Torbica je stvarno fensi. Ali meni je zanimljiva i ova maramica u ruci ove žene u sredini. Pitanje za sve: Zašto žene nose male maramice u ruci, ili ih, kad ih ne drže u ruci, zavlače u rukav?[/quote]
.."и ми би се изгубили да се нисмо загрлили..."
Изнећу ти само лична размишљања: жене су носиле марамицу у руци из неколико разлога:
- да је стварно употребе, када затреба;
- да нешто држе што ће им пружити сигурност, посебно у ситуацијама антиципације сусрета с "изабраном особом". Причала ми је једна старија жена да је, у младости, увек носила добро уштиркану марамицу и да би је потпуно изломила до тренутка док се не би појавила она горе наведена "изабрана особа"--служила је та марамица као благи седатив...;
- да прикажу лично направљен "модни детаљ", јер су марамице биле деликатно везене, нецоване или биле украшене ришељеом, "белим везом" и сличним умећима
А сада, нешто сасвим другачије: мајичица као модни детаљ; лагана форензика..
15. marta 1883. godine, sedam godina nakon pronalaska telefona, Beograd je dobio prvu telefonsku stanicu, a prvi telefonski razgovor vodili su ministar vojske i kapetan palilulske žandarmerijske stanice. Do uvođenja telefona u Srbiji došlo je zahvaljujući Panti Mihajloviću, prijatelju Nikole Tesle. Panta Mihajlović bio je srpski inženjer i pionir na polju telekomunikacija. U Beču je završio elektrotehničku školu, zatim otišao u Švajcarsku, a odatle u Berlin, gde kao priznati stručnjak stupa na posao kod firme Simens-Halske. Između zgrada na uglu Bulevara Kralja Aleksandra i inženjerske kasarne na Paliluli uveo je prvu telefonsku liniju u Beogradu, 14. marta 1883. godine. Šef Telegrafsko-telefonskog odseka Direkcija državnih železnica postao je 1885. godine. Veštak za ispitivanje lošeg stanja električne mreže u Beogradu postao je 1905. godine. Bio je i nadzorni inženjer električne centrale na dvoru od 1908. godine. Umro je 7. februara 1932. godine, u Beogradu, od upale pluća u 78. godini…
Бата Боле,
Грешка. Знам да се овај погрешни податак сваке године понавља. Објављује га Танјуг, а после преносе све новине, па и Забавник. Писао сам Танјугу и замолио их да ми доставе све датуме који се односе на ПТТ саобраћај, да их сравним са документима, и евентуално им пошаљем исправке: џаба, јок, нема везе!
У самом тексту који си навео пише да је прва телефонска веза успостављена 14, а не 15. марта. Под телефонском станицом се онда сматрао сам телефонски апарат (а не нека организациона јединица телефонског саобраћаја, као телефонска централа например). Дакле, прва два телефонска апарата су телефонском линијом, жицом, спојени 14. марта и том приликом је обављен разговор између Панте Михајловића и Косте Радосављевића, да би се проверила чујност, да би се утврдило да ли је веза успостављена. Та два телефонска апарата су се налазила: један у Географском одељењу Врховне команде Српске војске, које се налазило на спрату здања код Три листа дувана (Кнеза Милоша 1); а други у инжењеријској касарни (јер је Коста Радосављевић био инжењеријски капетан, шта би он радио у жандармеријској станици?), а касарна се налазила на месту данашњег Рударско-геолошког факултета, преко пута Ботаничке баште.
Сутрадан, 15. марта је само демонстрирано министру војном Тихомиљу - Теши Николићу како ради телефон, а касније и краљу Милану.
Хвала Гаврило!
Види се да не пратим ни своје постове с' неком посебном концентрацијом! Сам сам поставио причу о првом хало у Београду пре десетак дана, где се податци поклапају са твојим!
Међутим, с'обзиром да сам по струци неки "жицар" или ти "бандераш", више ме је фасцинирао податак о Панти Михајловићу да се бавио широком лепезом занимања у електротехници него сам текст који сам скинуо са интернета! Бавити се телекомуникацијама и енергетиком у исто време, и бити успешан на оба поља, заиста је сјајно!
Још једном хвала Гаврилу и извињење свима за дезинформацију!
Veoma cenim vase razlikovanje u misljenju! I dalje sam siguran da na primerima ovakvih ljudi (kao i Mise Anastasijevica, Igumanova, Spasica, Kikija ali i ratnih vojnih heroja kod nas pa i u svetu kao Karnegija i sl.) treba deci da se predaje istorija a ne iz suvoparnih udzbenika. Svi pomenuti bili su veoma bogati ali i velike patriote. Naravno ne prenebregavam ni clanke o skoro postovanim junacima kao o Radomiru Elezovic, gen. Kosticu, majoru Gavrilovicu i drugima - ovi nisu nikada bili bogati materijalno ali i oni bili su velike patriote. Upravo, tesko je biti patriota kada se jako obogatis jer prokletstvo velikog novca (cak i posteno zaradjenog) odrodjava od svog naroda. Nas narod je imao jako puno (nedovoljno poznatih) domacina koji su bili veliki donatori , itd. To je poznato. Naravno dobro se zna i za one koji su vojsci 1914g. liferovali Srpskoj armiji brasno mesano sa peskom i kartonske opanke - ti su odavno odbaceni (zna se i ko su) iako su se obogatili pa kasnije i davali bogate priloge drzavi i crkvi. Pozdrav padobrancu75! grk
Не бих рекао да су баш сви одбачени.
Управо оном који је 1914. године лиферовао српској војсци опанке од пресованог картона недавно је подигнут споменик у Београду...
Нисам поновио неке од слика које сам раније скенирао из часописа...
Torbica je stvarno fensi. Ali meni je zanimljiva i ova maramica u ruci ove žene u sredini. Pitanje za sve: Zašto žene nose male maramice u ruci, ili ih, kad ih ne drže u ruci, zavlače u rukav?[/quote]
.."и ми би се изгубили да се нисмо загрлили..."
Изнећу ти само лична размишљања: жене су носиле марамицу у руци из неколико разлога:
- да је стварно употребе, када затреба;
- да нешто држе што ће им пружити сигурност, посебно у ситуацијама антиципације сусрета с "изабраном особом". Причала ми је једна старија жена да је, у младости, увек носила добро уштиркану марамицу и да би је потпуно изломила до тренутка док се не би појавила она горе наведена "изабрана особа"--служила је та марамица као благи седатив...;
- да прикажу лично направљен "модни детаљ", јер су марамице биле деликатно везене, нецоване или биле украшене ришељеом, "белим везом" и сличним умећима
А сада, нешто сасвим другачије: мајичица као модни детаљ; лагана форензика..
15. marta 1883. godine, sedam godina nakon pronalaska telefona,
Бата Боле,
Грешка.
Знам да се овај погрешни податак сваке године понавља. Објављује га Танјуг, а после преносе све новине, па и Забавник. Писао сам Танјугу и замолио их да ми доставе све датуме који се односе на ПТТ саобраћај, да их сравним са документима, и евентуално им пошаљем исправке: џаба, јок, нема везе!
У самом тексту који си навео пише да је прва телефонска веза успостављена 14, а не 15. марта. Под телефонском станицом се онда сматрао сам телефонски апарат (а не нека организациона јединица телефонског саобраћаја, као телефонска централа например). Дакле, прва два телефонска апарата су телефонском линијом, жицом, спојени 14. марта и том приликом је обављен разговор између Панте Михајловића и Косте Радосављевића, да би се проверила чујност, да би се утврдило да ли је веза успостављена. Та два телефонска апарата су се налазила: један у Географском одељењу Врховне команде Српске војске, које се налазило на спрату здања код Три листа дувана (Кнеза Милоша 1); а други у инжењеријској касарни (јер је Коста Радосављевић био инжењеријски капетан, шта би он радио у жандармеријској станици?), а касарна се налазила на месту данашњег Рударско-геолошког факултета, преко пута Ботаничке баште.
Сутрадан, 15. марта је само демонстрирано министру војном Тихомиљу - Теши Николићу како ради телефон, а касније и краљу Милану.
О томе и о Панти Михајловићу детаљније:
http://arhgavrilo3.blogspot.com/2011/08/blog-post_23.html
Хвала Гаврило!
Види се да не пратим ни своје постове с' неком посебном концентрацијом! Сам сам поставио причу о првом хало у Београду пре десетак дана, где се податци поклапају са твојим!
Међутим, с'обзиром да сам по струци неки "жицар" или ти "бандераш", више ме је фасцинирао податак о Панти Михајловићу да се бавио широком лепезом занимања у електротехници него сам текст који сам скинуо са интернета! Бавити се телекомуникацијама и енергетиком у исто време, и бити успешан на оба поља, заиста је сјајно!
Још једном хвала Гаврилу и извињење свима за дезинформацију!
Бркови!
Све младожење бркате делије!
Има и оних који не маре за моду!
Нисам поновио неке од слика које сам раније скенирао из часописа...
Uzun Mirkova, Englesko poslanstvo skroz levo.
Veoma cenim vase razlikovanje u misljenju! I dalje sam siguran da na primerima ovakvih ljudi (kao i Mise Anastasijevica, Igumanova, Spasica, Kikija ali i ratnih vojnih heroja kod nas pa i u svetu kao Karnegija i sl.) treba deci da se predaje istorija a ne iz suvoparnih udzbenika. Svi pomenuti bili su veoma bogati ali i velike patriote. Naravno ne prenebregavam ni clanke o skoro postovanim junacima kao o Radomiru Elezovic, gen. Kosticu, majoru Gavrilovicu i drugima - ovi nisu nikada bili bogati materijalno ali i oni bili su velike patriote. Upravo, tesko je biti patriota kada se jako obogatis jer prokletstvo velikog novca (cak i posteno zaradjenog) odrodjava od svog naroda. Nas narod je imao jako puno (nedovoljno poznatih) domacina koji su bili veliki donatori , itd. To je poznato. Naravno dobro se zna i za one koji su vojsci 1914g. liferovali Srpskoj armiji brasno mesano sa peskom i kartonske opanke - ti su odavno odbaceni (zna se i ko su) iako su se obogatili pa kasnije i davali bogate priloge drzavi i crkvi. Pozdrav padobrancu75! grk
Не бих рекао да су баш сви одбачени.
Управо оном који је 1914. године лиферовао српској војсци опанке од пресованог картона недавно је подигнут споменик у Београду...