Београд је почетком века имао 70.000 становника и 15 дневних листова, који су излазили око подне, имали четири стране, тираж 1.000 примерака а цена је била 5 пара
Краљ Петар I Карађорђевић
У првој деценији прошлог века Београд је био преплављен дневним листовима.
Списак дневних гласисила био је подугачак: „Београдске Новине”, „Трговински Гласник”, „Вечерње Новости”, „Мали Журнал”, „Дневни Лист”, затим партијски листови: „Самоуправа”, „Видело”, „Исток”, „Српска Застава”... па онда ће београдском калдрмом протрчати колпортери нових издања – „Политика”, „Штампа”, „Правда”, „Одјек”, „За Отаџбину” и ту морамо да додамо још неколико недељних, повремених,боље рећи краткортрајних новина...
Штампаних тиражи су се кретали од хиљаду до две-три хиљаде примерака. Осетно повећање продаје почело је од анексије Босне и Херцеговине 1908. године и расло са атмосфером која се стварала пред надолазеће ратове. Приходи су убирани од продаје и огласа, а партијски листови имали су богме и дотације. Већина новина имала је четири, а тек по неке шест или осам страна.
Конкуренција се заоштрава 1904. године када се по јављају се нови листови – „Политика” неутрална, национална и блиска Министарству спољних послова, „Правда” гласило напредњака, браће Маринковића Паје и Воје, а под уредништвом Јове Адамовића кога је васцели Београд знао као Јову Мачка. „Правда” негује отворен опозициони концепт новом поретку. У почетку благо и учтиво, а временом све бескрупулозније напада Краља Петра, заверенике и Пашићеву владу. Кад год би се појавио неки озбиљнији политички проблем Јова Мачак би објављивао илистрацију мајмуна, како чучи са флашом у руци, и који се пита: „Шта ћемо сад, враг му баби”. То се, кажу, односило на Краља Петра.
.... Пошто је било подне пролазници су се одмах окупили око њих, а Паја је уграбио прилику и трком ускочио у празан фијакер и изгубио се.
После „Правде” појавила се „Штампа” Свете Јакшића, бившег дипломатског чиновника, који је нагињао напредњацима и био велики противник режима који је успостављен после 29. маја. ...
„Дневни Лист” Павла Ранковића до доласка Карађорђевића био је оштра опозиција, а после тога бавио се само партијским информацијама. Када је дошло до расцепа у Радикалној странци, кад се појавила фракција „самосталаца” био је с Миланом Гролом и Јашом Продановићем оштра опозиција радикалима и Пашићу.
У првој деценији прошлог века Београд је био преплављен дневним листовима.
Списак дневних гласисила био је подугачак: „Београдске Новине”, „Трговински Гласник”, „Вечерње Новости”, „Мали Журнал”, „Дневни Лист”, затим партијски листови: „Самоуправа”, „Видело”, „Исток”, „Српска Застава”... па онда ће београдском калдрмом протрчати колпортери нових издања – „Политика”, „Штампа”, „Правда”, „Одјек”, „За Отаџбину” и ту морамо да додамо још неколико недељних, повремених,боље рећи краткортрајних новина...
Штампаних тиражи су се кретали од хиљаду до две-три хиљаде примерака. Осетно повећање продаје почело је од анексије Босне и Херцеговине 1908. године и расло са атмосфером која се стварала пред надолазеће ратове. Приходи су убирани од продаје и огласа, а партијски листови имали су богме и дотације. Већина новина имала је четири, а тек по неке шест или осам страна.
Конкуренција се заоштрава 1904. године када се по јављају се нови листови – „Политика” неутрална, национална и блиска Министарству спољних послова, „Правда” гласило напредњака, браће Маринковића Паје и Воје, а под уредништвом Јове Адамовића кога је васцели Београд знао као Јову Мачка. „Правда” негује отворен опозициони концепт новом поретку. У почетку благо и учтиво, а временом све бескрупулозније напада Краља Петра, заверенике и Пашићеву владу. Кад год би се појавио неки озбиљнији политички проблем Јова Мачак би објављивао илистрацију мајмуна, како чучи са флашом у руци, и који се пита: „Шта ћемо сад, враг му баби”. То се, кажу, односило на Краља Петра.
.... Пошто је било подне пролазници су се одмах окупили око њих, а Паја је уграбио прилику и трком ускочио у празан фијакер и изгубио се.
После „Правде” појавила се „Штампа” Свете Јакшића, бившег дипломатског чиновника, који је нагињао напредњацима и био велики противник режима који је успостављен после 29. маја. ...
„Дневни Лист” Павла Ранковића до доласка Карађорђевића био је оштра опозиција, а после тога бавио се само партијским информацијама. Када је дошло до расцепа у Радикалној странци, кад се појавила фракција „самосталаца” био је с Миланом Гролом и Јашом Продановићем оштра опозиција радикалима и Пашићу.
Иван Миладиновић
Три фотографије које сам преузео са сајта My City:
Према легенди Музеја историје Југославије, реч је о уништеном немачком тенку на Топчидерској звезди.
Чини ми се да ова до сада није била на форуму - или је била али из другог угла:
Gde beše ovo, vrag mu babi? : ) Znam da je bilo, ali zaboravih...
Три фотографије које сам преузео са сајта My City:
Према легенди Музеја историје Југославије, реч је о уништеном немачком тенку на Топчидерској звезди.
Чини ми се да ова до сада није била на форуму - или је била али из другог угла:
Ovo drugo je bilo. Slikao krišom Rista Marjanović, u pozadini zgrada Vračarske štedionice kod Londona.
A za ovo prvo mi i ne liči mnogo na Topčidersku zvezdu. No, ne znam ni gde bi bilo. S treće strane, siguran sam da ćemo ustanoviti!
Gde beše ovo, vrag mu babi? : ) Znam da je bilo, ali zaboravih...
Ова је најјаснија до сад.
По свој прилици није, оваквог улаза нема у Београду ...