Hvala Kizzoniju na zaista sjajnoj "tematuski". Na dve slike (najuvazeniji medju duhovenstvom) je Mitr. Antonije Hrapovicki, poglavar Ruske zagranicne crkve. Centar joj bio je u Sremskim Karlovcima. Na zadnjoj fotki je Vrangelj posle parastosa (panikide) nasem Kralju Petru I, 1921g.
Отварам агенцију за посредовање. Ко не би да се пријављује на Форуму, ја ћу бресплатно да проследим његову поруку, питање, молбу, вапај, удварање, добацивање, ... шта год жели.
Данас прослеђујем писмо мог пријатеља Петра. Читајте и јавите се ако можете да помогнете:
Poštovani gospodine Milorade,
Moja prijateljica iz Šabačkog muzeja koja priprema izložbu o radionicama za izradu šešira u tom gradu, naišla je tokom istraživanja na ovu fotografiju. Pitanje je da li neko zna gde se nalazila radionica na fotografiji: Da li je u pitanju Šabac ili Beograd?
Prva s leva je Mitra Krstić, učiteljica iz Beograda koja je živela i radila u Šapcu od 1907. do 1922. godine. Njen muž je za vreme Prvog Sv. rata bio na Krfu čuvar kraljevog pečata, a posle rata načelnik svih škola u šabačkom srezu. Inače, po garderobi bi se reklo da je fotografija nastala u proleće ili jesen.
Fotografija je sigurno nastala do 1912. godine. U prilog tome svedoči novinski oglas na zidu na kome piše Vasić i Jocić Beograd. Reč je o trgovini Vasić i Jocić, koja je, između ostalog, prodavala mastilo za crtanje, pisanje i obeležavanje rublja. Oglase ove trgovine našli smo u Politici iz 1912. i 1913. godine.
U Šapcu su u tom periodu postojale tri radionice za izradu šešira. Sve su srušene do temelja tokom Prvog svetskog rata. Jednu je držala Katarina Vasić (1888. godine otvorila prvu radionicu za izradu šešira u ovom gradu, tada je imala dvadesetak godina, tako da je u vreme nastanka fotografije morala biti starija žena; ako je slikana u njenoj radnji, mala je verovatnoća da bi kao gazdarica propustila fotografisanje), drugu Jelena Tatić, a treću Milica Ristić. Pomagajte, ako možete Pozdrav,
Отварам агенцију за посредовање. Ко не би да се пријављује на Форуму, ја ћу бресплатно да проследим његову поруку, питање, молбу, вапај, удварање, добацивање, ... шта год жели.
Данас прослеђујем писмо мог пријатеља Петра. Читајте и јавите се ако можете да помогнете: Poštovani gospodine Milorade,
Moja prijateljica iz Šabačkog muzeja koja priprema izložbu o radionicama za izradu šešira u tom gradu, naišla je tokom istraživanja na ovu fotografiju. Pitanje je da li neko zna gde se nalazila radionica na fotografiji: Da li je u pitanju Šabac ili Beograd?
Prva s leva je Mitra Krstić, učiteljica iz Beograda koja je živela i radila u Šapcu od 1907. do 1922. godine. Njen muž je za vreme Prvog Sv. rata bio na Krfu čuvar kraljevog pečata, a posle rata načelnik svih škola u šabačkom srezu. Inače, po garderobi bi se reklo da je fotografija nastala u proleće ili jesen.
Fotografija je sigurno nastala do 1912. godine. U prilog tome svedoči novinski oglas na zidu na kome piše Vasić i Jocić Beograd. Reč je o trgovini Vasić i Jocić, koja je, između ostalog, prodavala mastilo za crtanje, pisanje i obeležavanje rublja. Oglase ove trgovine našli smo u Politici iz 1912. i 1913. godine.
U Šapcu su u tom periodu postojale tri radionice za izradu šešira. Sve su srušene do temelja tokom Prvog svetskog rata. Jednu je držala Katarina Vasić (1888. godine otvorila prvu radionicu za izradu šešira u ovom gradu, tada je imala dvadesetak godina, tako da je u vreme nastanka fotografije morala biti starija žena; ako je slikana u njenoj radnji, mala je verovatnoća da bi kao gazdarica propustila fotografisanje), drugu Jelena Tatić, a treću Milica Ristić. Pomagajte, ako možete Pozdrav,
Petar
Ја ту не бих ништа додао.
Помагајте људима
М.
Нисам сигуран колико ће помоћи, али да пробам...
Кад се упореде слике радионице
и радње у Кнез-Михајловој 10
по прозорима може да се закључи да то нису исте куће.
Доња ивица прозора у радионици је доста висока у односу на доњу ивицу прозора у радњи, а и прозори у радионици "иду" непрекидно, док су прозори радње "на раздел" - раздваја их зид.
Поштански аутомобили, у дворишту Министарства пошта и телеграфа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Делиградска улица, Београд, око 1925. г. ваљда...
Ali, gde tacno stoje ovi, tako samozaljubljeno sredjeni automobili, uvazenog Милорадa ( oni njegovi jesu jer ih je nasledio, makar na fotkama - kao Nieps sto ima tapije Dagguer-ove ), postanski komutatori u Deligradskoj. To me je malo kopkalo par dana. E, pa nalaze se ova postanska kola usred bivseg sljivaka Vojvode naseg, Profesora & Akademika ratovanja, Doktora ratnih suceljavanja, Zive Misica. Danaske, tu je teren Posoljstva Ruske federacije (Deligradska # 30). Paz'te sad kako to pokazujem:
Zgrada, nazire se direktno u pozadini [ ne umem da udaram strelice u boji ], zaklonjena krosnjama, i danas postoji, sa svojim cirkularnim (lucnim) gornjim delom prozorskih futera [ gore vidi se samo jedan takav "carigradski" prozor - nek' pomognu malo uvazene arhitekte s Foruma! ]. Evo te zgrade: :::
Precis = Jeste ovo korespondentno Deligradskoj koordinati, danas na # 30 ( Ruska amb. i konzulat ) gde su na Miloradovoj fotki 1925. bili uparkirani ucinkroceni postanski automobili ( str. 3845 ). Ova zgrada (v. gore) s 'carigradskim' prozorima moze i danas da se 'overi'.
Pozdrav ...
Da se malko dopunim ( tj. da se samozadovoljim autocitatom ) po ovom postu: dakle, zgrada gore je danas "Zavod za gerontologiju" a na gornjoj staroj Miloradovoj fotki ( # 3845 ), sa ubarabarenim postanskim autima u biv. sljiviku Vojvode Misica, zgrada u pozadini krajnje desno postoji i danas. To je "Institut za neonatologiju" Med. fakulteta u BG ( rogalj ul. Kralja Milutina i Tirsove).
Ко не би да се пријављује на Форуму, ја ћу бресплатно да проследим његову поруку, питање, молбу, вапај, удварање, добацивање, ... шта год жели.
По прозорима може да се закључи да то нису исте куће. Доња ивица прозора у радионици је доста висока у односу на доњу ивицу прозора у радњи, а и прозори у радионици "иду" непрекидно, док су прозори радње "на раздел" - раздваја их зид.
П.С.
Ниси приложио ценовник услуга посредовања...
Јок, брате. Ове жене не раде у самом локалу, радњи, већ у радионици, негде у дворишту.
Што се тиче цене, увек сам био јевтина роба, свака дама може да добије шта хоће само са две лепе речи...
Ал ниједна да прозбори!
Шалим се, наравно, брате. Пропустио си да запазиш у почетку ону реч: бресплатно!
За севап и народно добро све радим за џабе. Само питај колеге по музејима и архивима у Шапцу, Нишу, Крагујевцу, Смедереву, Пожаревцу...
Ове београдске да не рачунам. А, исто тако, фала Богу, све џабе и добијем од њих.
Без речи. Или на реч! Веруј ми. Још увек има таквих људи...
Ко не би да се пријављује на Форуму, ја ћу бресплатно да проследим његову поруку, питање, молбу, вапај, удварање, добацивање, ... шта год жели.
По прозорима може да се закључи да то нису исте куће. Доња ивица прозора у радионици је доста висока у односу на доњу ивицу прозора у радњи, а и прозори у радионици "иду" непрекидно, док су прозори радње "на раздел" - раздваја их зид.
П.С.
Ниси приложио ценовник услуга посредовања...
Јок, брате. Ове жене не раде у самом локалу, радњи, већ у радионици, негде у дворишту.
Што се тиче цене, увек сам био јевтина роба, свака дама може да добије шта хоће само са две лепе речи...
Ал ниједна да прозбори!
Шалим се, наравно, брате. Пропустио си да запазиш у почеку ону реч: бресплатно!
За севап и народно добро све радим за џабе. Само питај колеге по музејима и архивима у Шапцу, Нишу, Крагујевцу, Смедереву, Пожаревцу...
Ове београдске да не рачунам. А, исто тако, фала Богу, све џабе и добијем од њих.
Без речи. Или на реч! Веруј ми. Још увек има таквих људи...
Верујем ја теби, али исто тако знам да ме је увек највише коштало оно што је било за "џ"... А тек ако дама прозбори пар лепих речи, па ми се још насмеши... боље да тог дана нисам устајао из кревета!
Што се радионице тиче, сасвим је могуће да је у дворишту, али обрати пажњу како падају сенке предмета. Кнез Михајлова се (угрубо) пружа правцем северозапад-југоисток, па да је радионица у дворишту Кнез Михајлове 10 она би током дана била у сенци. А пошто су сенке кратке, вероватно је фотографија снимљена у подне.
Једино ако радионица није била у оној кући у средини дворишта:
Srpski lekar i fudbaler, rodjen 3. marta 1906. godine u Beogradu. Počeo je da igra fudbal u klubu „Jugoslavija“, a kasnije prešao u „BASK“. U dresu Reprezentacije odigrao je 40 utakmica i učestvovao na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928. godine i Berlinu 1936. godine, kao i Svetskom prvenstvu u Montevideu 1930. godine.
Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1934. godine i po odsluženju vojnog roka otvorio je svoju lekarsku ordinaciju.
Po majci Mili, bio je unuk vojvode Radomira Putnika.
Još kao omladinac sledio je napredne ideje o boljem životu i socijalnoj pravdi, zbog čega je više puta bio hapšen. Posle okupacije sarađivao je sa narodnooslobodilačkim pokretom.
Uhapšen je od strane Gestapoa 23. maja 1943. godine i odveden u logor na Banjici. Narednog jutra streljan je zbog „komunističke delatnosti“.
Zasto ovo postavljam = rodjeni brat "Milutinca" bio je antikomunista. Radio je u "Jugodrvu" gde i moja majka. Tada je ondasnje "Jugodrvo - Rudnik" ( oko 1958g. ) bilo smesteno u Bul. Revolucije br. 44. - moj komsiluk.
Zainteresovani za bistu "Milutinca" neka se obrate DZ " M. Ivkovic" na Paliluli. Tu mogu da je snimaju do mile volje.
Hvala Kizzoniju na zaista sjajnoj "tematuski". Na dve slike (najuvazeniji medju duhovenstvom) je Mitr. Antonije Hrapovicki, poglavar Ruske zagranicne crkve. Centar joj bio je u Sremskim Karlovcima. Na zadnjoj fotki je Vrangelj posle parastosa (panikide) nasem Kralju Petru I, 1921g.
Данас прослеђујем писмо мог пријатеља Петра. Читајте и јавите се ако можете да помогнете:
Poštovani gospodine Milorade,
Moja prijateljica iz Šabačkog muzeja koja priprema izložbu o radionicama za izradu šešira u tom gradu, naišla je tokom istraživanja na ovu fotografiju.
Pitanje je da li neko zna gde se nalazila radionica na fotografiji: Da li je u pitanju Šabac ili Beograd?
Prva s leva je Mitra Krstić, učiteljica iz Beograda koja je živela i radila u Šapcu od 1907. do 1922. godine. Njen muž je za vreme Prvog Sv. rata bio na Krfu čuvar kraljevog pečata, a posle rata načelnik svih škola u šabačkom srezu.
Inače, po garderobi bi se reklo da je fotografija nastala u proleće ili jesen.
Fotografija je sigurno nastala do 1912. godine. U prilog tome svedoči novinski oglas na zidu na kome piše Vasić i Jocić Beograd. Reč je o trgovini Vasić i Jocić, koja je, između ostalog, prodavala mastilo za crtanje, pisanje i obeležavanje rublja. Oglase ove trgovine našli smo u Politici iz 1912. i 1913. godine.
U Šapcu su u tom periodu postojale tri radionice za izradu šešira. Sve su srušene do temelja tokom Prvog svetskog rata. Jednu je držala Katarina Vasić (1888. godine otvorila prvu radionicu za izradu šešira u ovom gradu, tada je imala dvadesetak godina, tako da je u vreme nastanka fotografije morala biti starija žena; ako je slikana u njenoj radnji, mala je verovatnoća da bi kao gazdarica propustila fotografisanje), drugu Jelena Tatić, a treću Milica Ristić.
Pomagajte, ako možete
Pozdrav,
Petar
Ја ту не бих ништа додао.
Помагајте људима
М.
Данас прослеђујем писмо мог пријатеља Петра. Читајте и јавите се ако можете да помогнете:
Poštovani gospodine Milorade,
Moja prijateljica iz Šabačkog muzeja koja priprema izložbu o radionicama za izradu šešira u tom gradu, naišla je tokom istraživanja na ovu fotografiju.
Pitanje je da li neko zna gde se nalazila radionica na fotografiji: Da li je u pitanju Šabac ili Beograd?
Prva s leva je Mitra Krstić, učiteljica iz Beograda koja je živela i radila u Šapcu od 1907. do 1922. godine. Njen muž je za vreme Prvog Sv. rata bio na Krfu čuvar kraljevog pečata, a posle rata načelnik svih škola u šabačkom srezu.
Inače, po garderobi bi se reklo da je fotografija nastala u proleće ili jesen.
Fotografija je sigurno nastala do 1912. godine. U prilog tome svedoči novinski oglas na zidu na kome piše Vasić i Jocić Beograd. Reč je o trgovini Vasić i Jocić, koja je, između ostalog, prodavala mastilo za crtanje, pisanje i obeležavanje rublja. Oglase ove trgovine našli smo u Politici iz 1912. i 1913. godine.
U Šapcu su u tom periodu postojale tri radionice za izradu šešira. Sve su srušene do temelja tokom Prvog svetskog rata. Jednu je držala Katarina Vasić (1888. godine otvorila prvu radionicu za izradu šešira u ovom gradu, tada je imala dvadesetak godina, tako da je u vreme nastanka fotografije morala biti starija žena; ako je slikana u njenoj radnji, mala je verovatnoća da bi kao gazdarica propustila fotografisanje), drugu Jelena Tatić, a treću Milica Ristić.
Pomagajte, ako možete
Pozdrav,
Petar
Ја ту не бих ништа додао.
Помагајте људима
М.
Нисам сигуран колико ће помоћи, али да пробам...
Кад се упореде слике радионице
и радње у Кнез-Михајловој 10
по прозорима може да се закључи да то нису исте куће.
Доња ивица прозора у радионици је доста висока у односу на доњу ивицу прозора у радњи, а и прозори у радионици "иду" непрекидно, док су прозори радње "на раздел" - раздваја их зид.
П.С.
Ниси приложио ценовник услуга посредовања...
Ali, gde tacno stoje ovi, tako samozaljubljeno sredjeni automobili, uvazenog Милорадa ( oni njegovi jesu jer ih je nasledio, makar na fotkama - kao Nieps sto ima tapije Dagguer-ove ), postanski komutatori u Deligradskoj. To me je malo kopkalo par dana. E, pa nalaze se ova postanska kola usred bivseg sljivaka Vojvode naseg, Profesora & Akademika ratovanja, Doktora ratnih suceljavanja, Zive Misica. Danaske, tu je teren Posoljstva Ruske federacije (Deligradska # 30). Paz'te sad kako to pokazujem:
Zgrada, nazire se direktno u pozadini [ ne umem da udaram strelice u boji ], zaklonjena krosnjama, i danas postoji, sa svojim cirkularnim (lucnim) gornjim delom prozorskih futera [ gore vidi se samo jedan takav "carigradski" prozor - nek' pomognu malo uvazene arhitekte s Foruma! ]. Evo te zgrade: :::
Precis = Jeste ovo korespondentno Deligradskoj koordinati, danas na # 30 ( Ruska amb. i konzulat ) gde su na Miloradovoj fotki 1925. bili uparkirani ucinkroceni postanski automobili ( str. 3845 ). Ova zgrada (v. gore) s 'carigradskim' prozorima moze i danas da se 'overi'.
Pozdrav ...
Da se malko dopunim ( tj. da se samozadovoljim autocitatom ) po ovom postu: dakle, zgrada gore je danas "Zavod za gerontologiju" a na gornjoj staroj Miloradovoj fotki ( # 3845 ), sa ubarabarenim postanskim autima u biv. sljiviku Vojvode Misica, zgrada u pozadini krajnje desno postoji i danas. To je "Institut za neonatologiju" Med. fakulteta u BG ( rogalj ul. Kralja Milutina i Tirsove).
Pozdrav, ... vrac - pogadjac.
По прозорима може да се закључи да то нису исте куће. Доња ивица прозора у радионици је доста висока у односу на доњу ивицу прозора у радњи, а и прозори у радионици "иду" непрекидно, док су прозори радње "на раздел" - раздваја их зид.
П.С.
Ниси приложио ценовник услуга посредовања...
Јок, брате. Ове жене не раде у самом локалу, радњи, већ у радионици, негде у дворишту.
Што се тиче цене, увек сам био јевтина роба, свака дама може да добије шта хоће само са две лепе речи...
Ал ниједна да прозбори!
Шалим се, наравно, брате. Пропустио си да запазиш у почетку ону реч: бресплатно!
За севап и народно добро све радим за џабе. Само питај колеге по музејима и архивима у Шапцу, Нишу, Крагујевцу, Смедереву, Пожаревцу...
Ове београдске да не рачунам. А, исто тако, фала Богу, све џабе и добијем од њих.
Без речи. Или на реч! Веруј ми. Још увек има таквих људи...
По прозорима може да се закључи да то нису исте куће. Доња ивица прозора у радионици је доста висока у односу на доњу ивицу прозора у радњи, а и прозори у радионици "иду" непрекидно, док су прозори радње "на раздел" - раздваја их зид.
П.С.
Ниси приложио ценовник услуга посредовања...
Јок, брате. Ове жене не раде у самом локалу, радњи, већ у радионици, негде у дворишту.
Што се тиче цене, увек сам био јевтина роба, свака дама може да добије шта хоће само са две лепе речи...
Ал ниједна да прозбори!
Шалим се, наравно, брате. Пропустио си да запазиш у почеку ону реч: бресплатно!
За севап и народно добро све радим за џабе. Само питај колеге по музејима и архивима у Шапцу, Нишу, Крагујевцу, Смедереву, Пожаревцу...
Ове београдске да не рачунам. А, исто тако, фала Богу, све џабе и добијем од њих.
Без речи. Или на реч! Веруј ми. Још увек има таквих људи...
Верујем ја теби, али исто тако знам да ме је увек највише коштало оно што је било за "џ"... А тек ако дама прозбори пар лепих речи, па ми се још насмеши... боље да тог дана нисам устајао из кревета!
Што се радионице тиче, сасвим је могуће да је у дворишту, али обрати пажњу како падају сенке предмета. Кнез Михајлова се (угрубо) пружа правцем северозапад-југоисток, па да је радионица у дворишту Кнез Михајлове 10 она би током дана била у сенци. А пошто су сенке кратке, вероватно је фотографија снимљена у подне.
Једино ако радионица није била у оној кући у средини дворишта:
fotografija Stefana Zidarevica. Iznosenje mrtvih iz sklonista u dvoristu Vaznesenske crkve...
Dr Milutin Ivković
Srpski lekar i fudbaler, rodjen 3. marta 1906. godine u Beogradu. Počeo je da igra fudbal u klubu „Jugoslavija“, a kasnije prešao u „BASK“. U dresu Reprezentacije odigrao je 40 utakmica i učestvovao na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928. godine i Berlinu 1936. godine, kao i Svetskom prvenstvu u Montevideu 1930. godine.
Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1934. godine i po odsluženju vojnog roka otvorio je svoju lekarsku ordinaciju.
Po majci Mili, bio je unuk vojvode Radomira Putnika.
Još kao omladinac sledio je napredne ideje o boljem životu i socijalnoj pravdi, zbog čega je više puta bio hapšen. Posle okupacije sarađivao je sa narodnooslobodilačkim pokretom.
Uhapšen je od strane Gestapoa 23. maja 1943. godine i odveden u logor na Banjici. Narednog jutra streljan je zbog „komunističke delatnosti“.
Zasto ovo postavljam = rodjeni brat "Milutinca" bio je antikomunista. Radio je u "Jugodrvu" gde i moja majka. Tada je ondasnje "Jugodrvo - Rudnik" ( oko 1958g. ) bilo smesteno u Bul. Revolucije br. 44. - moj komsiluk.
Zainteresovani za bistu "Milutinca" neka se obrate DZ " M. Ivkovic" na Paliluli. Tu mogu da je snimaju do mile volje.