Фотографија у доњем левом углу која приказује циркус је снимљена у Зрењанину.
Поред тога што су машили место, оманули су и време - за једно 7 деценија!
Елем, брзом претрагом установио сам да се 1860-те у једном документу помиње извесни циркузант, који је имао проблема са законом, пошто је нека жена тврдила да ју је напао. Део саслушања: "Фазoни Винченце, гимнастихер циркуса, поданик сард[инијски], показао је следујуће прекјуће после подне око 5 сати: Ја сам био у моме квартиру код Делијске чесме, и шио сам аљине за циркус; у то време дође један жандар из Полиције..." Утврђено је да није крив. Интервенисао и сардинијски конул.
Судећи по документима Управитељства вароши, половином 1860-тих у Београду је гостовало више циркуских трупа. Представе на Великој пијаци одржавао је Венел Ламбергер. Фридрих Хитерман из Берлина тражио је одобрење да београдсњкој публици прикаже 5 афричких лавова, а Веламан Јулиус, такође из Берлина, молио је да му буде дозвољено да београдској публици покаже „ретке примерке европских змија”. Сачувана је и молба Берлинга да дође у Београд „ради извођења артистичких вештина”. Забележен је и захтев за гостовање циркуса "Сури" из Пеште. Ево текста:
Београд, 1. април 1866.
Управителству вароши Београда
Друштво познато под именом Циркуса Сура, које се од неколико месеци у Пешти, бави, намерава овдашњу варош са неколико представлења походити, и то јошт овог месеца.
Ово друштво данас прво место заузима у Европи, које ни најмање циркусу Рендовом не уступа, и состоји се из 120 мушки и женски лица и 80 коња, од који последњи числом 30 школску дресуру имају.
Но како овом Друштву, прије но што би се овамо упутило, од главне је користи дозволење полицајне власти ради представљања имати, то се подписани као пуномоћник и деловодитељ циркуса Сура најучтивије овим Управителству вароши Београда се том препокорном молбом обраћа, да би му исто дозволење ради представа подарило, а уједно и место празно на пијаци спрам куће бившег Примирителног суда, ради подизања зданија коме никакова непогода досадити у стању неће моћи, означити изволило.
Јесам покорни
Wilhelm Diamant,
Circus Suhr
Неколико година касније, гостовао је и циркус "Сидоли":
(постовао Путник)
На врло занимљивим фотографијама које је приложио Мића Миловановић запазио сам на једној интересантан модни детаљ:
Девојчица са десне стране носи еспадриле. Послератни Београђани, негде у шездесетим годинама, носили су еспадриле као луксузне летње ципеле. Мислим да су те еспадриле тада биле углавном из увоза. Посматрајући одећу деце на горњој слици закључујем, међутим, да се ипак ради о слици направљеној током окупације. Наиме, у то време у Београду је цветала индустрија еспадрила коју је тадашња власт подстицала ради запошљавања људи с једне стране, и обезбеђивања јефтине обуће за летње месеце, с друге стране. О томе сведочи и филм предратног београдског сниматеља Стевана Мишковића који сам набавио у Кинотеци. Ради илустрације прилажем два снимка из филмског журнала Стевана Мишковића, снимљеног 1943 године у окупираном Београду:
Kolega Muzičaru,
napistalli ste Ради илустрације прилажем два снимка из филмског журнала Стевана Мишковића, снимљеног 1943 године у окупираном Београду: Da li postoji mogućnost da "izvučete" još fotki iz ovog filma. I drugo, gde može da se vidi ovaj, a neki drugi stari žurnali.
Odprilike prošle godine kupio sam u Kinoteci dva DVDa iz edicije pioniri filma. Konkretno:
(Vol. 6) Stevan Mišković (Kratki film "Sreća", Izabrane storije iz Miškovićevih žurnala 1938 do 1941, Žurnal "Nova Srbija" iz 1943, Žurnal "Nedeljni pregled" 1943 i poznati film "Nevinost bez zaštite")
(Vol. 5) Miodrag Mika Djordjević ("Pod Jugoslovenskim nebom" prvi dugometražni turistički film iz 1934. godine)
Mislim da su diskovi bili oko 200 dinara komad, drugim rečima vrlo povoljni. Ovih dana ću svakako skoknuti do Kinoteke da vidim da li imaju još sličnih diskova. Za one koji bi želeli da ih kupe napominjem da sam to kupio u Spasićevom prolazu, na drugom spratu. To nije prodavnica već njihove poslovne prostorije pa morate da zvonite na interfonu da vas puste. Iz meni nepoznatih razloga, ove dragocene diskove nisu pustili u prodaju po radnjama nego se samo kod njih mogu nabaviti. Koliko se sećam Kinoteka je, prošle godine, povodom godišnjice pojave filma u Srbiji, par diskova dala besplatno kao dodatak uz NIN.
Za razliku od Kinoteke, koja se složite će se, vrlo fer ponela prema ljubiteljima filma i istorije, pomenuću da sam pre nekoliko meseci pitao Filmske novosti da li bi mi dala digitalnu kopiju storije o puštanju prvog pionirskog voza u Beogradu iz žurnala snimljenog 1947. godine obzirom da sam tada pravio jedan kraći dokumentarni film o tome za interne potrebe. Odgovorili su mi potvrdno i rekli da bi komadić filma od 2.5 minuta koštao oko 25 000 dinara i to pod uslovom da se ne koristi za komercijalne potrebe. Naravno, nisam im dao te pare.
Što se tiče fotki koje se mogu izvući iz filmova mislim da ih je malo koje bi bile relavantne za temu našeg foruma. Pogledaću i ako nadjem još nešto zanimljivo staviću.
Za razliku od Kinoteke, koja se složite će se, vrlo fer ponela prema ljubiteljima filma i istorije, pomenuću da sam pre nekoliko meseci pitao Filmske novosti da li bi mi dala digitalnu kopiju storije o puštanju prvog pionirskog voza u Beogradu iz žurnala snimljenog 1947. godine obzirom da sam tada pravio jedan kraći dokumentarni film o tome za interne potrebe. Odgovorili su mi potvrdno i rekli da bi komadić filma od 2.5 minuta koštao oko 25 000 dinara i to pod uslovom da se ne koristi za komercijalne potrebe. Naravno, nisam im dao te pare.
Ovog puta neću pomenuti gde i u kakvom stanju pomenuta institucija FN drži nitratne kopije (i originale) filmova.
To ostavljam svima na maštu.
A nadalje, kojom opremom i kakvim kvalitetom digitalizuju za 25000 dinara te kopije, to takođe ostavljam na maštu čitaocima.
Prvi redovni program Radio Beograda otpočeo je 1929. godine.
Prvi eksperimentalni program Radio Beograda emitovan je još 1924. godine iz Rakovice i u tome je beogradska radio stanica bila bez ikakve sumnje prva u ovom delu sveta.
Прошло је неколико година од како је здање некадашње Прве варошке болнице, у Улици Џорџа Вашингтона 19. било затворено, због реконструкције. Онда је почело учвршћивање темеља, јер је здање почело да тоне, као и рестаурација првобитног изгледа. За то време Музеј Српског лекарског друштва није радио. Уз помоћ Музеја науке и технике, и Министарства културе, вечерас у 19 сати је овај музеј поново свечано отворен.
Био сам...
Фотографија у доњем левом углу која приказује циркус је снимљена у Зрењанину.
Поред тога што су машили место, оманули су и време - за једно 7 деценија!
Елем, брзом претрагом установио сам да се 1860-те у једном документу помиње извесни циркузант, који је имао проблема са законом, пошто је нека жена тврдила да ју је напао. Део саслушања: "Фазoни Винченце, гимнастихер циркуса, поданик сард[инијски], показао је следујуће прекјуће после подне око 5 сати: Ја сам био у моме квартиру код Делијске чесме, и шио сам аљине за циркус; у то време дође један жандар из Полиције..." Утврђено је да није крив. Интервенисао и сардинијски конул.
Судећи по документима Управитељства вароши, половином 1860-тих у Београду је гостовало више циркуских трупа. Представе на Великој пијаци одржавао је Венел Ламбергер. Фридрих Хитерман из Берлина тражио је одобрење да београдсњкој публици прикаже 5 афричких лавова, а Веламан Јулиус, такође из Берлина, молио је да му буде дозвољено да београдској публици покаже „ретке примерке европских змија”. Сачувана је и молба Берлинга да дође у Београд „ради извођења артистичких вештина”. Забележен је и захтев за гостовање циркуса "Сури" из Пеште. Ево текста:
Београд, 1. април 1866.
Управителству вароши Београда
Друштво познато под именом Циркуса Сура, које се од неколико месеци у Пешти, бави, намерава овдашњу варош са неколико представлења походити, и то јошт овог месеца.
Ово друштво данас прво место заузима у Европи, које ни најмање циркусу Рендовом не уступа, и состоји се из 120 мушки и женски лица и 80 коња, од који последњи числом 30 школску дресуру имају.
Но како овом Друштву, прије но што би се овамо упутило, од главне је користи дозволење полицајне власти ради представљања имати, то се подписани као пуномоћник и деловодитељ циркуса Сура најучтивије овим Управителству вароши Београда се том препокорном молбом обраћа, да би му исто дозволење ради представа подарило, а уједно и место празно на пијаци спрам куће бившег Примирителног суда, ради подизања зданија коме никакова непогода досадити у стању неће моћи, означити изволило.
Јесам покорни
Wilhelm Diamant,
Circus Suhr
Неколико година касније, гостовао је и циркус "Сидоли":
(постовао Путник)
Vagon bioskop, sa 70 mesta....
Девојчица са десне стране носи еспадриле. Послератни Београђани, негде у шездесетим годинама, носили су еспадриле као луксузне летње ципеле. Мислим да су те еспадриле тада биле углавном из увоза. Посматрајући одећу деце на горњој слици закључујем, међутим, да се ипак ради о слици направљеној током окупације. Наиме, у то време у Београду је цветала индустрија еспадрила коју је тадашња власт подстицала ради запошљавања људи с једне стране, и обезбеђивања јефтине обуће за летње месеце, с друге стране. О томе сведочи и филм предратног београдског сниматеља Стевана Мишковића који сам набавио у Кинотеци. Ради илустрације прилажем два снимка из филмског журнала Стевана Мишковића, снимљеног 1943 године у окупираном Београду:
Kolega Muzičaru,
napistalli ste Ради илустрације прилажем два снимка из филмског журнала Стевана Мишковића, снимљеног 1943 године у окупираном Београду: Da li postoji mogućnost da "izvučete" još fotki iz ovog filma. I drugo, gde može da se vidi ovaj, a neki drugi stari žurnali.
Odprilike prošle godine kupio sam u Kinoteci dva DVDa iz edicije pioniri filma. Konkretno:
(Vol. 6) Stevan Mišković (Kratki film "Sreća", Izabrane storije iz Miškovićevih žurnala 1938 do 1941, Žurnal "Nova Srbija" iz 1943, Žurnal "Nedeljni pregled" 1943 i poznati film "Nevinost bez zaštite")
(Vol. 5) Miodrag Mika Djordjević ("Pod Jugoslovenskim nebom" prvi dugometražni turistički film iz 1934. godine)
Mislim da su diskovi bili oko 200 dinara komad, drugim rečima vrlo povoljni. Ovih dana ću svakako skoknuti do Kinoteke da vidim da li imaju još sličnih diskova. Za one koji bi želeli da ih kupe napominjem da sam to kupio u Spasićevom prolazu, na drugom spratu. To nije prodavnica već njihove poslovne prostorije pa morate da zvonite na interfonu da vas puste. Iz meni nepoznatih razloga, ove dragocene diskove nisu pustili u prodaju po radnjama nego se samo kod njih mogu nabaviti. Koliko se sećam Kinoteka je, prošle godine, povodom godišnjice pojave filma u Srbiji, par diskova dala besplatno kao dodatak uz NIN.
Za razliku od Kinoteke, koja se složite će se, vrlo fer ponela prema ljubiteljima filma i istorije, pomenuću da sam pre nekoliko meseci pitao Filmske novosti da li bi mi dala digitalnu kopiju storije o puštanju prvog pionirskog voza u Beogradu iz žurnala snimljenog 1947. godine obzirom da sam tada pravio jedan kraći dokumentarni film o tome za interne potrebe. Odgovorili su mi potvrdno i rekli da bi komadić filma od 2.5 minuta koštao oko 25 000 dinara i to pod uslovom da se ne koristi za komercijalne potrebe. Naravno, nisam im dao te pare.
Što se tiče fotki koje se mogu izvući iz filmova mislim da ih je malo koje bi bile relavantne za temu našeg foruma. Pogledaću i ako nadjem još nešto zanimljivo staviću.
Za razliku od Kinoteke, koja se složite će se, vrlo fer ponela prema ljubiteljima filma i istorije, pomenuću da sam pre nekoliko meseci pitao Filmske novosti da li bi mi dala digitalnu kopiju storije o puštanju prvog pionirskog voza u Beogradu iz žurnala snimljenog 1947. godine obzirom da sam tada pravio jedan kraći dokumentarni film o tome za interne potrebe. Odgovorili su mi potvrdno i rekli da bi komadić filma od 2.5 minuta koštao oko 25 000 dinara i to pod uslovom da se ne koristi za komercijalne potrebe. Naravno, nisam im dao te pare.
Ovog puta neću pomenuti gde i u kakvom stanju pomenuta institucija FN drži nitratne kopije (i originale) filmova.
To ostavljam svima na maštu.
A nadalje, kojom opremom i kakvim kvalitetom digitalizuju za 25000 dinara te kopije, to takođe ostavljam na maštu čitaocima.
Da dopunim i ispravim:
Prvi redovni program Radio Beograda otpočeo je 1929. godine.
Prvi eksperimentalni program Radio Beograda emitovan je još 1924. godine iz Rakovice i u tome je beogradska radio stanica bila bez ikakve sumnje prva u ovom delu sveta.
Прошло је неколико година од како је здање некадашње Прве варошке болнице, у Улици Џорџа Вашингтона 19. било затворено, због реконструкције. Онда је почело учвршћивање темеља, јер је здање почело да тоне, као и рестаурација првобитног изгледа. За то време Музеј Српског лекарског друштва није радио. Уз помоћ Музеја науке и технике, и Министарства културе, вечерас у 19 сати је овај музеј поново свечано отворен.
Био сам...