Некада се Дундо ту освежавао, а није знао да је чесма врачарска.
Овде се боље види чесма код цркве. Не треба се мучити око читања године на мермерној плочи. Ту стоји 1930. тј. година кад је чесма била обновљена. У удубљењу на средини стајало је лимено лонче да би жедни „путници“ захватили воду за пиће. Лонче је било везано ланцем, али и поред тога често је нестајало. Такви смо какви смо.
Мој отац је мерио и пратио температуру воде. Имала је константно и лети и зими 14°C. Била је врло укусна и многи су долазили из града са балонима и тестијама да је понесу кући.
Уз јутарњу кафицу, захваљујем се на саветима везаних за постове (нажалост био је неки проблем са сервером, док сам укапирао оде пост) и још једном извињење!
Сад опет свеже вести уз врућу црну "арабику", ко воли може и уз чај!
"Топла" богојављанска купка за хладне београдске дане!
Nebih da prozivam G Dunda, ali cini mi se da bi on mogao nesto da nam isprica o atmosferi u Beogradu dan pre bombardovanja. Da li se nesto "osecalo u vazduhu", ili je sve bilo normalno?
Док чекамо на одговор драгог нам господина Дунда, могу да покушам донекле да одговорим цитирајући оно што сам чуо од старих Београђана са којима сам некад разговарао.
После пуча 27. марта сви као да су били понети неким полетом, али у ваздуху се осећао неспокој.
Једном мом саговорнику субота, 5. април 1941. године, остао је у сећању као предиван пролећни дан. Београдске улице су биле пуне људи који су изашли да се прошетају градом и можда на тај начин да умање осећај нервозе. Познато је да људи, када су узменирени, траже друштво јер се тако осећају сигурније. Негде око 4 сата поподне градом се пронела вест да нас Немци неће напасти јер је потписан пакт са Совјетским Савезом који је Краљевини Југославији гарантовао безбедност. Талас одушевљења је преплавио Београд, људи су били весели и насмејани, а на Славији свирачи из оближњих кафана изашли су на улицу тако да се на тргу завијорило коло.
Некада се Дундо ту освежавао, а није знао да је чесма врачарска.
Овде се боље види чесма код цркве. Не треба се мучити око читања године на мермерној плочи. Ту стоји 1930. тј. година кад је чесма била обновљена. У удубљењу на средини стајало је лимено лонче да би жедни „путници“ захватили воду за пиће. Лонче је било везано ланцем, али и поред тога често је нестајало. Такви смо какви смо.
Мој отац је мерио и пратио температуру воде. Имала је константно и лети и зими 14°C. Била је врло укусна и многи су долазили из града са балонима и тестијама да је понесу кући.
Сад опет свеже вести уз врућу црну "арабику", ко воли може и уз чај!
"Топла" богојављанска купка за хладне београдске дане!
Отворена опсерваторија
Обе приче су из књиге "Тајне Београда" Зорице Гузине!
П.С. Надам се да сам се искупио за празан пост!
POZDRAV SVIMA.....
Ovi sto su otputovali, kao da su nesto znali ...
Nebih da prozivam G Dunda, ali cini mi se da bi on mogao nesto da nam isprica o atmosferi u Beogradu dan pre bombardovanja. Da li se nesto "osecalo u vazduhu", ili je sve bilo normalno?
Док чекамо на одговор драгог нам господина Дунда, могу да покушам донекле да одговорим цитирајући оно што сам чуо од старих Београђана са којима сам некад разговарао.
После пуча 27. марта сви као да су били понети неким полетом, али у ваздуху се осећао неспокој.
Једном мом саговорнику субота, 5. април 1941. године, остао је у сећању као предиван пролећни дан. Београдске улице су биле пуне људи који су изашли да се прошетају градом и можда на тај начин да умање осећај нервозе. Познато је да људи, када су узменирени, траже друштво јер се тако осећају сигурније. Негде око 4 сата поподне градом се пронела вест да нас Немци неће напасти јер је потписан пакт са Совјетским Савезом који је Краљевини Југославији гарантовао безбедност. Талас одушевљења је преплавио Београд, људи су били весели и насмејани, а на Славији свирачи из оближњих кафана изашли су на улицу тако да се на тргу завијорило коло.
Сутра ујутру... оде санак пусти!
(ИМА НАСТАВАК)
(ИМА НАСТАВАК)