Neobična scena.
Već smo viđali fotografije sa mađarskim žandarima kako stražare na pontonskom mostu.
Možda su ova četvorica samo u prolazu, a Nemci ih pustili da se slikaju. Nemaju ni šlemove, ni uprtače...
A sa druge strane, i mitraljez Švarloze je postavljen malo dalje od ograde - ne može da gađa svoju obalu, već samo reku i suprotnu,
a malo je zastareo da se koristi kao protivavionski mitraljez (i protv čijih aviona bi se koristio?) iako je postavljen da može da se okrene za pun krug i ima PA nišan...
Нешто ми ова слика не да мира... Баш то са митраљезом је посебно необично.
Моја (врло слободна) претпоставка је ова: да су мађарски војници у првој фази сачињавали спољни прстен обезбеђења око "Сајмишта" (логор формиран од стране Немаца у јесен 1941.), и да се део тог стражарског круга налазио и на супротној обали, у Београду, односно територији окупиране Србије (тек се формира квислиншка Недићева влада). Дакле, да овај снимак приказује стражарско место у систему логора Сајмиште и да су стражари мађарски војници.
Некако ми се уклапа и то што смо виђали мађарске жандарме на стражи на понтону, како наводи Реља. Такође, и овај митраљез, са ПА нишаном: пре ће бити да је, уместо у том тренутку већ непостојеће непријатељске авијације, био заиста подешен да гађа удаљене циљеве али - преко обале, на води. То јест, да дејствује у случају бега логораша преко реке ка Београду....
Ова фотографија би могла тако да има много већу историјску вредност, јер ако су нацисти одредили војнике Хортијеве Мађарске, своје најближе савезнике, да и са београдске (српске) стране обезбеђују логор за масовна убиства градских Јевреја, најпре, онда то доста говори и о једној до данас веома контроверзној и необјашњеној ствари која се повремено често потеже као некакав аргумент, а о којој се у стварности веома мало или готово нимало не зна - евентуалном (не)учешћу српске квислиншке стране у том ужасном и неописивом масовном злочину...
"Наглас" размишљам. Можда је све и заиста само случајност
Neobična scena.
Već smo viđali fotografije sa mađarskim žandarima kako stražare na pontonskom mostu.
Možda su ova četvorica samo u prolazu, a Nemci ih pustili da se slikaju. Nemaju ni šlemove, ni uprtače...
A sa druge strane, i mitraljez Švarloze je postavljen malo dalje od ograde - ne može da gađa svoju obalu, već samo reku i suprotnu,
a malo je zastareo da se koristi kao protivavionski mitraljez (i protv čijih aviona bi se koristio?) iako je postavljen da može da se okrene za pun krug i ima PA nišan...
Нешто ми ова слика не да мира... Баш то са митраљезом је посебно необично.
Моја (врло слободна) претпоставка је ова: да су мађарски војници у првој фази сачињавали спољни прстен обезбеђења око "Сајмишта" (логор формиран од стране Немаца у јесен 1941.), и да се део тог стражарског круга налазио и на супротној обали, у Београду, односно територији окупиране Србије (тек се формира квислиншка Недићева влада). Дакле, да овај снимак приказује стражарско место у систему логора Сајмиште и да су стражари мађарски војници.
Некако ми се уклапа и то што смо виђали мађарске жандарме на стражи на понтону, како наводи Реља. Такође, и овај митраљез, са ПА нишаном: пре ће бити да је, уместо у том тренутку већ непостојеће непријатељске авијације, био заиста подешен да гађа удаљене циљеве али - преко обале, на води. То јест, да дејствује у случају бега логораша преко реке ка Београду....
Ова фотографија би могла тако да има много већу историјску вредност, јер ако су нацисти одредили војнике Хортијеве Мађарске, своје најближе савезнике, да и са београдске (српске) стране обезбеђују логор за масовна убиства градских Јевреја, најпре, онда то доста говори и о једној до данас веома контроверзној и необјашњеној ствари која се повремено често потеже као некакав аргумент, а о којој се у стварности веома мало или готово нимало не зна - евентуалном (не)учешћу српске квислиншке стране у том ужасном и неописивом масовном злочину...
"Наглас" размишљам. Можда је све и заиста само случајност
U vezi datiranja nastanka fotografije:
Na mnogim fotografijama nastalim na početku okupacije smo mogli da vidimo da se u jednom trenutku Sava izlila i poplavila Karađorđevu i ulicu Braće Krsmanović.
Sasvim sigurno se izlila i na Zemunskoj strani.
Vidimo ozelenela stabla koja vire iz vode (sorry Bađunov, mislim da si se ovaj put prešao, ono jeste suprotna-leva obala i Sajmište).
Vojnici su nose letnje bluze (ili obične bluze), a kako im stoje, ne deluje da imaju neku topliju odeću ispod (moj utisak). Ne nose šinjele.
Prvi logoraši su sprovedeni na Sajmište u decembru 1941. tako da, ako čuvaju širi prostor oko logora, onda je to najranije 1942.
Misllim da je ovo proleće-leto 1941, da su ovi "Mađari" ili tu privremeno sa onim žandarima da obezbeđuju pontonski most, ili su samo u prolazu a Nemci su im dozvolili da se slikaju za uspomenu.
A za mitraljez - položaj dalje od ograde da ne može da gađa "svoju obalu" nego je montiran tako da može da se okreće u krug - ne mogu da objasnim osim da je neko "vojno grlo" naredilo da se postavi baš prema "PS-u".
Метални стубови су били уобичајени, вишенаменски, београдски мобилијар.
У конкретном случају, мајстори су вероватно затезали кабл, који је држао затегнутом трамвајску мрежу. На следећој слици, десно, види се баш тај стуб.
А на овој, исто десно, види се боље како је изгледао кабл, који је од стуба био одвојен порцеланским изолатором.
Ако је на такав исти стуб била монтирана пречница са изолаторима, могао је да носи разводну електричну мрежу. А ако је била монтирана једнострана конзола, могао је да носи боген лампу (електричну лучну лампу):
Neobična scena.
Već smo viđali fotografije sa mađarskim žandarima kako stražare na pontonskom mostu.
Možda su ova četvorica samo u prolazu, a Nemci ih pustili da se slikaju. Nemaju ni šlemove, ni uprtače...
A sa druge strane, i mitraljez Švarloze je postavljen malo dalje od ograde - ne može da gađa svoju obalu, već samo reku i suprotnu,
a malo je zastareo da se koristi kao protivavionski mitraljez (i protv čijih aviona bi se koristio?) iako je postavljen da može da se okrene za pun krug i ima PA nišan...
Нешто ми ова слика не да мира... Баш то са митраљезом је посебно необично.
Моја (врло слободна) претпоставка је ова: да су мађарски војници у првој фази сачињавали спољни прстен обезбеђења око "Сајмишта" (логор формиран од стране Немаца у јесен 1941.), и да се део тог стражарског круга налазио и на супротној обали, у Београду, односно територији окупиране Србије (тек се формира квислиншка Недићева влада). Дакле, да овај снимак приказује стражарско место у систему логора Сајмиште и да су стражари мађарски војници.
Некако ми се уклапа и то што смо виђали мађарске жандарме на стражи на понтону, како наводи Реља. Такође, и овај митраљез, са ПА нишаном: пре ће бити да је, уместо у том тренутку већ непостојеће непријатељске авијације, био заиста подешен да гађа удаљене циљеве али - преко обале, на води. То јест, да дејствује у случају бега логораша преко реке ка Београду....
Ова фотографија би могла тако да има много већу историјску вредност, јер ако су нацисти одредили војнике Хортијеве Мађарске, своје најближе савезнике, да и са београдске (српске) стране обезбеђују логор за масовна убиства градских Јевреја, најпре, онда то доста говори и о једној до данас веома контроверзној и необјашњеној ствари која се повремено често потеже као некакав аргумент, а о којој се у стварности веома мало или готово нимало не зна - евентуалном (не)учешћу српске квислиншке стране у том ужасном и неописивом масовном злочину...
"Наглас" размишљам. Можда је све и заиста само случајност
Da pokušam i ja da pomognem u razmišljanju "naglas".
Uporedio sam ovu fotografiju sa fotografijama iz albuma nemačkog pilota (mislim da ga svi imate).
Zaključak je da su ovi vojnici na levoj kuli mosta, gledano prema Starom sajmištu. Kule nisu bile srušene.
Dvojica koji sede, sede na zidu koji je paralelan sa zgradom od koje danas postoje samo zidovi.
Vidi se samo ivica koja spaja deo krova do mosta i do Save.
Definitivno, u pozadini je Staro sajmište.
Što se tiče datiranja slike.
Mislim da može da se locira u vrlo kratak period - između kapitulacije i izgradnje pontonskog mosta na Savi.
Ponton je bio uzvodno od mosta Kralja Aleksandra i izlazio je na drugoj strani u pravcu objekata Sajmišta, najbližih mostu Kralja Aleksandra.
Na ovoj fotografiji pontona nema.
Имам необичну срећу да моји пријатељи пишу или издају књиге. Господин Милан М. Пајевић ми је данас поклонио своју свежу књигу Београд мога детињства 1828-1041. Из његове биографије видите да је водио занимљив живот. Занимљиво и пише. Детињство је провео између Савинца (крај код Славије, око Храма Светог Саве), у Малајничкој и Катанићевој улици, и Палилуле, у улицама Мајке Јевросиме, Палмотићевој и Косовској. То се види и по илустрацијама на насловној страни књиге. Пише о свему, о прецима, о дечјим играма, о храни, о празницима, о љубави, о музици, џезу, о култури, о слободном времену, школи (ОШ Свети Сава и Трећа мушка), о архитектури, саобраћају... Пише о радију, јер му је деда био Милан Ђорђевић, генерални директор Министарства ПТТ, који је био иницијатор емитовања првог радио програма на Балкану, из Министарства ПТТ, 1924. године. Његов отац, Михаило, Микица Пајевић био је шеф Краткоталасне радио станице, која није припадала Радио Београду, већ Прес бироу Министарског савета. Његов таст је био Крсто Анђус, директор ТеСаФи, француске фирме која је имала концесију за Радио-телеграфску станицу Београд-Раковица (Анђус је био инвеститор и власник куће у Палмотићевој 11, о којој смо више пута овде говорили и чије слике смо постављали). Његова ујна је била Ида Кравања, познатија као чувена глумица Ита Рина... Једном сам рекао да не рекламирам културне догађаје и издања. Само препоручујем. Уосталом, ова књига је штампана у само 300 примерака. Господин Пајевић је вероватно књигу штампао за рођаке и пријатеље. Ако сазнам да се књига негде продаје, јавићу вам.
Već smo viđali fotografije sa mađarskim žandarima kako stražare na pontonskom mostu.
Možda su ova četvorica samo u prolazu, a Nemci ih pustili da se slikaju. Nemaju ni šlemove, ni uprtače...
A sa druge strane, i mitraljez Švarloze je postavljen malo dalje od ograde - ne može da gađa svoju obalu, već samo reku i suprotnu,
a malo je zastareo da se koristi kao protivavionski mitraljez (i protv čijih aviona bi se koristio?) iako je postavljen da može da se okrene za pun krug i ima PA nišan...
Нешто ми ова слика не да мира... Баш то са митраљезом је посебно необично.
Моја (врло слободна) претпоставка је ова: да су мађарски војници у првој фази сачињавали спољни прстен обезбеђења око "Сајмишта" (логор формиран од стране Немаца у јесен 1941.), и да се део тог стражарског круга налазио и на супротној обали, у Београду, односно територији окупиране Србије (тек се формира квислиншка Недићева влада). Дакле, да овај снимак приказује стражарско место у систему логора Сајмиште и да су стражари мађарски војници.
Некако ми се уклапа и то што смо виђали мађарске жандарме на стражи на понтону, како наводи Реља. Такође, и овај митраљез, са ПА нишаном: пре ће бити да је, уместо у том тренутку већ непостојеће непријатељске авијације, био заиста подешен да гађа удаљене циљеве али - преко обале, на води. То јест, да дејствује у случају бега логораша преко реке ка Београду....
Ова фотографија би могла тако да има много већу историјску вредност, јер ако су нацисти одредили војнике Хортијеве Мађарске, своје најближе савезнике, да и са београдске (српске) стране обезбеђују логор за масовна убиства градских Јевреја, најпре, онда то доста говори и о једној до данас веома контроверзној и необјашњеној ствари која се повремено често потеже као некакав аргумент, а о којој се у стварности веома мало или готово нимало не зна - евентуалном (не)учешћу српске квислиншке стране у том ужасном и неописивом масовном злочину...
"Наглас" размишљам. Можда је све и заиста само случајност
Već smo viđali fotografije sa mađarskim žandarima kako stražare na pontonskom mostu.
Možda su ova četvorica samo u prolazu, a Nemci ih pustili da se slikaju. Nemaju ni šlemove, ni uprtače...
A sa druge strane, i mitraljez Švarloze je postavljen malo dalje od ograde - ne može da gađa svoju obalu, već samo reku i suprotnu,
a malo je zastareo da se koristi kao protivavionski mitraljez (i protv čijih aviona bi se koristio?) iako je postavljen da može da se okrene za pun krug i ima PA nišan...
Нешто ми ова слика не да мира... Баш то са митраљезом је посебно необично.
Моја (врло слободна) претпоставка је ова: да су мађарски војници у првој фази сачињавали спољни прстен обезбеђења око "Сајмишта" (логор формиран од стране Немаца у јесен 1941.), и да се део тог стражарског круга налазио и на супротној обали, у Београду, односно територији окупиране Србије (тек се формира квислиншка Недићева влада). Дакле, да овај снимак приказује стражарско место у систему логора Сајмиште и да су стражари мађарски војници.
Некако ми се уклапа и то што смо виђали мађарске жандарме на стражи на понтону, како наводи Реља. Такође, и овај митраљез, са ПА нишаном: пре ће бити да је, уместо у том тренутку већ непостојеће непријатељске авијације, био заиста подешен да гађа удаљене циљеве али - преко обале, на води. То јест, да дејствује у случају бега логораша преко реке ка Београду....
Ова фотографија би могла тако да има много већу историјску вредност, јер ако су нацисти одредили војнике Хортијеве Мађарске, своје најближе савезнике, да и са београдске (српске) стране обезбеђују логор за масовна убиства градских Јевреја, најпре, онда то доста говори и о једној до данас веома контроверзној и необјашњеној ствари која се повремено често потеже као некакав аргумент, а о којој се у стварности веома мало или готово нимало не зна - евентуалном (не)учешћу српске квислиншке стране у том ужасном и неописивом масовном злочину...
"Наглас" размишљам. Можда је све и заиста само случајност
U vezi datiranja nastanka fotografije:
Na mnogim fotografijama nastalim na početku okupacije smo mogli da vidimo da se u jednom trenutku Sava izlila i poplavila Karađorđevu i ulicu Braće Krsmanović.
Sasvim sigurno se izlila i na Zemunskoj strani.
Vidimo ozelenela stabla koja vire iz vode (sorry Bađunov, mislim da si se ovaj put prešao, ono jeste suprotna-leva obala i Sajmište).
Vojnici su nose letnje bluze (ili obične bluze), a kako im stoje, ne deluje da imaju neku topliju odeću ispod (moj utisak). Ne nose šinjele.
Prvi logoraši su sprovedeni na Sajmište u decembru 1941. tako da, ako čuvaju širi prostor oko logora, onda je to najranije 1942.
Misllim da je ovo proleće-leto 1941, da su ovi "Mađari" ili tu privremeno sa onim žandarima da obezbeđuju pontonski most, ili su samo u prolazu a Nemci su im dozvolili da se slikaju za uspomenu.
A za mitraljez - položaj dalje od ograde da ne može da gađa "svoju obalu" nego je montiran tako da može da se okreće u krug - ne mogu da objasnim osim da je neko "vojno grlo" naredilo da se postavi baš prema "PS-u".
Šta rade ova dvojica na banderi?
Метални стубови су били уобичајени, вишенаменски, београдски мобилијар.
У конкретном случају, мајстори су вероватно затезали кабл, који је држао затегнутом трамвајску мрежу. На следећој слици, десно, види се баш тај стуб.
А на овој, исто десно, види се боље како је изгледао кабл, који је од стуба био одвојен порцеланским изолатором.
Ако је на такав исти стуб била монтирана пречница са изолаторима, могао је да носи разводну електричну мрежу. А ако је била монтирана једнострана конзола, могао је да носи боген лампу (електричну лучну лампу):
Već smo viđali fotografije sa mađarskim žandarima kako stražare na pontonskom mostu.
Možda su ova četvorica samo u prolazu, a Nemci ih pustili da se slikaju. Nemaju ni šlemove, ni uprtače...
A sa druge strane, i mitraljez Švarloze je postavljen malo dalje od ograde - ne može da gađa svoju obalu, već samo reku i suprotnu,
a malo je zastareo da se koristi kao protivavionski mitraljez (i protv čijih aviona bi se koristio?) iako je postavljen da može da se okrene za pun krug i ima PA nišan...
Нешто ми ова слика не да мира... Баш то са митраљезом је посебно необично.
Моја (врло слободна) претпоставка је ова: да су мађарски војници у првој фази сачињавали спољни прстен обезбеђења око "Сајмишта" (логор формиран од стране Немаца у јесен 1941.), и да се део тог стражарског круга налазио и на супротној обали, у Београду, односно територији окупиране Србије (тек се формира квислиншка Недићева влада). Дакле, да овај снимак приказује стражарско место у систему логора Сајмиште и да су стражари мађарски војници.
Некако ми се уклапа и то што смо виђали мађарске жандарме на стражи на понтону, како наводи Реља. Такође, и овај митраљез, са ПА нишаном: пре ће бити да је, уместо у том тренутку већ непостојеће непријатељске авијације, био заиста подешен да гађа удаљене циљеве али - преко обале, на води. То јест, да дејствује у случају бега логораша преко реке ка Београду....
Ова фотографија би могла тако да има много већу историјску вредност, јер ако су нацисти одредили војнике Хортијеве Мађарске, своје најближе савезнике, да и са београдске (српске) стране обезбеђују логор за масовна убиства градских Јевреја, најпре, онда то доста говори и о једној до данас веома контроверзној и необјашњеној ствари која се повремено често потеже као некакав аргумент, а о којој се у стварности веома мало или готово нимало не зна - евентуалном (не)учешћу српске квислиншке стране у том ужасном и неописивом масовном злочину...
"Наглас" размишљам. Можда је све и заиста само случајност
Da pokušam i ja da pomognem u razmišljanju "naglas".
Uporedio sam ovu fotografiju sa fotografijama iz albuma nemačkog pilota (mislim da ga svi imate).
Zaključak je da su ovi vojnici na levoj kuli mosta, gledano prema Starom sajmištu. Kule nisu bile srušene.
Dvojica koji sede, sede na zidu koji je paralelan sa zgradom od koje danas postoje samo zidovi.
Vidi se samo ivica koja spaja deo krova do mosta i do Save.
Definitivno, u pozadini je Staro sajmište.
Što se tiče datiranja slike.
Mislim da može da se locira u vrlo kratak period - između kapitulacije i izgradnje pontonskog mosta na Savi.
Ponton je bio uzvodno od mosta Kralja Aleksandra i izlazio je na drugoj strani u pravcu objekata Sajmišta, najbližih mostu Kralja Aleksandra.
Na ovoj fotografiji pontona nema.
Имам необичну срећу да моји пријатељи пишу или издају књиге.
Господин Милан М. Пајевић ми је данас поклонио своју свежу књигу Београд мога детињства 1828-1041. Из његове биографије видите да је водио занимљив живот. Занимљиво и пише.
Детињство је провео између Савинца (крај код Славије, око Храма Светог Саве), у Малајничкој и Катанићевој улици, и Палилуле, у улицама Мајке Јевросиме, Палмотићевој и Косовској. То се види и по илустрацијама на насловној страни књиге.
Пише о свему, о прецима, о дечјим играма, о храни, о празницима, о љубави, о музици, џезу, о култури, о слободном времену, школи (ОШ Свети Сава и Трећа мушка), о архитектури, саобраћају...
Пише о радију, јер му је деда био Милан Ђорђевић, генерални директор Министарства ПТТ, који је био иницијатор емитовања првог радио програма на Балкану, из Министарства ПТТ, 1924. године. Његов отац, Михаило, Микица Пајевић био је шеф Краткоталасне радио станице, која није припадала Радио Београду, већ Прес бироу Министарског савета. Његов таст је био Крсто Анђус, директор ТеСаФи, француске фирме која је имала концесију за Радио-телеграфску станицу Београд-Раковица (Анђус је био инвеститор и власник куће у Палмотићевој 11, о којој смо више пута овде говорили и чије слике смо постављали). Његова ујна је била Ида Кравања, познатија као чувена глумица Ита Рина...
Једном сам рекао да не рекламирам културне догађаје и издања. Само препоручујем. Уосталом, ова књига је штампана у само 300 примерака. Господин Пајевић је вероватно књигу штампао за рођаке и пријатеље. Ако сазнам да се књига негде продаје, јавићу вам.
Кнегиња Олга Карађорђевић