Пилоти, браниоци престонице погинули у априлском рату 1941:
1. Милош Жунић, погинуо 6.априла код Панчева
2. Михо Клавора, погинуо 7.априла код манастира Крушедол
3. Владимир Горуп, погинуо 7 априла
4. Карло Штрбенк, погинуо 6. априла код Глогоњског рита
5. Добрица Новаковић, погинуо 6.априла код Београда
6. Бранислав Тодоровић, погинуо 7 .априла
7. Јован Капешић, погинуо 7.априла код Бешке
8 . Миливоје Бошковић, погинуо 7.априла код Ковиља
9. Душан Борчић, погинуо 6. априла -пао у Сарајевску улицу
10. Милутин Петров, погинуо 7.априла код ушца Тисе у Дунав
11. Живица Митровић, погинуо 6.априла код Шида
Капетан I класе Милош Жуњић (не Жунић) није погинуо код Панчева него је убијен у Тамишу код Веслачког клуба у Панчеву. Наиме, његов авион био је погођен, он је искочио и док је висио на падобрану немачки пилот је пуцао у њега (кажу да су у немачким архивима нашли снимак кинофотомитраљеза са немачког ловца на којем се то види). Жуњић је рањен пао у Тамиш где су га двојица наводно фолксдојчера дотукли веслима када су му пришли чамцем.
Наредник Михајло Петров погинуо је на другом борбеном задатку шестог (а не седмог) априла око 16 часова. И данас почива у муљу поред обале Дунава. Пре неколико година покушао сам да покренем акцију његове ексхумације (пре мене то је два пута покушавао покојни г. Петар Боснић), али мрка капа у овој држави...
Различити подаци по овом питању су постали оште место, што због услова у коме су се ове херојске погибије десиле, што због ненамерних превида приликом истраживања ових догађаја.
Ево у истом посту Изногуда имамо верзију имена пилота - Михајло а у скенираном чланку имамо - Милутин, како сам и ја навео.
Даље, Изногуд нам даје податак да је Петров погинуо око 16 часова, док у скенираном тексту стоји "у јутарњим часовима" а податак који сам ја изнео говори да је погинуо дан касније.
Што се Милоша Жуњића (мој лапсус, на споменику пише исправно) тиче, податак о погибији "код Панчева" вероватно је настао из незнања о положају веслачког клуба на Тамишу а ја такође имам податак да је страдао од митраљеза немачког ловца док се спуштао падобраном, док је податак о фолксдојчерима који су га дотукли веслима мало вероватан.
Све је то мање битно, на приказаном списку видимо још пилота, било је ту и морнара са монитора Драва, поручника са разарача Загреб, припадника Шестог јуришног четничког одреда, пешадијских официра и обичних редова, као и много недужних цивила.
Каква год да су се "тумачења" појавила, остаје чињеница да су нацистички зликовци извршили агресију с геноцидним елементима - намером затирања српског памћења, спаљивањем Народне библиотеке.
Ничим се не могу правдати њихови ужасни злочини.
И сходно томе, ни сарадња с њима
Нисам приметио да је ико правдао било чије злочине, како нациста, тако ни комуниста, који су такође порадили на идеји затирања српског памћења али су ваљда "наши" па се то не рачуна, посебно јер су се неки од њих под старе дане опсетили ко су и шта су.
Узгред буди речено, Народна библиотека није поседовала само вредна дела српске културне баштине.
Такође мислим да није могуће избрисати памћење једног народа рушењем националне библиотеке јер је народ много више од тога а доказ за то је што нацистима тако нешто није пошло за руком ни у случају Јевреја и поред масовног физичког уништења припадника овог народа.
Каква год да су се "тумачења" појавила, остаје чињеница да су нацистички зликовци извршили агресију с геноцидним елементима - намером затирања српског памћења, спаљивањем Народне библиотеке.
Ничим се не могу правдати њихови ужасни злочини.
И сходно томе, ни сарадња с њима
Нисам приметио да је ико правдао било чије злочине, како нациста, тако ни комуниста, који су такође порадили на идеји затирања српског памћења али су ваљда "наши" па се то не рачуна, посебно јер су се неки од њих под старе дане опсетили ко су и шта су.
Узгред буди речено, Народна библиотека није поседовала само вредна дела српске културне баштине.
Такође мислим да није могуће избрисати памћење једног народа рушењем националне библиотеке јер је народ много више од тога а доказ за то је што нацистима тако нешто није пошло за руком ни у случају Јевреја и поред масовног физичког уништења припадника овог народа.
Нисам ни рекла да је Народна библиотека једини чувар националног памћења, већ да је тим злочиначким чином нациста јасно испољена њихова геноцидна намера затирања нас као нације и нашег памћења, која је била њихов дугорочни циљ. Ово је био почетак остваривања тог циља. То што су поражени и нису га остварили ништа не умањује монструозност плана.
Ни комунисти нису били цвеће, али поредити их с нацистима је непримерено.
Ми смо под комунистима чували своје српско национално памћење, и успели да га сачувамо.
А шта нас данас, кад више ни комуниста одавно нема, спречава да га чувамо?
Да су нацисти победили, тешко да бисмо успели у томе, и у било чему, јер, уосталом, коначно нас не би ни било.
Ima li neko neke podatke o pilotu naredniku Stevanu S. Vujakliji?
Стеван Вујаклија припадао је 603. тренажној ескадрили. Шеснаестог априла авионом Капрони Ка 310 полетели су са аеродрома Капино поље код Никшића, али изнад Грчке били су нападнути од немачких ловаца. Запаљен авион се срушио у подножје планине Олимп а сви у њему су погинули.
Стеван Вујаклија је сахрањен на српском војничком гробљу у Солуну (Зејтинлик) у парцели 130.
Каква год да су се "тумачења" појавила, остаје чињеница да су нацистички зликовци извршили агресију с геноцидним елементима - намером затирања српског памћења, спаљивањем Народне библиотеке.
Ничим се не могу правдати њихови ужасни злочини.
И сходно томе, ни сарадња с њима
Нисам приметио да је ико правдао било чије злочине, како нациста, тако ни комуниста, који су такође порадили на идеји затирања српског памћења али су ваљда "наши" па се то не рачуна, посебно јер су се неки од њих под старе дане опсетили ко су и шта су.
Узгред буди речено, Народна библиотека није поседовала само вредна дела српске културне баштине.
Такође мислим да није могуће избрисати памћење једног народа рушењем националне библиотеке јер је народ много више од тога а доказ за то је што нацистима тако нешто није пошло за руком ни у случају Јевреја и поред масовног физичког уништења припадника овог народа.
Нисам ни рекла да је Народна библиотека једини чувар националног памћења, већ да је тим злочиначким чином нациста јасно испољена њихова геноцидна намера затирања нас као нације и нашег памћења, која је била њихов дугорочни циљ. Ово је био почетак остваривања тог циља. То што су поражени и нису га остварили ништа не умањује монструозност плана.
Ни комунисти нису били цвеће, али поредити их с нацистима је непримерено.
Ми смо под комунистима чували своје српско национално памћење, и успели да га сачувамо.
А шта нас данас, кад више ни комуниста одавно нема, спречава да га чувамо?
Да су нацисти победили, тешко да бисмо успели у томе, и у било чему, јер, уосталом, коначно нас не би ни било.
Не знам чему ова полемика.
Исто тако могу да вам одговорим да то што комунисти нису остварили свој наум, не умањује монструозност њиховог плана.
Национално памћење смо очували и под Османлијама, Аустроугарима, Немцима, Бугарима па и нацистима и комунистима а то ваше "комунисти нису били цвеће" делује као оправдање за непослушно дете.
Тврдња да комуниста одавно нема је врло лабава, као по команди су се престројили у редове примитивних националиста а многи и даље верују у ту злоћудну идеологију која је изнутра разједала и унесрећила народе и народе.
Овим завршавам тему коју сте из ко зна каквих побуда покренули јер имам разумевања за људске слабости настале одрастањем и животом у једном таквом тоталитарном режиму који је изнутра доживљаван као "слободарски".
Отужна и јалова дискусија.
Ima li neko neke podatke o pilotu naredniku Stevanu S. Vujakliji?
Стеван Вујаклија припадао је 603. тренажној ескадрили. Шеснаестог априла авионом Капрони Ка 310 полетели су са аеродрома Капино поље код Никшића, али изнад Грчке били су нападнути од немачких ловаца. Запаљен авион се срушио у подножје планине Олимп а сви у њему су погинули.
Стеван Вујаклија је сахрањен на српском војничком гробљу у Солуну (Зејтинлик) у парцели 130.
Iznogude, mnogo ti hvala. Radi se o jednom daljem rođaku po majčinoj liniji o kome sam čuo kao dete samo mali fragment od moje majke pa me je obradovalo to što sam našao jedan podatak o njemu a ovo što si mi ti rekao nije znala ni moja majka ni ni moj deda. Učinio si mi radost!
Каква год да су се "тумачења" појавила, остаје чињеница да су нацистички зликовци извршили агресију с геноцидним елементима - намером затирања српског памћења, спаљивањем Народне библиотеке.
Ничим се не могу правдати њихови ужасни злочини.
И сходно томе, ни сарадња с њима
Нисам приметио да је ико правдао било чије злочине, како нациста, тако ни комуниста, који су такође порадили на идеји затирања српског памћења али су ваљда "наши" па се то не рачуна, посебно јер су се неки од њих под старе дане опсетили ко су и шта су.
Узгред буди речено, Народна библиотека није поседовала само вредна дела српске културне баштине.
Такође мислим да није могуће избрисати памћење једног народа рушењем националне библиотеке јер је народ много више од тога а доказ за то је што нацистима тако нешто није пошло за руком ни у случају Јевреја и поред масовног физичког уништења припадника овог народа.
Нисам ни рекла да је Народна библиотека једини чувар националног памћења, већ да је тим злочиначким чином нациста јасно испољена њихова геноцидна намера затирања нас као нације и нашег памћења, која је била њихов дугорочни циљ. Ово је био почетак остваривања тог циља. То што су поражени и нису га остварили ништа не умањује монструозност плана.
Ни комунисти нису били цвеће, али поредити их с нацистима је непримерено.
Ми смо под комунистима чували своје српско национално памћење, и успели да га сачувамо.
А шта нас данас, кад више ни комуниста одавно нема, спречава да га чувамо?
Да су нацисти победили, тешко да бисмо успели у томе, и у било чему, јер, уосталом, коначно нас не би ни било.
Национално памћење смо очували и под Османлијама, Аустроугарима, Немцима, Бугарима па и нацистима и комунистима а то ваше "комунисти нису били цвеће" делује као оправдање за непослушно дете.
Тврдња да комуниста одавно нема је врло лабава, као по команди су се престројили у редове примитивних националиста а многи и даље верују у ту злоћудну идеологију која је изнутра разједала и унесрећила народе и народе.
Овим завршавам тему коју сте из ко зна каквих побуда покренули јер имам разумевања за људске слабости настале одрастањем и животом у једном таквом тоталитарном режиму који је изнутра доживљаван као "слободарски".
Отужна и јалова дискусија.
"Од комуниста су ми мање по вољи једино - острашћени антикомунисти".
То је повод, а само сам хтела да кажем да смо сви ми који смо из аутентичних грађанских породица увек имали високу националну свест, (ја сам крштена као дете, моја породица је нормално славила славу, ишла у цркву, и у том "комунизму") , и да нам је никакви "комунисти" нису могли одузети.
Све остало је само оправдање за ионако већ раније слабу и пољуљану.
А, код неких и прање савести.
Сем тога, оно што је много опасније, а што, за разлику од комунизма и даље живи, јесте либерал-капитализам, који на сваки начин покушава да поништи нације и сво богатство разноликости и различитости које нам је Бог дао.
Пилоти, браниоци престонице погинули у априлском рату 1941:
1. Милош Жунић, погинуо 6.априла код Панчева
2. Михо Клавора, погинуо 7.априла код манастира Крушедол
3. Владимир Горуп, погинуо 7 априла
4. Карло Штрбенк, погинуо 6. априла код Глогоњског рита
5. Добрица Новаковић, погинуо 6.априла код Београда
6. Бранислав Тодоровић, погинуо 7 .априла
7. Јован Капешић, погинуо 7.априла код Бешке
8 . Миливоје Бошковић, погинуо 7.априла код Ковиља
9. Душан Борчић, погинуо 6. априла -пао у Сарајевску улицу
10. Милутин Петров, погинуо 7.априла код ушца Тисе у Дунав
11. Живица Митровић, погинуо 6.априла код Шида
Капетан I класе Милош Жуњић (не Жунић) није погинуо код Панчева него је убијен у Тамишу код Веслачког клуба у Панчеву. Наиме, његов авион био је погођен, он је искочио и док је висио на падобрану немачки пилот је пуцао у њега (кажу да су у немачким архивима нашли снимак кинофотомитраљеза са немачког ловца на којем се то види). Жуњић је рањен пао у Тамиш где су га двојица наводно фолксдојчера дотукли веслима када су му пришли чамцем.
Наредник Михајло Петров погинуо је на другом борбеном задатку шестог (а не седмог) априла око 16 часова. И данас почива у муљу поред обале Дунава. Пре неколико година покушао сам да покренем акцију његове ексхумације (пре мене то је два пута покушавао покојни г. Петар Боснић), али мрка капа у овој држави...
Различити подаци по овом питању су постали оште место, што због услова у коме су се ове херојске погибије десиле, што због ненамерних превида приликом истраживања ових догађаја.
Ево у истом посту Изногуда имамо верзију имена пилота - Михајло а у скенираном чланку имамо - Милутин, како сам и ја навео.
Даље, Изногуд нам даје податак да је Петров погинуо око 16 часова, док у скенираном тексту стоји "у јутарњим часовима" а податак који сам ја изнео говори да је погинуо дан касније.
Што се Милоша Жуњића (мој лапсус, на споменику пише исправно) тиче, податак о погибији "код Панчева" вероватно је настао из незнања о положају веслачког клуба на Тамишу а ја такође имам податак да је страдао од митраљеза немачког ловца док се спуштао падобраном, док је податак о фолксдојчерима који су га дотукли веслима мало вероватан.
Све је то мање битно, на приказаном списку видимо још пилота, било је ту и морнара са монитора Драва, поручника са разарача Загреб, припадника Шестог јуришног четничког одреда, пешадијских официра и обичних редова, као и много недужних цивила.
СЛАВА ИМ!
Каква год да су се "тумачења" појавила, остаје чињеница да су нацистички зликовци извршили агресију с геноцидним елементима - намером затирања српског памћења, спаљивањем Народне библиотеке.
Ничим се не могу правдати њихови ужасни злочини.
И сходно томе, ни сарадња с њима
Нисам приметио да је ико правдао било чије злочине, како нациста, тако ни комуниста, који су такође порадили на идеји затирања српског памћења али су ваљда "наши" па се то не рачуна, посебно јер су се неки од њих под старе дане опсетили ко су и шта су.
Узгред буди речено, Народна библиотека није поседовала само вредна дела српске културне баштине.
Такође мислим да није могуће избрисати памћење једног народа рушењем националне библиотеке јер је народ много више од тога а доказ за то је што нацистима тако нешто није пошло за руком ни у случају Јевреја и поред масовног физичког уништења припадника овог народа.
Ima li neko neke podatke o pilotu naredniku Stevanu S. Vujakliji?
Каква год да су се "тумачења" појавила, остаје чињеница да су нацистички зликовци извршили агресију с геноцидним елементима - намером затирања српског памћења, спаљивањем Народне библиотеке.
Ничим се не могу правдати њихови ужасни злочини.
И сходно томе, ни сарадња с њима
Нисам приметио да је ико правдао било чије злочине, како нациста, тако ни комуниста, који су такође порадили на идеји затирања српског памћења али су ваљда "наши" па се то не рачуна, посебно јер су се неки од њих под старе дане опсетили ко су и шта су.
Узгред буди речено, Народна библиотека није поседовала само вредна дела српске културне баштине.
Такође мислим да није могуће избрисати памћење једног народа рушењем националне библиотеке јер је народ много више од тога а доказ за то је што нацистима тако нешто није пошло за руком ни у случају Јевреја и поред масовног физичког уништења припадника овог народа.
Нисам ни рекла да је Народна библиотека једини чувар националног памћења, већ да је тим злочиначким чином нациста јасно испољена њихова геноцидна намера затирања нас као нације и нашег памћења, која је била њихов дугорочни циљ. Ово је био почетак остваривања тог циља. То што су поражени и нису га остварили ништа не умањује монструозност плана.
Ни комунисти нису били цвеће, али поредити их с нацистима је непримерено.
Ми смо под комунистима чували своје српско национално памћење, и успели да га сачувамо.
А шта нас данас, кад више ни комуниста одавно нема, спречава да га чувамо?
Да су нацисти победили, тешко да бисмо успели у томе, и у било чему, јер, уосталом, коначно нас не би ни било.
Ima li neko neke podatke o pilotu naredniku Stevanu S. Vujakliji?
Стеван Вујаклија припадао је 603. тренажној ескадрили. Шеснаестог априла авионом Капрони Ка 310 полетели су са аеродрома Капино поље код Никшића, али изнад Грчке били су нападнути од немачких ловаца. Запаљен авион се срушио у подножје планине Олимп а сви у њему су погинули.
Стеван Вујаклија је сахрањен на српском војничком гробљу у Солуну (Зејтинлик) у парцели 130.
Каква год да су се "тумачења" појавила, остаје чињеница да су нацистички зликовци извршили агресију с геноцидним елементима - намером затирања српског памћења, спаљивањем Народне библиотеке.
Ничим се не могу правдати њихови ужасни злочини.
И сходно томе, ни сарадња с њима
Нисам приметио да је ико правдао било чије злочине, како нациста, тако ни комуниста, који су такође порадили на идеји затирања српског памћења али су ваљда "наши" па се то не рачуна, посебно јер су се неки од њих под старе дане опсетили ко су и шта су.
Узгред буди речено, Народна библиотека није поседовала само вредна дела српске културне баштине.
Такође мислим да није могуће избрисати памћење једног народа рушењем националне библиотеке јер је народ много више од тога а доказ за то је што нацистима тако нешто није пошло за руком ни у случају Јевреја и поред масовног физичког уништења припадника овог народа.
Нисам ни рекла да је Народна библиотека једини чувар националног памћења, већ да је тим злочиначким чином нациста јасно испољена њихова геноцидна намера затирања нас као нације и нашег памћења, која је била њихов дугорочни циљ. Ово је био почетак остваривања тог циља. То што су поражени и нису га остварили ништа не умањује монструозност плана.
Ни комунисти нису били цвеће, али поредити их с нацистима је непримерено.
Ми смо под комунистима чували своје српско национално памћење, и успели да га сачувамо.
А шта нас данас, кад више ни комуниста одавно нема, спречава да га чувамо?
Да су нацисти победили, тешко да бисмо успели у томе, и у било чему, јер, уосталом, коначно нас не би ни било.
Не знам чему ова полемика.
Исто тако могу да вам одговорим да то што комунисти нису остварили свој наум, не умањује монструозност њиховог плана.
Национално памћење смо очували и под Османлијама, Аустроугарима, Немцима, Бугарима па и нацистима и комунистима а то ваше "комунисти нису били цвеће" делује као оправдање за непослушно дете.
Тврдња да комуниста одавно нема је врло лабава, као по команди су се престројили у редове примитивних националиста а многи и даље верују у ту злоћудну идеологију која је изнутра разједала и унесрећила народе и народе.
Овим завршавам тему коју сте из ко зна каквих побуда покренули јер имам разумевања за људске слабости настале одрастањем и животом у једном таквом тоталитарном режиму који је изнутра доживљаван као "слободарски".
Отужна и јалова дискусија.
http://rusfolder.com/35482323
Nisu baš svi izneti podaci tačni, ali vredi pogledati u uporediti.
Ima li neko neke podatke o pilotu naredniku Stevanu S. Vujakliji?
Стеван Вујаклија припадао је 603. тренажној ескадрили. Шеснаестог априла авионом Капрони Ка 310 полетели су са аеродрома Капино поље код Никшића, али изнад Грчке били су нападнути од немачких ловаца. Запаљен авион се срушио у подножје планине Олимп а сви у њему су погинули.
Стеван Вујаклија је сахрањен на српском војничком гробљу у Солуну (Зејтинлик) у парцели 130.
Iznogude, mnogo ti hvala. Radi se o jednom daljem rođaku po majčinoj liniji o kome sam čuo kao dete samo mali fragment od moje majke pa me je obradovalo to što sam našao jedan podatak o njemu a ovo što si mi ti rekao nije znala ni moja majka ni ni moj deda. Učinio si mi radost!
Каква год да су се "тумачења" појавила, остаје чињеница да су нацистички зликовци извршили агресију с геноцидним елементима - намером затирања српског памћења, спаљивањем Народне библиотеке.
Ничим се не могу правдати њихови ужасни злочини.
И сходно томе, ни сарадња с њима
Нисам приметио да је ико правдао било чије злочине, како нациста, тако ни комуниста, који су такође порадили на идеји затирања српског памћења али су ваљда "наши" па се то не рачуна, посебно јер су се неки од њих под старе дане опсетили ко су и шта су.
Узгред буди речено, Народна библиотека није поседовала само вредна дела српске културне баштине.
Такође мислим да није могуће избрисати памћење једног народа рушењем националне библиотеке јер је народ много више од тога а доказ за то је што нацистима тако нешто није пошло за руком ни у случају Јевреја и поред масовног физичког уништења припадника овог народа.
Нисам ни рекла да је Народна библиотека једини чувар националног памћења, већ да је тим злочиначким чином нациста јасно испољена њихова геноцидна намера затирања нас као нације и нашег памћења, која је била њихов дугорочни циљ. Ово је био почетак остваривања тог циља. То што су поражени и нису га остварили ништа не умањује монструозност плана.
Ни комунисти нису били цвеће, али поредити их с нацистима је непримерено.
Ми смо под комунистима чували своје српско национално памћење, и успели да га сачувамо.
А шта нас данас, кад више ни комуниста одавно нема, спречава да га чувамо?
Да су нацисти победили, тешко да бисмо успели у томе, и у било чему, јер, уосталом, коначно нас не би ни било.
Национално памћење смо очували и под Османлијама, Аустроугарима, Немцима, Бугарима па и нацистима и комунистима а то ваше "комунисти нису били цвеће" делује као оправдање за непослушно дете.
Тврдња да комуниста одавно нема је врло лабава, као по команди су се престројили у редове примитивних националиста а многи и даље верују у ту злоћудну идеологију која је изнутра разједала и унесрећила народе и народе.
Овим завршавам тему коју сте из ко зна каквих побуда покренули јер имам разумевања за људске слабости настале одрастањем и животом у једном таквом тоталитарном режиму који је изнутра доживљаван као "слободарски".
Отужна и јалова дискусија.
"Од комуниста су ми мање по вољи једино - острашћени антикомунисти".
То је повод, а само сам хтела да кажем да смо сви ми који смо из аутентичних грађанских породица увек имали високу националну свест, (ја сам крштена као дете, моја породица је нормално славила славу, ишла у цркву, и у том "комунизму") , и да нам је никакви "комунисти" нису могли одузети.
Све остало је само оправдање за ионако већ раније слабу и пољуљану.
А, код неких и прање савести.
Сем тога, оно што је много опасније, а што, за разлику од комунизма и даље живи, јесте либерал-капитализам, који на сваки начин покушава да поништи нације и сво богатство разноликости и различитости које нам је Бог дао.
http://rusfolder.com/35482323
Nisu baš svi izneti podaci tačni, ali vredi pogledati u uporediti.
Hvala za link, ali -
mIslim da nisam jedini koga ovo zanima:
kako se skida sa ovog sajta?