ВОЈНЕ БОЛНИЦЕ - Gavrilova forenzicna mikrohirurgija
Гаврило је написао/ла:
Наш пријатељ Мића је опет поставио изванредну фоторафију болнице.
Да укратко размотримо ту тему, са илустрацијама:
На интернет страници ВМА, постављене су следеће, мале, фотографије:
Хируршки павиљон, који смо већ видели:
И интерно одељење:
По стилу украса око прозора и венца испод стрехе, сличности има и Војна болница из Ниша (данашњи изглед):
Изгледа да је било неког система или „корпорацијског стандарда“ код војних објеката у Србији.
Погледајмо торањ на уласку у Војну болницу у Београду:
Сличан торањ има и Инжењеријска касарна у Нишу, код железничке станице.
Чињеница да је ова касарна за време Првог светског рата (1915.) имала улогу војне болнице, довела је до забуне, па је и у литератури и на форумима ова касарна била проглашена за нишку војну болницу...
Да се вратимо на Мићину фотографију.
Мислим да коначно мишљење овде може донети само Града Грк. Он ради у кругу Клиничког центра Србије и све старе зграде може погледати и спреда и од позади. Можда је ово снимак са задње стране?
Међутим, нешто ме копка. То су две скулптуре у нишама на левом и десном крилу. Не сећам се баш да сам на војним објектима виђао такве скулптуре (вероватно Ескулап и Хигија). Пре ће бити да је ово нека грађанска болница.
Чак се може догодити да овај објекат уопште није у Србији. Постављам фотографију зграде ректората загребачког Свеучилишта, која је једно време служила и као војна болница...
Дакле, тражимо даље...
Izvinjavam se jer mi je sinovljev PC, sa koga se javljam, bio na servisu 6. dana. Slika, sjajna, mice milovanovica izgleda mi da nije ni Beograd ni Nis, kako Gavrilo i tvrdi. Nije ni revers neke zgrade danasnjeg Urg. centra (nekada VMA) koliko se razabirem. Zaista, mozda je neki treci grad, u Srbiji ili van nje (recimo, negde u austrougarskoj Srbiji). Kola ispred zgrade jesu ambulantska kola ali je sve nekako pusto - neka zemlja gde ranjenika i bolesnih nema u obilju ili je uoci I rata. Gadjam: Pale, Sarajevo, ali pre dotoka unesrecenih sa srpskih vojista. g.
Posleratno doba....ove fotografije nađoh u otvorenom, bačenom koferu. Pored njih bilo je i pisama, "platinasti indeks" koji je Julija dobila na pedesetogodišnjici od diplomiranja; članska knjižica Srpskog lekarskog društva, fotografije Julijinog supruga Zdenka;očigledno da njene uspomene nema ko da čuva...
Jako sam vam UXOR zahvalan.
Svakako da me pogadjaju slike koleginica i kolega iz proslosti koje nikada necu upoznati. Uspomenu na Dr. Juliju Pilc cuvace izvesno ovaj vazan Forum bolje od ikoga drugog iako i sam imam fajl koji sadrzi samo "lekarske" slike. Ako ne trazim mnogo, javite mi se na e-mail : gradjank@EUnet.rs . Mozemo i da se sretnemo ( ili potrazite na 011 - 3663711, svakog radnog dana od 07.00 do 14.30/15.00 ). Nemam mobilni tel.
Ne prepoznajem specijalizante. Oni su valjda vec isli u penziju kada sam tek zapocinjao karijeru, 1974. (od koje sam 2. rane god. proveo u inostranstvu a koleginice i kolegesa fotosa su mozda bas tada napustali aktivan rad ). Hvala vam jos jednom! grk
Кућа браће Крсмановић, Карађорђева 59.
Пројекат фасаде израдио арх. Гашпар Бекер, пројекат објекта инж. Милош Савчић.
ГАШПАР БЕКЕР је рођен у Београду 14. јуна 1869. године. Основну школу и реалну гимназију је такође завршио у Београду. Реалку је 1887. године завршио са одличним успехом. Затим је на Политехници у Минхену студирао архитектуру. По повратку у Београд, са Милошем Савчићем је 1. фебруара 1893. године основао инжењерско-архитектонску канцеларију за све техничке предузимачке послове, под фирмом М. САВЧИЋ И Г. БЕКЕР.
Оболео је од туберкулозе, отишао на лечење у Ауструју и умро 24. јула 1895. г. са навршених 26 година.
Изгледа да му је једино познато дело било фасада куће браће Крсмановић у Карађорђевој 59.
Кућа браће Крсмановић, десно, на разгледници коју сам већ овде постовао, као илустрацију изводног стуба за кабловску телефонску канализацију.
Šta je pisac hteo da kaže, nemam pojma.
Dušan Petković – Senegalac je, inače, bivši jugoslovenski reprezentativac u fudbalu (negde u periodu 1923-1926), igrač S. K. „Jugosavija“, koji je kasnije radio kao novinaru u „Vremenu“, bio konzul u Istambulu za vreme II svetskog rata (čitaj: obaveštajac), a kasnije emigrirao u Ameriku, gde je i umro 1979. godine. Na internetu sam pronašao jednu njegovu sliku, a da li liči na čoveka u čelu stola, sami prosudite...
Hvala svima na identifikaciji fotografije iz Sarajeva. Eto kako gotovo ni iz čega nastane lepa priča...
A sad malo sam sebi da repliciram:
Možda je ovaj čovek za stolom zaista Dušan Petković - Senegalac, ali u Beogradu je u to vreme postojao i
BEOGRADSKI SPORT KLUB "SENEGALAC"!
Tako da je ova gornja fotografija verovatno fotografija sa skupšine ovog kluba 1934 .godine.
Evo teksta iz Prvog jugoslovenskog sportskog almanaha (1930)
Sledi serija od 12 fotografija koje sam zajedno nabavio. Par fotografija nije iz Beograda, ali ću ih postovati zajedno jer su, pretpostavljam, od iste osobe...
Наш пријатељ Мића је опет поставио изванредну фоторафију болнице.
Да укратко размотримо ту тему, са илустрацијама:
На интернет страници ВМА, постављене су следеће, мале, фотографије:
Хируршки павиљон, који смо већ видели:
И интерно одељење:
По стилу украса око прозора и венца испод стрехе, сличности има и Војна болница из Ниша (данашњи изглед):
Изгледа да је било неког система или „корпорацијског стандарда“ код војних објеката у Србији.
Погледајмо торањ на уласку у Војну болницу у Београду:
Сличан торањ има и Инжењеријска касарна у Нишу, код железничке станице.
Чињеница да је ова касарна за време Првог светског рата (1915.) имала улогу војне болнице, довела је до забуне, па је и у литератури и на форумима ова касарна била проглашена за нишку војну болницу...
Да се вратимо на Мићину фотографију.
Мислим да коначно мишљење овде може донети само Града Грк. Он ради у кругу Клиничког центра Србије и све старе зграде може погледати и спреда и од позади. Можда је ово снимак са задње стране?
Међутим, нешто ме копка. То су две скулптуре у нишама на левом и десном крилу. Не сећам се баш да сам на војним објектима виђао такве скулптуре (вероватно Ескулап и Хигија). Пре ће бити да је ово нека грађанска болница.
Чак се може догодити да овај објекат уопште није у Србији. Постављам фотографију зграде ректората загребачког Свеучилишта, која је једно време служила и као војна болница...
Дакле, тражимо даље...
Izvinjavam se jer mi je sinovljev PC, sa koga se javljam, bio na servisu 6. dana. Slika, sjajna, mice milovanovica izgleda mi da nije ni Beograd ni Nis, kako Gavrilo i tvrdi. Nije ni revers neke zgrade danasnjeg Urg. centra (nekada VMA) koliko se razabirem. Zaista, mozda je neki treci grad, u Srbiji ili van nje (recimo, negde u austrougarskoj Srbiji). Kola ispred zgrade jesu ambulantska kola ali je sve nekako pusto - neka zemlja gde ranjenika i bolesnih nema u obilju ili je uoci I rata. Gadjam: Pale, Sarajevo, ali pre dotoka unesrecenih sa srpskih vojista. g.
Jako sam vam UXOR zahvalan.
Svakako da me pogadjaju slike koleginica i kolega iz proslosti koje nikada necu upoznati. Uspomenu na Dr. Juliju Pilc cuvace izvesno ovaj vazan Forum bolje od ikoga drugog iako i sam imam fajl koji sadrzi samo "lekarske" slike. Ako ne trazim mnogo, javite mi se na e-mail : gradjank@EUnet.rs . Mozemo i da se sretnemo ( ili potrazite na 011 - 3663711, svakog radnog dana od 07.00 do 14.30/15.00 ). Nemam mobilni tel.
Ne prepoznajem specijalizante. Oni su valjda vec isli u penziju kada sam tek zapocinjao karijeru, 1974. (od koje sam 2. rane god. proveo u inostranstvu a koleginice i kolegesa fotosa su mozda bas tada napustali aktivan rad ). Hvala vam jos jednom! grk
Пројекат фасаде израдио арх. Гашпар Бекер, пројекат објекта инж. Милош Савчић.
ГАШПАР БЕКЕР је рођен у Београду 14. јуна 1869. године. Основну школу и реалну гимназију је такође завршио у Београду. Реалку је 1887. године завршио са одличним успехом. Затим је на Политехници у Минхену студирао архитектуру. По повратку у Београд, са Милошем Савчићем је 1. фебруара 1893. године основао инжењерско-архитектонску канцеларију за све техничке предузимачке послове, под фирмом М. САВЧИЋ И Г. БЕКЕР.
Оболео је од туберкулозе, отишао на лечење у Ауструју и умро 24. јула 1895. г. са навршених 26 година.
Изгледа да му је једино познато дело било фасада куће браће Крсмановић у Карађорђевој 59.
Кућа браће Крсмановић, десно, на разгледници коју сам већ овде постовао, као илустрацију изводног стуба за кабловску телефонску канализацију.
Београд, предео поред Саве, 1923. године
Мали Калемегдан, 1916.
Kuća Mite Rakića, oca Milanovog, kozula kraljevog i pesnika.
Slede problematičnije:
Na poleđini ove piše:
са скупштине сенегалца
28/I 1934 у Београду
Šta je pisac hteo da kaže, nemam pojma.
Dušan Petković – Senegalac je, inače, bivši jugoslovenski reprezentativac u fudbalu (negde u periodu 1923-1926), igrač S. K. „Jugosavija“, koji je kasnije radio kao novinaru u „Vremenu“, bio konzul u Istambulu za vreme II svetskog rata (čitaj: obaveštajac), a kasnije emigrirao u Ameriku, gde je i umro 1979. godine. Na internetu sam pronašao jednu njegovu sliku, a da li liči na čoveka u čelu stola, sami prosudite...
Hvala svima na identifikaciji fotografije iz Sarajeva. Eto kako gotovo ni iz čega nastane lepa priča...
A sad malo sam sebi da repliciram:
Možda je ovaj čovek za stolom zaista Dušan Petković - Senegalac, ali u Beogradu je u to vreme postojao i
BEOGRADSKI SPORT KLUB "SENEGALAC"!
Tako da je ova gornja fotografija verovatno fotografija sa skupšine ovog kluba 1934 .godine.
Evo teksta iz Prvog jugoslovenskog sportskog almanaha (1930)
Svašta čovek nauči dok je živ...