У новој серији слика мога ДСП (за новопридошле чланове, то је "дилер сервис провајдер"), посебно ме је дирнула гомила "дворишних", снимљених у центру Београда између двадесетих и педесетих година прошлог века. (Зар је наш живот загазио у два века? Аух, како рече Арсен: " а сутра, већ су други млади"....)
У овом дворишту у Далматинској овековечена заувек стоји породица једне професорке универзитета у Охају. Њена мајка је радила у фабрици "Соко", а бака је већ тада била само бака. Дрвене летве на огради нису никада "Згушњаване", а кроз веће размаке (пошто се помере расклимани ексери) могло се директно проћи до "Јаше" (Продановића). Двориште као Климтово: лежерно, неодржавано; расте у кориту нека ситна Lolium perenne, бршљан код комшија слободарски се шири; маховина на основи дрвених летви указује на северну страну. Посечено кисело дрво, да не угрози ретке сунчане дане на овој страни света. А комшијски прозори, као и саме комшије- близу, под руком; присутни, на њих може да се рачуна. Испод прозора- поломљена столица. Можда ће је поправити неки брат од стрица, ако наиђе, а можда ће је премрежити и неко пузавичасто растиње. Ко зна...
Мир, радост заједничког живљења, љубав за пород и женско искуство исијавају с ове слике и машу ми из прошлости...
На месту ове куће данас је розикаста, још увек неусељена вишеспратница од лажног мермера, са портиром који увек седи са друговима, а пролаз до Јаше и даље постоји
Не бих смео да се закунем да није била. Не знам ни на шта ће пост да личи јер га први пут шаљем, па се унапред извињавам.
Елем, фотографија је са некакве аукције и позади је датум 1958. Могуће је да је старија јер личи на разгледницу. Сликано отприлике са падина Сунчаног брега.
Не бих смео да се закунем да није била. Не знам ни на шта ће пост да личи јер га први пут шаљем, па се унапред извињавам.
Елем, фотографија је са некакве аукције и позади је датум 1958. Могуће је да је старија јер личи на разгледницу. Сликано отприлике са падина Сунчаног брега.
Ову слику до сад нисмо видели...
Што се мене тиче стављајте све своје слике макар на њима били читави разреди, колеге, пријатељи, породица али такве да се у позадини види и Београд, нека зграда или улица, неки леп детаљ...
Као учесници у саобраћају, пре рата су и бицикли имали регистарске таблице. Обично су две таблице биле слепљене полеђинама једна на другу и постављане испод цеви између управљача и седишта. На слици је фотографија регистарске таблице за бицикл за 1939. годину. УГБ значи Управа града Београда.
Као учесници у саобраћају, пре рата су и бицикли имали регистарске таблице. Обично су две таблице биле слепљене полеђинама једна на другу и постављане испод цеви између управљача и седишта. На слици је фотографија регистарске таблице за бицикл за 1939. годину. УГБ значи Управа града Београда.
koliko samo ovde stvari moze da se nauci... hvala!
Не бих улазио у расправу да ли је Девојачка улица стварно била улица и колико је имала сличности са данашњом Косовке девојке. Мени је тренутно најлепше што смо открили Книћанинову кућу. Но, обратио бих вам пажњу на једну ствар. Книћанин је умро 1855. па је кућа морала бити подигнута пре тога. Њено прочеље које видимо на слици из 1915. је највероватније доста млађе. Биће да је испочетка изгледало доста једноставније. Можда слично Симићевој кући / Руском посланству које је задржало оригинални изглед? Чини ми се и да кров на четири воде нема много везе са фасадом коју видимо овде. Тако да смо кућу нашли, али не и како је она изгледала за Книћаниова живота.
Видим да нико од вас није био на Ноћи музеја у Народној библиотеци Србије. Да сте били, послужили би вас пригодним издањем под називом "Искључите телефоне, ово су 30-е". Реч је о прештампаним чланцима из београдске штампе 1930-их. Текстови су прекуцани али су слике оригинал. Сам избор текстова је више но похвалан, све сам их прочитао одмах. Ни слике нису рђаве, има неколико које раније нисмо видели. Ево два примера, остали следе ускоро!
Прво вечита београдска тема - кафане.
А потом изузетан текст о Љубинки Бобић. Sic transit gloria mundi!
da li ovo bicikl ima registarsku tablicu?
У овом дворишту у Далматинској овековечена заувек стоји породица једне професорке универзитета у Охају. Њена мајка је радила у фабрици "Соко", а бака је већ тада била само бака. Дрвене летве на огради нису никада "Згушњаване", а кроз веће размаке (пошто се помере расклимани ексери) могло се директно проћи до "Јаше" (Продановића). Двориште као Климтово: лежерно, неодржавано; расте у кориту нека ситна Lolium perenne, бршљан код комшија слободарски се шири; маховина на основи дрвених летви указује на северну страну. Посечено кисело дрво, да не угрози ретке сунчане дане на овој страни света. А комшијски прозори, као и саме комшије- близу, под руком; присутни, на њих може да се рачуна. Испод прозора- поломљена столица. Можда ће је поправити неки брат од стрица, ако наиђе, а можда ће је премрежити и неко пузавичасто растиње. Ко зна...
Мир, радост заједничког живљења, љубав за пород и женско искуство исијавају с ове слике и машу ми из прошлости...
На месту ове куће данас је розикаста, још увек неусељена вишеспратница од лажног мермера, са портиром који увек седи са друговима, а пролаз до Јаше и даље постоји
Елем, фотографија је са некакве аукције и позади је датум 1958. Могуће је да је старија јер личи на разгледницу. Сликано отприлике са падина Сунчаног брега.
Елем, фотографија је са некакве аукције и позади је датум 1958. Могуће је да је старија јер личи на разгледницу. Сликано отприлике са падина Сунчаног брега.
Ову слику до сад нисмо видели...
Што се мене тиче стављајте све своје слике макар на њима били читави разреди, колеге, пријатељи, породица али такве да се у позадини види и Београд, нека зграда или улица, неки леп детаљ...
da li ovo bicikl ima registarsku tablicu?
Као учесници у саобраћају, пре рата су и бицикли имали регистарске таблице. Обично су две таблице биле слепљене полеђинама једна на другу и постављане испод цеви између управљача и седишта. На слици је фотографија регистарске таблице за бицикл за 1939. годину. УГБ значи Управа града Београда.
da li ovo bicikl ima registarsku tablicu?
Као учесници у саобраћају, пре рата су и бицикли имали регистарске таблице. Обично су две таблице биле слепљене полеђинама једна на другу и постављане испод цеви између управљача и седишта. На слици је фотографија регистарске таблице за бицикл за 1939. годину. УГБ значи Управа града Београда.
koliko samo ovde stvari moze da se nauci... hvala!
Не бих улазио у расправу да ли је Девојачка улица стварно била улица и колико је имала сличности са данашњом Косовке девојке. Мени је тренутно најлепше што смо открили Книћанинову кућу. Но, обратио бих вам пажњу на једну ствар. Книћанин је умро 1855. па је кућа морала бити подигнута пре тога. Њено прочеље које видимо на слици из 1915. је највероватније доста млађе. Биће да је испочетка изгледало доста једноставније. Можда слично Симићевој кући / Руском посланству које је задржало оригинални изглед? Чини ми се и да кров на четири воде нема много везе са фасадом коју видимо овде. Тако да смо кућу нашли, али не и како је она изгледала за Книћаниова живота.
Прво вечита београдска тема - кафане.
А потом изузетан текст о Љубинки Бобић. Sic transit gloria mundi!
Уживајте!