кнеза Павла, са места краљевог професора француског језика, стављен у пензију. До тога је дошло пошто је Кнежевић у дворском спору између књегиње Олге и краљице Марије стао на страну краљевске удовице преко које су игзледа покушали да делују опозиционари.
За старијим братом Радојем ишао је и млађи Живан Кнежевић, мајор у Краљевој гарди, око кога су се окупљали млађи елитни официри. Њихов национални понос погађала је Владина проосовинска политика, али и прича о томе да кнез Павле намерава да Петра II Карађорђевића лиши престола.
На српском националном нивоу, мотиви пучиста могу се свести на два.
Један је лежао у неприхватању хрватског одлучујећег утицаја на државне послове, који је успостављен после Цветковић-Мачековог споразума.
Други мотив било је тешко незадовољство намесником Павлом, које се концентрисало око раширене приче да он намерава, уз Хитлерову подршку, да отме престо „сирочету“.
Ујутро 27. марта у Британском посланству у Београду се славило уз шампањац. За британску владу, пуч је значио отварање новог фронта на коме ће Хитлер барем привремено трошити снагу.
Hvala Topčider.
Meni je fotogradija sa groblja delovala sve kao da je snimljena u vreme mira - vidi se samo jedan Nemac, jedan Ausrtijanac, trojica naših oficira....
Nisu mi delovali kao nedićevci u žandarskim uniformama, već kao dobro "uhlebljeni" oficiri Kraljevine Jugoslavije.
Moje znanje je površno, ali sam siguran da nisam video fotografije nedićevaca koji su bili ovako obučeni...
И били сте у праву Реља, иако су припадници СДС били управо овако обучени за време свечаности у периоду када су се носиле зимске униформе.
Знање није увек пресудно, верујем да нисте видели такве фотографије јер их укупно нема баш много а чешће су оне на којима официри СДС носе шапке или пак стилизоване шајкаче без ширита.
Ево једне на којој крајње десно видимо официра СДС у зимској униформи, додуше без свечаног појаса и бодежа који су вас можда збунили, али са стилизованом официрском шајкачом.
Овде имамо официра СДС са истом капом али без шињела
Генерал Радовановић долази у Београд на Бадњи дан 1942.
На следећој имамо официра СДС без капе
А на овој видимо официре СДС (жандармерија) са шапкама и једног официра са шајкачом без ширита
Не знам да ли цените да је и овај "млад' мајор" добро "ухлебљен" али вам скидам капу на добром инстинкту јер као што рекох - знање није увек пресудно.
Сахрана 20. априла 1920. године
Odbrambeni tečaj Sokolske župe Beograd.....