Горња фотографија је већ била качена са потписом "Пашино брдо". То је иначе оно стратешки важно брдо које кад избомбардујете побијете осим домаћег становништва и бар пар стотина оних који су се упутили у бежанију из центра града ка Маринковој бари и данашњим насељима Медаковићу и Браће Јерковић.
Доња фотографија је такође била качена овде или тамо, сад се не сећам да ли у контексту страдања Дринчићеве или можда Молерове и Хаџи Проданове. А и нисам још у ситуацији да могу толико седети за компјутером па препуштам другима да разреше (за њих) ову лаку енигматику.
Posto mi je deda po ocu Marko, imam u Nisu dva bratanca Marka, sin mi je Marko, slava mi je Sv. ap. evang. Marko, ziveo sam preko puta crkve Sv. Marka na Tasmajdanu a zena mi je rodjena bas na dan Sv. Marka ( 8 maj ) - svaka fotka ove crkve ili/i Tasa mi je draga. H. G.-u! Mislim da su ovo '50-sete. U pozadini zgrada "Avala filma" (kasnije televizije) bez teleprinterskih tanjira. Ova nije bila.
1939.-40.-te je raspisan konkurs za idejno rešenje zgrade beogradske Opere. Lokacija je bila kod zgrade »Manjež«, izmedju ulica Nemanjine, Kralja Milutina i Kralja Milana. Izmedju oko 70 prispelih projekata, žiri je dodelio dve ravnopravne prve nagrade, a za realizaciju je bio predložen rad koji su uradili italijanski arhitekti: Nino Marboto, Luidji Orestano, Dante Tasoti i Luidji Vanjeti, svi iz Rima. Nagradu su sa njima podelili zagrebački arhitekti Vladimir Turina i Hinko Gotvald. Konkursni projekat italijanskih arhitekata za novu beogradsku Operu iz 1939.-40. godine, bez obzira što je dobio nagradu, zbog svoje monumentalnosti i neprimerene snage arhitektonskog izraza, koji nisu bili bliski beogradskoj stručnoj javnosti, izazvao je negodovanje u domaćoj arhitektonskoj sredini, a nagradjeni projekat nije nikada realizovan. S. Maldini
Кафана Босфор се налазила на месту где је требало изградити мост краља Александра (Земунски или Бранков мост).
На следећој слици видите госте који седе испред кафане. Трећи здесна је Бранислав Нушић, а трећи слева је Димитрије Ц. Ђорђевић, сарадник Политике.
Пред рушење, кафани је промењен назив у Кафана код Земунског моста. Да бисте препознали место на коме се кафана налазила, једну од кућа која се види на следеће три фотографије обележио сам словом К.
Две фотографије Дринчићеве из 1944.,после савезничког бомбардовања.
Исто време само Кичевска
Јевреји на рашчишћавању рушевина
Две фотографије београдских Јевреја у збегу
Спровођење у логор "Старо сајмиште"(овде мислим да нису у питању Јевреји)
Тренутно је 1 user и 1 гост на сајту.
Горња фотографија је већ била качена са потписом "Пашино брдо". То је иначе оно стратешки важно брдо које кад избомбардујете побијете осим домаћег становништва и бар пар стотина оних који су се упутили у бежанију из центра града ка Маринковој бари и данашњим насељима Медаковићу и Браће Јерковић.
Доња фотографија је такође била качена овде или тамо, сад се не сећам да ли у контексту страдања Дринчићеве или можда Молерове и Хаџи Проданове. А и нисам још у ситуацији да могу толико седети за компјутером па препуштам другима да разреше (за њих) ову лаку енигматику.
Posto mi je deda po ocu Marko, imam u Nisu dva bratanca Marka, sin mi je Marko, slava mi je Sv. ap. evang. Marko, ziveo sam preko puta crkve Sv. Marka na Tasmajdanu a zena mi je rodjena bas na dan Sv. Marka ( 8 maj ) - svaka fotka ove crkve ili/i Tasa mi je draga. H. G.-u! Mislim da su ovo '50-sete. U pozadini zgrada "Avala filma" (kasnije televizije) bez teleprinterskih tanjira. Ova nije bila.
На следећој слици видите госте који седе испред кафане. Трећи здесна је Бранислав Нушић, а трећи слева је Димитрије Ц. Ђорђевић, сарадник Политике.
Пред рушење, кафани је промењен назив у Кафана код Земунског моста. Да бисте препознали место на коме се кафана налазила, једну од кућа која се види на следеће три фотографије обележио сам словом К.