Ovaj sedrvan se prvobitno nalazio kraj konaka Hafis age, podignut u mermeru krajem 18. veka, sa bazenom kvadratne osnove, u cijem je centralnom delu kula sa izvanrednom arabeskom i stubovima sa glavama zivotinja, iznad kojih izbijaju mlazevi vode. Hafis agin sedrvan je posle oslobodjenja od Turaka postavljen u parku kraj Nisave, kao prvi javni spomenik, kako ga je obelezio Vinter u svom regulacionom planu Nisa iz 1878. godine. Tokom Prvog svetskog rata bugarski okupatori su ga preneli u Sofiju, odakle je, posle rata, prebacen najpre u Nis, a zatim u Beograd, gde je postavljen pred konakom kneginje Ljubice. Odatle je 1960. godine ponovo vracen u Nis i smesten u Narodni muzej. (Enciklopedija Nisa)
Фотографисано непосредно пре рестаурације. Тренутно се налази у Нишу, у магацину музеја.
Већ пар дана не постујем.
Мастори ми се мувају по кући, па не могу да се концентришем.
Онда кад седнем за рачунар и укључим се на форум, нешто претражујем по форуму, неке слике и текстове, и упоређујем их. Ништа значајно, више лично. Неки моји стари постови.
Зато је мој ник онако скакутао у списку присутних. Брзо сам прелазио странице, или мењао датуме...
Ево нешто да допринесем.
Писац Ерскин Колдвел, кога сам овде помињао, боравио је у Југославији неколико пута, после Другог светског рата. Једном је рекао о Београду:
„Тада су ми били потребни сусрети с људима, који ме неће третирати површно ка што ми се код нас (у САД) дешавало. С људима који сатима седе за столом и друже се, певају неке песме, и увек имају страшно много да кажу. Тај београдски период је просто излечио моју душу“...
снимио и поставио Доктор Спира, идејни вођа, оснивач и неуморни промотор групе "Доктор Спира и људска бића", који је сам финансирао издања своје музике, у виду две ЛП плоче. Прва група коју је формирао звала се "Мира и Спира", где је радио са својом девојком Мирјаном, а онда се "пројекат" проширио...Видећете, уосталом, у овом филму и чланове групе и Београд.
Ovaj sedrvan se prvobitno nalazio kraj konaka Hafis age, podignut u mermeru krajem 18. veka, sa bazenom kvadratne osnove, u cijem je centralnom delu kula sa izvanrednom arabeskom i stubovima sa glavama zivotinja, iznad kojih izbijaju mlazevi vode. Hafis agin sedrvan je posle oslobodjenja od Turaka postavljen u parku kraj Nisave, kao prvi javni spomenik, kako ga je obelezio Vinter u svom regulacionom planu Nisa iz 1878. godine. Tokom Prvog svetskog rata bugarski okupatori su ga preneli u Sofiju, odakle je, posle rata, prebacen najpre u Nis, a zatim u Beograd, gde je postavljen pred konakom kneginje Ljubice. Odatle je 1960. godine ponovo vracen u Nis i smesten u Narodni muzej. (Enciklopedija Nisa)

Фотографисано непосредно пре рестаурације. Тренутно се налази у Нишу, у магацину музеја.
Група Џентлмени, 1969.
ВИС Силуете, Гитаријада на Сајму, 1967.
ВИС Силуете, на месту данашнје Дејтонке, друга пол. 60-тих.
Мастори ми се мувају по кући, па не могу да се концентришем.
Онда кад седнем за рачунар и укључим се на форум, нешто претражујем по форуму, неке слике и текстове, и упоређујем их. Ништа значајно, више лично. Неки моји стари постови.
Зато је мој ник онако скакутао у списку присутних. Брзо сам прелазио странице, или мењао датуме...
Ево нешто да допринесем.
Писац Ерскин Колдвел, кога сам овде помињао, боравио је у Југославији неколико пута, после Другог светског рата. Једном је рекао о Београду:
„Тада су ми били потребни сусрети с људима, који ме неће третирати површно ка што ми се код нас (у САД) дешавало. С људима који сатима седе за столом и друже се, певају неке песме, и увек имају страшно много да кажу. Тај београдски период је просто излечио моју душу“...
Варадинска (Косте Новаковића) бр. 16.
Трицикл Zündapp
1962.
Иста адреса, са мало олдтајмера. Звездарска шума је здесна (ван кадра) Иза леђа би била улица Лукијана Мушицког.
1962.
Двориште. Четири генерације заједно.
1963.
Возни парк испред Варадинске (Косте Новаковића) бр. 16
Пух-Циндап-Олимпија-Газ-?
Сем изузетка на поменутој адреси, цела улица начичкана је новопеченим солитерчићима.
http://www.youtube.com/watch?v=KvI3jHNA5Bc&feature=related
Има још неколико фотографија на сајту:
http://zelenonaselje-petlovobrdo.blogspot.com/2012/03/razmisljanje-izvornog-p...
и занимљивих докумената о борби уништитеља и заштника природе на Петловом Брду