Na napuštenoj kući, za koju smo predpostavili da je stajalište Zlatar, a čije slike sam danas popodne poslao stajao je i natpis na vratima da je korisnik objekta Republički zavod za sport Beograd. Da li neko od članova foruma ima kontakt sa ovim Zavodom i može da sazna nešto o ovom objektu?
Malo sam preoravao po arhivi LIFE magazina...
Polazak sa stanice Jastrebac, iznad Rakovice...
U pozadini se vide antene predajne stanice radio Beograda, iznad IMR-a na Miljakovcu.
Na ovoj poziciji je danas benzinska pumpa kod Skojevskog naselja.
Na donjoj fotografiji se vidi polazak voza s stanice Jastrebac/duboko u pozadini se vide objekti Filmskog grada.
Можда "неког" и заинтересује...У Милутина Миланковића улици,пре скретања у Тошин бунар,са леве стране,а пре старе аеродромске зграде,почеше грађевинари да руше управну зграду неке штампарије.Копаше људи машинама,кад оно-писта! Наравно.одмах сам се дао у сликање,пошто радим у згради до штампарије.Надам се да су добро испале.Ако неко пожели и следеће недеље ће писта бити видљива,па може да је види.Мислим да је ово последњи пут да је писта постала доступна,на моју ВЕЛИКУ жалост.Мислио сам да је аеродромска писта подигнута,а у ствари само је наливена песком и земљом.
А можда да се позову људи из надлежних служби неког Завода... Ја бих ту поставио Монику
Не знам како сам ово прескочио, али знам да сам прескочио. И није ми први пут.
Малецна исправка: није писта, писта се налази нешто даље (и још увек може да се види), ово је део стајанке испред једног од шест, од 16. априла 1944. бившег "Миланковићевог" удвојеног хангара који је користио легендарни 6. пук ЈКРВ.
Фотографије су одличне, лепо дочаравају колико је песка нането рефулирањем.
Писта постоји, још колико - не знам. Овде је у целој ширини од 80 метара. Раскрсница Омладинских бригада и Булевара Милутина Миланковића. Сада је ограђена и нешто се "кува". Изгледа неће још дуго.
Овде, између ФОБ-а, "Машинца", Ерпорт Ситија, Идее и Родића је мање, али преживело парче, и масовно се користи као пешачки пролаз.
Надам се да ћу ових дана имати више времена да се посветим овој теми. А Монику, хвала на питању, обилазим редовно.
Поздрав, Аеропут
"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
pise : "Београд у новембру 1945, избори за уставотворну скупштину: на једној страни радост, а на другој неповерење према новој власти (фото архива Политике)"
a ja bih je po ovoj keramici locirao u Marsala Birjuzova?
Први светски рат оставио је тешке последице на здравствену службу и здравствено стање становништва Србије. Пегави тифус, епидемија грипа, повратна грозница и трбушни тифус обележили су тај период. Морало се радити на сузбијању ових епидемија, а при том располагало се са мало стручне снаге и средстава. Нагомилани здравствени проблеми посебно у сузбијању инфекција, захтевали су ефикасније решавање, а као једине ефикасне мере су биле дезинфекција и дезинсекција. Застарела и ислужена опрема којом је Завод располагао није могла задовољити нове потребе, те је постало неопходно подизање новог Завода за дезинфекцију (11).
Задатак је поверен др М. Булију, бактериологу, вд шефа Одсека јавне хигијене. С тим циљем др Були је 1928. године обишао заводе у Француској, Немачкој и Загребу. По повратку са студијског путовања по Европи, на основу својих запажања, направио је пројекат новог Завода за дезинфекцију (11).
Грађевински радови на згради завршени су 15. децембра 1932. године, у улици Фраша д' Епареа бр. 10. Одмах се приступило монтирању опреме и апарата, а крајем 1933. године, у присуству реномираних стручњака, Завод је пуштен у рад (11).
...
Изградњом ауто-пута Београд-Ниш и моста "Газела", 1967. године, настали су неочекивани проблеми у раду Завода. Зграда је порушена...
То би требало да буде ова локација.
Можда је ова бела зграда која се види у продужетку Бокељске улице зграда Завода.
Jako lepa analiza, H Buce. Nije mi nista poznato o ovom Zavodu. Nije mi jasno ni kako bi on funkcionisao: sta su dezinfikovali? Mozda bunare, javne vodovode ... Nije mi poznato ni da je taj Zavod uopste postojao pa bih rado saznao da li su se bavili vakcinacijama i sl. Koje je medicinsko osoblje radilo u njemu. Mi smo vec imali Higijenske zavode, pa odakle sad i Zavod za dezinfekciju. Ovo je vrlo interesantan podatak mada ne spada u moju struku. Pokusacu da se raspitam u "Batutu" za ovu biv. ustanovu, njima srodnu.
Ako se ne varam, najniza slika [ ~ '70-te ] pokazuje radove na zidanju buduce petlje a vidi se i lokacija restorana " Frans".
Obzirom da idem na odmor, necu moci da ispunim obecanje vezano za fotku "baraka koje su bile na mestu zidanja Patoloskog instituta" (Bukov post, p. 3613) i baraka koje su jos i sada u njegovoj blizini. Ove barake, naravno, bile su u rel. blizini nekadasnjeg Zavoda za dezinfekciju ("povise" od njega ~ 250-300m) prikazanog ovim postom. g rk
Поздрав свима после месец дана ленчарења! (зато и касним са овим писањем).
Завод служио је за прање болничке постељине, пиџама... Очух моје мајке, деда Милинко, радио је ту на одржавању котлова за загревање воде све до пензионисања. Кад ми техничке могућности дозволе, поставићу пар фотографија снимљених унутар Завода.
Заха Хадид претвара зграду „Бека” у луксузни хотел
Чувени ирачко-британска архитекта потписује пројекат стамбено-пословног комплекса од 94.000 квадрата, на месту некадашње фабрике конфекције испод Београдске тврђаве
Нови урбани центар града имаће места за различите садржаје: туризам, шопинг, шетњу, одмор, а пројектован је тако да задовољи и највише стандарде зелене градње
Јутрос гледам јутарњи програм РТС,прилог са једник деком из Улице кнез Милетине (коју помињете) чија је породица ту око 150 година. Ваљда једина кућа у тој улици,наспрам силних зграда. Пострадала му је кућа 6.ап.41, а занимљиво,камери је показао гелер бомбе и парче конопца за који тврди да је део бомбе "велике Берте". Малопре пронађох да је ипак реч о оружју из 1.св.рата.... Дека има и неке слике старог Бг. Мислим да се презива Нешић. А Милану-Миловану хвала на појашњењима за зграду коју је осенчио. Човек много зна!
Нисам гледао поменути прилог, али из горе написаног могу да претпоставим да је гелер са канапом за који дека тврди да је "Дебела Берта" заправо канап падобрана Геринговог тајног оружја за Лондон - авионска бомба од 1000 килограма која је имала у репу падобран. Приликом пада падобран би је успорио тако да је бомба експлодирала на површини земље чиме је ударни талас имао далеко разорнији ефекат. Самим тим очигледно је да је бомба конструисана да би рушила читаве блокове зграда.
Иако је била намењена бомбардовању Лондона, премијеру је доживела 06. априла 1941. у Београду. Избацивана је из тромоторних Јункерса Ју 52/3м - сваки авион носио је у трупу по две бомбе. Приликом првог налета на град посада би, грубо нишанећи, кроз бочна врата "ручно" избацила са колица прву а потом, док се авион окретао како би се вратио одакле је дошао, посада је поставила другу бомбу наспрам врата и поново је "ручно" избацила на град.
Отац ми је причао да је доста Београђана погинуло кад је видело да Немци бацују "падобранце", како су мислили, па су кренули да их сачекају и побију чим падну на земљу - док су још беспомоћни. Међутим, то нису били падобранци...
Polazak sa stanice Jastrebac, iznad Rakovice...
U pozadini se vide antene predajne stanice radio Beograda, iznad IMR-a na Miljakovcu.
Na ovoj poziciji je danas benzinska pumpa kod Skojevskog naselja.
Na donjoj fotografiji se vidi polazak voza s stanice Jastrebac/duboko u pozadini se vide objekti Filmskog grada.
Laku i ugodnu PONIRSKU noc !
А можда да се позову људи из надлежних служби неког Завода...
Не знам како сам ово прескочио, али знам да сам прескочио. И није ми први пут.
Малецна исправка: није писта, писта се налази нешто даље (и још увек може да се види), ово је део стајанке испред једног од шест, од 16. априла 1944. бившег "Миланковићевог" удвојеног хангара који је користио легендарни 6. пук ЈКРВ.
Фотографије су одличне, лепо дочаравају колико је песка нането рефулирањем.
Писта постоји, још колико - не знам. Овде је у целој ширини од 80 метара. Раскрсница Омладинских бригада и Булевара Милутина Миланковића. Сада је ограђена и нешто се "кува". Изгледа неће још дуго.
Овде, између ФОБ-а, "Машинца", Ерпорт Ситија, Идее и Родића је мање, али преживело парче, и масовно се користи као пешачки пролаз.
Надам се да ћу ових дана имати више времена да се посветим овој теми. А Монику, хвала на питању, обилазим редовно.
Поздрав, Аеропут
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Juris-na-Dedinje.sr.html
pise : "Београд у новембру 1945, избори за уставотворну скупштину: на једној страни радост, а на другој неповерење према новој власти (фото архива Политике)"
a ja bih je po ovoj keramici locirao u Marsala Birjuzova?
OD VAROŠ KAPIJE
POZDRAV SVIMA ....
http://www.biocidi.rs/zavod-izmedju-ratova.html
Завод између два светска рата
Први светски рат оставио је тешке последице на здравствену службу и здравствено стање становништва Србије. Пегави тифус, епидемија грипа, повратна грозница и трбушни тифус обележили су тај период. Морало се радити на сузбијању ових епидемија, а при том располагало се са мало стручне снаге и средстава. Нагомилани здравствени проблеми посебно у сузбијању инфекција, захтевали су ефикасније решавање, а као једине ефикасне мере су биле дезинфекција и дезинсекција. Застарела и ислужена опрема којом је Завод располагао није могла задовољити нове потребе, те је постало неопходно подизање новог Завода за дезинфекцију (11).
Задатак је поверен др М. Булију, бактериологу, вд шефа Одсека јавне хигијене. С тим циљем др Були је 1928. године обишао заводе у Француској, Немачкој и Загребу. По повратку са студијског путовања по Европи, на основу својих запажања, направио је пројекат новог Завода за дезинфекцију (11).
Грађевински радови на згради завршени су 15. децембра 1932. године, у улици Фраша д' Епареа бр. 10. Одмах се приступило монтирању опреме и апарата, а крајем 1933. године, у присуству реномираних стручњака, Завод је пуштен у рад (11).
...
Изградњом ауто-пута Београд-Ниш и моста "Газела", 1967. године, настали су неочекивани проблеми у раду Завода. Зграда је порушена...
То би требало да буде ова локација.
Можда је ова бела зграда која се види у продужетку Бокељске улице зграда Завода.
Jako lepa analiza, H Buce. Nije mi nista poznato o ovom Zavodu. Nije mi jasno ni kako bi on funkcionisao: sta su dezinfikovali? Mozda bunare, javne vodovode ... Nije mi poznato ni da je taj Zavod uopste postojao pa bih rado saznao da li su se bavili vakcinacijama i sl. Koje je medicinsko osoblje radilo u njemu. Mi smo vec imali Higijenske zavode, pa odakle sad i Zavod za dezinfekciju. Ovo je vrlo interesantan podatak mada ne spada u moju struku. Pokusacu da se raspitam u "Batutu" za ovu biv. ustanovu, njima srodnu.
Ako se ne varam, najniza slika [ ~ '70-te ] pokazuje radove na zidanju buduce petlje a vidi se i lokacija restorana " Frans".
Obzirom da idem na odmor, necu moci da ispunim obecanje vezano za fotku "baraka koje su bile na mestu zidanja Patoloskog instituta" (Bukov post, p. 3613) i baraka koje su jos i sada u njegovoj blizini. Ove barake, naravno, bile su u rel. blizini nekadasnjeg Zavoda za dezinfekciju ("povise" od njega ~ 250-300m) prikazanog ovim postom. g rk
Поздрав свима после месец дана ленчарења! (зато и касним са овим писањем).
Завод служио је за прање болничке постељине, пиџама... Очух моје мајке, деда Милинко, радио је ту на одржавању котлова за загревање воде све до пензионисања. Кад ми техничке могућности дозволе, поставићу пар фотографија снимљених унутар Завода.
Чувени ирачко-британска архитекта потписује пројекат стамбено-пословног комплекса од 94.000 квадрата, на месту некадашње фабрике конфекције испод Београдске тврђаве
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Zaha-Hadid-pretvara-zgradu-Beka-u-luksuzni-hotel.sr.html
Нисам гледао поменути прилог, али из горе написаног могу да претпоставим да је гелер са канапом за који дека тврди да је "Дебела Берта" заправо канап падобрана Геринговог тајног оружја за Лондон - авионска бомба од 1000 килограма која је имала у репу падобран. Приликом пада падобран би је успорио тако да је бомба експлодирала на површини земље чиме је ударни талас имао далеко разорнији ефекат. Самим тим очигледно је да је бомба конструисана да би рушила читаве блокове зграда.
Иако је била намењена бомбардовању Лондона, премијеру је доживела 06. априла 1941. у Београду. Избацивана је из тромоторних Јункерса Ју 52/3м - сваки авион носио је у трупу по две бомбе. Приликом првог налета на град посада би, грубо нишанећи, кроз бочна врата "ручно" избацила са колица прву а потом, док се авион окретао како би се вратио одакле је дошао, посада је поставила другу бомбу наспрам врата и поново је "ручно" избацила на град.
Отац ми је причао да је доста Београђана погинуло кад је видело да Немци бацују "падобранце", како су мислили, па су кренули да их сачекају и побију чим падну на земљу - док су још беспомоћни. Међутим, то нису били падобранци...