Kafanski stolovi na trotoarima, dok je oko njih još neraščišćeni šut srušenih zgrada i miris paljevine .Namejane, doterane devojke , koje kao da su krenule u bezbriznu nedeljnu šetnju gradom,a iz njih svezi tragovi bombardovanja i smrti.Neverovatan smo mi narod zaista.Verovatno su nas burna istorijska događanja u prošlosti navikla da se u svim situacijama ponašamo kao da je sve normalno i kad uopšte nije normalno.
Odličan serijal do sada neviđenih fotografija iz doba okupacije.
1. Тешко је доносити исправне закључке мимо познавања конкретног контекста.
2. Уосталом, немојте имати илузија да су се, на пример, Парижани другачијe понашали под окупацијом.
Pariz, Maj 1942
Naravno da se zivot tokom okupacije u narednim mesecima i godinama ,,normalizovao".Radili su bioskopi, pozorišta, kafane i ko je sebi mogao da priušti taj luksuz posećivao ih je.Ipak na većini fotografija koje su načinjene prvih dana nakon bombardovanja i ulaska Nemaca dominira sumorna atmosfera,zabrinuti i uzurbani likovi .Zato mi je upravo i ova fotografija devojaka na Slaviji privukla paznju.Kao da je neko dva različita prizora spojio u jednu fotografiju.U pozadini još neraščišćene ruševine, a one potpuno neokrznute tim prizorom i nesrećom koja je zadesila grad.Sasvim je moguće da su bile deo okupatorskog osoblja koje je počelo da pristize u Beograd i tu se slikale za ,, uspomenu i dugo sećanje".
Učenici osnovne škole "Starina Novak" 1939 god. Treći dečak s leva - bard našeg glumišta Bora Todorović.
Slavija, u pozadini ul. Makenzijeva ... sjajna fotka, fina deca - svaka vam cast Kizzoni ( pogotovo sto ste kao Kassina etc. ).
Ovo nije Slavija , već Pozorišni trg.U pozadini se vidi apoteka ,,Kod cara Dušana" na mestu parkića ispred staklenca,a u pozadini je početak Makedonske ulice.
Obzirom da redovno gresim ( cak i u farmako/mediko - forenzici ) ne cudi me sto sam i ovde omanuo. Samo, na firmi apoteke ( tad su ih zvali jos i "apotekarnice" kao i "pekarnice" i sl. - to vec bilo je komentarisano na cenjenom Forumu ) kao da su nacrtana dva " + " i kao da pise "kod krsta" a apoteka "Kod krsta" bila je na Slaviji na roglju s ul. Beogradskom ( u blizini bifea "PROKUPLJE" ). Naravno, moguce da sam pogresio u permutaciji vremena s prostorom. Istina, apoteka "Car Dusan" bila je, i zauvek ostace na ovom Forumu, na Poz. trgu. Pozdravljam, grk
Уз дужно поштовање Кнегињи која је овде погодила многе важне локације ја бих ипак рекао да је ово Славија. И због имена апотеке и због близине улице у позадини а највише због ове слике из 1936.
Ту се лепо види да је излог апотеке истог облика, чак је и тенда на згради до ње иста. У позадини се види зграда на углу са Макензијевом и нижа до ње које су уочљиве и на слици са децом.
U pravu ste Uličar,a i gospodin Grk.Ipak je u pitanju apoteka na Slaviji, to se ovde lepo vidi. Ulazi u apoteke su veoma slični, a gornji deo slike koju je g. Grk postavio ne prikazuje zgradu u celini, pa sam onako na prvu loptu pomislila na apoteku g. Trajkovića na Pozorišnom trgu.Iz te perspektive, da je Trg u pitanju, u pozadini bi morala da se nazire zgrada Jugoslovenske banke ,što nije slučaj,već se vide obrisi grade na mestu današnjeg hotela Slavija.
Zanimljivo, odavde se može sagledati da je bioskop "Slavija" svoje oblike dobio do bombardovanja 1941. godine.
Do tog doba, kako se to vidi na, takođe ovde publikovanoj fotografiji iz cca 1936., "Slavija" je imala dvovodni krov a prema onome kako je već izgledala "Sala mira" koju je podigao Makenzi.
Kviz
Rodoljuba Čolakovića u svojoj knjizi, "Kazivanja o jednom pokoljenju"piše da je "Radnički dom na Slaviji... bio... kupljen 1910. godine za 75.000 tadašnjih dinara dobrovoljnim prilozima članova i simpatizera Srpske socijaldemokratske stranke. (...) U gruntovnici se Dom vodio na ime Pavla Pavlovića, već tada uglednog i popularnog partijskog i sindikalnog funkcionera.
U Domu je, osim velike sale, bilo još nekoliko sobičaka u kojima su bili smješteni Sekretarijat Partije i centrala Saveza metalaca. U malom dvorištu Doma bio je magacin za knjige i ekspedicija za knjige i „Radničke novine“, a u jednom krilu zgrade, licem prema trgu, nalazila se Socijalistička knjižara.
Pitanje glasi kako se u XIX vekuzvao"Radnički dom na Slaviji"
Zanimljivo, odavde se može sagledati da je bioskop "Slavija" svoje oblike dobio do bombardovanja 1941. godine.
Do tog doba, kako se to vidi na, takođe ovde publikovanoj fotografiji iz cca 1936., "Slavija" je imala dvovodni krov a prema onome kako je već izgledala "Sala mira" koju je podigao Makenzi.
Kviz
Rodoljuba Čolakovića u svojoj knjizi, "Kazivanja o jednom pokoljenju"piše da je "Radnički dom na Slaviji... bio... kupljen 1910. godine za 75.000 tadašnjih dinara dobrovoljnim prilozima članova i simpatizera Srpske socijaldemokratske stranke. (...) U gruntovnici se Dom vodio na ime Pavla Pavlovića, već tada uglednog i popularnog partijskog i sindikalnog funkcionera.
U Domu je, osim velike sale, bilo još nekoliko sobičaka u kojima su bili smješteni Sekretarijat Partije i centrala Saveza metalaca. U malom dvorištu Doma bio je magacin za knjige i ekspedicija za knjige i „Radničke novine“, a u jednom krilu zgrade, licem prema trgu, nalazila se Socijalistička knjižara.
Pitanje glasi kako se u XIX vekuzvao"Radnički dom na Slaviji"
Zanimljivo, odavde se može sagledati da je bioskop "Slavija" svoje oblike dobio do bombardovanja 1941. godine.
Do tog doba, kako se to vidi na, takođe ovde publikovanoj fotografiji iz cca 1936., "Slavija" je imala dvovodni krov a prema onome kako je već izgledala "Sala mira" koju je podigao Makenzi.
Kviz
Rodoljuba Čolakovića u svojoj knjizi, "Kazivanja o jednom pokoljenju"piše da je "Radnički dom na Slaviji... bio... kupljen 1910. godine za 75.000 tadašnjih dinara dobrovoljnim prilozima članova i simpatizera Srpske socijaldemokratske stranke. (...) U gruntovnici se Dom vodio na ime Pavla Pavlovića, već tada uglednog i popularnog partijskog i sindikalnog funkcionera.
U Domu je, osim velike sale, bilo još nekoliko sobičaka u kojima su bili smješteni Sekretarijat Partije i centrala Saveza metalaca. U malom dvorištu Doma bio je magacin za knjige i ekspedicija za knjige i „Radničke novine“, a u jednom krilu zgrade, licem prema trgu, nalazila se Socijalistička knjižara.
Pitanje glasi kako se u XIX vekuzvao"Radnički dom na Slaviji"
Сала Мира.
Još malo istrgnutih sećanja o bioskopu koji je docnije poneo ime "Slavija".
prema sećanju jednog od mladića u to doba, pre rata su se u ovom bioskopu prikazivali i filmovi poput "The Broadway Melody Of", i neki od naših muzičara sedeli su u publici i "skidali" najnovije aranžmane i "hitove" koje su posle izvodili.
Posedujem i podatak da je u nepoznato vreme, možda pre, a možda i posle rata (1946. ?) arhitekta Svetomir Lazić vršio rekonstrukciju ove dvorane.
Da li je "njegov" bio onaj predratni karakteristični dozidak sa okruglim prozorima i zastakljenim stepeništem ostaje još da se utvrdi.
Филм Ђоке Богдановића из 1913. године, за време Балканских ратова.
Кадрови из дворишта Вајфертове пиваре, где је била смештена војна болница.
На два кадра је представљен Ђорђе Вајферт.
Kafanski stolovi na trotoarima, dok je oko njih još neraščišćeni šut srušenih zgrada i miris paljevine .Namejane, doterane devojke , koje kao da su krenule u bezbriznu nedeljnu šetnju gradom,a iz njih svezi tragovi bombardovanja i smrti.Neverovatan smo mi narod zaista.Verovatno su nas burna istorijska događanja u prošlosti navikla da se u svim situacijama ponašamo kao da je sve normalno i kad uopšte nije normalno.
Odličan serijal do sada neviđenih fotografija iz doba okupacije.
1. Тешко је доносити исправне закључке мимо познавања конкретног контекста.
2. Уосталом, немојте имати илузија да су се, на пример, Парижани другачијe понашали под окупацијом.
Pariz, Maj 1942
Naravno da se zivot tokom okupacije u narednim mesecima i godinama ,,normalizovao".Radili su bioskopi, pozorišta, kafane i ko je sebi mogao da priušti taj luksuz posećivao ih je.Ipak na većini fotografija koje su načinjene prvih dana nakon bombardovanja i ulaska Nemaca dominira sumorna atmosfera,zabrinuti i uzurbani likovi .Zato mi je upravo i ova fotografija devojaka na Slaviji privukla paznju.Kao da je neko dva različita prizora spojio u jednu fotografiju.U pozadini još neraščišćene ruševine, a one potpuno neokrznute tim prizorom i nesrećom koja je zadesila grad.Sasvim je moguće da su bile deo okupatorskog osoblja koje je počelo da pristize u Beograd i tu se slikale za ,, uspomenu i dugo sećanje".
Učenici osnovne škole "Starina Novak" 1939 god. Treći dečak s leva - bard našeg glumišta Bora Todorović.
Slavija, u pozadini ul. Makenzijeva ... sjajna fotka, fina deca - svaka vam cast Kizzoni ( pogotovo sto ste kao Kassina etc. ).
Ovo nije Slavija , već Pozorišni trg.U pozadini se vidi apoteka ,,Kod cara Dušana" na mestu parkića ispred staklenca,a u pozadini je početak Makedonske ulice.
Obzirom da redovno gresim ( cak i u farmako/mediko - forenzici ) ne cudi me sto sam i ovde omanuo. Samo, na firmi apoteke ( tad su ih zvali jos i "apotekarnice" kao i "pekarnice" i sl. - to vec bilo je komentarisano na cenjenom Forumu ) kao da su nacrtana dva " + " i kao da pise "kod krsta" a apoteka "Kod krsta" bila je na Slaviji na roglju s ul. Beogradskom ( u blizini bifea "PROKUPLJE" ). Naravno, moguce da sam pogresio u permutaciji vremena s prostorom. Istina, apoteka "Car Dusan" bila je, i zauvek ostace na ovom Forumu, na Poz. trgu. Pozdravljam, grk
Уз дужно поштовање Кнегињи која је овде погодила многе важне локације ја бих ипак рекао да је ово Славија. И због имена апотеке и због близине улице у позадини а највише због ове слике из 1936.
Ту се лепо види да је излог апотеке истог облика, чак је и тенда на згради до ње иста. У позадини се види зграда на углу са Макензијевом и нижа до ње које су уочљиве и на слици са децом.
U pravu ste Uličar,a i gospodin Grk.Ipak je u pitanju apoteka na Slaviji, to se ovde lepo vidi. Ulazi u apoteke su veoma slični, a gornji deo slike koju je g. Grk postavio ne prikazuje zgradu u celini, pa sam onako na prvu loptu pomislila na apoteku g. Trajkovića na Pozorišnom trgu.Iz te perspektive, da je Trg u pitanju, u pozadini bi morala da se nazire zgrada Jugoslovenske banke ,što nije slučaj,već se vide obrisi grade na mestu današnjeg hotela Slavija.
Da li neko mozda ima fotografiju kuce Drage Mitricevic u Kralja Milana br. 5 ?
Nasao sam ovu fotku na bivsem SSC forumu: http://i44.tinypic.com/14kfcb9.jpg
Ali nigde ne mogu da nadjem kucu u celosti, tj. fotografiju gde se vidi cela ulicna fasada...
Veliki pozdrav !
Zex
PS: Inace arhitekta je Ivackovic
Da li neko mozda ima fotografiju kuce Drage Mitricevic u Kralja Milana br. 5 ?
Nasao sam ovu fotku na bivsem SSC forumu: http://i44.tinypic.com/14kfcb9.jpg
Ali nigde ne mogu da nadjem kucu u celosti, tj. fotografiju gde se vidi cela ulicna fasada...
Veliki pozdrav !
Zex
PS: Inace arhitekta je Ivackovic
Ја за сад нађох ове:
Zanimljivo, odavde se može sagledati da je bioskop "Slavija" svoje oblike dobio do bombardovanja 1941. godine.
Do tog doba, kako se to vidi na, takođe ovde publikovanoj fotografiji iz cca 1936., "Slavija" je imala dvovodni krov a prema onome kako je već izgledala "Sala mira" koju je podigao Makenzi.
Kviz
Rodoljuba Čolakovića u svojoj knjizi, "Kazivanja o jednom pokoljenju" piše da je "Radnički dom na Slaviji... bio... kupljen 1910. godine za 75.000 tadašnjih dinara dobrovoljnim prilozima članova i simpatizera Srpske socijaldemokratske stranke. (...) U gruntovnici se Dom vodio na ime Pavla Pavlovića, već tada uglednog i popularnog partijskog i sindikalnog funkcionera.
U Domu je, osim velike sale, bilo još nekoliko sobičaka u kojima su bili smješteni Sekretarijat Partije i centrala Saveza metalaca. U malom dvorištu Doma bio je magacin za knjige i ekspedicija za knjige i „Radničke novine“, a u jednom krilu zgrade, licem prema trgu, nalazila se Socijalistička knjižara.
Pitanje glasi kako se u XIX veku zvao "Radnički dom na Slaviji"
Zanimljivo, odavde se može sagledati da je bioskop "Slavija" svoje oblike dobio do bombardovanja 1941. godine.
Do tog doba, kako se to vidi na, takođe ovde publikovanoj fotografiji iz cca 1936., "Slavija" je imala dvovodni krov a prema onome kako je već izgledala "Sala mira" koju je podigao Makenzi.
Kviz
Rodoljuba Čolakovića u svojoj knjizi, "Kazivanja o jednom pokoljenju" piše da je "Radnički dom na Slaviji... bio... kupljen 1910. godine za 75.000 tadašnjih dinara dobrovoljnim prilozima članova i simpatizera Srpske socijaldemokratske stranke. (...) U gruntovnici se Dom vodio na ime Pavla Pavlovića, već tada uglednog i popularnog partijskog i sindikalnog funkcionera.
U Domu je, osim velike sale, bilo još nekoliko sobičaka u kojima su bili smješteni Sekretarijat Partije i centrala Saveza metalaca. U malom dvorištu Doma bio je magacin za knjige i ekspedicija za knjige i „Radničke novine“, a u jednom krilu zgrade, licem prema trgu, nalazila se Socijalistička knjižara.
Pitanje glasi kako se u XIX veku zvao "Radnički dom na Slaviji"
Сала Мира.
Zanimljivo, odavde se može sagledati da je bioskop "Slavija" svoje oblike dobio do bombardovanja 1941. godine.
Do tog doba, kako se to vidi na, takođe ovde publikovanoj fotografiji iz cca 1936., "Slavija" je imala dvovodni krov a prema onome kako je već izgledala "Sala mira" koju je podigao Makenzi.
Kviz
Rodoljuba Čolakovića u svojoj knjizi, "Kazivanja o jednom pokoljenju" piše da je "Radnički dom na Slaviji... bio... kupljen 1910. godine za 75.000 tadašnjih dinara dobrovoljnim prilozima članova i simpatizera Srpske socijaldemokratske stranke. (...) U gruntovnici se Dom vodio na ime Pavla Pavlovića, već tada uglednog i popularnog partijskog i sindikalnog funkcionera.
U Domu je, osim velike sale, bilo još nekoliko sobičaka u kojima su bili smješteni Sekretarijat Partije i centrala Saveza metalaca. U malom dvorištu Doma bio je magacin za knjige i ekspedicija za knjige i „Radničke novine“, a u jednom krilu zgrade, licem prema trgu, nalazila se Socijalistička knjižara.
Pitanje glasi kako se u XIX veku zvao "Radnički dom na Slaviji"
Сала Мира.
Još malo istrgnutih sećanja o bioskopu koji je docnije poneo ime "Slavija".
prema sećanju jednog od mladića u to doba, pre rata su se u ovom bioskopu prikazivali i filmovi poput "The Broadway Melody Of", i neki od naših muzičara sedeli su u publici i "skidali" najnovije aranžmane i "hitove" koje su posle izvodili.
Posedujem i podatak da je u nepoznato vreme, možda pre, a možda i posle rata (1946. ?) arhitekta Svetomir Lazić vršio rekonstrukciju ove dvorane.
Da li je "njegov" bio onaj predratni karakteristični dozidak sa okruglim prozorima i zastakljenim stepeništem ostaje još da se utvrdi.
Кадрови из дворишта Вајфертове пиваре, где је била смештена војна болница.
На два кадра је представљен Ђорђе Вајферт.
Железничка станица, Двор, Горњи град Београдске тврђаве.