Поглед на хотел Касина у биоскоп Космај, вероватно из хотела Балкан. Обратите пажњу на запрежно возило и видећете за колико времена су снимљене све три слике.
1. Prvi koncert sam odgledao negde iz sredine desetog reda
2. Drugi, iz prvog reda sasvim levo. (na bezobrazluk)
3.Treći u SC, sam odgledao sedeći na podu ispred prvog reda. Majlsu sam u jednom trenutku video zenicu oka.
4.Četvrti koncert MD sam odgledao, savršeno udobno uvaljen u stolicu, negde iz sredini dvadesetog reda.
Niz fotki sa svetlošću van svih klasifikacija, kao australijski kljunaši................
Поздрав од Милорада, српског платипуса!
Поставих само три везане слике, у облику причице, а добих тираду, сличну логопролићу...
Као и увек, захвалан Градимиру!
(Морао сам крупније, да Г. не тура цвикере.)
Ma nije platipus vesnik, ti si vesnik a tirada je jer me pogodi ono sa te tri slike snimljene u kratkom razmaku. Ono sto je na njima, bilo je pre nego sto sam rodjen a od cega sam dosta i video ( jer preostalo je ) prvim bljeskovima svesti. Pokrenule su tri slike secanja iz zacetka svesti, otud valjda logoprolice i tirada o svetlu - trabunjanje bebe s tek zacetom svescu. Pozdrav, (dovoljno je krupno al' cvikeri mora ... )
Od 29. oktobra do 4. novembra 1971. godine, Stejt department i Newport Jazz Festival opet udružuju snage za spektakularnu „Američku džez nedelju u Istočnoj Evropi“, tokom koje su se iste grupe prošetale po glavnim gradovima Čehoslovačke, Poljske, Jugoslavije, Mađarske i Rumunije. Spisku muzičara koje je odabrala vlada SAD, Džordž Vin je dodao sastav Majlsa Dejvisa (Miles Davis), koji je Stejt department je zvanično odbio da sponzoriše, zbog kontroverznih stavova slavnog trubača. Zbog loših redovnih veza, za neke umetnike su obezbeđivani i specijalni avioni!
31. oktobra 1971. godine, Duke Ellington and His Orchestra otvorili su prvi Newport Jazz Festival u Beogradu. Uvodni tekst u štampanom programu potpisao je beogradski publicista Žika Bogdanović: „Ispunjeni uzbuđenjem i novom plimom nade, prvi put u ovom gradu primamo... neke od najvećih živih ličnosti džeza... Imamo već Bitef, Bemus i Fest: sada dobijamo i Njuport u Beogradu, sa vrućom nadom da će i on postati neotuđiva tradicija kulture ovog podneblja. Vidimo večeras ovde sredovečne i mlade zajedno, povezane istom emocijom; preko jaza generacija, ovog časa, prebačen je most.“
Danas neverovatno zvuči da su se u istom trenutku na sceni našli Dizi Gilespi (Dizzy Gillespie), Soni Stit (Sonny Stitt), Kaj Vinding (Kai Winding), Telonijus Monk (Thelonious Monk), Al Mekibon (Al McKibbon) i Art Blejki (Art Blakey), u sastavu savršeno nazvanom The Giants of Jazz. Ili da su članovi kvarteta Orneta Kolmena (Ornette Coleman) bili Djui Redman (Dewey Redman), Čarli Hejden (Charlie Haden) i Ed Blekvel (Ed Blackwell). Ili da je i Beograd imao priliku da pozdravi Kita Džereta (Keith Jarrett), u to vreme nepoznatog mladića duge kovrdžave kose, koji je – tvrde svedoci – zakasnio pola sata na koncert septeta Majlsa Dejvisa.
Zbog velikog interesovanja, većina učesnika je nastupala po dva puta, u kasnom popodnevnom (18h, matine za mlade) i večernjem terminu (21h). Najveću pažnju izazvao je Majls Dejvis, koji je u Jugoslaviji nastupao prvi put: „Neki su stajali pored zidova, drugi čak sedeli u prolazima između sedišta, mnogo više ih je ostalo pred ulazom, na trgu...“ (Borba) Kašnjenje popodnevnog koncerta izazvalo je, inače, glasno negodovanje i salvu zvižduka u sali, a prisutni su o njegovom nastupu imali različita mišljenja. “To je bila izvanredno dinamična muzika... nedostupnih prostora i krajeva... Kosmička muzika, kako neki vele“ (Radomir Ličina, Borba). „Muzika koju je prikazao izazvala najoprečnije reakcije kojih je ishodišna točka – šok“ (Željko Janda, Vjesnik).
Najprijatnije iznenađenje na festivalu priredio je Kid Thomas’ Preservation Hall Band, sastav dedica iz Nju Orleansa. Kid Tomas je „na glavi nosio belu kapicu kakve su nosile crnačke dadilje a oko struka opasanu široku suknju“ i svirao iz publike, pisao je Jovan Dulović u Politici Ekspres. Dan kasnije, na prijemu koji je u Domu omladine organizovala Kulturna sekcija Američke ambasade u Beogradu, društvo se oko dva sata posle ponoći opet prihvatilo instrumenata. “Hello, Dolly” je bio poziv na novo veselje i ples, sve do ranog jutra.
Trećeg dana festivala u Beogradu se pojavio Džordž Vin, da zajedno sa Aleksandrom Živkovićem najavi The Giants of Jazz. Iako je Televizija Beograd snimala, i u okviru serijala “Povratak džezu” emitovala celokupan festival, jedino je deo mali nastupa ovog sastava (21 minut) preživeo do današnjih dana. Za razliku od tog koncerta, ostao je sačuvan celokupan njihov nastup godinu dana kasnije, koji je Trezor RTS nedavno emitovao u emisiji pod nazivom “Izgubljeni festival”.
Događaju je prisustvovalo oko 12 hiljada ljudi, koji su dugo potom prepričavali šta su doživeli. „Pokazalo se i dokazalo da i omladina svoja interesovanja ne usmerava samo u lažnom sevdahu ’tesno mi ga skroji nane’ kada se pruži prava prilika...“, primetio je kritičar Politike Ekspres B. Ilić. Milan Šević, urednik Zabavnog programa Doma omladine, podsećao je da „do trijumfa nije došlo slučajno: već dve godine Dom omladine, koji se u Beogradu javlja kao jedini, oduševljen kao i njegova mlada publika, organizator džez koncerata, neguje tu istu publiku“. Aleksandar Živković je upozoravao da je bez jače pomoći kulturnih institucija opstanak festivala neizvesan.
Sledećeg proleća, na sastanku u Kulturno-prosvetnoj zajednici Beograda, Dom omladine je izašao sa inicijativom da NJF postane stalna gradska manifestacija, sa stabilnim finansiranjem iz fondova kulture i u rangu sa FEST-om, BITEF-om i BEMUS-om. Preovlađivalo je uverenje da će Zajednica kulture podržati događaj, ali nikakva odluka nije donesena. Put do drugog Newporta nije zatvoren, uz preporuku organizatorima da na sledećem izdanju predstave i neke domaće sadržaje.
Aleksandar Živković je imao rešenje. Na drugom Newportu sastaviće prvi Jugoslovenski All Stars Band, „Orkestar snova“, sa 19 najboljih domaćih džezera. Pod vođstvom Duška Gojkovića i Bore Rokovića, orkestar je pripremio isključivo muziku domaćih autora. U katalogu festivala, Živković je imenovan za selektora programa, dobivši izvesnu mogućnost uticaja na Vinovu ponudu.
Najavljujući događaj, beogradski NIN i zagrebački Vjesnik su se složili da (delimična) beogradska repriza NJF predstavlja uz Berlinski džez festival najznačajniju džez manifestaciju u Evropi u tom trenutku. I bili su u pravu. Sa YU All Stars i Chicago Blues Festivalom, drugi Newport u Beogradu je dobio ono što ga je izdvojilo od ostalih repriza Newporta u regionu. Osim koncerata, organizovane su i „Džez kinoteka“, radionica sa američkim gostima na Beogradskom univerzitetu, kao i okrugli sto uz učešće Leonarda Federa (Leonard Feather) i Vilisa Kanovera (Willis Conover).
Pred Beograđane su ponovo izašli The Giants of Jazz („u istom sastavu u gotovo istim odelima kao prošle godine“, Borba), a drugu postavu istinskih giganata – trubači Klark Teri i Art Farmer (Clark Terry, Art Farmer), saksofonisti Džejms Mudi i Ilinoja Džekit (James Moody, Illinios Jacket), gitarista Keni Barel (Kenny Burrell) i bubnjar Roj Hejns (Roy Haynes) - predvodio je orguljaš Džimi Smit (Jimmy Smith). Nastup Dave Brubeck Trio & Gerry Mulligan & Paul Desmond ocenjen je kao jedan od najuzbudljivijih događaja festivala. „Dejvov koncert“, sećao se godinama kasnije Leonard Feder, „privukao je tipično prihvatajuću, brojnu publiku... Američki ambasador Malkolm Tun i njegova supruga su prisustvovali događaju, kamere državne televizije su snimale.“
Treće izdanje već nosi ime Newport-Beograd Jazz Festival, što je priprema za puno prepuštanje manifestacije domaćinima. Pomoć kulturnih institucija nije se povećala, a među novim sponzorima našlo se Hotelsko preduzeće Metropol: “Sara Von, Majls Dejvis, Oskar Piterson, B.B. King, Rolan Kirk i drugi učesnici Njuport-Beograd džez festivala borave u hotelu ‘Jugoslavija’ o kome imaju najlepše mišljenje”, pisalo je na stranicama kataloga festivala.
Svi učesnici su, kao prve godine, nastupali i u matine programu koji je, kako je pisala Borba, bio namenjen “radničkoj, srednjoškolskoj i studentskoj omladini”. Cena ulaznica za ove događaje bila je 10 i 20 dinara, što je bilo nekoliko puta manje nego za večernji termin (80 i 100 dinara). Rasprodate su nedeljama pred festival.
Festival je otvoren nastupom gospel sastava Stars of Faith (of Black Nativity) i trija pijaniste Oskara Pitersona (Oscar Peterson), u produkciji Normana Grenca (Norman Granz): “On sa klavirom postupa kao sa – ženom. Kad sedne za klavir, već od prvih tonova ga mazi, kao da mu celo vreme nešto šapuće” (Žika Milutinović, Ilustrovana Politika). Za nastup Sare Von i B.B. Kinga tražila se karta više – kod tapkaroša je prodavana i po desetostruko većoj ceni! Bila je to prilika da se organizator iskupi za bruku sa ozvučenjem prilikom prvog gostovanja Vonove, ali problemi su ih snašli sa druge strane – B.B. Kingov avion je kasnio, o čemu je Sara obaveštena, i opet je imala rešenje: “Ja ću pevati dok god moji prijatelji ne stignu, jer bi zaista bilo šteta ovu divnu publiku pustiti da čeka”, umirivala ih je slavna pevačica.
I na ovom izdanju u program je uvršten jedan domaći sastav, Korni Grupa - u to vreme najpopularniji rok bend u SFRJ. Za specijalnu priliku, Kornelije Kovač je napisao tri nove kompozicije, u trajanju od 40 minuta. “Biće to progresivna i pop-džez muzika. U stvari, to su tri teme, tri priče, a ne opisivanje jednog osećaja”, izjavio je pred nastup.
Za kraj festivala, organizator je Beograđanima priuštio novi susret sa Majlsom Davisom i premijerno predstavljanje Rahsana Rolana Kerka (Rahsaan Roland Kirk). Majls je sada šokirao one koji su očekivali Bitches Brew funk sa Newport premijere. “Njega je više interesovao cjelokupni ‘saund’ grupe u koji je inkorporirao i elemente roka i afričke i indijske muzike… Ako nas je taj koncert mogao da oduševi prije dve godine… očito je da se danas već zamorio” (Ognjen Tvrtković, Oslobođenje). U drugom delu večeri, Rahsan Rolan Kerk je trijumfovao: “Iza privida ekscentrika publika je mogla da oseti vulkanski muzički temperament koji se bori za izraz, koje se dionizijski raspinje dotičući i granice čovekovih fizičkih sposobnosti” (Milan Vlajčić, Politika).
U Domu omladine su održavani džem sešni do svitanja - dežurni orkestar bio je Art Farmer-Kenny Drew Quartet. Sa nešto komercijalnijim programom, treći Newport je zabeležio odličnu prodaju karata, a neki kritičari su i preterivali u pohvalama: “Može se reći da je verovatno jedan od najboljih festivala džeza koji su do sada održani u svetu” (Žika Milutinović, Ilustrovana Politika).
Prekretnicu je predstavljalo sledeće izdanje, održano od 12. do 15. novembra 1974. godine. “Dom omladine predstavlja Beogradski džez festival”, stajalo je na omotu kataloga sa slikom Duška Gojkovića, i bilo je jasno da je izvršena suštinska promena. U uvodnom tekstu Živković piše: “Koncept salona Newport Jazz Festivala je konačno napušten… Beograd (je) dobio svoj, međunarodni džez festival, priredbu velike vizije i budućnosti.” Glavni program je prvi put održan u novoj sportskoj hali Pionir, s obzirom da se termin festivala poklopio sa terminom kongresa Saveza sindikata Srbije. Po tvrdnji Svetolika Jakovljevića, svake programske večeri je prisustvovalo oko 4000 ljudi!
U periodu pripreme ovog festivala došlo je do velike prekretnice u stavu gradskih institucija. Zajednica kulture Beograda konačno je odlučila da nameni ozbiljna sredstva za festival – 200 hiljada dinara, što je bilo više nego za sva tri prethodna festivala zajedno, kada je dotacija iznosila po 50 hiljada. Stavljanje festivala „pod gradsku kapu“ značilo je i formiranje Programskog saveta od 26 članova, kome je predsedavao kompozitor Vojislav Kostić.
Reči Aleksandra Živkovića najbolje opisuju odnos festivala i publike: „(Manifestaciju je) upravo stvarala, hrabrila i negovala divna, nova, mlada publika. A sam džez festival u Beogradu, zauzvrat, podizao je, vaspitavao i omasovljavao jedan zahvalan, mobilan i radoznao auditorijum, koji je u džezu otkrio nešto novo, sveže, uzbudljivo, blisko savremenom čoveku.“
Američku reprezentaciju činili su Soni Rolins (Sonny Rollins), Mekoj Tajner (McCoy Tyner) i Sten Gec (Stan Getz), kao i impresivna produkcija Džordža Vina, najavljena kao gostovanje Newport Jazz Festivala – „Muzički život Čarlija Parkera“. Ovaj program je imao pet celina: Kanzas Siti koreni – Džej Mekšen (Jay McShann), Počeci karijere – Bili Ekstajn (Billy Eckstine), Eksplozija bibapa – Dizi Gilespi (Dizzy Gillespie), Kulminacija (Parker sa gudačima) i Sledbenici – Soni Stit i Čarls Mekferson (Sonny Stitt i Charles McPherson), a u all-star bendu su se, pored pomenutih umetnika našli i Edi Lokdžou Dejvis (Eddie Lockjaw Davis), Bad Džonson (Budd Johnson), Kertis Fuler (Curtis Fuller) i Sesil Pejn (Cecil Payne).
Odvažan potez da većinu učesnika čine umetnici iz Evrope analizirao je u NIN-u Dragutin Gostuški: „Beogradski džez festival uključuje (se) u polemiku koja ima svoju izrazitu važnost. Amerikanci, naime, proklamuju vrlo jednostavno mišljenje po kome Evropljani samo imitiraju njihov način sviranja, bez nade da postignu odgovarajući kvalitet. Ozbiljni evropski teoretičari ne osporavaju kvalitet, ali tvrde da se Amerikanci obilno služe invencijom Evropljana kojoj zatim menjaju etiketu i plasiraju pod svojim imenom.“ Ocenjujući set Rolinsovog sastava kao najbolji na festivalu, Gostuški završava kritiku „sa srdačnom podrškom Domu omladine da Beograd utemelji kao fokus jedne prevashodno međunarodne, rekli bismo čak ’muzičko-mirotvorne’ manifestacije, koja upotrebljava jednu od najrečitijih varijanata umetničkog esperanta.“
Beogradski džez festival 1975 održan je od 11. do 14. novembra u Velikoj dvorani Doma sindikata (glavni program) i Dansing dvorani Doma omladine (džem sešn). Programski savet festivala je smanjen za petinu i donekle promenjen, predsedavao mu je Dr Dragutin Gostuški, a selektor je bio Aleksandar Živković.
Festival je otvorio naš najuspešniji džez muzičar Duško Gojković, u formaciji odličnog internacionalnog kvinteta. Na manifestaciji je premijerno nastupao Džez orkestar RTB, uz dva renomirana gosta – Boru Rokovića i Džonija Grifina (Johnny Griffin). Nastupom Igora Brilja (SSSR) do kraja sprovedena ideja koja se naslućivala na ranijim festivalima – da američka džez ponuda bude balansirana muzičarima iz Istočnog bloka, čime se u javnosti stvarao utisak da se najvitalniji džez izvan SAD svira baš na istoku Evrope.
Najjači utisak ostavili su Čarls Mingas i Geri Barc (Gary Bartz). „Mingasova grupa delovala je izvanredno homogeno, sa sjajnim kolektivnim improvizacijama, kontapunktalnim preplitanjima i virtuoznim solo deonicama... Barcova muzika je opojna, komunikativna, no bez kompromisa sa komercijalnim zahtevima pop scene“, zapisao je Milan Vlajčić u Politici. U muzici pijaniste Erla Hajnsa (Earl Hines) i pevačice Karmen Mekrej (Carmen McRae) našlo se mesta i za obrade numera iz pop repertoara – džez se menjao u skladu sa novim muzičkim trendovima, a Beograd je tom menjanju svedočio.
U završnoj oceni festivala, Vlajčić je zapisao „da je prikazan džez visokog izvođačkog dometa, sa nizom antologijskih izvođenja koja obogaćuju ovu muzičku jesen Beograda“, odajući „puno priznanje“ Domu omladine kao jedinom organizatoru koji „ulaže napore“ da Beogradu predstavi najveće domete džeza.
------------------------------------------------
Beogradski Jazz Festival: 1971 - 1975
1971 (pod imenom Newport Jazz Festival)
Duke Ellington and his Orchestra, Kid Thomas’ Preservation Hall Band, The Giants of Jazz (Dizzy Gillespie, Sonny Stitt, Kai Winding, Thelonious Monk, Al McKibbon & Art Blakey), Gary Burton, Ornette Coleman Quartet, Miles Davis Quintet
1972 (pod imenom Newport-Beograd Jazz Festival)
Jugoslovenski All Stars Band, Chicago Blues festival, The Giants of Jazz, Elvin Jones Quartet, Jimmy Smith and Friends, Cannonball Adderley Quintet, Dave Brubeck Trio w. Gerry Mulligan & Paul Desmond, Charles Mingus Quintet
1973 (pod imenom Newport-Beograd Jazz Festival)
The Stars of Faith, Oscar Peterson Trio, Sarah Vaughan, B.B. King, Korni grupa, Nowi Singers (Poljska), Young Giants of Jazz (Jimmy Owens, Joe Henderson, Gary Burton, Cedar Walton, Larry Ridley, Roy Haynes), Miles Davis, Rahsaan Roland Kirk, Art Farmer-Kenny Drew Quartet
1974
Sonny Rollins Quartet, McCoy Tyner Quintet, Aladar Pege Quartet (Madjarska), Stan Getz Quartet, SHQ - Karel Velebny Trio (Čehoslovačka), Henryk Slaboszowski Quartet (Poljska), Gato Barbieri Septet (Argentina), Passport – Klaus Doldinger (SR Nemačka), B.P. Convention Boška Petrovića, Musical Life of Charlie Parker: Dizzy Giliespie, Jay McShann, Sonny Stitt, Billy Eckstine & All Stars Big Band.
1975
The Music of Louis Armstrong: New York Jazz Repertory Company, Gary Bartz Group, Ansambl Igora Brila (SSSR), Duško Gojković Quintet, Heikki Sarmanto Quintet (Finska), Earl Hines Trio & Benny Carter, Carmen McRae & Trio, Charles Mingus Quintet, Jazz Orkestar RTB feat. Johnny Griffin, Roy Haynes Hip Ensemble
Обратите пажњу на запрежно возило и видећете за колико времена су снимљене све три слике.
1. Prvi koncert sam odgledao negde iz sredine desetog reda
2. Drugi, iz prvog reda sasvim levo. (na bezobrazluk)
3.Treći u SC, sam odgledao sedeći na podu ispred prvog reda. Majlsu sam u jednom trenutku video zenicu oka.
4.Četvrti koncert MD sam odgledao, savršeno udobno uvaljen u stolicu, negde iz sredini dvadesetog reda.
Fanovi javite se!!!!!!!!!!!.
Evo, da se prijavim.
пост 38382 : Јоцо, ал си га оправио, свака час!
@ В.А.:
Миле Дејвис
Гледао сам га и слушао у Центру Сава, оно кад је више од пола концерта публици био окренут леђима...
Поздрав од Милорада, српског платипуса!
Поставих само три везане слике, у облику причице, а добих тираду, сличну логопролићу...
Као и увек, захвалан Градимиру!
(Морао сам крупније, да Г. не тура цвикере.)
Ma nije platipus vesnik, ti si vesnik a tirada je jer me pogodi ono sa te tri slike snimljene u kratkom razmaku. Ono sto je na njima, bilo je pre nego sto sam rodjen a od cega sam dosta i video ( jer preostalo je ) prvim bljeskovima svesti. Pokrenule su tri slike secanja iz zacetka svesti, otud valjda logoprolice i tirada o svetlu - trabunjanje bebe s tek zacetom svescu. Pozdrav, (dovoljno je krupno al' cvikeri mora ... )
BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL (2)
OD NJUPORTA DO BEOGRADA (1971-1975)
Od 29. oktobra do 4. novembra 1971. godine, Stejt department i Newport Jazz Festival opet udružuju snage za spektakularnu „Američku džez nedelju u Istočnoj Evropi“, tokom koje su se iste grupe prošetale po glavnim gradovima Čehoslovačke, Poljske, Jugoslavije, Mađarske i Rumunije. Spisku muzičara koje je odabrala vlada SAD, Džordž Vin je dodao sastav Majlsa Dejvisa (Miles Davis), koji je Stejt department je zvanično odbio da sponzoriše, zbog kontroverznih stavova slavnog trubača. Zbog loših redovnih veza, za neke umetnike su obezbeđivani i specijalni avioni!
31. oktobra 1971. godine, Duke Ellington and His Orchestra otvorili su prvi Newport Jazz Festival u Beogradu. Uvodni tekst u štampanom programu potpisao je beogradski publicista Žika Bogdanović: „Ispunjeni uzbuđenjem i novom plimom nade, prvi put u ovom gradu primamo... neke od najvećih živih ličnosti džeza... Imamo već Bitef, Bemus i Fest: sada dobijamo i Njuport u Beogradu, sa vrućom nadom da će i on postati neotuđiva tradicija kulture ovog podneblja. Vidimo večeras ovde sredovečne i mlade zajedno, povezane istom emocijom; preko jaza generacija, ovog časa, prebačen je most.“
Danas neverovatno zvuči da su se u istom trenutku na sceni našli Dizi Gilespi (Dizzy Gillespie), Soni Stit (Sonny Stitt), Kaj Vinding (Kai Winding), Telonijus Monk (Thelonious Monk), Al Mekibon (Al McKibbon) i Art Blejki (Art Blakey), u sastavu savršeno nazvanom The Giants of Jazz. Ili da su članovi kvarteta Orneta Kolmena (Ornette Coleman) bili Djui Redman (Dewey Redman), Čarli Hejden (Charlie Haden) i Ed Blekvel (Ed Blackwell). Ili da je i Beograd imao priliku da pozdravi Kita Džereta (Keith Jarrett), u to vreme nepoznatog mladića duge kovrdžave kose, koji je – tvrde svedoci – zakasnio pola sata na koncert septeta Majlsa Dejvisa.
Zbog velikog interesovanja, većina učesnika je nastupala po dva puta, u kasnom popodnevnom (18h, matine za mlade) i večernjem terminu (21h). Najveću pažnju izazvao je Majls Dejvis, koji je u Jugoslaviji nastupao prvi put: „Neki su stajali pored zidova, drugi čak sedeli u prolazima između sedišta, mnogo više ih je ostalo pred ulazom, na trgu...“ (Borba) Kašnjenje popodnevnog koncerta izazvalo je, inače, glasno negodovanje i salvu zvižduka u sali, a prisutni su o njegovom nastupu imali različita mišljenja. “To je bila izvanredno dinamična muzika... nedostupnih prostora i krajeva... Kosmička muzika, kako neki vele“ (Radomir Ličina, Borba). „Muzika koju je prikazao izazvala najoprečnije reakcije kojih je ishodišna točka – šok“ (Željko Janda, Vjesnik).
Najprijatnije iznenađenje na festivalu priredio je Kid Thomas’ Preservation Hall Band, sastav dedica iz Nju Orleansa. Kid Tomas je „na glavi nosio belu kapicu kakve su nosile crnačke dadilje a oko struka opasanu široku suknju“ i svirao iz publike, pisao je Jovan Dulović u Politici Ekspres. Dan kasnije, na prijemu koji je u Domu omladine organizovala Kulturna sekcija Američke ambasade u Beogradu, društvo se oko dva sata posle ponoći opet prihvatilo instrumenata. “Hello, Dolly” je bio poziv na novo veselje i ples, sve do ranog jutra.
Trećeg dana festivala u Beogradu se pojavio Džordž Vin, da zajedno sa Aleksandrom Živkovićem najavi The Giants of Jazz. Iako je Televizija Beograd snimala, i u okviru serijala “Povratak džezu” emitovala celokupan festival, jedino je deo mali nastupa ovog sastava (21 minut) preživeo do današnjih dana. Za razliku od tog koncerta, ostao je sačuvan celokupan njihov nastup godinu dana kasnije, koji je Trezor RTS nedavno emitovao u emisiji pod nazivom “Izgubljeni festival”.
Događaju je prisustvovalo oko 12 hiljada ljudi, koji su dugo potom prepričavali šta su doživeli. „Pokazalo se i dokazalo da i omladina svoja interesovanja ne usmerava samo u lažnom sevdahu ’tesno mi ga skroji nane’ kada se pruži prava prilika...“, primetio je kritičar Politike Ekspres B. Ilić. Milan Šević, urednik Zabavnog programa Doma omladine, podsećao je da „do trijumfa nije došlo slučajno: već dve godine Dom omladine, koji se u Beogradu javlja kao jedini, oduševljen kao i njegova mlada publika, organizator džez koncerata, neguje tu istu publiku“. Aleksandar Živković je upozoravao da je bez jače pomoći kulturnih institucija opstanak festivala neizvesan.
Sledećeg proleća, na sastanku u Kulturno-prosvetnoj zajednici Beograda, Dom omladine je izašao sa inicijativom da NJF postane stalna gradska manifestacija, sa stabilnim finansiranjem iz fondova kulture i u rangu sa FEST-om, BITEF-om i BEMUS-om. Preovlađivalo je uverenje da će Zajednica kulture podržati događaj, ali nikakva odluka nije donesena. Put do drugog Newporta nije zatvoren, uz preporuku organizatorima da na sledećem izdanju predstave i neke domaće sadržaje.
Aleksandar Živković je imao rešenje. Na drugom Newportu sastaviće prvi Jugoslovenski All Stars Band, „Orkestar snova“, sa 19 najboljih domaćih džezera. Pod vođstvom Duška Gojkovića i Bore Rokovića, orkestar je pripremio isključivo muziku domaćih autora. U katalogu festivala, Živković je imenovan za selektora programa, dobivši izvesnu mogućnost uticaja na Vinovu ponudu.
Najavljujući događaj, beogradski NIN i zagrebački Vjesnik su se složili da (delimična) beogradska repriza NJF predstavlja uz Berlinski džez festival najznačajniju džez manifestaciju u Evropi u tom trenutku. I bili su u pravu. Sa YU All Stars i Chicago Blues Festivalom, drugi Newport u Beogradu je dobio ono što ga je izdvojilo od ostalih repriza Newporta u regionu. Osim koncerata, organizovane su i „Džez kinoteka“, radionica sa američkim gostima na Beogradskom univerzitetu, kao i okrugli sto uz učešće Leonarda Federa (Leonard Feather) i Vilisa Kanovera (Willis Conover).
Pred Beograđane su ponovo izašli The Giants of Jazz („u istom sastavu u gotovo istim odelima kao prošle godine“, Borba), a drugu postavu istinskih giganata – trubači Klark Teri i Art Farmer (Clark Terry, Art Farmer), saksofonisti Džejms Mudi i Ilinoja Džekit (James Moody, Illinios Jacket), gitarista Keni Barel (Kenny Burrell) i bubnjar Roj Hejns (Roy Haynes) - predvodio je orguljaš Džimi Smit (Jimmy Smith). Nastup Dave Brubeck Trio & Gerry Mulligan & Paul Desmond ocenjen je kao jedan od najuzbudljivijih događaja festivala. „Dejvov koncert“, sećao se godinama kasnije Leonard Feder, „privukao je tipično prihvatajuću, brojnu publiku... Američki ambasador Malkolm Tun i njegova supruga su prisustvovali događaju, kamere državne televizije su snimale.“
Treće izdanje već nosi ime Newport-Beograd Jazz Festival, što je priprema za puno prepuštanje manifestacije domaćinima. Pomoć kulturnih institucija nije se povećala, a među novim sponzorima našlo se Hotelsko preduzeće Metropol: “Sara Von, Majls Dejvis, Oskar Piterson, B.B. King, Rolan Kirk i drugi učesnici Njuport-Beograd džez festivala borave u hotelu ‘Jugoslavija’ o kome imaju najlepše mišljenje”, pisalo je na stranicama kataloga festivala.
Svi učesnici su, kao prve godine, nastupali i u matine programu koji je, kako je pisala Borba, bio namenjen “radničkoj, srednjoškolskoj i studentskoj omladini”. Cena ulaznica za ove događaje bila je 10 i 20 dinara, što je bilo nekoliko puta manje nego za večernji termin (80 i 100 dinara). Rasprodate su nedeljama pred festival.
Festival je otvoren nastupom gospel sastava Stars of Faith (of Black Nativity) i trija pijaniste Oskara Pitersona (Oscar Peterson), u produkciji Normana Grenca (Norman Granz): “On sa klavirom postupa kao sa – ženom. Kad sedne za klavir, već od prvih tonova ga mazi, kao da mu celo vreme nešto šapuće” (Žika Milutinović, Ilustrovana Politika). Za nastup Sare Von i B.B. Kinga tražila se karta više – kod tapkaroša je prodavana i po desetostruko većoj ceni! Bila je to prilika da se organizator iskupi za bruku sa ozvučenjem prilikom prvog gostovanja Vonove, ali problemi su ih snašli sa druge strane – B.B. Kingov avion je kasnio, o čemu je Sara obaveštena, i opet je imala rešenje: “Ja ću pevati dok god moji prijatelji ne stignu, jer bi zaista bilo šteta ovu divnu publiku pustiti da čeka”, umirivala ih je slavna pevačica.
I na ovom izdanju u program je uvršten jedan domaći sastav, Korni Grupa - u to vreme najpopularniji rok bend u SFRJ. Za specijalnu priliku, Kornelije Kovač je napisao tri nove kompozicije, u trajanju od 40 minuta. “Biće to progresivna i pop-džez muzika. U stvari, to su tri teme, tri priče, a ne opisivanje jednog osećaja”, izjavio je pred nastup.
Za kraj festivala, organizator je Beograđanima priuštio novi susret sa Majlsom Davisom i premijerno predstavljanje Rahsana Rolana Kerka (Rahsaan Roland Kirk). Majls je sada šokirao one koji su očekivali Bitches Brew funk sa Newport premijere. “Njega je više interesovao cjelokupni ‘saund’ grupe u koji je inkorporirao i elemente roka i afričke i indijske muzike… Ako nas je taj koncert mogao da oduševi prije dve godine… očito je da se danas već zamorio” (Ognjen Tvrtković, Oslobođenje). U drugom delu večeri, Rahsan Rolan Kerk je trijumfovao: “Iza privida ekscentrika publika je mogla da oseti vulkanski muzički temperament koji se bori za izraz, koje se dionizijski raspinje dotičući i granice čovekovih fizičkih sposobnosti” (Milan Vlajčić, Politika).
U Domu omladine su održavani džem sešni do svitanja - dežurni orkestar bio je Art Farmer-Kenny Drew Quartet. Sa nešto komercijalnijim programom, treći Newport je zabeležio odličnu prodaju karata, a neki kritičari su i preterivali u pohvalama: “Može se reći da je verovatno jedan od najboljih festivala džeza koji su do sada održani u svetu” (Žika Milutinović, Ilustrovana Politika).
Prekretnicu je predstavljalo sledeće izdanje, održano od 12. do 15. novembra 1974. godine. “Dom omladine predstavlja Beogradski džez festival”, stajalo je na omotu kataloga sa slikom Duška Gojkovića, i bilo je jasno da je izvršena suštinska promena. U uvodnom tekstu Živković piše: “Koncept salona Newport Jazz Festivala je konačno napušten… Beograd (je) dobio svoj, međunarodni džez festival, priredbu velike vizije i budućnosti.” Glavni program je prvi put održan u novoj sportskoj hali Pionir, s obzirom da se termin festivala poklopio sa terminom kongresa Saveza sindikata Srbije. Po tvrdnji Svetolika Jakovljevića, svake programske večeri je prisustvovalo oko 4000 ljudi!
U periodu pripreme ovog festivala došlo je do velike prekretnice u stavu gradskih institucija. Zajednica kulture Beograda konačno je odlučila da nameni ozbiljna sredstva za festival – 200 hiljada dinara, što je bilo više nego za sva tri prethodna festivala zajedno, kada je dotacija iznosila po 50 hiljada. Stavljanje festivala „pod gradsku kapu“ značilo je i formiranje Programskog saveta od 26 članova, kome je predsedavao kompozitor Vojislav Kostić.
Reči Aleksandra Živkovića najbolje opisuju odnos festivala i publike: „(Manifestaciju je) upravo stvarala, hrabrila i negovala divna, nova, mlada publika. A sam džez festival u Beogradu, zauzvrat, podizao je, vaspitavao i omasovljavao jedan zahvalan, mobilan i radoznao auditorijum, koji je u džezu otkrio nešto novo, sveže, uzbudljivo, blisko savremenom čoveku.“
Američku reprezentaciju činili su Soni Rolins (Sonny Rollins), Mekoj Tajner (McCoy Tyner) i Sten Gec (Stan Getz), kao i impresivna produkcija Džordža Vina, najavljena kao gostovanje Newport Jazz Festivala – „Muzički život Čarlija Parkera“. Ovaj program je imao pet celina: Kanzas Siti koreni – Džej Mekšen (Jay McShann), Počeci karijere – Bili Ekstajn (Billy Eckstine), Eksplozija bibapa – Dizi Gilespi (Dizzy Gillespie), Kulminacija (Parker sa gudačima) i Sledbenici – Soni Stit i Čarls Mekferson (Sonny Stitt i Charles McPherson), a u all-star bendu su se, pored pomenutih umetnika našli i Edi Lokdžou Dejvis (Eddie Lockjaw Davis), Bad Džonson (Budd Johnson), Kertis Fuler (Curtis Fuller) i Sesil Pejn (Cecil Payne).
Odvažan potez da većinu učesnika čine umetnici iz Evrope analizirao je u NIN-u Dragutin Gostuški: „Beogradski džez festival uključuje (se) u polemiku koja ima svoju izrazitu važnost. Amerikanci, naime, proklamuju vrlo jednostavno mišljenje po kome Evropljani samo imitiraju njihov način sviranja, bez nade da postignu odgovarajući kvalitet. Ozbiljni evropski teoretičari ne osporavaju kvalitet, ali tvrde da se Amerikanci obilno služe invencijom Evropljana kojoj zatim menjaju etiketu i plasiraju pod svojim imenom.“ Ocenjujući set Rolinsovog sastava kao najbolji na festivalu, Gostuški završava kritiku „sa srdačnom podrškom Domu omladine da Beograd utemelji kao fokus jedne prevashodno međunarodne, rekli bismo čak ’muzičko-mirotvorne’ manifestacije, koja upotrebljava jednu od najrečitijih varijanata umetničkog esperanta.“
Beogradski džez festival 1975 održan je od 11. do 14. novembra u Velikoj dvorani Doma sindikata (glavni program) i Dansing dvorani Doma omladine (džem sešn). Programski savet festivala je smanjen za petinu i donekle promenjen, predsedavao mu je Dr Dragutin Gostuški, a selektor je bio Aleksandar Živković.
Festival je otvorio naš najuspešniji džez muzičar Duško Gojković, u formaciji odličnog internacionalnog kvinteta. Na manifestaciji je premijerno nastupao Džez orkestar RTB, uz dva renomirana gosta – Boru Rokovića i Džonija Grifina (Johnny Griffin). Nastupom Igora Brilja (SSSR) do kraja sprovedena ideja koja se naslućivala na ranijim festivalima – da američka džez ponuda bude balansirana muzičarima iz Istočnog bloka, čime se u javnosti stvarao utisak da se najvitalniji džez izvan SAD svira baš na istoku Evrope.
Najjači utisak ostavili su Čarls Mingas i Geri Barc (Gary Bartz). „Mingasova grupa delovala je izvanredno homogeno, sa sjajnim kolektivnim improvizacijama, kontapunktalnim preplitanjima i virtuoznim solo deonicama... Barcova muzika je opojna, komunikativna, no bez kompromisa sa komercijalnim zahtevima pop scene“, zapisao je Milan Vlajčić u Politici. U muzici pijaniste Erla Hajnsa (Earl Hines) i pevačice Karmen Mekrej (Carmen McRae) našlo se mesta i za obrade numera iz pop repertoara – džez se menjao u skladu sa novim muzičkim trendovima, a Beograd je tom menjanju svedočio.
U završnoj oceni festivala, Vlajčić je zapisao „da je prikazan džez visokog izvođačkog dometa, sa nizom antologijskih izvođenja koja obogaćuju ovu muzičku jesen Beograda“, odajući „puno priznanje“ Domu omladine kao jedinom organizatoru koji „ulaže napore“ da Beogradu predstavi najveće domete džeza.
------------------------------------------------
Beogradski Jazz Festival: 1971 - 1975
1971 (pod imenom Newport Jazz Festival)
Duke Ellington and his Orchestra, Kid Thomas’ Preservation Hall Band, The Giants of Jazz (Dizzy Gillespie, Sonny Stitt, Kai Winding, Thelonious Monk, Al McKibbon & Art Blakey), Gary Burton, Ornette Coleman Quartet, Miles Davis Quintet
1972 (pod imenom Newport-Beograd Jazz Festival)
Jugoslovenski All Stars Band, Chicago Blues festival, The Giants of Jazz, Elvin Jones Quartet, Jimmy Smith and Friends, Cannonball Adderley Quintet, Dave Brubeck Trio w. Gerry Mulligan & Paul Desmond, Charles Mingus Quintet
1973 (pod imenom Newport-Beograd Jazz Festival)
The Stars of Faith, Oscar Peterson Trio, Sarah Vaughan, B.B. King, Korni grupa, Nowi Singers (Poljska), Young Giants of Jazz (Jimmy Owens, Joe Henderson, Gary Burton, Cedar Walton, Larry Ridley, Roy Haynes), Miles Davis, Rahsaan Roland Kirk, Art Farmer-Kenny Drew Quartet
1974
Sonny Rollins Quartet, McCoy Tyner Quintet, Aladar Pege Quartet (Madjarska), Stan Getz Quartet, SHQ - Karel Velebny Trio (Čehoslovačka), Henryk Slaboszowski Quartet (Poljska), Gato Barbieri Septet (Argentina), Passport – Klaus Doldinger (SR Nemačka), B.P. Convention Boška Petrovića, Musical Life of Charlie Parker: Dizzy Giliespie, Jay McShann, Sonny Stitt, Billy Eckstine & All Stars Big Band.
1975
The Music of Louis Armstrong: New York Jazz Repertory Company, Gary Bartz Group, Ansambl Igora Brila (SSSR), Duško Gojković Quintet, Heikki Sarmanto Quintet (Finska), Earl Hines Trio & Benny Carter, Carmen McRae & Trio, Charles Mingus Quintet, Jazz Orkestar RTB feat. Johnny Griffin, Roy Haynes Hip Ensemble
Vojislav Pantić