Сећам се да ми је у младим данима отац причао о првој фази Првог светског рата у Београду. Аустроугарски монитори на Сави и Дунаву непрекидно су узнемиравали Београђане испаљивањем граната на куће и улице града, с тим што се никад није знало где и кад ће да падне неко зрно. У то време мој отац је као дечак продавао новине на улицама и често је био сведок разних сцена. Дешавало се и да неке гранате нису експлодирале; нарочито на влажној дрвеној калдрми гранате су се често котрљале улицом јер су падале под косим углом и упаљачи се нису активирали.
Овакво стање ишло је грађанима већ на живце, а српска артиљерија није могла да гађа мониторе. Посаде монитора су наиме знале где да се крећу односно где је српска артиљерија била немоћна. Једина шанса је била нека далекометна хаубица чије зрно је могло одмах после прелетања београдског брда да падне под оштрим углом на мониторе. И онда су дошли Енглези са једном хаубицом коју су укопали на Звездари. Опалили су неколико пута и после кратког „уракљења“ циља, на велику радост грађана, запиштао је дежурни монитор S O S сигнале.
Можда је на слици управо та енглеска хаубица на Звездари.
на сву срећу, овде имамо Господина Јовичића, Дунда, који нам даје најбоље описе историје Београда. Сматрам се изузетно привилегованим што на овом форуму имам могућност да из прве руке читам изузетна сведочанства нашег Госн Дунда. Све ово што ми гледамо на сликама, и замишљамо како је било & изгледало једном, он је преживео. То је велика ствар за нас данас да то можемо да прочитамо...
У сваком случају, хвала велико на подстицају!
Ово су два колор снимка из серије од неколико који су снимљени на београдском аеродрому "Земун", односно у Бежанији, у лето 1941. године. Реч је о аутентичним колорима, који су од времена изгубили свежину боја али још увек представљају вредне документе. На једној се види слетање немачког авиона Ме109 са све хангарима и селом Бежанија у позадини, а на другој је необичан снимак немачких ваздухопловаца са групом локалних жена и деце обучених у карактеристичне живописне ношње тог места и времена. Препоручујем свима да на том снимку обрате пажњу на натписе "Војно ваздухопловство" на бурадима за авионско гориво. Вероватно ће нам Изногуд објаснити мало више о овим снимцима када их буде погледао....
Треба ли напоменути ко је био извор ових слика, и одакле су стигле до нас.... Овај материјал је био у једној већој гомили коју сам имао част да добијем од Душана Напијала. Још једном му се овим путем захваљујем што смо уприлици да ове врло ретке снимке гледамо данас овде. А можда ће нам и Госн Дундо дати још неки изузетан детаљ....
на сву срећу, овде имамо Господина Јовичића, Дунда, који нам даје најбоље описе историје Београда. Сматрам се изузетно привилегованим што на овом форуму имам могућност да из прве руке читам изузетна сведочанства нашег Госн Дунда. Све ово што ми гледамо на сликама, и замишљамо како је било & изгледало једном, он је преживео. То је велика ствар за нас данас да то можемо да прочитамо...
У сваком случају, хвала велико на подстицају!
Ово су два колор снимка из серије од неколико који су снимљени на београдском аеродрому "Земун", односно у Бежанији, у лето 1941. године. Реч је о аутентичним колорима, који су од времена изгубили свежину боја али још увек представљају вредне документе. На једној се види слетање немачког авиона Ме109 са све хангарима и селом Бежанија у позадини, а на другој је необичан снимак немачких ваздухопловаца са групом локалних жена и деце обучених у карактеристичне живописне ношње тог места и времена. Препоручујем свима да на том снимку обрате пажњу на натписе "Војно ваздухопловство" на бурадима за авионско гориво. Вероватно ће нам Изногуд објаснити мало више о овим снимцима када их буде погледао....
Треба ли напоменути ко је био извор ових слика, и одакле су стигле до нас.... Овај материјал је био у једној већој гомили коју сам имао част да добијем од Душана Напијала. Још једном му се овим путем захваљујем што смо уприлици да ове врло ретке снимке гледамо данас овде. А можда ће нам и Госн Дундо дати још неки изузетан детаљ....
Oprosite na onomatopeji, ali moram da kažem -VAU!
u vezi druge fotografije:
Vojska možda ne štedi ljude, ali zato ni otpadni metal nikada ne baca.
Ostaci ovih buradi su dočekali 21.vek. U kasarni u kojoj sam ja "služio", poklopci za onu protivpožarnu burad sa peskom su bili isti kao danca ovih buradi, samo što je bio utisnut tekst "KRALJEVSKA MORNARICA". Mnoga burad za gorivo su imala nacističke oznake. Mislili smo da je to ostalo od snimanja nekog ratnog filma.
Претпостављам да су на фотографији следеће личности:
Млади краљ Петар Други Карађорђевић, Кнез Павле Карађорђевић, његов млађи син Никола, његов старији син Александар, његова супруга Олга.
схватила сам да се (технички) може узети у најам сервер и одабрати провајдер, па да је Варош капија предложио да нам то објасни.
Заинтересована сам да чујем ово објашњење; молим сарадњу, преговарање, детаљније договоре... Јавно или преко ПП
Нови железнички мост
Газела
Сећам се да ми је у младим данима отац причао о првој фази Првог светског рата у Београду. Аустроугарски монитори на Сави и Дунаву непрекидно су узнемиравали Београђане испаљивањем граната на куће и улице града, с тим што се никад није знало где и кад ће да падне неко зрно. У то време мој отац је као дечак продавао новине на улицама и често је био сведок разних сцена. Дешавало се и да неке гранате нису експлодирале; нарочито на влажној дрвеној калдрми гранате су се често котрљале улицом јер су падале под косим углом и упаљачи се нису активирали.
Овакво стање ишло је грађанима већ на живце, а српска артиљерија није могла да гађа мониторе. Посаде монитора су наиме знале где да се крећу односно где је српска артиљерија била немоћна. Једина шанса је била нека далекометна хаубица чије зрно је могло одмах после прелетања београдског брда да падне под оштрим углом на мониторе. И онда су дошли Енглези са једном хаубицом коју су укопали на Звездари. Опалили су неколико пута и после кратког „уракљења“ циља, на велику радост грађана, запиштао је дежурни монитор S O S сигнале.
Можда је на слици управо та енглеска хаубица на Звездари.
на сву срећу, овде имамо Господина Јовичића, Дунда, који нам даје најбоље описе историје Београда. Сматрам се изузетно привилегованим што на овом форуму имам могућност да из прве руке читам изузетна сведочанства нашег Госн Дунда. Све ово што ми гледамо на сликама, и замишљамо како је било & изгледало једном, он је преживео. То је велика ствар за нас данас да то можемо да прочитамо...
У сваком случају, хвала велико на подстицају!
Ово су два колор снимка из серије од неколико који су снимљени на београдском аеродрому "Земун", односно у Бежанији, у лето 1941. године. Реч је о аутентичним колорима, који су од времена изгубили свежину боја али још увек представљају вредне документе. На једној се види слетање немачког авиона Ме109 са све хангарима и селом Бежанија у позадини, а на другој је необичан снимак немачких ваздухопловаца са групом локалних жена и деце обучених у карактеристичне живописне ношње тог места и времена. Препоручујем свима да на том снимку обрате пажњу на натписе "Војно ваздухопловство" на бурадима за авионско гориво. Вероватно ће нам Изногуд објаснити мало више о овим снимцима када их буде погледао....
Треба ли напоменути ко је био извор ових слика, и одакле су стигле до нас.... Овај материјал је био у једној већој гомили коју сам имао част да добијем од Душана Напијала. Још једном му се овим путем захваљујем што смо уприлици да ове врло ретке снимке гледамо данас овде. А можда ће нам и Госн Дундо дати још неки изузетан детаљ....
на сву срећу, овде имамо Господина Јовичића, Дунда, који нам даје најбоље описе историје Београда. Сматрам се изузетно привилегованим што на овом форуму имам могућност да из прве руке читам изузетна сведочанства нашег Госн Дунда. Све ово што ми гледамо на сликама, и замишљамо како је било & изгледало једном, он је преживео. То је велика ствар за нас данас да то можемо да прочитамо...
У сваком случају, хвала велико на подстицају!
Ово су два колор снимка из серије од неколико који су снимљени на београдском аеродрому "Земун", односно у Бежанији, у лето 1941. године. Реч је о аутентичним колорима, који су од времена изгубили свежину боја али још увек представљају вредне документе. На једној се види слетање немачког авиона Ме109 са све хангарима и селом Бежанија у позадини, а на другој је необичан снимак немачких ваздухопловаца са групом локалних жена и деце обучених у карактеристичне живописне ношње тог места и времена. Препоручујем свима да на том снимку обрате пажњу на натписе "Војно ваздухопловство" на бурадима за авионско гориво. Вероватно ће нам Изногуд објаснити мало више о овим снимцима када их буде погледао....
Треба ли напоменути ко је био извор ових слика, и одакле су стигле до нас.... Овај материјал је био у једној већој гомили коју сам имао част да добијем од Душана Напијала. Још једном му се овим путем захваљујем што смо уприлици да ове врло ретке снимке гледамо данас овде. А можда ће нам и Госн Дундо дати још неки изузетан детаљ....
Oprosite na onomatopeji, ali moram da kažem -VAU!
u vezi druge fotografije:
Vojska možda ne štedi ljude, ali zato ni otpadni metal nikada ne baca.
Ostaci ovih buradi su dočekali 21.vek. U kasarni u kojoj sam ja "služio", poklopci za onu protivpožarnu burad sa peskom su bili isti kao danca ovih buradi, samo što je bio utisnut tekst "KRALJEVSKA MORNARICA". Mnoga burad za gorivo su imala nacističke oznake. Mislili smo da je to ostalo od snimanja nekog ratnog filma.
Претпостављам да су на фотографији следеће личности:
Млади краљ Петар Други Карађорђевић, Кнез Павле Карађорђевић, његов млађи син Никола, његов старији син Александар, његова супруга Олга.
Заинтересована сам да чујем ово објашњење; молим сарадњу, преговарање, детаљније договоре... Јавно или преко ПП
ПС (објашњење):
Следећи пост биће ти 666-ти по реду, од почетка појављивања на форуму.
А број 666 је (за сујеверне) малчице незгодан.