Ja juce odem u PTT muzej, a tamo nema Gavrila .... razocaran sam ... :)))))))))
Гаврило је свакога дана од 10:00 до 15:00 у ПТТ музеју, Мајке Јевросиме 13, улаз слободан, изаћи може само онај кога пустим!
Јуче је од сабајле било посетилаца. Најпре клинци из једног забавишта, са забавиљама (две групе по 20-так).
Осим причања са клинцима, обављао сам и дизајнерске послове. Наиме неки паметњаковић је направио постамент за макету путујуће поште, поштанског вагона (макета дугачка око 2м, са провидним кровом, да би се могла сагледати унутрашњост) тако високо да ни ми маторци не можемо да погледамо унутра. Тако сам дизао сваког клинца или клинку понаособ толико високо док клинац не би узвикнуо: Јао што је лепо! То је био знак да је висина довољна.
После сам им отворио врата дилижансе па су улазили унутра и мало поседели на тапацирунгу. Те радости! Питам једног клинца: Где путујеш, а клинац као из топа: У Турску. Шта ће дете, од иностранства је видело само Турску, на летовању...
После тога је била промоција поштанске марке, посвећене 25. Београдском маратону. Спортисти, директори и политичари, политичари... Опет причање, вођење кроз изложбу... Ноге су ми отпале.
Само сам око13:00 или 14:00 отишао да поврнем снагу: пита са кромпиром + јогурт, па на капућино у једном кафићу у Палмотићевој. Ништа далеко.
У понедељак имам неке обавезе до око подне, а после сам у музеју.
пошто је ово форум прослављен по фотографијама, да онда ми мало и видимо како то изгледа код Гавре у његовом музеју, кад већ причамо:
ова репортажа ће у уторак изаћи у магазину "Рестарт", месечнику који иначе и излази сваког првог уторка у месецу уз дневне новине "Прес". Магазин је постао познат када је објавио колор снимке предратног Београда из лета 1940. које је снимио Р.Марјановић
Нажалост, Гавре нема на сликама у овој репортажи, а да ме питате - немам појма зашто....
@Кнегиња: објавио бих читав снимак, него смо Ристина унука и ја дали обећање једом господину који спрема монографију историју ГСБ да ћемо да му помогнемо да нешто од материјала које добије из тог извора сачува ексклузивитет, а управо на тој слици се виде поред градског аутобуса, црвеног мерцедеса, и један зелени трамвај са приколицом.... е, сад, пошто знам да тај господин прати овај форум, нека се огласи, па ако хоће да пристане да ви овде видите ту фотографију, ја ћу је са великим задовољством пустити целу. Ако не, имате је на мом ФБ профилу, у целости....
Ja juce odem u PTT muzej, a tamo nema Gavrila .... razocaran sam ... :)))))))))
Гаврило је свакога дана од 10:00 до 15:00 у ПТТ музеју, Мајке Јевросиме 13, улаз слободан, изаћи може само онај кога пустим!
Јуче је од сабајле било посетилаца. Најпре клинци из једног забавишта, са забавиљама (две групе по 20-так).
Осим причања са клинцима, обављао сам и дизајнерске послове. Наиме неки паметњаковић је направио постамент за макету путујуће поште, поштанског вагона (макета дугачка око 2м, са провидним кровом, да би се могла сагледати унутрашњост) тако високо да ни ми маторци не можемо да погледамо унутра. Тако сам дизао сваког клинца или клинку понаособ толико високо док клинац не би узвикнуо: Јао што је лепо! То је био знак да је висина довољна.
После сам им отворио врата дилижансе па су улазили унутра и мало поседели на тапацирунгу. Те радости! Питам једног клинца: Где путујеш, а клинац као из топа: У Турску. Шта ће дете, од иностранства је видело само Турску, на летовању...
После тога је била промоција поштанске марке, посвећене 25. Београдском маратону. Спортисти, директори и политичари, политичари... Опет причање, вођење кроз изложбу... Ноге су ми отпале.
Само сам око13:00 или 14:00 отишао да поврнем снагу: пита са кромпиром + јогурт, па на капућино у једном кафићу у Палмотићевој. Ништа далеко.
У понедељак имам неке обавезе до око подне, а после сам у музеју.
ПТТ музеј сам једини пут до сада посетио јуна 2007. Људи на улазу у зграду су били веома зачуђени када су видели људе који су заинтересовани да погледају поставку музеја. Кроз поставку нас је провео један господин који је, чини ми се, радио у библиотеци. Он је такође био зачуђен нашом посетом и упитао нас је "Како сте нас пронашли?". Навео је и да људи из Београда, као и београдске школе нису заинтересовани да посећују музеј, па је долазак људи из Зрењанина био за њега изненађење. Што се тиче поставке, била је занимљива, једино што је простор био запуштен са видним траговима прокишњавања. Поставка је била застарела и обухватала простор бивше Југославије. Надам се да ће нова поставка испунити очекивања. Више маркетинга не би шкодило. :)
МИСЛИМ ДА ЈЕ ОВО СЛИКА ИЗ 1943.-ЈЕР КАД БИ БИО ЗУМ УНАЗАД ВИДЕО БИ СЕ НЕМАЧКИ ВОЈНИК.
ТАЈ ВИДЕО ЗАПИС САМ ВИДЕО.
ИНАЧЕ ВИДЕО ЗАПИС 6.АПРИЛ 1941. НЕ ПОСТОЈИ НИ СЕКУНДЕ.
Противпожарни базен није имао само Београд, између Главне поште и Народне скупштине.
Имала га је и Суботица, испред Градске куће:
Razgovori o izgradnji fontane počeli su još 1968. godine. Smatralo se da je za njegovu osnovu najbolje iskoristiti vatrogasni bazen ispred Gradske kuće, na Majmun placu. Taj betonski bazen je bio nasleđe iz drugog svetskog rata, kojeg je bilo teško ukloniti pa je on ostao uklopljen u park. Najveći problem s njim, bio je smrad ustajale vode leti. (Lansky, SSC, Subotica)
Данас сам мало гледао форум Скајскрејперсити. Листам тему по тему и видим прилично слика са наших страница. Додуше и ми тамо одемо па по нешто „оплевимо“. Један учесник, на мој коментар, као да поче нешто да се снебива, па му написах: Само скидај и пребацуј. Важно је да се слике мећу, и да наш народ види како смо били лепи пре 50, 100, или 150 година. Србија и Срби су одувек лепи. Бирај што веће и што лепше слике, да наша деца виде да су наше вароши биле уређене, да смо одувек имали и књижаре, а не само механе, да је наш сељак умео да се обуче лепо и кад је полазио на весеље и на суд, а наше варошанке да су носиле шешире. Није Србија никад била тако црна, како хоће неки да нас представе. Црно нам је било само кад нас је газио окупатор. Али и то за време. Тако, синко, само стављај слике и не гледај где ћеш да их скинеш, нити где ћеш да их окачиш... Ради то са поносом и задовољством. То ће се видети и на сликама...
Мало сам се бавио статистиком, па ако вам није досадно, погледајте.
Бирао сам само најизразитије подфоруме и мало сам заокруживао, због прегледности:
СКАЈСКРЕЈПЕРСИТИ (период од 5 и по година)
Београд на старим сликама и фотографијама (3.11.2006.) 20.500 постова, 2.650.000 посета
Суботица на старим сликама и фотографијама (3.3.2007) 1.000 постова. 140.000 посета
Крагујевац на старим сликама и фотографијама (13.4.2008) 1.100 постова, 110.000 посета
Ниш на старим сликама и фотографијама (3.12.2008) 2.400 постова, 250.000 посета
УКУПНО највећи градови на старим сликама и фотографијама: 25.000 постова, 3.150.000 посета
ПОЛИТИКИН ЗАБАВНИК (период мањи од две године)
Београд кога више нема (20.6.2010) 35.000 постова, 2.150.000 посета
Србија на старим фотографијама, а да Београд није (6.9.2010.) 3000 постова, 250.000 посета
УКУПНО Београд + Србија: 38.000 постова, 2.400.000 посета
СВЕГА на оба форума: 63.000 постова и 5.550.000 посета.
Ако претпоставимо да су у оквиру једног поста окачене просечно по две фотографије, онда је то укупно 126.000 фотографија, а ако је по једном посту било просечно по три фотографије, онда је то 189.000, готово 200.000 фотографија Београда и Србије.
Још мало сам рачунао. Ако је једна оригинална фотографија била димензија 9 х 14 цм, постованим фотографијама бисмо могли да прекријемо око 7-8 кошаркашких терена. Пробајте.
А ако за основу узмемо димензије Касининих постованих фотографија, рачунајте са исто толико фудбалских терена!
Па сад видите шта радите и чиме се бавите...
Anastas Jovanović je u svojim sećanjima opisao sukob Turaka i Srba oko podizanja zvonare i kopanja šanca u Beogradu u kome je učestvovao kada je imao 13 godina. Srbima je u tursko vreme bilo zabranjeno da koriste zvona u crkvama. Knezu Milošu je nekako uspelo da, široko tumačeći Hatišerif, "ubedi" Turke u beogradskom pašaluku da slobodno upražnjavanje verskih sloboda podrazumeva i nesmetanu upotrebu crkvenih zvona, što je do tada bilo strogo zabranjeno. Tada je načinjen zvonara od drveta, i to prva u oslobođenoj srbiji, i tada je odlučeno da se organizuje svečana podizanje zvona. Turski paša, piše Anastas, nije hteo da dozvoli da se zvona podignu i da bi to sprečio "namestio je topove spram crkve. A mi deca išli smo na Kalemegdan, da vidimo hoće li Turci gađati crkvu topovima; paša je bio ljut i jako pretijaše, ali knez Miloš kako beše energičan i pretiše još više i zvona se podigoše, a kada su počela da zvone, oduševljenje i radost naroda bili su neopisani. Oko crkve behu poređana burad sa vinom i svako je mogao da pije koliko hoće i bare od prosutog vina tekle su kaldrmom, a kolo koje igraše produžilo se do na Savu…"
Pitanje za sve: da li postoji slika "zvonare od drveta"?
Гаврило је свакога дана од 10:00 до 15:00 у ПТТ музеју, Мајке Јевросиме 13, улаз слободан, изаћи може само онај кога пустим!
Јуче је од сабајле било посетилаца. Најпре клинци из једног забавишта, са забавиљама (две групе по 20-так).
Осим причања са клинцима, обављао сам и дизајнерске послове. Наиме неки паметњаковић је направио постамент за макету путујуће поште, поштанског вагона (макета дугачка око 2м, са провидним кровом, да би се могла сагледати унутрашњост) тако високо да ни ми маторци не можемо да погледамо унутра. Тако сам дизао сваког клинца или клинку понаособ толико високо док клинац не би узвикнуо: Јао што је лепо! То је био знак да је висина довољна.
После сам им отворио врата дилижансе па су улазили унутра и мало поседели на тапацирунгу. Те радости! Питам једног клинца: Где путујеш, а клинац као из топа: У Турску. Шта ће дете, од иностранства је видело само Турску, на летовању...
После тога је била промоција поштанске марке, посвећене 25. Београдском маратону. Спортисти, директори и политичари, политичари... Опет причање, вођење кроз изложбу... Ноге су ми отпале.
Само сам око13:00 или 14:00 отишао да поврнем снагу: пита са кромпиром + јогурт, па на капућино у једном кафићу у Палмотићевој. Ништа далеко.
У понедељак имам неке обавезе до око подне, а после сам у музеју.
http://www.pttmuzej.rs/
пошто је ово форум прослављен по фотографијама, да онда ми мало и видимо како то изгледа код Гавре у његовом музеју, кад већ причамо:
ова репортажа ће у уторак изаћи у магазину "Рестарт", месечнику који иначе и излази сваког првог уторка у месецу уз дневне новине "Прес". Магазин је постао познат када је објавио колор снимке предратног Београда из лета 1940. које је снимио Р.Марјановић
Нажалост, Гавре нема на сликама у овој репортажи, а да ме питате - немам појма зашто....
@Кнегиња: објавио бих читав снимак, него смо Ристина унука и ја дали обећање једом господину који спрема монографију историју ГСБ да ћемо да му помогнемо да нешто од материјала које добије из тог извора сачува ексклузивитет, а управо на тој слици се виде поред градског аутобуса, црвеног мерцедеса, и један зелени трамвај са приколицом.... е, сад, пошто знам да тај господин прати овај форум, нека се огласи, па ако хоће да пристане да ви овде видите ту фотографију, ја ћу је са великим задовољством пустити целу. Ако не, имате је на мом ФБ профилу, у целости....
Гаврило је свакога дана од 10:00 до 15:00 у ПТТ музеју, Мајке Јевросиме 13, улаз слободан, изаћи може само онај кога пустим!
Јуче је од сабајле било посетилаца. Најпре клинци из једног забавишта, са забавиљама (две групе по 20-так).
Осим причања са клинцима, обављао сам и дизајнерске послове. Наиме неки паметњаковић је направио постамент за макету путујуће поште, поштанског вагона (макета дугачка око 2м, са провидним кровом, да би се могла сагледати унутрашњост) тако високо да ни ми маторци не можемо да погледамо унутра. Тако сам дизао сваког клинца или клинку понаособ толико високо док клинац не би узвикнуо: Јао што је лепо! То је био знак да је висина довољна.
После сам им отворио врата дилижансе па су улазили унутра и мало поседели на тапацирунгу. Те радости! Питам једног клинца: Где путујеш, а клинац као из топа: У Турску. Шта ће дете, од иностранства је видело само Турску, на летовању...
После тога је била промоција поштанске марке, посвећене 25. Београдском маратону. Спортисти, директори и политичари, политичари... Опет причање, вођење кроз изложбу... Ноге су ми отпале.
Само сам око13:00 или 14:00 отишао да поврнем снагу: пита са кромпиром + јогурт, па на капућино у једном кафићу у Палмотићевој. Ништа далеко.
У понедељак имам неке обавезе до око подне, а после сам у музеју.
http://www.pttmuzej.rs/
ПТТ музеј сам једини пут до сада посетио јуна 2007. Људи на улазу у зграду су били веома зачуђени када су видели људе који су заинтересовани да погледају поставку музеја. Кроз поставку нас је провео један господин који је, чини ми се, радио у библиотеци. Он је такође био зачуђен нашом посетом и упитао нас је "Како сте нас пронашли?". Навео је и да људи из Београда, као и београдске школе нису заинтересовани да посећују музеј, па је долазак људи из Зрењанина био за њега изненађење. Што се тиче поставке, била је занимљива, једино што је простор био запуштен са видним траговима прокишњавања. Поставка је била застарела и обухватала простор бивше Југославије. Надам се да ће нова поставка испунити очекивања. Више маркетинга не би шкодило. :)
ТАЈ ВИДЕО ЗАПИС САМ ВИДЕО.
ИНАЧЕ ВИДЕО ЗАПИС 6.АПРИЛ 1941. НЕ ПОСТОЈИ НИ СЕКУНДЕ.
Имала га је и Суботица, испред Градске куће:
Razgovori o izgradnji fontane počeli su još 1968. godine. Smatralo se da je za njegovu osnovu najbolje iskoristiti vatrogasni bazen ispred Gradske kuće, na Majmun placu. Taj betonski bazen je bio nasleđe iz drugog svetskog rata, kojeg je bilo teško ukloniti pa je on ostao uklopljen u park. Najveći problem s njim, bio je smrad ustajale vode leti. (Lansky, SSC, Subotica)
"Политика", 24. април 1947.
Данас сам мало гледао форум Скајскрејперсити. Листам тему по тему и видим прилично слика са наших страница. Додуше и ми тамо одемо па по нешто „оплевимо“. Један учесник, на мој коментар, као да поче нешто да се снебива, па му написах:
Само скидај и пребацуј. Важно је да се слике мећу, и да наш народ види како смо били лепи пре 50, 100, или 150 година.
Србија и Срби су одувек лепи. Бирај што веће и што лепше слике, да наша деца виде да су наше вароши биле уређене, да смо одувек имали и књижаре, а не само механе, да је наш сељак умео да се обуче лепо и кад је полазио на весеље и на суд, а наше варошанке да су носиле шешире.
Није Србија никад била тако црна, како хоће неки да нас представе. Црно нам је било само кад нас је газио окупатор. Али и то за време.
Тако, синко, само стављај слике и не гледај где ћеш да их скинеш, нити где ћеш да их окачиш...
Ради то са поносом и задовољством.
То ће се видети и на сликама...
Бирао сам само најизразитије подфоруме и мало сам заокруживао, због прегледности:
СКАЈСКРЕЈПЕРСИТИ (период од 5 и по година)
Београд на старим сликама и фотографијама (3.11.2006.) 20.500 постова, 2.650.000 посета
Суботица на старим сликама и фотографијама (3.3.2007) 1.000 постова. 140.000 посета
Крагујевац на старим сликама и фотографијама (13.4.2008) 1.100 постова, 110.000 посета
Ниш на старим сликама и фотографијама (3.12.2008) 2.400 постова, 250.000 посета
УКУПНО највећи градови на старим сликама и фотографијама: 25.000 постова, 3.150.000 посета
ПОЛИТИКИН ЗАБАВНИК (период мањи од две године)
Београд кога више нема (20.6.2010) 35.000 постова, 2.150.000 посета
Србија на старим фотографијама, а да Београд није (6.9.2010.) 3000 постова, 250.000 посета
УКУПНО Београд + Србија: 38.000 постова, 2.400.000 посета
СВЕГА на оба форума: 63.000 постова и 5.550.000 посета.
Ако претпоставимо да су у оквиру једног поста окачене просечно по две фотографије, онда је то укупно 126.000 фотографија, а ако је по једном посту било просечно по три фотографије, онда је то 189.000, готово 200.000 фотографија Београда и Србије.
Још мало сам рачунао. Ако је једна оригинална фотографија била димензија 9 х 14 цм, постованим фотографијама бисмо могли да прекријемо око 7-8 кошаркашких терена. Пробајте.
А ако за основу узмемо димензије Касининих постованих фотографија, рачунајте са исто толико фудбалских терена!
Па сад видите шта радите и чиме се бавите...
Pitanje za sve: da li postoji slika "zvonare od drveta"?