Први аутомобил у мојој породици био је Ауди супер 90 беж боје, купљен на сајму 1968. Готово сам сигуран да је то онај аутомобил на фотографији иза зеленог Аудијевог каравана са леве стране...
Свет је мали, дефинитивно. Покушавао сам да лоцирам тачну годину сагледавајући изложене моделе аутомобила и све ми је говорило да је у питању сам крај шездесетих, а после ове твоје констатације маркираћу да је у питању 1968. Веома ми се допадају ове гуме са белим појасом на Опелима.
Тренинг болида, субота 2 септембар 1939 година, аутотрке у Београду
Београђанин Лазар Радић у свом спортском возилу БМВ 328
Извор за обе слике је књига "Аутомобил у Београду 1918 до 1941", група аутора, Издање Историјски архив Београда, Карић фондација и Музеј аутомобила, Београд 2002
... što reče Slučajni, mali je svet (za razliku od Beograda :) ) ... evo na primer, da osmotrimo ovu malu rođendansko-svečarsko-trijumfalnu kapiju na ulazu u Kalemegdan, koja se na gornjoj fotografiji vidi na sredini desno, malo iskošeno ...
" На главном улазу за Калемегдан била је подигнута тријумфална капија са светлим натписом " Живео краљ". Натпис је био израђен од сијалица између два четвртаста стуба, на чијим су врховима блистале тробојне круне."
... doduše na ovom drugom snimku gledamo situaciju godinu dana kasnije, 1940. godine ... tada se još nije slutilo da se u u prestonici više nikad neće na taj način prosljavljati 6. septembar ...
... (fotka i boldiran tekst, preuzeti su iz iz BON-a br.9) ...
Вероватно је свако од нас имао као породични ауто неки од ових аутомобила:
Слика је са сајма с' краја шездесетих година, ауто у првом плану (пресечен уздужно, половине су се размицале да би се боље приказао) је Остин 1300, а иза су Рекорди, Кадети, Принчеви, Шкода 1000 МБ (хиљаду малих брига), Кортине...
Па тако му некако дође. У једном тренутку то је био "Opel Commodore 2.5 GS", ево га први здесна на Опеловом штанду. Наш је додуше имао црни кожни кров... Сјајна слика!
Списак улица у Земуну, којима су власти такозване Независне државе Хрватске промениле претходно важећа имена. Дати су и нови називи истих улица. Од свих НДХ имена после рата није промењен назив само Шилерове улице.
Адолфа Хитлера – Главна
Алзашка – Младена Стојановића
Бана Јелачића – Угриновачка
Баруна Тренка – Прека
Басаричекова – Франца Розмана
Вараждинска – Вршачка
Ватрослава Лисинског – Његошева
Већнички трг – Трг победе
Вилима Корајца – Николе Тесле
Вразова – Васивија Василијевића
Генерала Филиповића – Орачка
Гнајзенауова – Симе Милошевића
Градски перивој – Градски парк
Граничарска – Цетињска
Гутенбергова (Gutenberggasse) – Косовска
Gutenbrunnengasse – Задругарска
Деметрова – Јована Трајковића
Десетог травња – Левићева
Др Анте Павелића – Господска
Др Анте Трумбића – Капетана Радича Петровича
Др Бадалића – Старца Вујадина
Др Мате Ивића – Скадарска
Др Мила Будака – Академска
Домобранска – Новоградска
Жељезничка колонија – Новосадска
Загребачка – Београдска
Зајчева – Николаја Островског
Зигфридова – Ђуре Ђаковића
Ивана Козарца – Призренска
Ивана Кукуљевића – Јанка Лисјака
Ивана Мажуранића – Соње Маринковић
Ивана Трнског – Ужичка
Ивековићева – Мушицког
Јанова – Петра Драпшина
Карла Мозера – Симе Шолаје
Качићева – Штросмајерова
Кеј војсковође Славка Кватерника – Кеј ослобођења
Клаићева – Нушићева
Клапштокова – Владимира Гортана
Кухачева – Нишка
Ленауова – Франце Прешерна
Ливадићева – Филипа Вишњића
Лорковићева – Петра Кочића
Љубе Бабића Далског – Скопљанска
Матије Гупца – Караматина
Матошева – Доситејева
Михановићева – Вукова
Мог драгог дома – Златиборска
Молткеова – Павла Маргановића
Моцартова – Милоша Мамића
Насељеничка – Војвођанска
Нибелуншка – Аласова
Огризовићева – Шумадијска
Палмотићева – Јована Суботића
Петра Зринског – Немањина
Петроварадински пут – Батајнички друм
Поштанска – Давидовићева
Принца Еугена – Цара Душана
Принца Лудвига – Марије Бурсаћ
Reichstrasse – Првомајска
Рихтхофенов пут – Студентска (Н. Београд)
Розгерова (Rosegergasse)– Мирослава Тирша
Руњанинова – Тршћанска
Сигенталова – Херцеговачка
Смичикласова – Стевана Дукића
Сријемска – Сомборска
Стјепана Радића – Змај Јовина
Трг Аугуста Шеное – Трг Бранка Радичевића
Трг др Анте Старчевића – Трг ЈНА
Трг др Милана Шуфлаја – Карађорђев трг
Трг краља Звонимира – Масариков трг
Трг краља Томислава – Омладински трг
Уландова – Ивана Милутиновића
Улмска – Задарска, до 1983, не постоји више
Усташка – Добровољачка
Фихтеова – Црногорска
Фојербахова – Васе Пелагића
Фра Грге Мартића – Данила Медаковића
Франкопанска – Добановачка
Фрање Рачког – Барањска
Харамбашићева – Мајаковског
Хермана Геринга – Тошин бунар
Хинденбургова – Карађорђева
Horstwesselgasse – РадеКончара
Храниловићева – Жарка Миладиновића, не постоји више
Цепелин цеста – Авијатичарски пут, не постоји више
Има нас овде поштовалаца Марка Стојановића, па да видимо како га је у мемоарима представио један савременик, Вукашин Петровић (министар финансија):
Odličan prilog Putniče. Postoji slika Markove adv. kancelarije. Trenutno ne mogu da je pronađem, ako je imaš postavi je, da kompletiraš priču. Sliku "Tri mate", čini mi se, nisam video.
Београдски зоолошки врт је настао 1936. године. Основао га је тадашњи градоначелник, индустријалац, господин Влада Илић. Свечано је отворен на Петровдан - 12. јула.
Први становници врта су били: лавови, леопарди, бели и мрки медведи, вукови, макаки и мангабеј мајмуни, антилопе, биволи, зебуи, муфлони, јелени, срне, роде, ждралови, паунови, фазани, сове, пеликани и папагаји. Убрзо по отварању Београдски зоолошки врт је постао једно од најомиљенијих места на које су Београђани долазили. Више пута је угостио и чланове краљевске породице Карађорђевић. Краљица Марија је са краљевићима Томиславом и Андрејом време намењено разоноди често проводила управо у Врту, а млади краљ Петар Други се приликом посета редовно интересовао за даље планове и изградњу.
Када је формиран, Зоолошки врт је заузимао простор нешто већи од три и по хектара, да би, врло брзо, био проширен на седам, а затим, изградњом ресторана "Калемегданска тераса" и припајањем једног дела Доњег града, чак на нешто више од четрнаест хектара, и на тој површини је дочекао и Други светски рат. Међутим, током Другог светског рата Врт је два пута бомбардован: најпре 1941. од стране немачких фашиста, а затим и савезника, 1944. године. Скоро цео животињски фонд је уништен. Због разарања и драстично смањеног броја експоната, површина Врта се после рата, нажалост, свела на око седам хектара, колико и данас заузима.
По казивању Дане Савковић-Глигорић, чији је отац, Милорад Савковић, био директор Врта у то време, приликом бомбардовања 1941. станари околних зграда наивно су поверовали да Врт неће бити мета бомбардера, па су листом похрлили да у њему нађу уточиште. Али, бомбе су неконтролисано падале, па је у Врту, нарочито у пећини у којој су данас склоништа за зебре и антилопе, изгинуло много људи. Својим очима је видела и како многе животиње, погођене бомбама, лете у ваздух. Посебно јој се у памћење урезала слика слона разнетог на комаде. Многе животиње су тада побегле из разрушених кавеза, а оне које су представљале опасност по околину, морале су бити поубијане да би се спречила већа трагедија. Међу ретким које су преостале налазили су се нилски коњ Буца и алигатор Муја.
Свет је мали, дефинитивно. Покушавао сам да лоцирам тачну годину сагледавајући изложене моделе аутомобила и све ми је говорило да је у питању сам крај шездесетих, а после ове твоје констатације маркираћу да је у питању 1968. Веома ми се допадају ове гуме са белим појасом на Опелима.
Ево из тог времена једне панораме Ушћа у сумрак:
Београђанин Лазар Радић у свом спортском возилу БМВ 328
Извор за обе слике је књига "Аутомобил у Београду 1918 до 1941", група аутора, Издање Историјски архив Београда, Карић фондација и Музеј аутомобила, Београд 2002
... što reče Slučajni, mali je svet (za razliku od Beograda :) ) ... evo na primer, da osmotrimo ovu malu rođendansko-svečarsko-trijumfalnu kapiju na ulazu u Kalemegdan, koja se na gornjoj fotografiji vidi na sredini desno, malo iskošeno ...
" На главном улазу за Калемегдан била је подигнута тријумфална капија са светлим натписом " Живео краљ". Натпис је био израђен од сијалица између два четвртаста стуба, на чијим су врховима блистале тробојне круне."
... doduše na ovom drugom snimku gledamo situaciju godinu dana kasnije, 1940. godine ... tada se još nije slutilo da se u u prestonici više nikad neće na taj način prosljavljati 6. septembar ...
... (fotka i boldiran tekst, preuzeti su iz iz BON-a br.9) ...
Слика је са сајма с' краја шездесетих година, ауто у првом плану (пресечен уздужно, половине су се размицале да би се боље приказао) је Остин 1300, а иза су Рекорди, Кадети, Принчеви, Шкода 1000 МБ (хиљаду малих брига), Кортине...
Па тако му некако дође. У једном тренутку то је био "Opel Commodore 2.5 GS", ево га први здесна на Опеловом штанду. Наш је додуше имао црни кожни кров... Сјајна слика!
Адолфа Хитлера – Главна
Алзашка – Младена Стојановића
Бана Јелачића – Угриновачка
Баруна Тренка – Прека
Басаричекова – Франца Розмана
Вараждинска – Вршачка
Ватрослава Лисинског – Његошева
Већнички трг – Трг победе
Вилима Корајца – Николе Тесле
Вразова – Васивија Василијевића
Генерала Филиповића – Орачка
Гнајзенауова – Симе Милошевића
Градски перивој – Градски парк
Граничарска – Цетињска
Гутенбергова (Gutenberggasse) – Косовска
Gutenbrunnengasse – Задругарска
Деметрова – Јована Трајковића
Десетог травња – Левићева
Др Анте Павелића – Господска
Др Анте Трумбића – Капетана Радича Петровича
Др Бадалића – Старца Вујадина
Др Мате Ивића – Скадарска
Др Мила Будака – Академска
Домобранска – Новоградска
Жељезничка колонија – Новосадска
Загребачка – Београдска
Зајчева – Николаја Островског
Зигфридова – Ђуре Ђаковића
Ивана Козарца – Призренска
Ивана Кукуљевића – Јанка Лисјака
Ивана Мажуранића – Соње Маринковић
Ивана Трнског – Ужичка
Ивековићева – Мушицког
Јанова – Петра Драпшина
Карла Мозера – Симе Шолаје
Качићева – Штросмајерова
Кеј војсковође Славка Кватерника – Кеј ослобођења
Клаићева – Нушићева
Клапштокова – Владимира Гортана
Кухачева – Нишка
Ленауова – Франце Прешерна
Ливадићева – Филипа Вишњића
Лорковићева – Петра Кочића
Љубе Бабића Далског – Скопљанска
Матије Гупца – Караматина
Матошева – Доситејева
Михановићева – Вукова
Мог драгог дома – Златиборска
Молткеова – Павла Маргановића
Моцартова – Милоша Мамића
Насељеничка – Војвођанска
Нибелуншка – Аласова
Огризовићева – Шумадијска
Палмотићева – Јована Суботића
Петра Зринског – Немањина
Петроварадински пут – Батајнички друм
Поштанска – Давидовићева
Принца Еугена – Цара Душана
Принца Лудвига – Марије Бурсаћ
Reichstrasse – Првомајска
Рихтхофенов пут – Студентска (Н. Београд)
Розгерова (Rosegergasse) – Мирослава Тирша
Руњанинова – Тршћанска
Сигенталова – Херцеговачка
Смичикласова – Стевана Дукића
Сријемска – Сомборска
Стјепана Радића – Змај Јовина
Трг Аугуста Шеное – Трг Бранка Радичевића
Трг др Анте Старчевића – Трг ЈНА
Трг др Милана Шуфлаја – Карађорђев трг
Трг краља Звонимира – Масариков трг
Трг краља Томислава – Омладински трг
Уландова – Ивана Милутиновића
Улмска – Задарска, до 1983, не постоји више
Усташка – Добровољачка
Фихтеова – Црногорска
Фојербахова – Васе Пелагића
Фра Грге Мартића – Данила Медаковића
Франкопанска – Добановачка
Фрање Рачког – Барањска
Харамбашићева – Мајаковског
Хермана Геринга – Тошин бунар
Хинденбургова – Карађорђева
Horstwesselgasse – Раде Кончара
Храниловићева – Жарка Миладиновића, не постоји више
Цепелин цеста – Авијатичарски пут, не постоји више
Швапска – Железничка
Шварцвалдска – Гетеова
Шилерова – Шилерова
Штутгартска – Саве Ковачевића
Шубертова – Светосавска
Шулекова – Кордунашка
Odličan prilog Putniče. Postoji slika Markove adv. kancelarije. Trenutno ne mogu da je pronađem, ako je imaš postavi je, da kompletiraš priču. Sliku "Tri mate", čini mi se, nisam video.
Баш занимљиво! Где би ово могло бити? Да није негде на месту данашњег улаза у зоолошки врт???
Први становници врта су били: лавови, леопарди, бели и мрки медведи, вукови, макаки и мангабеј мајмуни, антилопе, биволи, зебуи, муфлони, јелени, срне, роде, ждралови, паунови, фазани, сове, пеликани и папагаји. Убрзо по отварању Београдски зоолошки врт је постао једно од најомиљенијих места на које су Београђани долазили. Више пута је угостио и чланове краљевске породице Карађорђевић. Краљица Марија је са краљевићима Томиславом и Андрејом време намењено разоноди често проводила управо у Врту, а млади краљ Петар Други се приликом посета редовно интересовао за даље планове и изградњу.
Када је формиран, Зоолошки врт је заузимао простор нешто већи од три и по хектара, да би, врло брзо, био проширен на седам, а затим, изградњом ресторана "Калемегданска тераса" и припајањем једног дела Доњег града, чак на нешто више од четрнаест хектара, и на тој површини је дочекао и Други светски рат. Међутим, током Другог светског рата Врт је два пута бомбардован: најпре 1941. од стране немачких фашиста, а затим и савезника, 1944. године. Скоро цео животињски фонд је уништен. Због разарања и драстично смањеног броја експоната, површина Врта се после рата, нажалост, свела на око седам хектара, колико и данас заузима.
По казивању Дане Савковић-Глигорић, чији је отац, Милорад Савковић, био директор Врта у то време, приликом бомбардовања 1941. станари околних зграда наивно су поверовали да Врт неће бити мета бомбардера, па су листом похрлили да у њему нађу уточиште. Али, бомбе су неконтролисано падале, па је у Врту, нарочито у пећини у којој су данас склоништа за зебре и антилопе, изгинуло много људи. Својим очима је видела и како многе животиње, погођене бомбама, лете у ваздух. Посебно јој се у памћење урезала слика слона разнетог на комаде. Многе животиње су тада побегле из разрушених кавеза, а оне које су представљале опасност по околину, морале су бити поубијане да би се спречила већа трагедија. Међу ретким које су преостале налазили су се нилски коњ Буца и алигатор Муја.
Preuzeto sa sajta Beozoo vrt