Jovan Selakovic slikan u Veneciji 1771.Ovo je reprodukcija radjena oko 1900te.Original bakropis ovalnog oblika moja baba je poklonila narodnom muzeju sredinom sezdesetih.
Osmi apotekar u Beogradu ,drugi sa desna na slici..Na poslednjoj fotografiji koju je svojevremeno postirao gospodin Gavrilo prepoznao sam pradedinu apoteku "kod Cara Lazara".Nisam znao za tu lokaciju.
Evo da i ja dodam nečega što sam skoro pronašao, a tiče se hipodroma i te 1940. godine - verovatno jedne od najuspešnijih, ako ne i najuspešnije sezone u istoriji galopskih konjičkih trka na Beogradskom hipodromu.
Историјат храма Светог Александра Невског датира још из времена избијања рата између Србије и Турске 1876. године. Изражавајући жељу да помогну својој јужнословенској браћи, руске власти доносе одлуку да у Србију пошаљу генерал-лајтнанта, члана Государственог совјета и Војног совјета Михаила Григоровича Черњајева, са задатком да преузме руководство над српском војском и руским добровољачким јединицама.
Међу руским добровољцима, словенофилима, налазио се и Николај Николајевич Рајевски, Толстојев узор за јунака Вронског у роману „Ана Карењина“, који је погинуо у борби са Турцима код Алексинца 1876. године.
Шатор црква светог Александра Невског у Београду
Руски добровољци са собом доносе у Србију и покретну капелу, војни шатор - цркву посвећену Св. Александру Невском, која је била постављена на Студентском тргу, испред зграде Београдског универзитета. Освештао ју је београдски Митрополит Михаило 19. септембра 1876. године. С обзиром на то да су се у њој вршила богослужења, војници причешћивали пред полазак на фронт, вршила опела погинулих, војна црква је у складу са потребама војске била премештана по фронтовима. По завршетку рата 1877. године, премештена је у круг велике касарне у Београду. Руски добровољци су је поклонили Србији и Београду приликом њиховог повлачеља из земље. Шатор цркве је продат на лицитацији 1877. године, а црквене ствари су у већем делу пренете у Саборну цркву. Нешто касније, након изградње цркве Александра Невског на Дорћолу, премештене су у њу. По благослову Митрополита Михаила 1877. године започета је изградња, од чврстог материјала, цркве Св. Александра Невског на Дорћолу, смештене између улица Цара Душана, Добровољачке и Скендербегове. Политичка превирања у земљи, тачније аустрофилска политика династије Обреновић, највероватније су утицала на то да храм посвећен руском светитељу буде срушен, наводно због урбанизације и регулације улица, уз обећање да ће се градити нови. Занимљиво је да се то десило баш на дан освећења цркве 1. октобра 1891. године и да је том приликом погинуо један од радника. На месту где је била црква изграђена је Основна школа „Јанко Веселиновић“ у којој је импровизована капела Св. Александра Невског. Касније је премештена у Дом Светог Саве (данас факултет за физику). После три године, 1894. на углу улица Добрачине и Цара Душана постављени су темељи новог храма, које је осветио Митрополит београдски Михаило. Градња је, међутим, обустављена у периоду од годину дана, јер су се темељи показали нестабилним због подземних вода. По обављеној санацији, Митрополит Михаило поново освећује темеље, посвећујући цркву Св. Симеону (Немањи). Споменицу коју је том приликом прочитао окупљеном народу, потписао је Краљ Александар Обреновић. Видљиво је то да су Обреновићи преименовали име патрона! Ипак, због клизишта, црква никад није подигнута на овим темељима. Зидање данашњег храма посвећеног Св. Александру Невском отпочиње после династичких промена у земљи. Наиме, руско-српски односи јачају доласком на власт династије Карађорђевић која се ородила са Романовима удајом српске принцезе Јелене за руског великог кнеза Јована Константиновича. Црква је подигнута на месту које је данас ограђено улицама Цара Душана, Француском, Скендербеговом и Доситејевом. Освећење темеља данашњег храма извршио је Митрополит Димитрије 12. маја 1912. године у присуству престолонаследника Александра Карађорђевића који је положио камен темељац нове цркве на Дорћолу. У летопису пише да је у току градње пронађена римска калдрма на дубини од пет метара у иловачи. Црква је грађена у српско-византијским стилу по пројекту архитекте Јелисавете Начић. Начићева је била прва жена која је у Србији дипломирала на тек отвореном архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду, а касније 1900. године била је цртач Министарства грађевине, вршилац дужности главног архитекте за град Београд. Аутор је пројекта јавних зграда као што је на пример: школа код Саборне цркве Краљ Петар Први , Калемегданско степениште и др. Предузимач радова био је Ото Голднер, тада већ познат као аутор српско-византијске фасаде преузете из средњовековне моравске архитектуре. Храм је до краја 1912. године озидан у висину сокла од 1,5 метара, а затим због Балканских ратова и Првог светског рата обустављена је његова градња. Тек 1927. године, настављена је градња по прерађеном пројекту Начићеве. Прерадили су га Пера Ј. Поповић и Василије Андросов. Освећење новоподигнутог храма извршио је Патријарх српски Варнава 23. новембра 1930. године, (по старом календару на дан представљења св. Александра Невског) уз саслужење већег броја свештенства и у присуству Краља Александра I Карађорђевићa.
Унутрашњост храма
Краљ Александар I Карађорђевић је цркву даровао иконостасом од мрамора намењеном за цркву Св. Ђорђа на Опленцу, као и троновима за Краља и Архијереје и иконом Св. Александра Невског, делом чувеног пољског сликара Јана Маћејка, коју је добио од председника Пољске Пилсудског. Иконе на иконостасу су рађене у атељеу сликара Бориса Сељенка. Црква је живописана у целости ал-секо техником 1970. године. Аутор живописа је јеромонах Наум Андрић, а славске дане, како пише на зиду цркве, завршио је његов ученик Миомир Кнежевић 1973. године. У унутрашњости храма налазе се четири спомен плоче великим добротворима. На северној апсиди постављена је велика спомен плоча на којој пише: „Највећи добротвор и приложник храма његово Величанство Краљ Југославије Александар I“, као и спомен плоча „Краљу Петру Првом Ослободиоцу” и спомен плоча свим жртвама палим за слободу и величину наше Отаџбине. На десној страни, у јужној апсиди, налази се спомен плоча „руском Цару Николају Другом и Краљу Александру Првом”. Ту су се до Другог светског рата чувале и руске ратне заставе које је непријатељ уништио. Као и већина београдских храмова, 1941. године претрпео је оштећења приликом бомбардовања Београда. У великом кратеру од авионске бомбе на северној страни у висини леве певнице, сахрањено је двеста четрдесет и двоје људи погинулих у склоништу недалеко од црквене порте. Место је обележено спомен плочом на зиду храма изнад заједничке гробнице. Кости су касније пренете на Ново гробље и тамо сахрањене. Црква поседује велику светињу, честицу моштију Св. Александра Невског, коју су у току бомбардовања 1999. године руски свештеници из Новосибирског, по благослову свог Архијереја, донели у Србију и даровали нашем храму.
Унутрашњи изглед храма Светог Александра Невског
За потребе мисионарске школе од 2002. до 2004. године подигнут је нови парохијски дом, који служи искључиво у сврху мисионарске делатности.
Парохијски дом
Унутрашњост парохијског дома
Поред храма св. Александра Невског у дворишту цркве на јужној страни у 2008. години саграђена је капела за паљење свећа са продавницом. Овај објекат је саграђен из потребе да се паљење свећа измести из храма, јер су због њих живопис, иконостас и иконе почадиле и озбиљно оштећене, као и да се свака врста трговине измести из Светог храма.
Једна за коју нисам сигуран да је Београд из времена окупације како стоји у објашњењу слике!
Краљица Марија и принцеза Олга на добротворној акцији за сирочад
Опет ЊКВ Марија са децом, не пише повод ни датум фотографисања
Пливање за богојављењски крст
Evo da i ja dodam nečega što sam skoro pronašao, a tiče se hipodroma i te 1940. godine - verovatno jedne od najuspešnijih, ako ne i najuspešnije sezone u istoriji galopskih konjičkih trka na Beogradskom hipodromu.
Slike sve govore... a i tekst iz Politike
А где је сад та биста, је ли и даље тамо?
Мислим да је биста у згради Политике
Храм светог Александра Невског у Београду
Шатор црква светог Александра Невског у Београду
Руски добровољци са собом доносе у Србију и покретну капелу, војни шатор - цркву посвећену Св. Александру Невском, која је била постављена на Студентском тргу, испред зграде Београдског универзитета. Освештао ју је београдски Митрополит Михаило 19. септембра 1876. године. С обзиром на то да су се у њој вршила богослужења, војници причешћивали пред полазак на фронт, вршила опела погинулих, војна црква је у складу са потребама војске била премештана по фронтовима. По завршетку рата 1877. године, премештена је у круг велике касарне у Београду. Руски добровољци су је поклонили Србији и Београду приликом њиховог повлачеља из земље. Шатор цркве је продат на лицитацији 1877. године, а црквене ствари су у већем делу пренете у Саборну цркву. Нешто касније, након изградње цркве Александра Невског на Дорћолу, премештене су у њу. По благослову Митрополита Михаила 1877. године започета је изградња, од чврстог материјала, цркве Св. Александра Невског на Дорћолу, смештене између улица Цара Душана, Добровољачке и Скендербегове. Политичка превирања у земљи, тачније аустрофилска политика династије Обреновић, највероватније су утицала на то да храм посвећен руском светитељу буде срушен, наводно због урбанизације и регулације улица, уз обећање да ће се градити нови. Занимљиво је да се то десило баш на дан освећења цркве 1. октобра 1891. године и да је том приликом погинуо један од радника. На месту где је била црква изграђена је Основна школа „Јанко Веселиновић“ у којој је импровизована капела Св. Александра Невског. Касније је премештена у Дом Светог Саве (данас факултет за физику). После три године, 1894. на углу улица Добрачине и Цара Душана постављени су темељи новог храма, које је осветио Митрополит београдски Михаило. Градња је, међутим, обустављена у периоду од годину дана, јер су се темељи показали нестабилним због подземних вода. По обављеној санацији, Митрополит Михаило поново освећује темеље, посвећујући цркву Св. Симеону (Немањи). Споменицу коју је том приликом прочитао окупљеном народу, потписао је Краљ Александар Обреновић. Видљиво је то да су Обреновићи преименовали име патрона! Ипак, због клизишта, црква никад није подигнута на овим темељима. Зидање данашњег храма посвећеног Св. Александру Невском отпочиње после династичких промена у земљи. Наиме, руско-српски односи јачају доласком на власт династије Карађорђевић која се ородила са Романовима удајом српске принцезе Јелене за руског великог кнеза Јована Константиновича. Црква је подигнута на месту које је данас ограђено улицама Цара Душана, Француском, Скендербеговом и Доситејевом. Освећење темеља данашњег храма извршио је Митрополит Димитрије 12. маја 1912. године у присуству престолонаследника Александра Карађорђевића који је положио камен темељац нове цркве на Дорћолу. У летопису пише да је у току градње пронађена римска калдрма на дубини од пет метара у иловачи. Црква је грађена у српско-византијским стилу по пројекту архитекте Јелисавете Начић. Начићева је била прва жена која је у Србији дипломирала на тек отвореном архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду, а касније 1900. године била је цртач Министарства грађевине, вршилац дужности главног архитекте за град Београд. Аутор је пројекта јавних зграда као што је на пример: школа код Саборне цркве Краљ Петар Први , Калемегданско степениште и др. Предузимач радова био је Ото Голднер, тада већ познат као аутор српско-византијске фасаде преузете из средњовековне моравске архитектуре. Храм је до краја 1912. године озидан у висину сокла од 1,5 метара, а затим због Балканских ратова и Првог светског рата обустављена је његова градња. Тек 1927. године, настављена је градња по прерађеном пројекту Начићеве. Прерадили су га Пера Ј. Поповић и Василије Андросов. Освећење новоподигнутог храма извршио је Патријарх српски Варнава 23. новембра 1930. године, (по старом календару на дан представљења св. Александра Невског) уз саслужење већег броја свештенства и у присуству Краља Александра I Карађорђевићa.
Унутрашњост храма
Краљ Александар I Карађорђевић је цркву даровао иконостасом од мрамора намењеном за цркву Св. Ђорђа на Опленцу, као и троновима за Краља и Архијереје и иконом Св. Александра Невског, делом чувеног пољског сликара Јана Маћејка, коју је добио од председника Пољске Пилсудског. Иконе на иконостасу су рађене у атељеу сликара Бориса Сељенка. Црква је живописана у целости ал-секо техником 1970. године. Аутор живописа је јеромонах Наум Андрић, а славске дане, како пише на зиду цркве, завршио је његов ученик Миомир Кнежевић 1973. године. У унутрашњости храма налазе се четири спомен плоче великим добротворима. На северној апсиди постављена је велика спомен плоча на којој пише: „Највећи добротвор и приложник храма његово Величанство Краљ Југославије Александар I“, као и спомен плоча „Краљу Петру Првом Ослободиоцу” и спомен плоча свим жртвама палим за слободу и величину наше Отаџбине. На десној страни, у јужној апсиди, налази се спомен плоча „руском Цару Николају Другом и Краљу Александру Првом”. Ту су се до Другог светског рата чувале и руске ратне заставе које је непријатељ уништио. Као и већина београдских храмова, 1941. године претрпео је оштећења приликом бомбардовања Београда. У великом кратеру од авионске бомбе на северној страни у висини леве певнице, сахрањено је двеста четрдесет и двоје људи погинулих у склоништу недалеко од црквене порте. Место је обележено спомен плочом на зиду храма изнад заједничке гробнице. Кости су касније пренете на Ново гробље и тамо сахрањене. Црква поседује велику светињу, честицу моштију Св. Александра Невског, коју су у току бомбардовања 1999. године руски свештеници из Новосибирског, по благослову свог Архијереја, донели у Србију и даровали нашем храму.
Унутрашњи изглед храма Светог Александра Невског
За потребе мисионарске школе од 2002. до 2004. године подигнут је нови парохијски дом, који служи искључиво у сврху мисионарске делатности.
Парохијски дом
Унутрашњост парохијског дома
Поред храма св. Александра Невског у дворишту цркве на јужној страни у 2008. години саграђена је капела за паљење свећа са продавницом. Овај објекат је саграђен из потребе да се паљење свећа измести из храма, јер су због њих живопис, иконостас и иконе почадиле и озбиљно оштећене, као и да се свака врста трговине измести из Светог храма.
Капела за паљење свећа, са продавницом
Извор: hramaleksandranevskog.rs