Hvala za ove lepe slike. Bila su to, očigledno, srećna vremena. Posebno me impresioniralo koliko hidrobusa čeka u luci. U ono vreme se izgleda mnogo više putovalo rekama. Letos sam hteo da napravim izlet brodom do Đerdapa i na moje iznenađenje ustanovio da ne postoji nikakav brodski prevoznik koji drži tu liniju. Tačnije, ne postoji nikakav prevoznik uopšte, ako se izuzmu luksuzna i skupa krstarenja. Da ne pominjem da smo "Sironu" oterali. Šteta.
Čini mi se (po nekim detaljima) da su slike iz 1970-ih. A kad je reč o hidrobusima (hidrogliserima), njih je držao, čini mi se, "Yugoturs". Nije se baš mnogo putovalo tada rekama, Često je tada izbijao žal u novinama za rečnom putničkom flotilom, stalno se pričalo o vraćanju nekih davno ugašenih linija za Novi Sad, Zemun i Pančevo ali od toga nije bilo ništa jer je konkurencija autobusa i železnice bila prejaka. Mala digresija, pre neki dan sam saznao da je nekada, u vreme kada su putnički brodovi špartali Dunavom i Savom, postojala i direktna brodska linija od Titela do Beograda pa su se Beogradske pijace (naročito Bajlonijeva i Zeleni venac) snabdevale i sa tog područja. A u vreme hidroglisera, kada ih je bilo najviše, bila su dva tipa. Manji (na slici u prednjem planu) sa komandnim mostom nazad i otvorenom zadnjom palubom, i veći (na slici u pozadini) sa komandnim mostom napred i zastakljenom zadnjom palubom. Mislim da su bila dva veća (imenima BEOGRAD i ZAGREB) a manji su imali imena LJUBLJANAi SARAJEVO. Kao kroz maglu, čini mi se da je postojao i TITOGRAD kao manji model. Saobraćali su na relaciji Beograd - Kladovo. Zapravo, mislim da su išli do Tekije, a odatle je autobus vozio do Kladova. Usputna pristaništa su bila Smederevo, Veliko Gradište i Donji MIlanovac. Održali su se do sredine 1980-ih (mislim da je zadnji polazak bio oktobra 1985.) bez obzira na konkurenciju autobusa. Imali su prednost u odnosu na autobus zbog atraktivnosti putovanja kroz Đerdapsku klisuru a satnica je bila podešena tako da u isto vreme stiže u Tekiju kad i autobus iz Beograda. Prednost hidrobusa je bila i to što u to vreme još nije bila završena Đerdapska magistrala od Dobre do Boljetina pa su autobusi na toj relaciji išli preko planine krivudavim putem dovoljnim jedva za autobus a vozači autobusa su bili pravi mađioničari u mimoilaženju sa drugim vozilima, naročito kamionima i autobusima. Doduše, i taj deo puta je imao svoju lepu stranu zbog fenomenalne prirode kada autobus izađe na planinske kosine. Dovršenjem magistrale ovaj uzani put preko planine je izgubio značaj a vreme putovanja autobusom je znatno skraćeno.
Na kraju da napišem i to da su hidrogliseri ugašeni praktično zbog nerentabilnosti odnosno visokih troškova održavanja zastarele flote i cene eksploatacije. Iz saobraćaju su iskakali jedan po jedan, izvlačeni su na suvo gde bi dugo stajali a onda odjednom nestali (verovatno u rezalište). Proizvođač iz SSSR nudio je jedan manji brod i dolazio sa njim u Beograd na prezentaciju (milim da se zvao ZARA) ali je bilo jasno da u našim uslovima tada nije bilo šanse za nabavku.
Izvinite na preopširnom postu. Ako neko ima neku ispravku mojih sećanja ili dopunu, rado bih da osvežim pamćenje.
Hvala za ove lepe slike. Bila su to, očigledno, srećna vremena. Posebno me impresioniralo koliko hidrobusa čeka u luci. U ono vreme se izgleda mnogo više putovalo rekama. Letos sam hteo da napravim izlet brodom do Đerdapa i na moje iznenađenje ustanovio da ne postoji nikakav brodski prevoznik koji drži tu liniju. Tačnije, ne postoji nikakav prevoznik uopšte, ako se izuzmu luksuzna i skupa krstarenja. Da ne pominjem da smo "Sironu" oterali. Šteta.
Hvala za ove lepe slike. Bila su to, očigledno, srećna vremena. Posebno me impresioniralo koliko hidrobusa čeka u luci. U ono vreme se izgleda mnogo više putovalo rekama. Letos sam hteo da napravim izlet brodom do Đerdapa i na moje iznenađenje ustanovio da ne postoji nikakav brodski prevoznik koji drži tu liniju. Tačnije, ne postoji nikakav prevoznik uopšte, ako se izuzmu luksuzna i skupa krstarenja. Da ne pominjem da smo "Sironu" oterali. Šteta.
Испробано половином јуна. То није класично крстарење. Иде се аутобусом до Голубачког града, Лепенског вира и Доњег Милановца. Низводно од Доњег Милановца код сигналне станице Пена се укрцава на мали брод (више личи на пловећу веранду) и плови до Трајанове табле и назад. Онда опет у аутобус, на капетан Мишин брег па за Београд. Сам излет није лош али се најмање времена проводи на броду. Има пар верзија овог "крстарења" али мање више све иду истим путем и треба се добро распитати.
da ponovimo ovu "nepoznatu", mozda je sada lociramo
Varos Kapija је написао/ла:
Ima i opis, vidi se i toranj Saborne, ali opet ne znamo gde je tacno bila...
A ovo je mozda nesto iznad ove kuce tj. pri vrhu Velikih stepenica ( pretpostavka ). Veoma je neobicna ( pogotovo kada se nema pojma ) dispozicija zgrade prema tornju Saborne crkve. Bilo je kuca u ul. Karadjordjevoj koje su bile "dvorisne" (malo uvucene), a mozda i danas jos ima neka koja je blizu ulaza u pecine u beogradskoj padini, pa takva kuca na fotografiji moze da izgleda istovremeno i relativno blizu tornja crkve a opet da je bila i blizu nekadasnje pruge, itd. [ stvar za profesore forenzike ovog Foruma ]:
POZDRAV SVIMA ...
Ovo bi mogla biti francuska škola u (današnjoj) ulici Radoslava Grujića (pre rata Protićeva, docnije Božidara Adžije)...
Čini mi se (po nekim detaljima) da su slike iz 1970-ih. A kad je reč o hidrobusima (hidrogliserima), njih je držao, čini mi se, "Yugoturs". Nije se baš mnogo putovalo tada rekama, Često je tada izbijao žal u novinama za rečnom putničkom flotilom, stalno se pričalo o vraćanju nekih davno ugašenih linija za Novi Sad, Zemun i Pančevo ali od toga nije bilo ništa jer je konkurencija autobusa i železnice bila prejaka. Mala digresija, pre neki dan sam saznao da je nekada, u vreme kada su putnički brodovi špartali Dunavom i Savom, postojala i direktna brodska linija od Titela do Beograda pa su se Beogradske pijace (naročito Bajlonijeva i Zeleni venac) snabdevale i sa tog područja. A u vreme hidroglisera, kada ih je bilo najviše, bila su dva tipa. Manji (na slici u prednjem planu) sa komandnim mostom nazad i otvorenom zadnjom palubom, i veći (na slici u pozadini) sa komandnim mostom napred i zastakljenom zadnjom palubom. Mislim da su bila dva veća (imenima BEOGRAD i ZAGREB) a manji su imali imena LJUBLJANAi SARAJEVO. Kao kroz maglu, čini mi se da je postojao i TITOGRAD kao manji model. Saobraćali su na relaciji Beograd - Kladovo. Zapravo, mislim da su išli do Tekije, a odatle je autobus vozio do Kladova. Usputna pristaništa su bila Smederevo, Veliko Gradište i Donji MIlanovac. Održali su se do sredine 1980-ih (mislim da je zadnji polazak bio oktobra 1985.) bez obzira na konkurenciju autobusa. Imali su prednost u odnosu na autobus zbog atraktivnosti putovanja kroz Đerdapsku klisuru a satnica je bila podešena tako da u isto vreme stiže u Tekiju kad i autobus iz Beograda. Prednost hidrobusa je bila i to što u to vreme još nije bila završena Đerdapska magistrala od Dobre do Boljetina pa su autobusi na toj relaciji išli preko planine krivudavim putem dovoljnim jedva za autobus a vozači autobusa su bili pravi mađioničari u mimoilaženju sa drugim vozilima, naročito kamionima i autobusima. Doduše, i taj deo puta je imao svoju lepu stranu zbog fenomenalne prirode kada autobus izađe na planinske kosine. Dovršenjem magistrale ovaj uzani put preko planine je izgubio značaj a vreme putovanja autobusom je znatno skraćeno.
Na kraju da napišem i to da su hidrogliseri ugašeni praktično zbog nerentabilnosti odnosno visokih troškova održavanja zastarele flote i cene eksploatacije. Iz saobraćaju su iskakali jedan po jedan, izvlačeni su na suvo gde bi dugo stajali a onda odjednom nestali (verovatno u rezalište). Proizvođač iz SSSR nudio je jedan manji brod i dolazio sa njim u Beograd na prezentaciju (milim da se zvao ZARA) ali je bilo jasno da u našim uslovima tada nije bilo šanse za nabavku.
Izvinite na preopširnom postu. Ako neko ima neku ispravku mojih sećanja ili dopunu, rado bih da osvežim pamćenje.
Ja kada sam trazio nesto slicno, izguglao sam samo ovo http://www.krs.rs/en/excursions/djerdap.html
PS Nisam probao, tako da ne mogu prenesem utiske
Ja kada sam trazio nesto slicno, izguglao sam samo ovo http://www.krs.rs/en/excursions/djerdap.html
PS Nisam probao, tako da ne mogu prenesem utiske
Испробано половином јуна. То није класично крстарење. Иде се аутобусом до Голубачког града, Лепенског вира и Доњег Милановца. Низводно од Доњег Милановца код сигналне станице Пена се укрцава на мали брод (више личи на пловећу веранду) и плови до Трајанове табле и назад. Онда опет у аутобус, на капетан Мишин брег па за Београд. Сам излет није лош али се најмање времена проводи на броду. Има пар верзија овог "крстарења" али мање више све иду истим путем и треба се добро распитати.
SVE FOTOGRAFIJE SU IZ KNJIGE KOJA JE IZAŠLA 1982. GODINE. ALI SU NAJVEROVATNIJE, MOŽDA NE SVE, SLIKANE NEKOLIKO GODINA RANIJE.
POZDRAV SVIMA ....
VEĆ SAM GA RANIJE POSTAVIO ALI DA POMOGNEM DOK JE AKTUELNO.POZDRAV SVIMA ...
VEĆ SAM GA RANIJE POSTAVIO ALI DA POMOGNEM DOK JE AKTUELNO.POZDRAV SVIMA ...
Dobro je ovo DLY (svakodnevno) - engl. u srp.
A ovo je mozda nesto iznad ove kuce tj. pri vrhu Velikih stepenica ( pretpostavka ). Veoma je neobicna ( pogotovo kada se nema pojma ) dispozicija zgrade prema tornju Saborne crkve. Bilo je kuca u ul. Karadjordjevoj koje su bile "dvorisne" (malo uvucene), a mozda i danas jos ima neka koja je blizu ulaza u pecine u beogradskoj padini, pa takva kuca na fotografiji moze da izgleda istovremeno i relativno blizu tornja crkve a opet da je bila i blizu nekadasnje pruge, itd. [ stvar za profesore forenzike ovog Foruma ]: