Пре сто година у Француској обучавани наши авијатичари, а први авион купљен прилозима сакупљеним у Русији
Први погинули пилот: Михајло ПетровићДок се над Балканом, тачно пре сто година, надвијала могућност ратних сукоба, српска војска послала је прве пилоте на обуку у Етамп код Париза. Они ће у зиму 1912, 1913. бити спремни и учествовати у Првом балканском рату који су Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка водиле против Турске. О тим догађајима, а у знак сећања на њих у Србији се ове године обележава сто година војног ваздухопловства, постоји прилично докумената и фотографија, али ниједан авион, или бар неки његов део, није сачуван.
– Тих година Ниш је био средиште настајућег српског ваздухопловства. На Трупалском пољу био је аеродром са хангарима за авионе, балони су пуњени водоником, а долазили су и ваздухопловци из иностранства – каже Чедомир Јанић, историчар ваздухопловства и бивши директор Музеја југословенског ваздухопловства.
Авиони у оружаним снагама у време Првог балканског рата били су новост, пре тога су их у борбеним дејствима употребили само Италијани и то током сукоба у Либији 1911. године. Крајем октобра 1912. године, непосредно по избијању балканског рата, бугарски пилоти и руски добровољци почели су са извиђањем турских утврђења код Једрена. Нешто касније су и грчки пилоти надлетали турску флоту у Дарданелима.
Први авион у српској војсци био је „дукс” руске производње, купљен прилозима које су у Русији, по подацима Јанића, сакупили представници СПЦ и читаоци петроградског листа „Ново време”. У новембру у Македонији су обављене припреме за употребу српског авиона којим су управљали руски пилоти, али до тога није дошло због брзог продора српске војске и метеоролошких услова.
Главна група српских ваздухопловаца стигла је, међутим, са закашњењем на ратиште, када је већ склопљено примирје са Турском, јер је Аустроугарска забранила транспорт авиона купљених у Француској преко своје територије, па је то морало бити обављено преко Италије и Солуна. У Ниш, где је 24. децембра 1912. године формирана ваздухопловна команда, стигло је укупно 11 авиона типа „блерио 11”, „фарман 20”, „депердисен” и РЕП, док је помињани „дукс” враћен из Македоније. Почетком 1913. године, када је прекинуто примирје са Турском, Србија је одлучила да помогне Црној Гори у заузимању утврђеног Скадра, па је на тај задатак послато и ваздухопловство.
Пробни летови обављени су 20. марта 1913. око импровизованог аеродрома код села Барбалуши. Наредник Михајло Петровић, пилот, одлучио је да крене на извиђање турског утврђења, што је и обавио са висине од око 1.500 метара. Када се вратио над аеродром, у понирућој спирали пошао је на слетање. У једном тренутку авион „фарман” је улетео у термичку струју, пропео се а затим нагло „потонуо”. Прилично несигурни појасеви којим је Петровић био везан, попустили су и пилот је испао из авиона, а у то време падобрани се нису користили. Тело прве жртве из редова српског ваздухопловства пронађено је у близини аеродрома.
– Музеј југословенског ваздухопловства поседује квалитетну збирку везану за Михајла Петровића. Између осталог, његов сат и капу, које је носио у тренутку погибије – каже Јанић.
Летови над Скадром су настављени, а појава авиона изазвала је пометњу међу турском војском и становништвом. Појава авијације охрабрила је црногорску и српску војску, а репортер „Политике” је написао да њиховом „клицању није било краја када у висини угледаше авион, чија су крила била превучена бојама наше тробојке”. Употреба авијације у војне сврхе привукла је пажњу, па су неке летове над Скадром и околином посматрали војни изасланици веома заинтересовани за та искуства, укључујући и војног аташеа САД.
Пре сто година у Француској обучавани наши авијатичари, а први авион купљен прилозима сакупљеним у Русији
Први погинули пилот: Михајло ПетровићДок се над Балканом, тачно пре сто година, надвијала могућност ратних сукоба, српска војска послала је прве пилоте на обуку у Етамп код Париза. Они ће у зиму 1912, 1913. бити спремни и учествовати у Првом балканском рату који су Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка водиле против Турске. О тим догађајима, а у знак сећања на њих у Србији се ове године обележава сто година војног ваздухопловства, постоји прилично докумената и фотографија, али ниједан авион, или бар неки његов део, није сачуван.
....
М. Галовић
објављено: 29.07.2012
А где је објављен овај текст? Није у реду да сад узмем, ископирам текст и ставим га било где без изворног (и основног) податка где је првобитно објављен овај текст.
1050 – Група цивила и војника ослободилаца улази у позориште, у зграду данашњег биоскопа „Београд” – 1944.
1057 – Трговина – „црна берза” на улицама Београда, продаја дувана – 1944
1058 – Снабдевање грађана водом из цистерне – 1944 (?)
1062 – Редови за намирнице на пијаци код кафане „Бабуна” на Сењаку – 1944.
Da li je ovo neki od aerodromskih hangara ili Sajmište? Ne mogu da provalim šta piše pozadi? А ИЛ ИЕ Т
U pitanju je 1938.
U prvi mah sam pomislio da je greška, ali prozori i kosi krov dosta podsećaju na paviljone 1 i 2 .
Iako spolja deluje da se prolozi nalaze viosko u odnosu na ovu fotografiju napravljenu iznutrea, ti paviljoni su imali stepenice na ulazu.
a i konstrukcija od drvenih greda dosta liči na konstrukcije teško oštećenih paviljona koje se mogu videti na fotografijama iz 1945. Paviljon 3:
Пре сто година у Француској обучавани наши авијатичари, а први авион купљен прилозима сакупљеним у Русији
Први погинули пилот: Михајло ПетровићДок се над Балканом, тачно пре сто година, надвијала могућност ратних сукоба, српска војска послала је прве пилоте на обуку у Етамп код Париза. Они ће у зиму 1912, 1913. бити спремни и учествовати у Првом балканском рату који су Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка водиле против Турске. О тим догађајима, а у знак сећања на њих у Србији се ове године обележава сто година војног ваздухопловства, постоји прилично докумената и фотографија, али ниједан авион, или бар неки његов део, није сачуван.
– Тих година Ниш је био средиште настајућег српског ваздухопловства. На Трупалском пољу био је аеродром са хангарима за авионе, балони су пуњени водоником, а долазили су и ваздухопловци из иностранства – каже Чедомир Јанић, историчар ваздухопловства и бивши директор Музеја југословенског ваздухопловства.
Авиони у оружаним снагама у време Првог балканског рата били су новост, пре тога су их у борбеним дејствима употребили само Италијани и то током сукоба у Либији 1911. године. Крајем октобра 1912. године, непосредно по избијању балканског рата, бугарски пилоти и руски добровољци почели су са извиђањем турских утврђења код Једрена. Нешто касније су и грчки пилоти надлетали турску флоту у Дарданелима.
Први авион у српској војсци био је „дукс” руске производње, купљен прилозима које су у Русији, по подацима Јанића, сакупили представници СПЦ и читаоци петроградског листа „Ново време”. У новембру у Македонији су обављене припреме за употребу српског авиона којим су управљали руски пилоти, али до тога није дошло због брзог продора српске војске и метеоролошких услова.
Главна група српских ваздухопловаца стигла је, међутим, са закашњењем на ратиште, када је већ склопљено примирје са Турском, јер је Аустроугарска забранила транспорт авиона купљених у Француској преко своје територије, па је то морало бити обављено преко Италије и Солуна. У Ниш, где је 24. децембра 1912. године формирана ваздухопловна команда, стигло је укупно 11 авиона типа „блерио 11”, „фарман 20”, „депердисен” и РЕП, док је помињани „дукс” враћен из Македоније. Почетком 1913. године, када је прекинуто примирје са Турском, Србија је одлучила да помогне Црној Гори у заузимању утврђеног Скадра, па је на тај задатак послато и ваздухопловство.
Пробни летови обављени су 20. марта 1913. око импровизованог аеродрома код села Барбалуши. Наредник Михајло Петровић, пилот, одлучио је да крене на извиђање турског утврђења, што је и обавио са висине од око 1.500 метара. Када се вратио над аеродром, у понирућој спирали пошао је на слетање. У једном тренутку авион „фарман” је улетео у термичку струју, пропео се а затим нагло „потонуо”. Прилично несигурни појасеви којим је Петровић био везан, попустили су и пилот је испао из авиона, а у то време падобрани се нису користили. Тело прве жртве из редова српског ваздухопловства пронађено је у близини аеродрома.
– Музеј југословенског ваздухопловства поседује квалитетну збирку везану за Михајла Петровића. Између осталог, његов сат и капу, које је носио у тренутку погибије – каже Јанић.
Летови над Скадром су настављени, а појава авиона изазвала је пометњу међу турском војском и становништвом. Појава авијације охрабрила је црногорску и српску војску, а репортер „Политике” је написао да њиховом „клицању није било краја када у висини угледаше авион, чија су крила била превучена бојама наше тробојке”. Употреба авијације у војне сврхе привукла је пажњу, па су неке летове над Скадром и околином посматрали војни изасланици веома заинтересовани за та искуства, укључујући и војног аташеа САД.
М. Галовић
објављено: 29.07.2012
Ако хоћемо да будемо прецизни, први авиони Српске војске била су два заробљена турска авиона Р.Е.П. септембра 1912. године и на тим авионима летели су страни пилоти - плаћеници у Српској војсци.
Двокрилац Дукс-Биплан стигао је у Србију првог новембра 1912. године. Прича о њему је помало необична: у Русији се по лиценци производио двокрилни Фарман. Један руски инжењер прерадио је оригиналну француску конструкцију да би је побољшао, али после испитивања прототипа руска царска војна комисија није хтела да га прихвати за Руску војску, па је на крају продат нама.
Није тачно да су на том авиону летели странци. Прве летове на овом авиону обавили су српски пилоти поручник Јован Југовић и наредник Михајло Петровић 10. децембра 1912. године над Скопљем. Међутим, због лоших метеоуслова и јаког ветра покушаји да се он употреби за извиђање наредних дана нису успели.
1926.Kolonijalna trgovina Mihaila Antica
1933.Prodavnica Varteks
1931.Beogradska Tekstilna Industrija
1922 Balkanska 3
1920.Trgovina obuce,Kosmajac
устрчали се статисти...инструкције редитеља...а преко пута- "ђачко доба" и "Ловран"
I drugi put, sa zadovoljstvom.
Пре сто година у Француској обучавани наши авијатичари, а први авион купљен прилозима сакупљеним у Русији
Први погинули пилот: Михајло ПетровићДок се над Балканом, тачно пре сто година, надвијала могућност ратних сукоба, српска војска послала је прве пилоте на обуку у Етамп код Париза. Они ће у зиму 1912, 1913. бити спремни и учествовати у Првом балканском рату који су Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка водиле против Турске. О тим догађајима, а у знак сећања на њих у Србији се ове године обележава сто година војног ваздухопловства, постоји прилично докумената и фотографија, али ниједан авион, или бар неки његов део, није сачуван.
– Тих година Ниш је био средиште настајућег српског ваздухопловства. На Трупалском пољу био је аеродром са хангарима за авионе, балони су пуњени водоником, а долазили су и ваздухопловци из иностранства – каже Чедомир Јанић, историчар ваздухопловства и бивши директор Музеја југословенског ваздухопловства.
Авиони у оружаним снагама у време Првог балканског рата били су новост, пре тога су их у борбеним дејствима употребили само Италијани и то током сукоба у Либији 1911. године. Крајем октобра 1912. године, непосредно по избијању балканског рата, бугарски пилоти и руски добровољци почели су са извиђањем турских утврђења код Једрена. Нешто касније су и грчки пилоти надлетали турску флоту у Дарданелима.
Први авион у српској војсци био је „дукс” руске производње, купљен прилозима које су у Русији, по подацима Јанића, сакупили представници СПЦ и читаоци петроградског листа „Ново време”. У новембру у Македонији су обављене припреме за употребу српског авиона којим су управљали руски пилоти, али до тога није дошло због брзог продора српске војске и метеоролошких услова.
Главна група српских ваздухопловаца стигла је, међутим, са закашњењем на ратиште, када је већ склопљено примирје са Турском, јер је Аустроугарска забранила транспорт авиона купљених у Француској преко своје територије, па је то морало бити обављено преко Италије и Солуна. У Ниш, где је 24. децембра 1912. године формирана ваздухопловна команда, стигло је укупно 11 авиона типа „блерио 11”, „фарман 20”, „депердисен” и РЕП, док је помињани „дукс” враћен из Македоније. Почетком 1913. године, када је прекинуто примирје са Турском, Србија је одлучила да помогне Црној Гори у заузимању утврђеног Скадра, па је на тај задатак послато и ваздухопловство.
Пробни летови обављени су 20. марта 1913. око импровизованог аеродрома код села Барбалуши. Наредник Михајло Петровић, пилот, одлучио је да крене на извиђање турског утврђења, што је и обавио са висине од око 1.500 метара. Када се вратио над аеродром, у понирућој спирали пошао је на слетање. У једном тренутку авион „фарман” је улетео у термичку струју, пропео се а затим нагло „потонуо”. Прилично несигурни појасеви којим је Петровић био везан, попустили су и пилот је испао из авиона, а у то време падобрани се нису користили. Тело прве жртве из редова српског ваздухопловства пронађено је у близини аеродрома.
– Музеј југословенског ваздухопловства поседује квалитетну збирку везану за Михајла Петровића. Између осталог, његов сат и капу, које је носио у тренутку погибије – каже Јанић.
Летови над Скадром су настављени, а појава авиона изазвала је пометњу међу турском војском и становништвом. Појава авијације охрабрила је црногорску и српску војску, а репортер „Политике” је написао да њиховом „клицању није било краја када у висини угледаше авион, чија су крила била превучена бојама наше тробојке”. Употреба авијације у војне сврхе привукла је пажњу, па су неке летове над Скадром и околином посматрали војни изасланици веома заинтересовани за та искуства, укључујући и војног аташеа САД.
М. Галовић
Део града према Дунаву; изглед са кубета Народне скупштине. Снимљено 1945.
Велике степенице на Калемегдану; изглед у рушевинама током Другог светског рата. Снимљено 1944.
Пре сто година у Француској обучавани наши авијатичари, а први авион купљен прилозима сакупљеним у Русији
Први погинули пилот: Михајло ПетровићДок се над Балканом, тачно пре сто година, надвијала могућност ратних сукоба, српска војска послала је прве пилоте на обуку у Етамп код Париза. Они ће у зиму 1912, 1913. бити спремни и учествовати у Првом балканском рату који су Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка водиле против Турске. О тим догађајима, а у знак сећања на њих у Србији се ове године обележава сто година војног ваздухопловства, постоји прилично докумената и фотографија, али ниједан авион, или бар неки његов део, није сачуван.
....
М. Галовић
А где је објављен овај текст? Није у реду да сад узмем, ископирам текст и ставим га било где без изворног (и основног) податка где је првобитно објављен овај текст.
1050 – Група цивила и војника ослободилаца улази у позориште, у зграду данашњег биоскопа „Београд” – 1944.
1057 – Трговина – „црна берза” на улицама Београда, продаја дувана – 1944
1058 – Снабдевање грађана водом из цистерне – 1944 (?)
1062 – Редови за намирнице на пијаци код кафане „Бабуна” на Сењаку – 1944.
Da li je ovo neki od aerodromskih hangara ili Sajmište? Ne mogu da provalim šta piše pozadi? А ИЛ ИЕ Т
U pitanju je 1938.
U prvi mah sam pomislio da je greška, ali prozori i kosi krov dosta podsećaju na paviljone 1 i 2 .
Iako spolja deluje da se prolozi nalaze viosko u odnosu na ovu fotografiju napravljenu iznutrea, ti paviljoni su imali stepenice na ulazu.
a i konstrukcija od drvenih greda dosta liči na konstrukcije teško oštećenih paviljona koje se mogu videti na fotografijama iz 1945. Paviljon 3:
A za slova
А ИЛ ИЕ Т
možda može da se složi
ТЕЛ**И*И*А
"ТЕЛЕВИЗИЈА" ?
Телевизија је била у Филипсовом павиљону.
Пре сто година у Француској обучавани наши авијатичари, а први авион купљен прилозима сакупљеним у Русији
Први погинули пилот: Михајло ПетровићДок се над Балканом, тачно пре сто година, надвијала могућност ратних сукоба, српска војска послала је прве пилоте на обуку у Етамп код Париза. Они ће у зиму 1912, 1913. бити спремни и учествовати у Првом балканском рату који су Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка водиле против Турске. О тим догађајима, а у знак сећања на њих у Србији се ове године обележава сто година војног ваздухопловства, постоји прилично докумената и фотографија, али ниједан авион, или бар неки његов део, није сачуван.
– Тих година Ниш је био средиште настајућег српског ваздухопловства. На Трупалском пољу био је аеродром са хангарима за авионе, балони су пуњени водоником, а долазили су и ваздухопловци из иностранства – каже Чедомир Јанић, историчар ваздухопловства и бивши директор Музеја југословенског ваздухопловства.
Авиони у оружаним снагама у време Првог балканског рата били су новост, пре тога су их у борбеним дејствима употребили само Италијани и то током сукоба у Либији 1911. године. Крајем октобра 1912. године, непосредно по избијању балканског рата, бугарски пилоти и руски добровољци почели су са извиђањем турских утврђења код Једрена. Нешто касније су и грчки пилоти надлетали турску флоту у Дарданелима.
Први авион у српској војсци био је „дукс” руске производње, купљен прилозима које су у Русији, по подацима Јанића, сакупили представници СПЦ и читаоци петроградског листа „Ново време”. У новембру у Македонији су обављене припреме за употребу српског авиона којим су управљали руски пилоти, али до тога није дошло због брзог продора српске војске и метеоролошких услова.
Главна група српских ваздухопловаца стигла је, међутим, са закашњењем на ратиште, када је већ склопљено примирје са Турском, јер је Аустроугарска забранила транспорт авиона купљених у Француској преко своје територије, па је то морало бити обављено преко Италије и Солуна. У Ниш, где је 24. децембра 1912. године формирана ваздухопловна команда, стигло је укупно 11 авиона типа „блерио 11”, „фарман 20”, „депердисен” и РЕП, док је помињани „дукс” враћен из Македоније. Почетком 1913. године, када је прекинуто примирје са Турском, Србија је одлучила да помогне Црној Гори у заузимању утврђеног Скадра, па је на тај задатак послато и ваздухопловство.
Пробни летови обављени су 20. марта 1913. око импровизованог аеродрома код села Барбалуши. Наредник Михајло Петровић, пилот, одлучио је да крене на извиђање турског утврђења, што је и обавио са висине од око 1.500 метара. Када се вратио над аеродром, у понирућој спирали пошао је на слетање. У једном тренутку авион „фарман” је улетео у термичку струју, пропео се а затим нагло „потонуо”. Прилично несигурни појасеви којим је Петровић био везан, попустили су и пилот је испао из авиона, а у то време падобрани се нису користили. Тело прве жртве из редова српског ваздухопловства пронађено је у близини аеродрома.
– Музеј југословенског ваздухопловства поседује квалитетну збирку везану за Михајла Петровића. Између осталог, његов сат и капу, које је носио у тренутку погибије – каже Јанић.
Летови над Скадром су настављени, а појава авиона изазвала је пометњу међу турском војском и становништвом. Појава авијације охрабрила је црногорску и српску војску, а репортер „Политике” је написао да њиховом „клицању није било краја када у висини угледаше авион, чија су крила била превучена бојама наше тробојке”. Употреба авијације у војне сврхе привукла је пажњу, па су неке летове над Скадром и околином посматрали војни изасланици веома заинтересовани за та искуства, укључујући и војног аташеа САД.
М. Галовић
Ако хоћемо да будемо прецизни, први авиони Српске војске била су два заробљена турска авиона Р.Е.П. септембра 1912. године и на тим авионима летели су страни пилоти - плаћеници у Српској војсци.
Двокрилац Дукс-Биплан стигао је у Србију првог новембра 1912. године. Прича о њему је помало необична: у Русији се по лиценци производио двокрилни Фарман. Један руски инжењер прерадио је оригиналну француску конструкцију да би је побољшао, али после испитивања прототипа руска царска војна комисија није хтела да га прихвати за Руску војску, па је на крају продат нама.
Није тачно да су на том авиону летели странци. Прве летове на овом авиону обавили су српски пилоти поручник Јован Југовић и наредник Михајло Петровић 10. децембра 1912. године над Скопљем. Међутим, због лоших метеоуслова и јаког ветра покушаји да се он употреби за извиђање наредних дана нису успели.