Kompletan serial fotografija od 18 aprila 1941 uradio je Italijanski novinar, fotoreporter, pisac, Curzio Malaparte za koga kažu da je bio jedini "zapadni" novinar u to vreme u Beogradu. Neke fotografije pod nazivom "Risveglio di Belgrado" - Buđenje u Beogradu objavio je u "Corriere dellaSera" 22 aprila 1941. god.....nastavak sledi.
Potresno i dragoceno svedočenje o užasu koji je obavio naš grad.
Da podsetimo istoričare i drugi zainteresovane da je filmskih zapisa samog aprilskog bombardovanja (ali i "pokretnih slika" onog što je nakon toga usledilo) malo, kao i da su mnogi zapisi lažirani:
Neke kadrove sam uspeo da identifikujem, a posebno enigmatičan je bio onaj sa razrušenom zgradom na 3:00.
To je, zapravo, srušena zgrada u Brankovoj ulici (bivši Minel, pre rata AEG, zgradu je u jednom trenutku rekonstruisao arh. Tanazević) - na broju 30
Ipak, i u ovom filmu i "razmatranju" ima nelogičnosti i "dodatih" filmova.
Jer, na primer u klipu se na 3:41 vidi ekspozijom raznesena zgrada današnjeg Filološkog fakulteta koja je minirana u toku borbi za oslobođenje Beograda 1944. i potpuno raznešena (kako se to i na filmu vidi)...
Javno se zahvaljujem Gospodinu V.A. oko pomoći i uputstva za postavljanje slika....
Zanimljivo, sa ove slike se sagledava da kuća na uglu M. Milovanovića i Savskog trga nije bila skroz dokrajčena, već je očigledno ili u naknadnim bombardovanjima koja su usledela kasnije (???).
Isto tako, kupole hotela "Petrograd" su čitave, što je docnije srubljeno...
Možda su ove Malaparteove fotografije nastale u pauzama bombardovanja.
Захваљујући нашем Голдију и чланку у његовом поседству схватих где се зграда са фотографије господина Јуришића налазила...
Све пише доле, да не понављам. Поздрав свима !
Увек се нађе неки неверни Тома...
Ако си мислио на зграду која је испод старог Фијата (снимак је из 1954. године)
не бих рекао да је то та зграда јер је простор између прозора сувише мали да би се ту сместио отвор светларника:
Колико се сећам, та зграда је већ једном била на листи могућих решења, али баш због овог детаља је отпала. Чини ми се да је тада Путник написао да је зграда реконструисана после рата (отуд разлика у броју спратова), али не верујем да је баш толико реконструисана.
Ova zgrada (naznačena strelicom) nije rekonstruisana posle rata, već je započeta u neko doba (možda čak i pre rata) i do početka operacija za oslobođenje Beograda je završena do svoje "grube" faze. Čak se i vidi na filmovima snimljenim 1944.
Istina je, takođe, da je zgrada u jednom delu bila niža i to prema levom susedu gde je postojala pergola na stubovima (da bi se visinski uklopila u objekat koji je tek trebalo zidati u Rudničkoj ulici). Docnije je i taj deo zgrade izidan sa dodatnim spratovima.
Са господином Јуришићем смо дошли до закључка да прва фотографија на овом поређењу не датира из 1946 како су то Вицићи у својој књизи о Врачару написали већ из времена саме окупације...
Kizoni, ova serija fotografija bombardovanog Beograda je izuzetna. Skoro nismo imali na forumu ovako sadržajne i kvalitetne fotografije. Ne manje zanimljiva je i činjenica da ih je pravio Curcio Malaparte.
Немам слику да илуструјем, али мислим да би могло да занима наше колеге који проучавају трамвајски саобраћај у Београду:
Из једног писма послатог из Београда у Пожаревац 12. јула 1944. године.
А сада да ти јавим нешто о себи. Са послом у Дирекцији сам се доста растеретио, пошто се шеф отсека, инг. Николић, вратио са осуства и боловања, а и колега Лилић се вратио са пуно воље на посао, тако да смо целокупни посао поделили нас четворица међусобно. Шеф је остао доле у Дирекцији да обавља са канцеларијом целокупну администрацију, и да нам упућује на пруге сав материјал који нам треба. Нас тројица т. ј. Лилић, ја и Ковачевић расподелили смо се на 3 пруге и то: Лилић на крају пруге бр. 7 (код Н. Гробља) где ће одржавати: талијанска кола, теретна кола за песак и ђубре и оспособљавати једна по једна нова кола (која су дошла из фабрика) за саобраћај на линији бр. 6 и 10. Ја сам наравно задржао крајњу станицу линије бр. 6 код „Цветка“. Ту имам да одржавам саобраћај на лин. бр. 6 и једна кола да дајем за локал на лин. бр. 2, затим имам партију за дизање кола (оправка – већа) и две радионице у дворишту „Цвет. Механе“ за вазд. уређај – кочнице и за рез. делове. Колега Ковачевић има да одржава саобраћај на лин. бр. 10 на крају Вождовца. Сутра сам поново дежуран од 14 ч. до 8 ч.
Gospodin Slobodan Malešević 1949 godine. Inače Gos. Malešević je trenutno najstariji aktivni Beogradski alas.
Slobodan Malešević sa ocem Milanom, poznatim predratnim krojačem - Terazije 1945.god.
Što je legendarni Bata Prlog bio za Dunav, Pera Bibić je tamanio na Savi, som 120 kg , pristanište 1953. godine.
Kompletan serial fotografija od 18 aprila 1941 uradio je Italijanski novinar, fotoreporter, pisac, Curzio Malaparte za koga kažu da je bio jedini "zapadni" novinar u to vreme u Beogradu. Neke fotografije pod nazivom "Risveglio di Belgrado" - Buđenje u Beogradu objavio je u "Corriere dellaSera" 22 aprila 1941. god.....nastavak sledi.
Potresno i dragoceno svedočenje o užasu koji je obavio naš grad.
Da podsetimo istoričare i drugi zainteresovane da je filmskih zapisa samog aprilskog bombardovanja (ali i "pokretnih slika" onog što je nakon toga usledilo) malo, kao i da su mnogi zapisi lažirani:
http://www.youtube.com/watch?v=bbUJokdibZQ
Neke kadrove sam uspeo da identifikujem, a posebno enigmatičan je bio onaj sa razrušenom zgradom na 3:00.
To je, zapravo, srušena zgrada u Brankovoj ulici (bivši Minel, pre rata AEG, zgradu je u jednom trenutku rekonstruisao arh. Tanazević) - na broju 30
Ipak, i u ovom filmu i "razmatranju" ima nelogičnosti i "dodatih" filmova.
Jer, na primer u klipu se na 3:41 vidi ekspozijom raznesena zgrada današnjeg Filološkog fakulteta koja je minirana u toku borbi za oslobođenje Beograda 1944. i potpuno raznešena (kako se to i na filmu vidi)...
Javno se zahvaljujem Gospodinu V.A. oko pomoći i uputstva za postavljanje slika....
Zanimljivo, sa ove slike se sagledava da kuća na uglu M. Milovanovića i Savskog trga nije bila skroz dokrajčena, već je očigledno ili u naknadnim bombardovanjima koja su usledela kasnije (???).
Isto tako, kupole hotela "Petrograd" su čitave, što je docnije srubljeno...
Možda su ove Malaparteove fotografije nastale u pauzama bombardovanja.
Захваљујући нашем Голдију и чланку у његовом поседству схватих где се зграда са фотографије господина Јуришића налазила...
Све пише доле, да не понављам. Поздрав свима !
Увек се нађе неки неверни Тома...
Ако си мислио на зграду која је испод старог Фијата (снимак је из 1954. године)
не бих рекао да је то та зграда јер је простор између прозора сувише мали да би се ту сместио отвор светларника:
Колико се сећам, та зграда је већ једном била на листи могућих решења, али баш због овог детаља је отпала. Чини ми се да је тада Путник написао да је зграда реконструисана после рата (отуд разлика у броју спратова), али не верујем да је баш толико реконструисана.
Ova zgrada (naznačena strelicom) nije rekonstruisana posle rata, već je započeta u neko doba (možda čak i pre rata) i do početka operacija za oslobođenje Beograda je završena do svoje "grube" faze. Čak se i vidi na filmovima snimljenim 1944.
Istina je, takođe, da je zgrada u jednom delu bila niža i to prema levom susedu gde je postojala pergola na stubovima (da bi se visinski uklopila u objekat koji je tek trebalo zidati u Rudničkoj ulici). Docnije je i taj deo zgrade izidan sa dodatnim spratovima.
To se sve vidi na ovom filmu:
http://www.youtube.com/watch?v=fPegYLUImMU
na 0:45
ili na ovom:
http://www.youtube.com/watch?v=eljiG2K0iyw
Некад и сад ...
Са господином Јуришићем смо дошли до закључка да прва фотографија на овом поређењу не датира из 1946 како су то Вицићи у својој књизи о Врачару написали већ из времена саме окупације...
Gde je ovo?
Из једног писма послатог из Београда у Пожаревац 12. јула 1944. године.
А сада да ти јавим нешто о себи. Са послом у Дирекцији сам се доста растеретио, пошто се шеф отсека, инг. Николић, вратио са осуства и боловања, а и колега Лилић се вратио са пуно воље на посао, тако да смо целокупни посао поделили нас четворица међусобно. Шеф је остао доле у Дирекцији да обавља са канцеларијом целокупну администрацију, и да нам упућује на пруге сав материјал који нам треба. Нас тројица т. ј. Лилић, ја и Ковачевић расподелили смо се на 3 пруге и то: Лилић на крају пруге бр. 7 (код Н. Гробља) где ће одржавати: талијанска кола, теретна кола за песак и ђубре и оспособљавати једна по једна нова кола (која су дошла из фабрика) за саобраћај на линији бр. 6 и 10. Ја сам наравно задржао крајњу станицу линије бр. 6 код „Цветка“. Ту имам да одржавам саобраћај на лин. бр. 6 и једна кола да дајем за локал на лин. бр. 2, затим имам партију за дизање кола (оправка – већа) и две радионице у дворишту „Цвет. Механе“ за вазд. уређај – кочнице и за рез. делове. Колега Ковачевић има да одржава саобраћај на лин. бр. 10 на крају Вождовца. Сутра сам поново дежуран од 14 ч. до 8 ч.
...
Цветко.