У првој деценији прошлог века Београд је био преплављен дневним листовима.
 Списак дневних гласисила био је подугачак: „Београдске Новине”, „Трговински Гласник”, „Вечерње Новости”, „Мали Журнал”, „Дневни Лист”, затим партијски листови: „Самоуправа”, „Видело”, „Исток”, „Српска Застава”... па онда ће београдском калдрмом протрчати колпортери нових издања – „Политика”, „Штампа”, „Правда”, „Одјек”, „За Отаџбину” и ту морамо да додамо још неколико недељних, повремених,боље рећи краткортрајних новина... 
Штампаних тиражи су се кретали од хиљаду до две-три хиљаде примерака. Осетно повећање продаје почело је од анексије Босне и Херцеговине 1908. године и расло са атмосфером која се стварала пред надолазеће ратове. Приходи су убирани од продаје и огласа, а партијски листови имали су богме и дотације. Већина новина имала је четири, а тек по неке шест или осам страна.

Конкуренција се заоштрава 1904. године када се по јављају се нови листови – „Политика” неутрална, национална и блиска Министарству спољних послова, „Правда” гласило напредњака, браће Маринковића Паје и Воје, а под уредништвом Јове Адамовића кога је васцели Београд знао као Јову Мачка. „Правда” негује отворен опозициони концепт новом поретку. У почетку благо и учтиво, а временом све бескрупулозније напада Краља Петра, заверенике и Пашићеву владу. Кад год би се појавио неки озбиљнији политички проблем Јова Мачак би објављивао илистрацију мајмуна, како чучи са флашом у руци, и који се пита: „Шта ћемо сад, враг му баби”. То се, кажу, односило на Краља Петра.

.... Пошто је било подне пролазници су се одмах окупили око њих, а Паја је уграбио прилику и трком ускочио у празан фијакер и изгубио се.

После „Правде” појавила се „Штампа” Свете Јакшића, бившег дипломатског чиновника, који је нагињао напредњацима и био велики противник режима који је успостављен после 29. маја. ...

„Дневни Лист” Павла Ранковића до доласка Карађорђевића био је оштра опозиција, а после тога бавио се само партијским информацијама. Када је дошло до расцепа у Радикалној странци, кад се појавила фракција „самосталаца” био је с Миланом Гролом и Јашом Продановићем оштра опозиција радикалима и Пашићу.

Иван Миладиновић