Pre par nedelja sam tvrdio da je natpis na Spomeniku Neznanom junaku posle rata bio pokriven tankim pločama.
Ovde se vidi razlika na mestu gde se nalazi natpis:
A tu je i Garda, opasni su, mrka i ozbiljna lica, ko misli da na nas krene, neka dobro razmisli....
I za današnje predstave čudna kombinacija oružja i opreme: sovjetski Špagin (ili neka Zastavina kopija) nemački šlem sa odrezanim rubom do iznad uveta(da vojnik bolje čuje komandu?), petokraka na šlemu i na plastičnim dugmićima, kožni uprtači kakve sam i ja dužio više od 40 godina kasnije ...
Невероватно како сви шетачи на овој фотографији делују као да су управо изашли из неке модне куће. Нема сиромашних, нема одрпаних. Да није ово нека рекламна фотографија?
Takvo je vreme bilo. I naši roditelji su, sve negde do početka šezdesetih godina, znali svečano da nas obuku u Nedelju, pa da se svi zajedno porodično šetamo po parkovima, i ponekad idemo na čevapčiće.. I pre rata se narod nedeljom svečano oblačio i išo u crkve, pa u park, i ponekad na fotografisanje. Danas se, izgleda, samo Simsonovi svečano oblače nedeljom...
И не само недељом. Ја волим да подвучем једну сличност становника београдске периферије и средњевековног (византијског) Цариграда. Византијци су Цариград (Констатинопољ) звали једноставно Град. Сви који су становали изван зидина Цариграда говорили су "Идем(о) у Град!". Кажу да је од ове реченице изговорене на грчком настао кварењем кроз турски изговор назив Истамбул. Да се вратимо Београду. Све до краја 1960-их (можда и касније) на старим пеиферијама Београда се говорило, кад неко треба да иде у центар "Треба да идем у Град!" (ко воли, може ово да пореди и са лондонским Ситијем ). Е сад, појам Града и периферије се током времена мењао, односно појам Града се ширио од некадашњег простора унутар Шанца додајући временом делове некадашњих периферија (Теразије, Савамала, делови Палилуле, западни Врачар). И кад год је, све до краја 1960-их, требало отићи било којим поводом у град облачила се свечанија одећа.
Хе, ја и сада говорим "идем у град" кад хоћу до Теразија и Кнеза, на пример, иако сам на Булевару код Општине. :)
Ovde se vidi razlika na mestu gde se nalazi natpis:
A tu je i Garda, opasni su, mrka i ozbiljna lica, ko misli da na nas krene, neka dobro razmisli....
I za današnje predstave čudna kombinacija oružja i opreme: sovjetski Špagin (ili neka Zastavina kopija) nemački šlem sa odrezanim rubom do iznad uveta(da vojnik bolje čuje komandu?), petokraka na šlemu i na plastičnim dugmićima, kožni uprtači kakve sam i ja dužio više od 40 godina kasnije ...
Takvo je vreme bilo. I naši roditelji su, sve negde do početka šezdesetih godina, znali svečano da nas obuku u Nedelju, pa da se svi zajedno porodično šetamo po parkovima, i ponekad idemo na čevapčiće.. I pre rata se narod nedeljom svečano oblačio i išo u crkve, pa u park, i ponekad na fotografisanje. Danas se, izgleda, samo Simsonovi svečano oblače nedeljom...
И не само недељом. Ја волим да подвучем једну сличност становника београдске периферије и средњевековног (византијског) Цариграда. Византијци су Цариград (Констатинопољ) звали једноставно Град. Сви који су становали изван зидина Цариграда говорили су "Идем(о) у Град!". Кажу да је од ове реченице изговорене на грчком настао кварењем кроз турски изговор назив Истамбул. Да се вратимо Београду. Све до краја 1960-их (можда и касније) на старим пеиферијама Београда се говорило, кад неко треба да иде у центар "Треба да идем у Град!" (ко воли, може ово да пореди и са лондонским Ситијем
Хе, ја и сада говорим "идем у град" кад хоћу до Теразија и Кнеза, на пример, иако сам на Булевару код Општине. :)
http://www.youtube.com/watch?v=HvxfL6gGNH8
.
Čučim, čekam.....
Neizdrž me dohvati-da ustanem da me lepše slikaju...
.
Focke Wulf Fw 56 iznad Beograda 1941-1945
Ово је Хеншел Хс 126.
Нису то чланови форума, већ класичан СПАМ.