Ево три слике из проспекта Асикурациони Ђенералија из 1931. године. Све приказују њихове "палате" у Београду. Прва Антоновићеву зграду на Теразијама, друга вероватно претходно средиште где су данас канцеларије Градске владе, а трећа нову подружницу на Булевару краља Александра.
Ево како је описана ова прва: "Најлепша његова (мисли се на друштво) палата диже се на најживљем месту града: на Теразијама, на оном отсеку, који сада носи име Престолонаследников трг, недалеко од Краљевског Двора. Палата, зидана по нацртима познатог архитекта Антоновића у отменом стилу ренесанса, сва је обложена каменом. У средишњем трупу ред коринтских стубова, који се протеже кроз три спрата везује полуспрат са главним венцем у архитектонском сразмеру који одаје мајстора. Богати главни венац носи четири кипа, који представљају: Трговину, Индустрију, Штедњу и Провиђење. Улаз и пасаж опште је сматран као најукуснији у Београду. Капија је израђена од масивног кованог гвожђа у стилу ренесансе XVI века (цватуће доба ренесансе)."
Kviz pitanje za sve:
B. Nestorovići piše da je "u svoje vreme najveća i najreprezentativnijazgrada u Beogradu bila karakteristična po spoljnoj arhitekturi koja ima sve elemenate rimskog renesansa, ali i po istaknutim balkonima na bočnim rizalitima prepoznatljivim po lakoj ogradi od livenog gvožđa". O kojoj zgradi se radi?
„Руски цар” завладао је међу престоничким отменијим стециштима одмах по отварању које се одиграло још 1890. године, а назван је у част владара Александра Другог Николајевича Романова који је Русијом управљао од 1855. до 1881. године. Готово од оснивања, на овом месту окупљала се престоничка елита и угледни гости из иностранства. Колико је култно састајалиште временом постао овај ресторан најбоље описује реченица да се „овде долазило, да би био виђен”.
Здање у којем се и данас кафана налази саграђено је између 1922. и 1926. према идејном пројекту Петра Поповића и уз сарадњу Драгише Брашована. „Руски цар” је после Другог светског рата „развлашћен” и 1960. претворен у друштвену својину. Отворен је тада нови угоститељски објекат – експрес ресторан „Загреб”. У тим годинама овде се припремала кувана храна и гости су се сами служили, а луксузни намештај и есцајг заменили су пластични послужавници на линији http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Ruski-car-menja-ime-u-Vapijano.sr.html
„Руски цар” завладао је међу престоничким отменијим стециштима одмах по отварању које се одиграло још 1890. године, а назван је у част владара Александра Другог Николајевича Романова који је Русијом управљао од 1855. до 1881. године. Готово од оснивања, на овом месту окупљала се престоничка елита и угледни гости из иностранства. Колико је култно састајалиште временом постао овај ресторан најбоље описује реченица да се „овде долазило, да би био виђен”.
Здање у којем се и данас кафана налази саграђено је између 1922. и 1926. према идејном пројекту Петра Поповића и уз сарадњу Драгише Брашована. „Руски цар” је после Другог светског рата „развлашћен” и 1960. претворен у друштвену својину. Отворен је тада нови угоститељски објекат – експрес ресторан „Загреб”. У тим годинама овде се припремала кувана храна и гости су се сами служили, а луксузни намештај и есцајг заменили су пластични послужавници на линији http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Ruski-car-menja-ime-u-Vapijano.sr.html
Чујем данас од колеге са посла да ,ускоро, ни "Руски цар" неће постојати, пошто га купује нека страна компанија која има ланац ресторана и да ће се другачије звати после детаљног "реновирања".Ма шта то значило...Тако је то код нас,руши,брши из постојања....
Исправке и допуне
Ево како је описана ова прва: "Најлепша његова (мисли се на друштво) палата диже се на најживљем месту града: на Теразијама, на оном отсеку, који сада носи име Престолонаследников трг, недалеко од Краљевског Двора. Палата, зидана по нацртима познатог архитекта Антоновића у отменом стилу ренесанса, сва је обложена каменом. У средишњем трупу ред коринтских стубова, који се протеже кроз три спрата везује полуспрат са главним венцем у архитектонском сразмеру који одаје мајстора. Богати главни венац носи четири кипа, који представљају: Трговину, Индустрију, Штедњу и Провиђење. Улаз и пасаж опште је сматран као најукуснији у Београду. Капија је израђена од масивног кованог гвожђа у стилу ренесансе XVI века (цватуће доба ренесансе)."
О осталима, нажалост, нема речи.
B. Nestorovići piše da je "u svoje vreme najveća i najreprezentativnija zgrada u Beogradu bila karakteristična po spoljnoj arhitekturi koja ima sve elemenate rimskog renesansa, ali i po istaknutim balkonima na bočnim rizalitima prepoznatljivim po lakoj ogradi od livenog gvožđa". O kojoj zgradi se radi?
(pomoć:ulica KM arh. AB)
„Руски цар” завладао је међу престоничким отменијим стециштима одмах по отварању које се одиграло још 1890. године, а назван је у част владара Александра Другог Николајевича Романова који је Русијом управљао од 1855. до 1881. године. Готово од оснивања, на овом месту окупљала се престоничка елита и угледни гости из иностранства. Колико је култно састајалиште временом постао овај ресторан најбоље описује реченица да се „овде долазило, да би био виђен”.
Здање у којем се и данас кафана налази саграђено је између 1922. и 1926. према идејном пројекту Петра Поповића и уз сарадњу Драгише Брашована. „Руски цар” је после Другог светског рата „развлашћен” и 1960. претворен у друштвену својину. Отворен је тада нови угоститељски објекат – експрес ресторан „Загреб”. У тим годинама овде се припремала кувана храна и гости су се сами служили, а луксузни намештај и есцајг заменили су пластични послужавници на линији
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Ruski-car-menja-ime-u-Vapijano.sr.html
„Руски цар” завладао је међу престоничким отменијим стециштима одмах по отварању које се одиграло још 1890. године, а назван је у част владара Александра Другог Николајевича Романова који је Русијом управљао од 1855. до 1881. године. Готово од оснивања, на овом месту окупљала се престоничка елита и угледни гости из иностранства. Колико је култно састајалиште временом постао овај ресторан најбоље описује реченица да се „овде долазило, да би био виђен”.
Здање у којем се и данас кафана налази саграђено је између 1922. и 1926. према идејном пројекту Петра Поповића и уз сарадњу Драгише Брашована. „Руски цар” је после Другог светског рата „развлашћен” и 1960. претворен у друштвену својину. Отворен је тада нови угоститељски објекат – експрес ресторан „Загреб”. У тим годинама овде се припремала кувана храна и гости су се сами служили, а луксузни намештај и есцајг заменили су пластични послужавници на линији
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Ruski-car-menja-ime-u-Vapijano.sr.html
Чујем данас од колеге са посла да ,ускоро, ни "Руски цар" неће постојати, пошто га купује нека страна компанија која има ланац ресторана и да ће се другачије звати после детаљног "реновирања".Ма шта то значило...Тако је то код нас,руши,брши из постојања....