Готово да се завршила реприза многохваљене серије "Београд - вечити град" од 27 епизода на РТС-1 (серија се завршава сутра, у четвртак, 21. марта) а да не приметих ни једну реч коментара о њој на овом месту које би за такве коментаре било најприкладније.
Мени ту није било ничег за хвалу. По коментарима мојих колега историчара и из личног искуства након гледања две епизоде (ниједну нисам успео да завршим) рекао бих да је реч о полустручном и сензацији наклоњеном серијалу који је донео мало шта новог, понављао фразе као и многе грешке. Епизода о Београду у доба Османског царства је говорила о свему (јаничарима, данку у крви, Мехмед паши, Стамболу...) само не о Београду. А колико би ту само занимљивог било да се каже! Серија рађена за телевизију мора наравно да буде и популарна али би требала да буде и образовна, да тежи да иде корак даље од онога што народ жели да чује, да покуша да каже нешто ново. Но, као што рекох, најгоре су фактографске грешке и застарела научна становишта. И на крају, ни то како је визуелно обликована ми се није допадало, али то је тек друга прича.
Већини се серија допала зато што о историји јако мало зна, али свима који имају мало више критеријуме она је била крајње разочарење. Колико сам схватио, серија је изашла из неке приватне продукције па је само продата РТС-у, ако је то неко оправдање.
Можда су неке епизоде које су се бавиле скоријом историјом боље, али ове из раније не ваљају ништа.
Потписујем сваку Уличареву реч. Свуда где се помене ова серија читам и слушам хвалоспеве а заправо се ради о катастрофалном прескакању битних делова историје развоја Београда где се износе приче из опште историје. Тако у деловима који обрађују 19. век доминирају познате историјске чињенице о две династије а о економско-урбанистичком развоју града врло мало речи. О периоду између два светска рата доминирају прегледи политичке ситуације и прича о убиству краља Александра а врло мало о драматичној промени изгледа Београда када овај град добија данашње црте. Шест и по деценија након Другог светског рата када Београд доживљава драматичан развој сведено је на детаље биографије Ј.Б. Тита, описе његовог карактера, његовим женама и деци. Дакле, уместо конкретних чињеница о Београду и његовом економско-урбанистичком развоју дате су епизоде које би пре могле да представљају увод у праву тему по појединим периодима.
Аутор је склон изношењу ничим доказаних и одбачених претпоставки као и "урбаних легенди" без икакве провере података, па чак и чаршијских прича и трачева које износи са тако слабом оградом да их само оживљава (с обзиром на снагу и утицај медија за који је серија намењена).
Имао бих још сијасет примедби али је и ово довољно.
Драго ми је да се слажемо, Бађунове. Занима ме и шта други имају да кажу, али мислим да ако смо нас двојица који се не познајемо имали овако сличне ставове, ни други неће бити много далеко. Најтужније од свега ми је да РТС откупљује документарне серије сумњивог квалитета од приватних продукција уместо да са својим потенцијалом прави одличне, као што је то било и некад.
Примедбе су на месту, али мислим да сте ипак престроги. Тачније - презахтевни.
Ми често заборављамо где живимо, и колико већина људи заправо мало зна о било чему из наше историје, па тако и о Београду.
А с обзиром на опште сиромаштво продукције добрих програма, мислим да сваки покушај треба поздравити, а не дочекати на нож.
Уосталом, свакако треба ценити нечији труд, а он овде није био мали.
Кад би свако од нас уложио и део тог труда, део тога, где би нам био крај?
Него, кад говоримо о уложеном труду, да ли сте запазили одличан ДВД нашег пријатеља с форума Падобранца, "Земун некад и сад"?
Могао сам да претпоставим. Женски сензибилитет доживљава мушку реалност као строгост или чак суровост. Па ипак, ђаци и студенти добијају прелазне оцене само за тачно дате одговоре на постављена питања, што боље образложен одговор то боља и оцена. За нетачне и "офрље" одговоре следи непрелазна оцена. Једино је на писменом из српског могуће добити прелазну оцену ако је промашена тема али зато писмени мора бити урађен за петицу да би се добила нека тројка (такво је моје искуство). Код поменуте серије имамо свега. И тачних и пуно нетачних одговора, и промашених тема. Најстрашније од свега је да је ТВ Београд тј. РТС пао на то да купује такве серије а некада је управо школски, образовни и документарни програм државне телевизије био најбољи део наше ТВ продукције. Труд који је уложен у серију није био мали, то је тачно. Гледаоцима је пружио неке одговоре и посејао неке (старе) заблуде. Дакле, делимично сврсисходан а то му умањује оцену.
Ко мене боље познаје, тешко да би мој поглед на ову (а и било коју другу) ствар тек тако назвао "женским сензибилитетом". Не само зато, што сам веома скептична према тим поделама на мушко-женско, већ пре свега, што сам ја и сама врло строга и захтевна у животу, и што све радим темељно. (Строже и темељније од многих мушкараца, кад већ морам и тако да кажем). Из истог разлога захтевности, ја већ годинама, рецимо, не идем у позориште, а у биоскоп само понекад у "Кинотеку", сматрајући да је новија продукција мање-више недовољно темељна.
И ја бих могла много тога да замерим овоме серијалу, као што већ рекох, али, напросто, морала сам овако да реагујем, управо да не би све те замерке постале контрапродуктивне, у смислу и контексту којег сам навела.
Једини прави начин критике и замерке је да се сами потрудимо да направимо нешто боље.
(Управо пре око пола сата ишао је прилог у емисији на РТС 2 "Све боје живота" са мном као гостом, који говори о свом раду на истраживању историје Београда, путем мојих књига и фотографија. Требало би да након овога следе прилози на терену, само је због лошег времена снимање једном одлагано, могуће да ће бити одгођено и сутра, јер је лоша временска прогноза, но, божездравља...)
Готово да се завршила реприза многохваљене серије "Београд - вечити град" од 27 епизода на РТС-1 (серија се завршава сутра, у четвртак, 21. марта) а да не приметих ни једну реч коментара о њој на овом месту које би за такве коментаре било најприкладније.
Мени ту није било ничег за хвалу. По коментарима мојих колега историчара и из личног искуства након гледања две епизоде (ниједну нисам успео да завршим) рекао бих да је реч о полустручном и сензацији наклоњеном серијалу који је донео мало шта новог, понављао фразе као и многе грешке. Епизода о Београду у доба Османског царства је говорила о свему (јаничарима, данку у крви, Мехмед паши, Стамболу...) само не о Београду. А колико би ту само занимљивог било да се каже! Серија рађена за телевизију мора наравно да буде и популарна али би требала да буде и образовна, да тежи да иде корак даље од онога што народ жели да чује, да покуша да каже нешто ново. Но, као што рекох, најгоре су фактографске грешке и застарела научна становишта. И на крају, ни то како је визуелно обликована ми се није допадало, али то је тек друга прича.
Већини се серија допала зато што о историји јако мало зна, али свима који имају мало више критеријуме она је била крајње разочарење. Колико сам схватио, серија је изашла из неке приватне продукције па је само продата РТС-у, ако је то неко оправдање.
Можда су неке епизоде које су се бавиле скоријом историјом боље, али ове из раније не ваљају ништа.
Потписујем сваку Уличареву реч. Свуда где се помене ова серија читам и слушам хвалоспеве а заправо се ради о катастрофалном прескакању битних делова историје развоја Београда где се износе приче из опште историје. Тако у деловима који обрађују 19. век доминирају познате историјске чињенице о две династије а о економско-урбанистичком развоју града врло мало речи. О периоду између два светска рата доминирају прегледи политичке ситуације и прича о убиству краља Александра а врло мало о драматичној промени изгледа Београда када овај град добија данашње црте. Шест и по деценија након Другог светског рата када Београд доживљава драматичан развој сведено је на детаље биографије Ј.Б. Тита, описе његовог карактера, његовим женама и деци. Дакле, уместо конкретних чињеница о Београду и његовом економско-урбанистичком развоју дате су епизоде које би пре могле да представљају увод у праву тему по појединим периодима.
Аутор је склон изношењу ничим доказаних и одбачених претпоставки као и "урбаних легенди" без икакве провере података, па чак и чаршијских прича и трачева које износи са тако слабом оградом да их само оживљава (с обзиром на снагу и утицај медија за који је серија намењена).
Имао бих још сијасет примедби али је и ово довољно.
Драго ми је да се слажемо, Бађунове. Занима ме и шта други имају да кажу, али мислим да ако смо нас двојица који се не познајемо имали овако сличне ставове, ни други неће бити много далеко. Најтужније од свега ми је да РТС откупљује документарне серије сумњивог квалитета од приватних продукција уместо да са својим потенцијалом прави одличне, као што је то било и некад.
Примедбе су на месту, али мислим да сте ипак престроги. Тачније - презахтевни.
Ми често заборављамо где живимо, и колико већина људи заправо мало зна о било чему из наше историје, па тако и о Београду.
А с обзиром на опште сиромаштво продукције добрих програма, мислим да сваки покушај треба поздравити, а не дочекати на нож.
Уосталом, свакако треба ценити нечији труд, а он овде није био мали.
Кад би свако од нас уложио и део тог труда, део тога, где би нам био крај?
Него, кад говоримо о уложеном труду, да ли сте запазили одличан ДВД нашег пријатеља с форума Падобранца, "Земун некад и сад"?
Могао сам да претпоставим. Женски сензибилитет доживљава мушку реалност као строгост или чак суровост. Па ипак, ђаци и студенти добијају прелазне оцене само за тачно дате одговоре на постављена питања, што боље образложен одговор то боља и оцена. За нетачне и "офрље" одговоре следи непрелазна оцена. Једино је на писменом из српског могуће добити прелазну оцену ако је промашена тема али зато писмени мора бити урађен за петицу да би се добила нека тројка (такво је моје искуство). Код поменуте серије имамо свега. И тачних и пуно нетачних одговора, и промашених тема. Најстрашније од свега је да је ТВ Београд тј. РТС пао на то да купује такве серије а некада је управо школски, образовни и документарни програм државне телевизије био најбољи део наше ТВ продукције. Труд који је уложен у серију није био мали, то је тачно. Гледаоцима је пружио неке одговоре и посејао неке (старе) заблуде. Дакле, делимично сврсисходан а то му умањује оцену.
Ко мене боље познаје, тешко да би мој поглед на ову (а и било коју другу) ствар тек тако назвао "женским сензибилитетом". Не само зато, што сам веома скептична према тим поделама на мушко-женско, већ пре свега, што сам ја и сама врло строга и захтевна у животу, и што све радим темељно. (Строже и темељније од многих мушкараца, кад већ морам и тако да кажем). Из истог разлога захтевности, ја већ годинама, рецимо, не идем у позориште, а у биоскоп само понекад у "Кинотеку", сматрајући да је новија продукција мање-више недовољно темељна.
И ја бих могла много тога да замерим овоме серијалу, као што већ рекох, али, напросто, морала сам овако да реагујем, управо да не би све те замерке постале контрапродуктивне, у смислу и контексту којег сам навела.
Једини прави начин критике и замерке је да се сами потрудимо да направимо нешто боље.
(Управо пре око пола сата ишао је прилог у емисији на РТС 2 "Све боје живота" са мном као гостом, који говори о свом раду на истраживању историје Београда, путем мојих књига и фотографија. Требало би да након овога следе прилози на терену, само је због лошег времена снимање једном одлагано, могуће да ће бити одгођено и сутра, јер је лоша временска прогноза, но, божездравља...)
Ни ја не верујем у "женски сензибилитет", напротив, мислим да су жене често далеко темељније од мушкараца. Најбољу књигу о Манфреду фон Рихтхофену, Црвеном Барону, написала је једна жена која се пре и после тога никад није бавила ваздухопловством.
Ипак, РТС је јавни медиј који себи не може и не сме да дозволи офрље урађен серијал, посебно у временима када кубури са новцем. Тачно је да је једини прави начин да се потрудимо да сами направимо боље али када би се обратили РТС они би рекли да су паре за ту тему потрошене на емисије "Београд - вечити град" и то би било све. А да ли ми, чланови форума, можемо да скупимо довољно новца да сами реализујемо такав пројекат? Тешко.
Основни проблем је што онај ко мало шта зна има могућности (а често и храбрости - јер ништа не зна) да нешто објави, док они који доста тога знају нису у могућности да било шта публикују. Сетимо се само већ легендарног Видоја Голубовића и његових књига о старом Београду чији је скоро сваки цитат на овом форуму подвргнут критици да не кажем подсмеху.
Са друге стране, тачно је да доста људи мало зна о историји не само Београда већ и шире, али баш то мора бити мотив да се емисије што боље ураде. Овако, паре су бачене, емисије танке (слажем се са Бађуновим и Уличарем о квалитету серијала и изнетих података), гледаоци (посебно млађи) ће по ко зна који пут добити погрешне историјске податке, а ко зна када ће и да ли ће се икад више моћи поновити овакав подухват?
Можда би било боље да су репризирали Ковачевићев "Караван" - оних неколико емисија о Београду...
Поглед на хотел Касина у биоскоп Космај, вероватно из хотела Балкан. Обратите пажњу на запрежно возило и видећете за колико времена су снимљене све три слике.
Поглед на хотел Касина у биоскоп Космај, вероватно из хотела Балкан. Обратите пажњу на запрежно возило и видећете за колико времена су снимљене све три слике.
Niz fotki sa svetlošću van svih klasifikacija, kao australijski kljunaši. Protosvetlosna porodična stabla galaksija sa zracima superluminoznih (nadsvetlosnih) brzina, istih po pogonu ali različitih po gorivu. Jedno skoro kalorično, menažno svetlo kompaktne gustine – rezultat audicije boja memoarskih svetala živog tkiva, zabeležene slikom vekova iz duboke vasione. To letopisno osvetljenje nije ni dnevnik, više je mapa prozirnosti prostora – samo predgovor dnevniku prošlosti. Prigušena atlasna svetlost poluočvrslih stena s paradoksnih satelita – paradoksna je kao što je i Ganimed ( jedan od meseca Jupitera ) paradoksalno veći od planete Merkura. U starim fotosima grada, tamna nevidljivost hladnog sjaja konsoliduje se kao primitivne žižne vaĸuole, pomešana s diskretnom žurbom lokalnih automobilskih svetala. Ona izdvaja buku od tišine bez plastičnih operacija foto – šopa, stvarajući jedno sintetičko lice stvarnosti od odbljesaka, lišeno individualnosti. Tako nastaje i jedna dosta verna, ali ipak neuverljiva imitacija samosvesti kao fasade, lažno proširene dovitljivim osvetljenjem i tamo-amo senkama, ili lažno sužene nagorelim zracima očiju brojnih tunela. Da li je onda i ono “estetsko” svest, pošto može da estetizuje i ružno? Svest trȅna, jedinstvena kao jedanputnost svih situacija sačuvanih u fotografijama. Prevazilazeći efemerno svaštarstvo misli, gole kabalističke notacije, živa ona (svest) ostaje kao neizgorivo skerletno sunce što tone u more i u odbljesku ga žari. A prividna poruka što iz toga sledi zato je što se večna struktura osećaja, emotivnost vekova, skrila u govor i imena surovog narodnog pevanja i relacija. Numen je iza svega toga, svetlost gnusna na nasladu, što zahteva da bude objašnjena a ne tek da se ostane “trpen – spasen”, mehanički čovečan, kô zverski pažljivi pogledi koji koče volju ili kao predsmrtna vedrina. Tako se lakomisleno (a to je isto što i oholo) može da laže delima a ne rečima.
Fanfarama svetlosnih korneta, u grču zdvajanja, ona (svest) otvara se za večnost i duhove otsutnih kvantiteta, predišući drevnom starinom. Pod njom se socijalizuju ideali tržišnih ličnosti jednog lažnog komunikacijskog značenja nastalog usled prvobitno insinuirajuće samosvesti – kao stroboskopska iluminacija neke igre naglih pokreta. I prožimaju se tako svetlosni odjeci, refleksi i bleštava pȅra “prisvajajući samu stvarnost” kô ljudi s drugog sveta. A da li je rano ili pozno, bez značaja je. Istovremenost ideja nadčulnog i zemaljskost Karpoša, Kanjoša i Pilipende – izaziva divljenje i nesvesnu zavist ponosne gorčine. A tu, u svemu, gospodar svoje domišljatosti ko je?
Готово да се завршила реприза многохваљене серије "Београд - вечити град" од 27 епизода на РТС-1 (серија се завршава сутра, у четвртак, 21. марта) а да не приметих ни једну реч коментара о њој на овом месту које би за такве коментаре било најприкладније.
Мени ту није било ничег за хвалу. По коментарима мојих колега историчара и из личног искуства након гледања две епизоде (ниједну нисам успео да завршим) рекао бих да је реч о полустручном и сензацији наклоњеном серијалу који је донео мало шта новог, понављао фразе као и многе грешке. Епизода о Београду у доба Османског царства је говорила о свему (јаничарима, данку у крви, Мехмед паши, Стамболу...) само не о Београду. А колико би ту само занимљивог било да се каже! Серија рађена за телевизију мора наравно да буде и популарна али би требала да буде и образовна, да тежи да иде корак даље од онога што народ жели да чује, да покуша да каже нешто ново. Но, као што рекох, најгоре су фактографске грешке и застарела научна становишта. И на крају, ни то како је визуелно обликована ми се није допадало, али то је тек друга прича.
Већини се серија допала зато што о историји јако мало зна, али свима који имају мало више критеријуме она је била крајње разочарење. Колико сам схватио, серија је изашла из неке приватне продукције па је само продата РТС-у, ако је то неко оправдање.
Можда су неке епизоде које су се бавиле скоријом историјом боље, али ове из раније не ваљају ништа.
Потписујем сваку Уличареву реч. Свуда где се помене ова серија читам и слушам хвалоспеве а заправо се ради о катастрофалном прескакању битних делова историје развоја Београда где се износе приче из опште историје. Тако у деловима који обрађују 19. век доминирају познате историјске чињенице о две династије а о економско-урбанистичком развоју града врло мало речи. О периоду између два светска рата доминирају прегледи политичке ситуације и прича о убиству краља Александра а врло мало о драматичној промени изгледа Београда када овај град добија данашње црте. Шест и по деценија након Другог светског рата када Београд доживљава драматичан развој сведено је на детаље биографије Ј.Б. Тита, описе његовог карактера, његовим женама и деци. Дакле, уместо конкретних чињеница о Београду и његовом економско-урбанистичком развоју дате су епизоде које би пре могле да представљају увод у праву тему по појединим периодима.
Аутор је склон изношењу ничим доказаних и одбачених претпоставки као и "урбаних легенди" без икакве провере података, па чак и чаршијских прича и трачева које износи са тако слабом оградом да их само оживљава (с обзиром на снагу и утицај медија за који је серија намењена).
Имао бих још сијасет примедби али је и ово довољно.
Драго ми је да се слажемо, Бађунове. Занима ме и шта други имају да кажу, али мислим да ако смо нас двојица који се не познајемо имали овако сличне ставове, ни други неће бити много далеко. Најтужније од свега ми је да РТС откупљује документарне серије сумњивог квалитета од приватних продукција уместо да са својим потенцијалом прави одличне, као што је то било и некад.
Примедбе су на месту, али мислим да сте ипак престроги. Тачније - презахтевни.
Ми често заборављамо где живимо, и колико већина људи заправо мало зна о било чему из наше историје, па тако и о Београду.
А с обзиром на опште сиромаштво продукције добрих програма, мислим да сваки покушај треба поздравити, а не дочекати на нож.
Уосталом, свакако треба ценити нечији труд, а он овде није био мали.
Кад би свако од нас уложио и део тог труда, део тога, где би нам био крај?
Него, кад говоримо о уложеном труду, да ли сте запазили одличан ДВД нашег пријатеља с форума Падобранца, "Земун некад и сад"?
Могао сам да претпоставим. Женски сензибилитет доживљава мушку реалност као строгост или чак суровост. Па ипак, ђаци и студенти добијају прелазне оцене само за тачно дате одговоре на постављена питања, што боље образложен одговор то боља и оцена. За нетачне и "офрље" одговоре следи непрелазна оцена. Једино је на писменом из српског могуће добити прелазну оцену ако је промашена тема али зато писмени мора бити урађен за петицу да би се добила нека тројка (такво је моје искуство). Код поменуте серије имамо свега. И тачних и пуно нетачних одговора, и промашених тема. Најстрашније од свега је да је ТВ Београд тј. РТС пао на то да купује такве серије а некада је управо школски, образовни и документарни програм државне телевизије био најбољи део наше ТВ продукције. Труд који је уложен у серију није био мали, то је тачно. Гледаоцима је пружио неке одговоре и посејао неке (старе) заблуде. Дакле, делимично сврсисходан а то му умањује оцену.
Ко мене боље познаје, тешко да би мој поглед на ову (а и било коју другу) ствар тек тако назвао "женским сензибилитетом". Не само зато, што сам веома скептична према тим поделама на мушко-женско, већ пре свега, што сам ја и сама врло строга и захтевна у животу, и што све радим темељно. (Строже и темељније од многих мушкараца, кад већ морам и тако да кажем). Из истог разлога захтевности, ја већ годинама, рецимо, не идем у позориште, а у биоскоп само понекад у "Кинотеку", сматрајући да је новија продукција мање-више недовољно темељна.
И ја бих могла много тога да замерим овоме серијалу, као што већ рекох, али, напросто, морала сам овако да реагујем, управо да не би све те замерке постале контрапродуктивне, у смислу и контексту којег сам навела.
Једини прави начин критике и замерке је да се сами потрудимо да направимо нешто боље.
(Управо пре око пола сата ишао је прилог у емисији на РТС 2 "Све боје живота" са мном као гостом, који говори о свом раду на истраживању историје Београда, путем мојих књига и фотографија. Требало би да након овога следе прилози на терену, само је због лошег времена снимање једном одлагано, могуће да ће бити одгођено и сутра, јер је лоша временска прогноза, но, божездравља...)
Ни ја не верујем у "женски сензибилитет", напротив, мислим да су жене често далеко темељније од мушкараца. Најбољу књигу о Манфреду фон Рихтхофену, Црвеном Барону, написала је једна жена која се пре и после тога никад није бавила ваздухопловством.
Ипак, РТС је јавни медиј који себи не може и не сме да дозволи офрље урађен серијал, посебно у временима када кубури са новцем. Тачно је да је једини прави начин да се потрудимо да сами направимо боље али када би се обратили РТС они би рекли да су паре за ту тему потрошене на емисије "Београд - вечити град" и то би било све. А да ли ми, чланови форума, можемо да скупимо довољно новца да сами реализујемо такав пројекат? Тешко.
Основни проблем је што онај ко мало шта зна има могућности (а често и храбрости - јер ништа не зна) да нешто објави, док они који доста тога знају нису у могућности да било шта публикују. Сетимо се само већ легендарног Видоја Голубовића и његових књига о старом Београду чији је скоро сваки цитат на овом форуму подвргнут критици да не кажем подсмеху.
Са друге стране, тачно је да доста људи мало зна о историји не само Београда већ и шире, али баш то мора бити мотив да се емисије што боље ураде. Овако, паре су бачене, емисије танке (слажем се са Бађуновим и Уличарем о квалитету серијала и изнетих података), гледаоци (посебно млађи) ће по ко зна који пут добити погрешне историјске податке, а ко зна када ће и да ли ће се икад више моћи поновити овакав подухват?
Можда би било боље да су репризирали Ковачевићев "Караван" - оних неколико емисија о Београду...
Ако је све како мислимо да јесте, чини се да су скоро сви срећни и задовољни. Прочитајте коментаре на РТС-овом сајту, нема ниједног лошег, ниједне речи замерке. РТС је вероватно закључио да за тај новац не може ни да проба да сними нешто боље, већ је покушао да за мале паре постигне велики ефекат. И успео је у томе, на жалост по цену одмерености и квалитета. С друге стране аутори су добили огромну промоцију и сигуран сам да ће умети да добро уновче своју популарност. Трећа страна, гледаоци, већином је одушевљена. Шта ће људи кад не знају за боље? Изгледа ми да су нам се критеријуми прилично срозали. Да ли се неко стручан оглашавао поводом серије? Ја нисам чуо. И ту смо пали на испиту.
Најнесрећнији су они који знају мало више од осталих. Ко нам је и крив када смо се научили само на најбоље : ) Мислим да је највећи проблем то што се о Београду појављују или доста стручне ствари или изразито популарне, оптерећене жељом да буду спектакуларне, мистериозне, гламурозне итд. Занимљиве књиге које држе ниво су прва жртва такве ситуације.
Ја се искрено надам да би заиста квалитетна серија о историји Београда била једнако добро прихваћена. Такође се (можда помало утопијски) надам да би исту могла да направи или барем да је прихвати нека велика телевизија. Ако је тако, ето простора за побољшање. Овако постављену лествицу барем није тешко прескочити.
Niz fotki sa svetlošću van svih klasifikacija, kao australijski kljunaši................
Поздрав од Милорада, српског платипуса!
Поставих само три везане слике, у облику причице, а добих тираду, сличну логопролићу...
Као и увек, захвалан Градимиру!
(Морао сам крупније, да Г. не тура цвикере.)
Готово да се завршила реприза многохваљене серије "Београд - вечити град" од 27 епизода на РТС-1 (серија се завршава сутра, у четвртак, 21. марта) а да не приметих ни једну реч коментара о њој на овом месту које би за такве коментаре било најприкладније.
Мени ту није било ничег за хвалу. По коментарима мојих колега историчара и из личног искуства након гледања две епизоде (ниједну нисам успео да завршим) рекао бих да је реч о полустручном и сензацији наклоњеном серијалу који је донео мало шта новог, понављао фразе као и многе грешке. Епизода о Београду у доба Османског царства је говорила о свему (јаничарима, данку у крви, Мехмед паши, Стамболу...) само не о Београду. А колико би ту само занимљивог било да се каже! Серија рађена за телевизију мора наравно да буде и популарна али би требала да буде и образовна, да тежи да иде корак даље од онога што народ жели да чује, да покуша да каже нешто ново. Но, као што рекох, најгоре су фактографске грешке и застарела научна становишта. И на крају, ни то како је визуелно обликована ми се није допадало, али то је тек друга прича.
Већини се серија допала зато што о историји јако мало зна, али свима који имају мало више критеријуме она је била крајње разочарење. Колико сам схватио, серија је изашла из неке приватне продукције па је само продата РТС-у, ако је то неко оправдање.
Можда су неке епизоде које су се бавиле скоријом историјом боље, али ове из раније не ваљају ништа.
Потписујем сваку Уличареву реч. Свуда где се помене ова серија читам и слушам хвалоспеве а заправо се ради о катастрофалном прескакању битних делова историје развоја Београда где се износе приче из опште историје. Тако у деловима који обрађују 19. век доминирају познате историјске чињенице о две династије а о економско-урбанистичком развоју града врло мало речи. О периоду између два светска рата доминирају прегледи политичке ситуације и прича о убиству краља Александра а врло мало о драматичној промени изгледа Београда када овај град добија данашње црте. Шест и по деценија након Другог светског рата када Београд доживљава драматичан развој сведено је на детаље биографије Ј.Б. Тита, описе његовог карактера, његовим женама и деци. Дакле, уместо конкретних чињеница о Београду и његовом економско-урбанистичком развоју дате су епизоде које би пре могле да представљају увод у праву тему по појединим периодима.
Аутор је склон изношењу ничим доказаних и одбачених претпоставки као и "урбаних легенди" без икакве провере података, па чак и чаршијских прича и трачева које износи са тако слабом оградом да их само оживљава (с обзиром на снагу и утицај медија за који је серија намењена).
Имао бих још сијасет примедби али је и ово довољно.
Драго ми је да се слажемо, Бађунове. Занима ме и шта други имају да кажу, али мислим да ако смо нас двојица који се не познајемо имали овако сличне ставове, ни други неће бити много далеко. Најтужније од свега ми је да РТС откупљује документарне серије сумњивог квалитета од приватних продукција уместо да са својим потенцијалом прави одличне, као што је то било и некад.
Примедбе су на месту, али мислим да сте ипак престроги. Тачније - презахтевни.
Ми често заборављамо где живимо, и колико већина људи заправо мало зна о било чему из наше историје, па тако и о Београду.
А с обзиром на опште сиромаштво продукције добрих програма, мислим да сваки покушај треба поздравити, а не дочекати на нож.
Уосталом, свакако треба ценити нечији труд, а он овде није био мали.
Кад би свако од нас уложио и део тог труда, део тога, где би нам био крај?
Него, кад говоримо о уложеном труду, да ли сте запазили одличан ДВД нашег пријатеља с форума Падобранца, "Земун некад и сад"?
Могао сам да претпоставим. Женски сензибилитет доживљава мушку реалност као строгост или чак суровост. Па ипак, ђаци и студенти добијају прелазне оцене само за тачно дате одговоре на постављена питања, што боље образложен одговор то боља и оцена. За нетачне и "офрље" одговоре следи непрелазна оцена. Једино је на писменом из српског могуће добити прелазну оцену ако је промашена тема али зато писмени мора бити урађен за петицу да би се добила нека тројка (такво је моје искуство). Код поменуте серије имамо свега. И тачних и пуно нетачних одговора, и промашених тема. Најстрашније од свега је да је ТВ Београд тј. РТС пао на то да купује такве серије а некада је управо школски, образовни и документарни програм државне телевизије био најбољи део наше ТВ продукције. Труд који је уложен у серију није био мали, то је тачно. Гледаоцима је пружио неке одговоре и посејао неке (старе) заблуде. Дакле, делимично сврсисходан а то му умањује оцену.
Ко мене боље познаје, тешко да би мој поглед на ову (а и било коју другу) ствар тек тако назвао "женским сензибилитетом". Не само зато, што сам веома скептична према тим поделама на мушко-женско, већ пре свега, што сам ја и сама врло строга и захтевна у животу, и што све радим темељно. (Строже и темељније од многих мушкараца, кад већ морам и тако да кажем). Из истог разлога захтевности, ја већ годинама, рецимо, не идем у позориште, а у биоскоп само понекад у "Кинотеку", сматрајући да је новија продукција мање-више недовољно темељна.
И ја бих могла много тога да замерим овоме серијалу, као што већ рекох, али, напросто, морала сам овако да реагујем, управо да не би све те замерке постале контрапродуктивне, у смислу и контексту којег сам навела.
Једини прави начин критике и замерке је да се сами потрудимо да направимо нешто боље.
(Управо пре око пола сата ишао је прилог у емисији на РТС 2 "Све боје живота" са мном као гостом, који говори о свом раду на истраживању историје Београда, путем мојих књига и фотографија. Требало би да након овога следе прилози на терену, само је због лошег времена снимање једном одлагано, могуће да ће бити одгођено и сутра, јер је лоша временска прогноза, но, божездравља...)
Ни ја не верујем у "женски сензибилитет", напротив, мислим да су жене често далеко темељније од мушкараца. Најбољу књигу о Манфреду фон Рихтхофену, Црвеном Барону, написала је једна жена која се пре и после тога никад није бавила ваздухопловством.
Ипак, РТС је јавни медиј који себи не може и не сме да дозволи офрље урађен серијал, посебно у временима када кубури са новцем. Тачно је да је једини прави начин да се потрудимо да сами направимо боље али када би се обратили РТС они би рекли да су паре за ту тему потрошене на емисије "Београд - вечити град" и то би било све. А да ли ми, чланови форума, можемо да скупимо довољно новца да сами реализујемо такав пројекат? Тешко.
Основни проблем је што онај ко мало шта зна има могућности (а често и храбрости - јер ништа не зна) да нешто објави, док они који доста тога знају нису у могућности да било шта публикују. Сетимо се само већ легендарног Видоја Голубовића и његових књига о старом Београду чији је скоро сваки цитат на овом форуму подвргнут критици да не кажем подсмеху.
Са друге стране, тачно је да доста људи мало зна о историји не само Београда већ и шире, али баш то мора бити мотив да се емисије што боље ураде. Овако, паре су бачене, емисије танке (слажем се са Бађуновим и Уличарем о квалитету серијала и изнетих података), гледаоци (посебно млађи) ће по ко зна који пут добити погрешне историјске податке, а ко зна када ће и да ли ће се икад више моћи поновити овакав подухват?
Можда би било боље да су репризирали Ковачевићев "Караван" - оних неколико емисија о Београду...
Недостатак новца јесте важна ставка, али често је изговор за недостатак идеја.
Данас људи праве и читаве филмове, не само документарне, већ и игране, уз помоћ не толико више скупих камера, или чак видео опције на фотоапаратима.
А са солидним ДСЛР фото апаратом, јефтинијим од 1000е, и с неколико свима доступних програма, могу се направити и монтирати разноврсни документарни материјали, видео, текстуални, фотографски, технички сасвим пристојни. Верујем да не би било толико тешко укључити у то и неке истинске стручњаке за поједине области.
Опет је, дакле, најбитније шта ћете и како у то убацити од материјала, и како конципирати.
Нема разлога да би РТС, или било која друга тв која држи до себе то одбила да емитује, штавише, ја бих рекла да су гладни нових материјала и нових идеја, само, прво их треба створити.
И, више у принципу свему смета недостатак - времена, но недостатак новца.
Што се тиче Видоја Голубовића и неких других популистичкијих аутора, без обзира на све замерке, ни то не бих никад тако олако омаловажавала, јер битно је, како већ рекох, да се што већи број људи уопште и заинтересује за тему, а поготово нечији труд у целини није за ругање и подсмех, има много више смисла и ефекта добронамерно указивање на поједине конкретне погрешке.
Мени ту није било ничег за хвалу. По коментарима мојих колега историчара и из личног искуства након гледања две епизоде (ниједну нисам успео да завршим) рекао бих да је реч о полустручном и сензацији наклоњеном серијалу који је донео мало шта новог, понављао фразе као и многе грешке. Епизода о Београду у доба Османског царства је говорила о свему (јаничарима, данку у крви, Мехмед паши, Стамболу...) само не о Београду. А колико би ту само занимљивог било да се каже! Серија рађена за телевизију мора наравно да буде и популарна али би требала да буде и образовна, да тежи да иде корак даље од онога што народ жели да чује, да покуша да каже нешто ново. Но, као што рекох, најгоре су фактографске грешке и застарела научна становишта. И на крају, ни то како је визуелно обликована ми се није допадало, али то је тек друга прича.
Већини се серија допала зато што о историји јако мало зна, али свима који имају мало више критеријуме она је била крајње разочарење. Колико сам схватио, серија је изашла из неке приватне продукције па је само продата РТС-у, ако је то неко оправдање.
Можда су неке епизоде које су се бавиле скоријом историјом боље, али ове из раније не ваљају ништа.
Потписујем сваку Уличареву реч. Свуда где се помене ова серија читам и слушам хвалоспеве а заправо се ради о катастрофалном прескакању битних делова историје развоја Београда где се износе приче из опште историје. Тако у деловима који обрађују 19. век доминирају познате историјске чињенице о две династије а о економско-урбанистичком развоју града врло мало речи. О периоду између два светска рата доминирају прегледи политичке ситуације и прича о убиству краља Александра а врло мало о драматичној промени изгледа Београда када овај град добија данашње црте. Шест и по деценија након Другог светског рата када Београд доживљава драматичан развој сведено је на детаље биографије Ј.Б. Тита, описе његовог карактера, његовим женама и деци. Дакле, уместо конкретних чињеница о Београду и његовом економско-урбанистичком развоју дате су епизоде које би пре могле да представљају увод у праву тему по појединим периодима.
Аутор је склон изношењу ничим доказаних и одбачених претпоставки као и "урбаних легенди" без икакве провере података, па чак и чаршијских прича и трачева које износи са тако слабом оградом да их само оживљава (с обзиром на снагу и утицај медија за који је серија намењена).
Имао бих још сијасет примедби али је и ово довољно.
Драго ми је да се слажемо, Бађунове. Занима ме и шта други имају да кажу, али мислим да ако смо нас двојица који се не познајемо имали овако сличне ставове, ни други неће бити много далеко. Најтужније од свега ми је да РТС откупљује документарне серије сумњивог квалитета од приватних продукција уместо да са својим потенцијалом прави одличне, као што је то било и некад.
Примедбе су на месту, али мислим да сте ипак престроги. Тачније - презахтевни.
Ми често заборављамо где живимо, и колико већина људи заправо мало зна о било чему из наше историје, па тако и о Београду.
А с обзиром на опште сиромаштво продукције добрих програма, мислим да сваки покушај треба поздравити, а не дочекати на нож.
Уосталом, свакако треба ценити нечији труд, а он овде није био мали.
Кад би свако од нас уложио и део тог труда, део тога, где би нам био крај?
Него, кад говоримо о уложеном труду, да ли сте запазили одличан ДВД нашег пријатеља с форума Падобранца, "Земун некад и сад"?
Могао сам да претпоставим. Женски сензибилитет доживљава мушку реалност као строгост или чак суровост. Па ипак, ђаци и студенти добијају прелазне оцене само за тачно дате одговоре на постављена питања, што боље образложен одговор то боља и оцена. За нетачне и "офрље" одговоре следи непрелазна оцена. Једино је на писменом из српског могуће добити прелазну оцену ако је промашена тема али зато писмени мора бити урађен за петицу да би се добила нека тројка (такво је моје искуство). Код поменуте серије имамо свега. И тачних и пуно нетачних одговора, и промашених тема. Најстрашније од свега је да је ТВ Београд тј. РТС пао на то да купује такве серије а некада је управо школски, образовни и документарни програм државне телевизије био најбољи део наше ТВ продукције. Труд који је уложен у серију није био мали, то је тачно. Гледаоцима је пружио неке одговоре и посејао неке (старе) заблуде. Дакле, делимично сврсисходан а то му умањује оцену.
Ко мене боље познаје, тешко да би мој поглед на ову (а и било коју другу) ствар тек тако назвао "женским сензибилитетом". Не само зато, што сам веома скептична према тим поделама на мушко-женско, већ пре свега, што сам ја и сама врло строга и захтевна у животу, и што све радим темељно. (Строже и темељније од многих мушкараца, кад већ морам и тако да кажем). Из истог разлога захтевности, ја већ годинама, рецимо, не идем у позориште, а у биоскоп само понекад у "Кинотеку", сматрајући да је новија продукција мање-више недовољно темељна.
И ја бих могла много тога да замерим овоме серијалу, као што већ рекох, али, напросто, морала сам овако да реагујем, управо да не би све те замерке постале контрапродуктивне, у смислу и контексту којег сам навела.
Једини прави начин критике и замерке је да се сами потрудимо да направимо нешто боље.
(Управо пре око пола сата ишао је прилог у емисији на РТС 2 "Све боје живота" са мном као гостом, који говори о свом раду на истраживању историје Београда, путем мојих књига и фотографија. Требало би да након овога следе прилози на терену, само је због лошег времена снимање једном одлагано, могуће да ће бити одгођено и сутра, јер је лоша временска прогноза, но, божездравља...)
Мени ту није било ничег за хвалу. По коментарима мојих колега историчара и из личног искуства након гледања две епизоде (ниједну нисам успео да завршим) рекао бих да је реч о полустручном и сензацији наклоњеном серијалу који је донео мало шта новог, понављао фразе као и многе грешке. Епизода о Београду у доба Османског царства је говорила о свему (јаничарима, данку у крви, Мехмед паши, Стамболу...) само не о Београду. А колико би ту само занимљивог било да се каже! Серија рађена за телевизију мора наравно да буде и популарна али би требала да буде и образовна, да тежи да иде корак даље од онога што народ жели да чује, да покуша да каже нешто ново. Но, као што рекох, најгоре су фактографске грешке и застарела научна становишта. И на крају, ни то како је визуелно обликована ми се није допадало, али то је тек друга прича.
Већини се серија допала зато што о историји јако мало зна, али свима који имају мало више критеријуме она је била крајње разочарење. Колико сам схватио, серија је изашла из неке приватне продукције па је само продата РТС-у, ако је то неко оправдање.
Можда су неке епизоде које су се бавиле скоријом историјом боље, али ове из раније не ваљају ништа.
Потписујем сваку Уличареву реч. Свуда где се помене ова серија читам и слушам хвалоспеве а заправо се ради о катастрофалном прескакању битних делова историје развоја Београда где се износе приче из опште историје. Тако у деловима који обрађују 19. век доминирају познате историјске чињенице о две династије а о економско-урбанистичком развоју града врло мало речи. О периоду између два светска рата доминирају прегледи политичке ситуације и прича о убиству краља Александра а врло мало о драматичној промени изгледа Београда када овај град добија данашње црте. Шест и по деценија након Другог светског рата када Београд доживљава драматичан развој сведено је на детаље биографије Ј.Б. Тита, описе његовог карактера, његовим женама и деци. Дакле, уместо конкретних чињеница о Београду и његовом економско-урбанистичком развоју дате су епизоде које би пре могле да представљају увод у праву тему по појединим периодима.
Аутор је склон изношењу ничим доказаних и одбачених претпоставки као и "урбаних легенди" без икакве провере података, па чак и чаршијских прича и трачева које износи са тако слабом оградом да их само оживљава (с обзиром на снагу и утицај медија за који је серија намењена).
Имао бих још сијасет примедби али је и ово довољно.
Драго ми је да се слажемо, Бађунове. Занима ме и шта други имају да кажу, али мислим да ако смо нас двојица који се не познајемо имали овако сличне ставове, ни други неће бити много далеко. Најтужније од свега ми је да РТС откупљује документарне серије сумњивог квалитета од приватних продукција уместо да са својим потенцијалом прави одличне, као што је то било и некад.
Примедбе су на месту, али мислим да сте ипак престроги. Тачније - презахтевни.
Ми често заборављамо где живимо, и колико већина људи заправо мало зна о било чему из наше историје, па тако и о Београду.
А с обзиром на опште сиромаштво продукције добрих програма, мислим да сваки покушај треба поздравити, а не дочекати на нож.
Уосталом, свакако треба ценити нечији труд, а он овде није био мали.
Кад би свако од нас уложио и део тог труда, део тога, где би нам био крај?
Него, кад говоримо о уложеном труду, да ли сте запазили одличан ДВД нашег пријатеља с форума Падобранца, "Земун некад и сад"?
Могао сам да претпоставим. Женски сензибилитет доживљава мушку реалност као строгост или чак суровост. Па ипак, ђаци и студенти добијају прелазне оцене само за тачно дате одговоре на постављена питања, што боље образложен одговор то боља и оцена. За нетачне и "офрље" одговоре следи непрелазна оцена. Једино је на писменом из српског могуће добити прелазну оцену ако је промашена тема али зато писмени мора бити урађен за петицу да би се добила нека тројка (такво је моје искуство). Код поменуте серије имамо свега. И тачних и пуно нетачних одговора, и промашених тема. Најстрашније од свега је да је ТВ Београд тј. РТС пао на то да купује такве серије а некада је управо школски, образовни и документарни програм државне телевизије био најбољи део наше ТВ продукције. Труд који је уложен у серију није био мали, то је тачно. Гледаоцима је пружио неке одговоре и посејао неке (старе) заблуде. Дакле, делимично сврсисходан а то му умањује оцену.
Ко мене боље познаје, тешко да би мој поглед на ову (а и било коју другу) ствар тек тако назвао "женским сензибилитетом". Не само зато, што сам веома скептична према тим поделама на мушко-женско, већ пре свега, што сам ја и сама врло строга и захтевна у животу, и што све радим темељно. (Строже и темељније од многих мушкараца, кад већ морам и тако да кажем). Из истог разлога захтевности, ја већ годинама, рецимо, не идем у позориште, а у биоскоп само понекад у "Кинотеку", сматрајући да је новија продукција мање-више недовољно темељна.
И ја бих могла много тога да замерим овоме серијалу, као што већ рекох, али, напросто, морала сам овако да реагујем, управо да не би све те замерке постале контрапродуктивне, у смислу и контексту којег сам навела.
Једини прави начин критике и замерке је да се сами потрудимо да направимо нешто боље.
(Управо пре око пола сата ишао је прилог у емисији на РТС 2 "Све боје живота" са мном као гостом, који говори о свом раду на истраживању историје Београда, путем мојих књига и фотографија. Требало би да након овога следе прилози на терену, само је због лошег времена снимање једном одлагано, могуће да ће бити одгођено и сутра, јер је лоша временска прогноза, но, божездравља...)
Ни ја не верујем у "женски сензибилитет", напротив, мислим да су жене често далеко темељније од мушкараца. Најбољу књигу о Манфреду фон Рихтхофену, Црвеном Барону, написала је једна жена која се пре и после тога никад није бавила ваздухопловством.
Ипак, РТС је јавни медиј који себи не може и не сме да дозволи офрље урађен серијал, посебно у временима када кубури са новцем. Тачно је да је једини прави начин да се потрудимо да сами направимо боље али када би се обратили РТС они би рекли да су паре за ту тему потрошене на емисије "Београд - вечити град" и то би било све. А да ли ми, чланови форума, можемо да скупимо довољно новца да сами реализујемо такав пројекат? Тешко.
Основни проблем је што онај ко мало шта зна има могућности (а често и храбрости - јер ништа не зна) да нешто објави, док они који доста тога знају нису у могућности да било шта публикују. Сетимо се само већ легендарног Видоја Голубовића и његових књига о старом Београду чији је скоро сваки цитат на овом форуму подвргнут критици да не кажем подсмеху.
Са друге стране, тачно је да доста људи мало зна о историји не само Београда већ и шире, али баш то мора бити мотив да се емисије што боље ураде. Овако, паре су бачене, емисије танке (слажем се са Бађуновим и Уличарем о квалитету серијала и изнетих података), гледаоци (посебно млађи) ће по ко зна који пут добити погрешне историјске податке, а ко зна када ће и да ли ће се икад више моћи поновити овакав подухват?
Можда би било боље да су репризирали Ковачевићев "Караван" - оних неколико емисија о Београду...
Обратите пажњу на запрежно возило и видећете за колико времена су снимљене све три слике.
Обратите пажњу на запрежно возило и видећете за колико времена су снимљене све три слике.
Niz fotki sa svetlošću van svih klasifikacija, kao australijski kljunaši. Protosvetlosna porodična stabla galaksija sa zracima superluminoznih (nadsvetlosnih) brzina, istih po pogonu ali različitih po gorivu. Jedno skoro kalorično, menažno svetlo kompaktne gustine – rezultat audicije boja memoarskih svetala živog tkiva, zabeležene slikom vekova iz duboke vasione. To letopisno osvetljenje nije ni dnevnik, više je mapa prozirnosti prostora – samo predgovor dnevniku prošlosti. Prigušena atlasna svetlost poluočvrslih stena s paradoksnih satelita – paradoksna je kao što je i Ganimed ( jedan od meseca Jupitera ) paradoksalno veći od planete Merkura. U starim fotosima grada, tamna nevidljivost hladnog sjaja konsoliduje se kao primitivne žižne vaĸuole, pomešana s diskretnom žurbom lokalnih automobilskih svetala. Ona izdvaja buku od tišine bez plastičnih operacija foto – šopa, stvarajući jedno sintetičko lice stvarnosti od odbljesaka, lišeno individualnosti. Tako nastaje i jedna dosta verna, ali ipak neuverljiva imitacija samosvesti kao fasade, lažno proširene dovitljivim osvetljenjem i tamo-amo senkama, ili lažno sužene nagorelim zracima očiju brojnih tunela. Da li je onda i ono “estetsko” svest, pošto može da estetizuje i ružno? Svest trȅna, jedinstvena kao jedanputnost svih situacija sačuvanih u fotografijama. Prevazilazeći efemerno svaštarstvo misli, gole kabalističke notacije, živa ona (svest) ostaje kao neizgorivo skerletno sunce što tone u more i u odbljesku ga žari. A prividna poruka što iz toga sledi zato je što se večna struktura osećaja, emotivnost vekova, skrila u govor i imena surovog narodnog pevanja i relacija. Numen je iza svega toga, svetlost gnusna na nasladu, što zahteva da bude objašnjena a ne tek da se ostane “trpen – spasen”, mehanički čovečan, kô zverski pažljivi pogledi koji koče volju ili kao predsmrtna vedrina. Tako se lakomisleno (a to je isto što i oholo) može da laže delima a ne rečima.
Мени ту није било ничег за хвалу. По коментарима мојих колега историчара и из личног искуства након гледања две епизоде (ниједну нисам успео да завршим) рекао бих да је реч о полустручном и сензацији наклоњеном серијалу који је донео мало шта новог, понављао фразе као и многе грешке. Епизода о Београду у доба Османског царства је говорила о свему (јаничарима, данку у крви, Мехмед паши, Стамболу...) само не о Београду. А колико би ту само занимљивог било да се каже! Серија рађена за телевизију мора наравно да буде и популарна али би требала да буде и образовна, да тежи да иде корак даље од онога што народ жели да чује, да покуша да каже нешто ново. Но, као што рекох, најгоре су фактографске грешке и застарела научна становишта. И на крају, ни то како је визуелно обликована ми се није допадало, али то је тек друга прича.
Већини се серија допала зато што о историји јако мало зна, али свима који имају мало више критеријуме она је била крајње разочарење. Колико сам схватио, серија је изашла из неке приватне продукције па је само продата РТС-у, ако је то неко оправдање.
Можда су неке епизоде које су се бавиле скоријом историјом боље, али ове из раније не ваљају ништа.
Потписујем сваку Уличареву реч. Свуда где се помене ова серија читам и слушам хвалоспеве а заправо се ради о катастрофалном прескакању битних делова историје развоја Београда где се износе приче из опште историје. Тако у деловима који обрађују 19. век доминирају познате историјске чињенице о две династије а о економско-урбанистичком развоју града врло мало речи. О периоду између два светска рата доминирају прегледи политичке ситуације и прича о убиству краља Александра а врло мало о драматичној промени изгледа Београда када овај град добија данашње црте. Шест и по деценија након Другог светског рата када Београд доживљава драматичан развој сведено је на детаље биографије Ј.Б. Тита, описе његовог карактера, његовим женама и деци. Дакле, уместо конкретних чињеница о Београду и његовом економско-урбанистичком развоју дате су епизоде које би пре могле да представљају увод у праву тему по појединим периодима.
Аутор је склон изношењу ничим доказаних и одбачених претпоставки као и "урбаних легенди" без икакве провере података, па чак и чаршијских прича и трачева које износи са тако слабом оградом да их само оживљава (с обзиром на снагу и утицај медија за који је серија намењена).
Имао бих још сијасет примедби али је и ово довољно.
Драго ми је да се слажемо, Бађунове. Занима ме и шта други имају да кажу, али мислим да ако смо нас двојица који се не познајемо имали овако сличне ставове, ни други неће бити много далеко. Најтужније од свега ми је да РТС откупљује документарне серије сумњивог квалитета од приватних продукција уместо да са својим потенцијалом прави одличне, као што је то било и некад.
Примедбе су на месту, али мислим да сте ипак престроги. Тачније - презахтевни.
Ми често заборављамо где живимо, и колико већина људи заправо мало зна о било чему из наше историје, па тако и о Београду.
А с обзиром на опште сиромаштво продукције добрих програма, мислим да сваки покушај треба поздравити, а не дочекати на нож.
Уосталом, свакако треба ценити нечији труд, а он овде није био мали.
Кад би свако од нас уложио и део тог труда, део тога, где би нам био крај?
Него, кад говоримо о уложеном труду, да ли сте запазили одличан ДВД нашег пријатеља с форума Падобранца, "Земун некад и сад"?
Могао сам да претпоставим. Женски сензибилитет доживљава мушку реалност као строгост или чак суровост. Па ипак, ђаци и студенти добијају прелазне оцене само за тачно дате одговоре на постављена питања, што боље образложен одговор то боља и оцена. За нетачне и "офрље" одговоре следи непрелазна оцена. Једино је на писменом из српског могуће добити прелазну оцену ако је промашена тема али зато писмени мора бити урађен за петицу да би се добила нека тројка (такво је моје искуство). Код поменуте серије имамо свега. И тачних и пуно нетачних одговора, и промашених тема. Најстрашније од свега је да је ТВ Београд тј. РТС пао на то да купује такве серије а некада је управо школски, образовни и документарни програм државне телевизије био најбољи део наше ТВ продукције. Труд који је уложен у серију није био мали, то је тачно. Гледаоцима је пружио неке одговоре и посејао неке (старе) заблуде. Дакле, делимично сврсисходан а то му умањује оцену.
Ко мене боље познаје, тешко да би мој поглед на ову (а и било коју другу) ствар тек тако назвао "женским сензибилитетом". Не само зато, што сам веома скептична према тим поделама на мушко-женско, већ пре свега, што сам ја и сама врло строга и захтевна у животу, и што све радим темељно. (Строже и темељније од многих мушкараца, кад већ морам и тако да кажем). Из истог разлога захтевности, ја већ годинама, рецимо, не идем у позориште, а у биоскоп само понекад у "Кинотеку", сматрајући да је новија продукција мање-више недовољно темељна.
И ја бих могла много тога да замерим овоме серијалу, као што већ рекох, али, напросто, морала сам овако да реагујем, управо да не би све те замерке постале контрапродуктивне, у смислу и контексту којег сам навела.
Једини прави начин критике и замерке је да се сами потрудимо да направимо нешто боље.
(Управо пре око пола сата ишао је прилог у емисији на РТС 2 "Све боје живота" са мном као гостом, који говори о свом раду на истраживању историје Београда, путем мојих књига и фотографија. Требало би да након овога следе прилози на терену, само је због лошег времена снимање једном одлагано, могуће да ће бити одгођено и сутра, јер је лоша временска прогноза, но, божездравља...)
Ни ја не верујем у "женски сензибилитет", напротив, мислим да су жене често далеко темељније од мушкараца. Најбољу књигу о Манфреду фон Рихтхофену, Црвеном Барону, написала је једна жена која се пре и после тога никад није бавила ваздухопловством.
Ипак, РТС је јавни медиј који себи не може и не сме да дозволи офрље урађен серијал, посебно у временима када кубури са новцем. Тачно је да је једини прави начин да се потрудимо да сами направимо боље али када би се обратили РТС они би рекли да су паре за ту тему потрошене на емисије "Београд - вечити град" и то би било све. А да ли ми, чланови форума, можемо да скупимо довољно новца да сами реализујемо такав пројекат? Тешко.
Основни проблем је што онај ко мало шта зна има могућности (а често и храбрости - јер ништа не зна) да нешто објави, док они који доста тога знају нису у могућности да било шта публикују. Сетимо се само већ легендарног Видоја Голубовића и његових књига о старом Београду чији је скоро сваки цитат на овом форуму подвргнут критици да не кажем подсмеху.
Са друге стране, тачно је да доста људи мало зна о историји не само Београда већ и шире, али баш то мора бити мотив да се емисије што боље ураде. Овако, паре су бачене, емисије танке (слажем се са Бађуновим и Уличарем о квалитету серијала и изнетих података), гледаоци (посебно млађи) ће по ко зна који пут добити погрешне историјске податке, а ко зна када ће и да ли ће се икад више моћи поновити овакав подухват?
Можда би било боље да су репризирали Ковачевићев "Караван" - оних неколико емисија о Београду...
Ако је све како мислимо да јесте, чини се да су скоро сви срећни и задовољни. Прочитајте коментаре на РТС-овом сајту, нема ниједног лошег, ниједне речи замерке. РТС је вероватно закључио да за тај новац не може ни да проба да сними нешто боље, већ је покушао да за мале паре постигне велики ефекат. И успео је у томе, на жалост по цену одмерености и квалитета. С друге стране аутори су добили огромну промоцију и сигуран сам да ће умети да добро уновче своју популарност. Трећа страна, гледаоци, већином је одушевљена. Шта ће људи кад не знају за боље? Изгледа ми да су нам се критеријуми прилично срозали. Да ли се неко стручан оглашавао поводом серије? Ја нисам чуо. И ту смо пали на испиту.
Најнесрећнији су они који знају мало више од осталих. Ко нам је и крив када смо се научили само на најбоље : ) Мислим да је највећи проблем то што се о Београду појављују или доста стручне ствари или изразито популарне, оптерећене жељом да буду спектакуларне, мистериозне, гламурозне итд. Занимљиве књиге које држе ниво су прва жртва такве ситуације.
Ја се искрено надам да би заиста квалитетна серија о историји Београда била једнако добро прихваћена. Такође се (можда помало утопијски) надам да би исту могла да направи или барем да је прихвати нека велика телевизија. Ако је тако, ето простора за побољшање. Овако постављену лествицу барем није тешко прескочити.
Поздрав од Милорада, српског платипуса!
Поставих само три везане слике, у облику причице, а добих тираду, сличну логопролићу...
Као и увек, захвалан Градимиру!
(Морао сам крупније, да Г. не тура цвикере.)
Мени ту није било ничег за хвалу. По коментарима мојих колега историчара и из личног искуства након гледања две епизоде (ниједну нисам успео да завршим) рекао бих да је реч о полустручном и сензацији наклоњеном серијалу који је донео мало шта новог, понављао фразе као и многе грешке. Епизода о Београду у доба Османског царства је говорила о свему (јаничарима, данку у крви, Мехмед паши, Стамболу...) само не о Београду. А колико би ту само занимљивог било да се каже! Серија рађена за телевизију мора наравно да буде и популарна али би требала да буде и образовна, да тежи да иде корак даље од онога што народ жели да чује, да покуша да каже нешто ново. Но, као што рекох, најгоре су фактографске грешке и застарела научна становишта. И на крају, ни то како је визуелно обликована ми се није допадало, али то је тек друга прича.
Већини се серија допала зато што о историји јако мало зна, али свима који имају мало више критеријуме она је била крајње разочарење. Колико сам схватио, серија је изашла из неке приватне продукције па је само продата РТС-у, ако је то неко оправдање.
Можда су неке епизоде које су се бавиле скоријом историјом боље, али ове из раније не ваљају ништа.
Потписујем сваку Уличареву реч. Свуда где се помене ова серија читам и слушам хвалоспеве а заправо се ради о катастрофалном прескакању битних делова историје развоја Београда где се износе приче из опште историје. Тако у деловима који обрађују 19. век доминирају познате историјске чињенице о две династије а о економско-урбанистичком развоју града врло мало речи. О периоду између два светска рата доминирају прегледи политичке ситуације и прича о убиству краља Александра а врло мало о драматичној промени изгледа Београда када овај град добија данашње црте. Шест и по деценија након Другог светског рата када Београд доживљава драматичан развој сведено је на детаље биографије Ј.Б. Тита, описе његовог карактера, његовим женама и деци. Дакле, уместо конкретних чињеница о Београду и његовом економско-урбанистичком развоју дате су епизоде које би пре могле да представљају увод у праву тему по појединим периодима.
Аутор је склон изношењу ничим доказаних и одбачених претпоставки као и "урбаних легенди" без икакве провере података, па чак и чаршијских прича и трачева које износи са тако слабом оградом да их само оживљава (с обзиром на снагу и утицај медија за који је серија намењена).
Имао бих још сијасет примедби али је и ово довољно.
Драго ми је да се слажемо, Бађунове. Занима ме и шта други имају да кажу, али мислим да ако смо нас двојица који се не познајемо имали овако сличне ставове, ни други неће бити много далеко. Најтужније од свега ми је да РТС откупљује документарне серије сумњивог квалитета од приватних продукција уместо да са својим потенцијалом прави одличне, као што је то било и некад.
Примедбе су на месту, али мислим да сте ипак престроги. Тачније - презахтевни.
Ми често заборављамо где живимо, и колико већина људи заправо мало зна о било чему из наше историје, па тако и о Београду.
А с обзиром на опште сиромаштво продукције добрих програма, мислим да сваки покушај треба поздравити, а не дочекати на нож.
Уосталом, свакако треба ценити нечији труд, а он овде није био мали.
Кад би свако од нас уложио и део тог труда, део тога, где би нам био крај?
Него, кад говоримо о уложеном труду, да ли сте запазили одличан ДВД нашег пријатеља с форума Падобранца, "Земун некад и сад"?
Могао сам да претпоставим. Женски сензибилитет доживљава мушку реалност као строгост или чак суровост. Па ипак, ђаци и студенти добијају прелазне оцене само за тачно дате одговоре на постављена питања, што боље образложен одговор то боља и оцена. За нетачне и "офрље" одговоре следи непрелазна оцена. Једино је на писменом из српског могуће добити прелазну оцену ако је промашена тема али зато писмени мора бити урађен за петицу да би се добила нека тројка (такво је моје искуство). Код поменуте серије имамо свега. И тачних и пуно нетачних одговора, и промашених тема. Најстрашније од свега је да је ТВ Београд тј. РТС пао на то да купује такве серије а некада је управо школски, образовни и документарни програм државне телевизије био најбољи део наше ТВ продукције. Труд који је уложен у серију није био мали, то је тачно. Гледаоцима је пружио неке одговоре и посејао неке (старе) заблуде. Дакле, делимично сврсисходан а то му умањује оцену.
Ко мене боље познаје, тешко да би мој поглед на ову (а и било коју другу) ствар тек тако назвао "женским сензибилитетом". Не само зато, што сам веома скептична према тим поделама на мушко-женско, већ пре свега, што сам ја и сама врло строга и захтевна у животу, и што све радим темељно. (Строже и темељније од многих мушкараца, кад већ морам и тако да кажем). Из истог разлога захтевности, ја већ годинама, рецимо, не идем у позориште, а у биоскоп само понекад у "Кинотеку", сматрајући да је новија продукција мање-више недовољно темељна.
И ја бих могла много тога да замерим овоме серијалу, као што већ рекох, али, напросто, морала сам овако да реагујем, управо да не би све те замерке постале контрапродуктивне, у смислу и контексту којег сам навела.
Једини прави начин критике и замерке је да се сами потрудимо да направимо нешто боље.
(Управо пре око пола сата ишао је прилог у емисији на РТС 2 "Све боје живота" са мном као гостом, који говори о свом раду на истраживању историје Београда, путем мојих књига и фотографија. Требало би да након овога следе прилози на терену, само је због лошег времена снимање једном одлагано, могуће да ће бити одгођено и сутра, јер је лоша временска прогноза, но, божездравља...)
Ни ја не верујем у "женски сензибилитет", напротив, мислим да су жене често далеко темељније од мушкараца. Најбољу књигу о Манфреду фон Рихтхофену, Црвеном Барону, написала је једна жена која се пре и после тога никад није бавила ваздухопловством.
Ипак, РТС је јавни медиј који себи не може и не сме да дозволи офрље урађен серијал, посебно у временима када кубури са новцем. Тачно је да је једини прави начин да се потрудимо да сами направимо боље али када би се обратили РТС они би рекли да су паре за ту тему потрошене на емисије "Београд - вечити град" и то би било све. А да ли ми, чланови форума, можемо да скупимо довољно новца да сами реализујемо такав пројекат? Тешко.
Основни проблем је што онај ко мало шта зна има могућности (а често и храбрости - јер ништа не зна) да нешто објави, док они који доста тога знају нису у могућности да било шта публикују. Сетимо се само већ легендарног Видоја Голубовића и његових књига о старом Београду чији је скоро сваки цитат на овом форуму подвргнут критици да не кажем подсмеху.
Са друге стране, тачно је да доста људи мало зна о историји не само Београда већ и шире, али баш то мора бити мотив да се емисије што боље ураде. Овако, паре су бачене, емисије танке (слажем се са Бађуновим и Уличарем о квалитету серијала и изнетих података), гледаоци (посебно млађи) ће по ко зна који пут добити погрешне историјске податке, а ко зна када ће и да ли ће се икад више моћи поновити овакав подухват?
Можда би било боље да су репризирали Ковачевићев "Караван" - оних неколико емисија о Београду...
Недостатак новца јесте важна ставка, али често је изговор за недостатак идеја.
Данас људи праве и читаве филмове, не само документарне, већ и игране, уз помоћ не толико више скупих камера, или чак видео опције на фотоапаратима.
А са солидним ДСЛР фото апаратом, јефтинијим од 1000е, и с неколико свима доступних програма, могу се направити и монтирати разноврсни документарни материјали, видео, текстуални, фотографски, технички сасвим пристојни. Верујем да не би било толико тешко укључити у то и неке истинске стручњаке за поједине области.
Опет је, дакле, најбитније шта ћете и како у то убацити од материјала, и како конципирати.
Нема разлога да би РТС, или било која друга тв која држи до себе то одбила да емитује, штавише, ја бих рекла да су гладни нових материјала и нових идеја, само, прво их треба створити.
И, више у принципу свему смета недостатак - времена, но недостатак новца.
Што се тиче Видоја Голубовића и неких других популистичкијих аутора, без обзира на све замерке, ни то не бих никад тако олако омаловажавала, јер битно је, како већ рекох, да се што већи број људи уопште и заинтересује за тему, а поготово нечији труд у целини није за ругање и подсмех, има много више смисла и ефекта добронамерно указивање на поједине конкретне погрешке.