Захваљујући нашем Голдију и чланку у његовом поседству схватих где се зграда са фотографије господина Јуришића налазила...
Све пише доле, да не понављам. Поздрав свима !
Увек се нађе неки неверни Тома...
Ако си мислио на зграду која је испод старог Фијата (снимак је из 1954. године) не бих рекао да је то та зграда јер је простор између прозора сувише мали да би се ту сместио отвор светларника:
Колико се сећам, та зграда је већ једном била на листи могућих решења, али баш због овог детаља је отпала. Чини ми се да је тада Путник написао да је зграда реконструисана после рата (отуд разлика у броју спратова), али не верујем да је баш толико реконструисана.
Поздрав Изногуде! Махер за лаку форензику нисам ја... У тексту који пореди исто место пре рата и седамдесетих све пише... Зграда је срушена, налазила се на Булевару Франша Депереа тојест садашњем ауто-путу испод надвожњака на десној страни кад кренеш од Мостара отприлике ту где је сад стајалиште аутобуса број 17... Споменик је премештен ...
Поздрав, Франц!
Савршено си у праву! Знам да је споменик премештен, али када сам гледао фотографије у Голдијевом чланаку превидео сам детаљ да је споменик у оба случаја постављен тако да мсје Франш гледа у правцу одакле је 1918. године дошла слобода. Самим тим означена зграда никако не може да буде са супротне стране улице!
Uvek ima neka zbrka/trka ( a cesto i podosta krvi ) oko "Nationala" i Velikih basamaka. Dosadjivao sam i ranije pristojnim ljudima [ pogotovu damama, nek' mi daju oprostaj! ] sa Foruma svojim dogodovstinama ( u stvari samo komentarima jer tamo vazio sam za "nonentity" i bio sledstveno ignorisan - mada uvek benevolentno ) iz "Nacionala". Ali lepsi mi je on nego ove limuzine - da prostite!. Slika je "bombona". H. g. nesudjeni "Nacionalista".
Nema drugih toponomastikona, dragi moj V.A., samo ta "(h)umka". Misli se na "brdance" Cupino. Neki tvrde da je tu spaljen Sv. Sava ( njegove mosti, naravno ). Tu su se odrzavali veliki obrenovicevski panadjuri, 8. maja svake godine ( Sv. ap. ev. Marko slava je bila obrenovica). Markov-dan, nekada bio je dan Beograda ( jer bio je dan dinastije koja vlada - dodsuse samo do 1903g. - do Ilindena). Ali nema potpunih dokaza za topologiju spaljivanja ( davno, davno ... to sve izanalizirano je na Forumu od kompetentnijih od mene ). Ja sam samo tasmajdanski salabajzer. Ali, ovaj, ... ako vec ocete ... restoran "Poslednja sansa" je dokazano prisutna na vrhu ove "umke". Otidnite da je obidjete { ima unutra i istorijskih efekata - kao 'staro' belo } mada ... ne smem da reklamiram, itd. ( Vukoman, znate! ).
Pa da reknem otvoreno da ovo su bila kola za nase ratne ( ali i industrijske ) invalide ( bez nogu/noge ali bili su oni uvek odgovarajuce polit-orijentacije, naravno ). Moj mladji brat, kada bi video jedan ovakav parkiran auto, pedesetih godina, rekao bi "mama 'ajde da ga uzmemo i nosimo kuci". BG je tada bio pun ovakvih kola ( ovde je to lepo dokumentovano ). Jasno secam se simpaticnih mladih ljudi sa jednom pedantno zavrnutom nogavicom pantalona ( a one sa obe zavrnute nogavice nisam vidjao ) koji su se nama malisanima uvek nekako neosnovano vedro osmehivali ( ili je mozda osmeh bio namenjen nasim mladim majkama - naucli su oni od Engleza da neke mlade zene i devojke vole invalide - ... da dalje o ovom ne detaljisem ).
Ja sam se tada pitao zasto im je jedna nogavica tako lepo ispeglana i uredno zavrnuta ( uvek koristili su i stake ). Pa zasto ta pedantnost u peglanju za praznu nogavicu. Ovoga se jako dobro secam, jer su tada Terazije bile pune partizana - invalida. Naivan sam bio ali, izvesno, i perceptivan. Secam se detalja iz vremena kada sam imao manje od 3. godine a nauka kaze da secanja bivaju ocuvana samo ako su posle 3. godine. Nije bas tako. Dakle, ovi invalidski kupei i zavrnute nogavice secanja su jasna i deo su recikaze najranijih uzpomena.
Kompletan serial fotografija od 18 aprila 1941 uradio je Italijanski novinar, fotoreporter, pisac, Curzio Malaparte za koga kažu da je bio jedini "zapadni" novinar u to vreme u Beogradu. Neke fotografije pod nazivom "Risveglio di Belgrado" - Buđenje u Beogradu objavio je u "Corriere dellaSera" 22 aprila 1941. god.....nastavak sledi.
http://www.facebook.com/pages/Nivo-23/59858831088?ref=ts&fref=ts
Gledao. Baš lepo.
Kolarceva.
Захваљујући нашем Голдију и чланку у његовом поседству схватих где се зграда са фотографије господина Јуришића налазила...
Све пише доле, да не понављам. Поздрав свима !
Увек се нађе неки неверни Тома...
Ако си мислио на зграду која је испод старог Фијата (снимак је из 1954. године) не бих рекао да је то та зграда јер је простор између прозора сувише мали да би се ту сместио отвор светларника:
Колико се сећам, та зграда је већ једном била на листи могућих решења, али баш због овог детаља је отпала. Чини ми се да је тада Путник написао да је зграда реконструисана после рата (отуд разлика у броју спратова), али не верујем да је баш толико реконструисана.
Поздрав Изногуде! Махер за лаку форензику нисам ја... У тексту који пореди исто место пре рата и седамдесетих све пише... Зграда је срушена, налазила се на Булевару Франша Депереа тојест садашњем ауто-путу испод надвожњака на десној страни кад кренеш од Мостара отприлике ту где је сад стајалиште аутобуса број 17... Споменик је премештен ...
Поздрав, Франц!
Савршено си у праву! Знам да је споменик премештен, али када сам гледао фотографије у Голдијевом чланаку превидео сам детаљ да је споменик у оба случаја постављен тако да мсје Франш гледа у правцу одакле је 1918. године дошла слобода. Самим тим означена зграда никако не може да буде са супротне стране улице!
Улица париска, Ауто-трке око Калемегдана, 1947.
Медија центар ОДБРАНА – Фото-архива
Uvek ima neka zbrka/trka ( a cesto i podosta krvi ) oko "Nationala" i Velikih basamaka. Dosadjivao sam i ranije pristojnim ljudima [ pogotovu damama, nek' mi daju oprostaj! ] sa Foruma svojim dogodovstinama ( u stvari samo komentarima jer tamo vazio sam za "nonentity" i bio sledstveno ignorisan - mada uvek benevolentno ) iz "Nacionala". Ali lepsi mi je on nego ove limuzine - da prostite!. Slika je "bombona". H. g. nesudjeni "Nacionalista".
Данас један овакав у добром стању вреди 20.000 евра... а тада смо му се подругивали: инвалидска колица!
Nema drugih toponomastikona, dragi moj V.A., samo ta "(h)umka". Misli se na "brdance" Cupino. Neki tvrde da je tu spaljen Sv. Sava ( njegove mosti, naravno ). Tu su se odrzavali veliki obrenovicevski panadjuri, 8. maja svake godine ( Sv. ap. ev. Marko slava je bila obrenovica). Markov-dan, nekada bio je dan Beograda ( jer bio je dan dinastije koja vlada - dodsuse samo do 1903g. - do Ilindena). Ali nema potpunih dokaza za topologiju spaljivanja ( davno, davno ... to sve izanalizirano je na Forumu od kompetentnijih od mene ). Ja sam samo tasmajdanski salabajzer. Ali, ovaj, ... ako vec ocete ... restoran "Poslednja sansa" je dokazano prisutna na vrhu ove "umke". Otidnite da je obidjete { ima unutra i istorijskih efekata - kao 'staro' belo } mada ... ne smem da reklamiram, itd. ( Vukoman, znate! ).
Теразије, Прослава на дан уласка совјетске војске, 1945.
Медија цента ОДБРАНА – Фото-архив
Ocito, prva godisnjica oslobodjenja.
Pa da reknem otvoreno da ovo su bila kola za nase ratne ( ali i industrijske ) invalide ( bez nogu/noge ali bili su oni uvek odgovarajuce polit-orijentacije, naravno ). Moj mladji brat, kada bi video jedan ovakav parkiran auto, pedesetih godina, rekao bi "mama 'ajde da ga uzmemo i nosimo kuci". BG je tada bio pun ovakvih kola ( ovde je to lepo dokumentovano ). Jasno secam se simpaticnih mladih ljudi sa jednom pedantno zavrnutom nogavicom pantalona ( a one sa obe zavrnute nogavice nisam vidjao ) koji su se nama malisanima uvek nekako neosnovano vedro osmehivali ( ili je mozda osmeh bio namenjen nasim mladim majkama - naucli su oni od Engleza da neke mlade zene i devojke vole invalide - ... da dalje o ovom ne detaljisem ).
Ja sam se tada pitao zasto im je jedna nogavica tako lepo ispeglana i uredno zavrnuta ( uvek koristili su i stake ). Pa zasto ta pedantnost u peglanju za praznu nogavicu. Ovoga se jako dobro secam, jer su tada Terazije bile pune partizana - invalida. Naivan sam bio ali, izvesno, i perceptivan. Secam se detalja iz vremena kada sam imao manje od 3. godine a nauka kaze da secanja bivaju ocuvana samo ako su posle 3. godine. Nije bas tako. Dakle, ovi invalidski kupei i zavrnute nogavice secanja su jasna i deo su recikaze najranijih uzpomena.
.
Kompletan serial fotografija od 18 aprila 1941 uradio je Italijanski novinar, fotoreporter, pisac, Curzio Malaparte za koga kažu da je bio jedini "zapadni" novinar u to vreme u Beogradu. Neke fotografije pod nazivom "Risveglio di Belgrado" - Buđenje u Beogradu objavio je u "Corriere dellaSera" 22 aprila 1941. god.....nastavak sledi.
Ovo mora da se udvostruci! H. Kizzoni, g.
Evo i druge statue sa Žel. stanice.
Javno se zahvaljujem Gospodinu V.A. oko pomoći i uputstva za postavljanje slika....