Englezi bili su ocito vise nego uspesni u prezentaciji efekata naseg pakta s Germanijom. 'Slavlje' nikako da prestane - Ivkova slava "27-og marta" otegla se do 29-og (ako nije tipografska greska). Za ovo nisam znao. Mada, prisetimo se, i Engleska imperija slavila je i obozavala, srbujuci bez stida i iz sve snage, one nase strah - junake iz velicajnih pobeda 1914g. Ponesto smo im od tada, mozda, i dugovali; a mi ne cepidlacimo kad je dug u pitanju, HIK! ... a ni kada duga i nema.
S Englezima, Srbi imaju nesto izuzetno zajednicko: prirodjen inat. Englezi ga vikaju "spite". Taj spite nema nikakve veze sa zlobom, zlocom i sl. Nema veze ni sa racionalnim karakternim odlikama, ni sa samodisciplinom, ni sa civilizovanoscu. A Nemci, sjajni borci i jedan divan narod, ne znaju sta je to spite. Nemaju pojma - pa su im sve kinematografske kreacije [ jer film kao i kafanska pesma odrazava irealno ] skoro smesne ( ima izuzetaka, naravno ). Spite, stvar je doboko emotivnog, iracionalnog.
Dakle, to nije ni upornost ni samosvest, ni moralni imperativ nacije, ni individualno trsenje. To drskost je sebe samog! Pravo i jedino!
To je prkos = otpor radi samog otpora ( vrhunski larpurlartizam inata ) - uopste nema veze o cemu se u osnovi radi. Sukob, kurac - samo zato da bi se videlo ko je pobednik. Car Dusan je preranom smrcu i dolaskom Seldzuka iz M. Azije prekinut u srpskom prkosu. Jer prkos hoce pobedu i uspeh ( prkos a ne inat siri se, osvaja svet i rusi bunkere - kao kod 'Marije na prkosima' ) a ne samo otpor, tj. (najcesce pasivni) inat. To je podrzalo Srbiju 1914g. i Misicu i njegovoj nepobedivoj armiji pruzilo komparativnu vecnost. Jok inat, nego prkos. To nije sasvim isto, a znalci ( empiricki borci ) dobro znaju razliku koliko god delikatna ona bila. Prkos se siri, inat tropuje.
E, u to ime: Bir bardak beaz sharaf, litven! Zivela stara Turska [ a ni serije im nisu lose ] !
Hm ... ovaj ... gde nestade ono "pusto srpsko": englesko - tursko tradicionalno prijateljstvo?
1982.
1985.
POZDRAV SVIMA ....
Englezi bili su ocito vise nego uspesni u prezentaciji efekata naseg pakta s Germanijom. 'Slavlje' nikako da prestane - Ivkova slava "27-og marta" otegla se do 29-og (ako nije tipografska greska). Za ovo nisam znao. Mada, prisetimo se, i Engleska imperija slavila je i obozavala, srbujuci bez stida i iz sve snage, one nase strah - junake iz velicajnih pobeda 1914g. Ponesto smo im od tada, mozda, i dugovali; a mi ne cepidlacimo kad je dug u pitanju, HIK! ... a ni kada duga i nema.
S Englezima, Srbi imaju nesto izuzetno zajednicko: prirodjen inat. Englezi ga vikaju "spite". Taj spite nema nikakve veze sa zlobom, zlocom i sl. Nema veze ni sa racionalnim karakternim odlikama, ni sa samodisciplinom, ni sa civilizovanoscu. A Nemci, sjajni borci i jedan divan narod, ne znaju sta je to spite. Nemaju pojma - pa su im sve kinematografske kreacije [ jer film kao i kafanska pesma odrazava irealno ] skoro smesne ( ima izuzetaka, naravno ). Spite, stvar je doboko emotivnog, iracionalnog.
Dakle, to nije ni upornost ni samosvest, ni moralni imperativ nacije, ni individualno trsenje. To drskost je sebe samog! Pravo i jedino!
To je prkos = otpor radi samog otpora ( vrhunski larpurlartizam inata ) - uopste nema veze o cemu se u osnovi radi. Sukob, kurac - samo zato da bi se videlo ko je pobednik. Car Dusan je preranom smrcu i dolaskom Seldzuka iz M. Azije prekinut u srpskom prkosu. Jer prkos hoce pobedu i uspeh ( prkos a ne inat siri se, osvaja svet i rusi bunkere - kao kod 'Marije na prkosima' ) a ne samo otpor, tj. (najcesce pasivni) inat. To je podrzalo Srbiju 1914g. i Misicu i njegovoj nepobedivoj armiji pruzilo komparativnu vecnost. Jok inat, nego prkos. To nije sasvim isto, a znalci ( empiricki borci ) dobro znaju razliku koliko god delikatna ona bila. Prkos se siri, inat tropuje.
E, u to ime: Bir bardak beaz sharaf, litven! Zivela stara Turska [ a ni serije im nisu lose ] !
Hm ... ovaj ... gde nestade ono "pusto srpsko": englesko - tursko tradicionalno prijateljstvo?