Некада су домаћице на зидове изнад штедњака вешале правоугаоне комаде платна, на којима су били извезени разни мотиви, најчешће цвеће или птице, а обавезна је била још и нека изрека или поздрав. Ти комади платна звали су се „куварице“ и сврха им је била заштита зидова од прскања при кувању. Никад нисам сазнао зашто баш „куварице“. Неке жене су их везле саме, а неке су куповале већ готове на пијацама.
Сећам се једне „куварице“ код моје тетке. Кад год сам био у посети, седео сам преко пута „куварице“ и неуморно читао шта је ту писало. А писало је: „Добро дошли гости мили, јесте ли се уморили?“
Сетио сам се овога кад сам пре неки дан видео број гостију на нашем форуму.
◊ ◊ ◊
ОТ
Штедњак је мало усиљен превод немачке речи Sparherd. Срби су штедњаке примили од Аустријанаца, па су преузели и њихов назив. Sp се изговара као шп; а изговарају Аустријанци врло дубоко па звучи као о. У многим европским језицима h између сугласника и меког самогласника не служи за изговарање, већ за „стврдњавање“ претходног сугласника; d се изговара као т, а оно rиспред тога остане негде у ждрелу. И, voila, испаде шпорет. Ништа ту није искривљено. Годинама и годинама се у Србији говорило шпорет. Тако лепа реч. И за неки стари трамвај нико неће рећи да је штедњак, већ шпорет.
Не могу да тврдим да је то Београд кога више нема.
Па добро, нека буде штедњак. А шта ћемо са плотном, ринглом, рерном итд.?
Некада су домаћице на зидове изнад штедњака вешале правоугаоне комаде платна, на којима су били извезени разни мотиви, најчешће цвеће или птице, а обавезна је била још и нека изрека или поздрав. Ти комади платна звали су се „куварице“ и сврха им је била заштита зидова од прскања при кувању. Никад нисам сазнао зашто баш „куварице“. Неке жене су их везле саме, а неке су куповале већ готове на пијацама.
Сећам се једне „куварице“ код моје тетке. Кад год сам био у посети, седео сам преко пута „куварице“ и неуморно читао шта је ту писало. А писало је: „Добро дошли гости мили, јесте ли се уморили?“
Сетио сам се овога кад сам пре неки дан видео број гостију на нашем форуму.
На фирми пише „Кафана Гушанац“.
Кафана Гушанац се налазила у Београду, на углу улица Узун Миркове (број 9) и Краља Петра, у блоку зграда према Калемегдану. О њој пишу Д. Ђ. Замоло и Б. Нушић. Кафану је, 1834. године, сазидао терзија из Ниша, Никола „Гушанац“ (имао је на врату велику израслину, „гушу“). Постојала је до 1928 (Нушић) или 1940. године (Замоло). Иако није изгледала богзнакако, била је стециште најугледнијих трговаца из главне чаршије (Улице краља Петра).
Ове фотографије су за мене потпуна непознаница. На првој коју већ дуже време проучавам пише да је то смотра бугарских војника!
По мом убеђењу и ономе што сам упоређивао са стањем на лицу места ради се о београдској железничкој станици! Могуће је да грешим, али страшно личи на 1. перон станице!
За ову фотографију пише да је реч о аустро-угарским радовима на поправци моста у Србији. По величини мост би требало да буде у Београду или Шапцу.
Ове фотографије су за мене потпуна непознаница. На првој коју већ дуже време проучавам пише да је то смотра бугарских војника!
По мом убеђењу и ономе што сам упоређивао са стањем на лицу места ради се о београдској железничкој станици! Могуће је да грешим, али страшно личи на 1. перон станице!
За ову фотографију пише да је реч о аустро-угарским радовима на поправци моста у Србији. По величини мост би требало да буде у Београду или Шапцу.
Код прве фотографије би могао Булвита да помогне и да каже да ли можда то личи на Софију. Овако гледано - личи на Београд. Али и војници личе на бугарске.
Код друге фотографије две ствари ме збуњују. Колико се сећам, железнички мост на Сави код Београда је увек имао кутијасту четвртасту (квадарску) металну конструкцију а овде видимо да је такав мост који се поставља док је срушени са луковима. Не сећам се какав је мост код Шапца (заправо код села Кленак у Срему али то и нема везе јер је мост између Кленка и Шапца (комбиновани железничко-друмски) подигнут средином 1920-их, мислим тачно 1924. године. Мислим да пре тога моста код Шапца није ни било и да је ту радила скела. Да ово ипак није негде другде, на пр. на Морави? Мада фотографија зна да вара, чини ми се да би ширина реке пре одговарала Морави него Сави.
Београд 1941 - 1945 - мост
Београд 1941 - 1945 - Скела испод порушеног моста
... а можда и оригинал.
Некада су домаћице на зидове изнад штедњака вешале правоугаоне комаде платна, на којима су били извезени разни мотиви, најчешће цвеће или птице, а обавезна је била још и нека изрека или поздрав. Ти комади платна звали су се „куварице“ и сврха им је била заштита зидова од прскања при кувању. Никад нисам сазнао зашто баш „куварице“. Неке жене су их везле саме, а неке су куповале већ готове на пијацама.
Сећам се једне „куварице“ код моје тетке. Кад год сам био у посети, седео сам преко пута „куварице“ и неуморно читао шта је ту писало. А писало је: „Добро дошли гости мили, јесте ли се уморили?“
Сетио сам се овога кад сам пре неки дан видео број гостију на нашем форуму.
◊ ◊ ◊
ОТ
Штедњак је мало усиљен превод немачке речи Sparherd. Срби су штедњаке примили од Аустријанаца, па су преузели и њихов назив. Sp се изговара као шп; а изговарају Аустријанци врло дубоко па звучи као о. У многим европским језицима h између сугласника и меког самогласника не служи за изговарање, већ за „стврдњавање“ претходног сугласника; d се изговара као т, а оно r испред тога остане негде у ждрелу. И, voila, испаде шпорет. Ништа ту није искривљено. Годинама и годинама се у Србији говорило шпорет. Тако лепа реч. И за неки стари трамвај нико неће рећи да је штедњак, већ шпорет.
Не могу да тврдим да је то Београд кога више нема.
Па добро, нека буде штедњак. А шта ћемо са плотном, ринглом, рерном итд.?
POZDRAV GOSPODINU DUNDI....
... а можда и оригинал.
Некада су домаћице на зидове изнад штедњака вешале правоугаоне комаде платна, на којима су били извезени разни мотиви, најчешће цвеће или птице, а обавезна је била још и нека изрека или поздрав. Ти комади платна звали су се „куварице“ и сврха им је била заштита зидова од прскања при кувању. Никад нисам сазнао зашто баш „куварице“. Неке жене су их везле саме, а неке су куповале већ готове на пијацама.
Сећам се једне „куварице“ код моје тетке. Кад год сам био у посети, седео сам преко пута „куварице“ и неуморно читао шта је ту писало. А писало је: „Добро дошли гости мили, јесте ли се уморили?“
Сетио сам се овога кад сам пре неки дан видео број гостију на нашем форуму.
"Domacice manje zbori, da ti rucak ne zagori"
На фирми пише „Кафана Гушанац“.
Кафана Гушанац се налазила у Београду, на углу улица Узун Миркове (број 9) и Краља Петра, у блоку зграда према Калемегдану. О њој пишу Д. Ђ. Замоло и Б. Нушић. Кафану је, 1834. године, сазидао терзија из Ниша, Никола „Гушанац“ (имао је на врату велику израслину, „гушу“). Постојала је до 1928 (Нушић) или 1940. године (Замоло). Иако није изгледала богзнакако, била је стециште најугледнијих трговаца из главне чаршије (Улице краља Петра).
По мом убеђењу и ономе што сам упоређивао са стањем на лицу места ради се о београдској железничкој станици! Могуће је да грешим, али страшно личи на 1. перон станице!
За ову фотографију пише да је реч о аустро-угарским радовима на поправци моста у Србији. По величини мост би требало да буде у Београду или Шапцу.
Александра Бановић – „Београд 1930–2009”
Изгледа да скенер испушта душу.
По мом убеђењу и ономе што сам упоређивао са стањем на лицу места ради се о београдској железничкој станици! Могуће је да грешим, али страшно личи на 1. перон станице!
За ову фотографију пише да је реч о аустро-угарским радовима на поправци моста у Србији. По величини мост би требало да буде у Београду или Шапцу.
Код прве фотографије би могао Булвита да помогне и да каже да ли можда то личи на Софију. Овако гледано - личи на Београд. Али и војници личе на бугарске.
Код друге фотографије две ствари ме збуњују. Колико се сећам, железнички мост на Сави код Београда је увек имао кутијасту четвртасту (квадарску) металну конструкцију а овде видимо да је такав мост који се поставља док је срушени са луковима. Не сећам се какав је мост код Шапца (заправо код села Кленак у Срему али то и нема везе јер је мост између Кленка и Шапца (комбиновани железничко-друмски) подигнут средином 1920-их, мислим тачно 1924. године. Мислим да пре тога моста код Шапца није ни било и да је ту радила скела. Да ово ипак није негде другде, на пр. на Морави? Мада фотографија зна да вара, чини ми се да би ширина реке пре одговарала Морави него Сави.