иста ова млада (са претходне две фотографије) има озбиљан посао, па је тако ишла после бомбардовања да утврди његове последице у згради на Ушћу. А остала је лепа моја риђа, пегава другарица...
Поздрав свима вама који ме нисте уврстили на листу „игнорисаних корисника“, ред је да и сам нешто кажем јер имам део „кривице“ за пресељење већег дела ондашњег чланства форума на овај простор „Политикиног забавника“. Као што је јуче један од ветерана форума рекао, не постоји никакав договор бојкота овог форума (или бар ја не знам за тако нешто) од стране једног броја дуго присутних чланова, нити неко ново фејсбуколико место за окупљање „дезертера“. Мучно ми је препричавати моје виђење ове ситуације јер сам га већ више пута износио јавно на самом форуму а не само путем „завереничких“, „озлоглашених“ приватних порука (бар десет пута више приватних порука сам разменио са форумашима током оног мирнодопског рада форума него приликом ових „кризних“ ситуација), укратко, ствари су дошле довде пре свега због преовлађујуће летаргије доброћудног (већинског) дела чланства форума која је интерпретирана као подршка „реформама“ и сада сви преостали чланови уживају плодове те реформе и форум је ту где јесте. Сматрам да је дошло до тачке из које повратак на пређашње стање истински није могућ, моја главна порука овог писанија је да за било које људе и ствари које искрено волите (а важни су вам бар као овај форум), стално показујете да вам је до њих заиста стало јер се уздржаношћу то, очигледно, не постиже.
Свим вама добронамерним људима све најбоље желим, поздрав!
Kao samo takoreći "počasni" član ove teme foruma moram da se u svim detaljima pridružim nekrologu Slučajnog Šetača.
Preostali forumaši su dobili ono što su hteli: muzejski umrtvljenu atmosferu i sterilni stil "pristojnih ljudi" sa rečnikom koji niti miriše niti smrdi.
Čitavo obraćanje jedan drugome je poškropljeno farizejskom svetom vodicom obostranog divljenja i ljubavi sa floskulama...ah, "poštovani i dragi prijatelju gospodine X. Y!". I kada to još nije dovoljno, onda se do neizmoglosti kadi vlastitoj bradi pred oltarom intelektualizma. Kao da je intelektualnost jedina i najveća ljudska vrlina!
Nestali su sa foruma ljudi puni duha i humora, ljudi prepoznatljivi u njihovom stilu i pre svega puni života, živi ljudi!
Nije bio razlog rasprava o količini postova o Titu nego maligne i patološki zagrižljive insinuacije i uvrede jednog jedinog člana foruma.
O tome sam bio napisao post, ali sam ga "zbog mira" i na molbu jednog člana povukao. Ali, neki su sigurno taj post i pročitali.
Ostajem i dalje pri mojem mišljenju o malignosti toga člana foruma - i ako me neko uveri u suprotno, spreman sam da vratim moju diplomu mojem beogradskom fakultetu.
Saznajem da će odlepršali članovi uskoro razmatrati mogućnosti za otvaranje novog foruma na drugom serveru.
Zar zaista ne bi bilo dovoljno pametno da se ponovo suvereno vrate ovde?
...Sam pojam arhitekte u to vreme ne može se porediti sa današnjim korišćenjem termina, jer su se „indžiniri” bavili celom organizacijom posla, uključujući arhitekturu, urbanizam i poslove građevinskih inženjera. )...
Gradjevinski inzenjeri su se bavili svim poslovima gradjenja. Birali placeve, projektovali, nadgledali radove, organizovali rad...sve.
1845. godine se prvi put u Srbiji uvodi zvanje arhitekte u drzavnoj sluzbi. Ugovor na 3 godine su sklopili drzava i Jan Nevole. Njegova duznost je bila da se bavi : "sacinjavanjem planova, nadzorom nad njihovim izvrsenjem, postrojavanjem drumova i sorenjem sela".
Неке нове и пар већ виђених фотографија Соколског стадиона на углу Рузвелтове и Краљице Марије. Прво мапа.
Током градње.
На горњој слици сам успео да идентификујем само три особе у прењем реду. Други с лева је архитекта Момир Коруновић, одмах до њега је г. Ђура Путниковић,
председник Слетског одбора и II заменик Старешине Сокола Краљевине Југославије (Старешина је био њ.в. престолонаследник Петар). Особа десно од даме је г. Брозовић,
гост из Загреба, секретар Слетског одбора (не измишљам имена!).
Поглед на недовршени стадион из Рузвелтове.
Југозападна трибина, најближа Булевару Краља Александра, са краљевском ложом у средини. Све ове фотографије су из 1930. године.
Већ виђена фотографија, снимљена са угла Рузвелтове и Краљице Марије.
...а у ову кафану донет је први сто за билијар у Београду...
Свим вама добронамерним људима све најбоље желим, поздрав!
Kao samo takoreći "počasni" član ove teme foruma moram da se u svim detaljima pridružim nekrologu Slučajnog Šetača.
Preostali forumaši su dobili ono što su hteli: muzejski umrtvljenu atmosferu i sterilni stil "pristojnih ljudi" sa rečnikom koji niti miriše niti smrdi.
Čitavo obraćanje jedan drugome je poškropljeno farizejskom svetom vodicom obostranog divljenja i ljubavi sa floskulama...ah, "poštovani i dragi prijatelju gospodine X. Y!". I kada to još nije dovoljno, onda se do neizmoglosti kadi vlastitoj bradi pred oltarom intelektualizma. Kao da je intelektualnost jedina i najveća ljudska vrlina!
Nestali su sa foruma ljudi puni duha i humora, ljudi prepoznatljivi u njihovom stilu i pre svega puni života, živi ljudi!
Nije bio razlog rasprava o količini postova o Titu nego maligne i patološki zagrižljive insinuacije i uvrede jednog jedinog člana foruma.
O tome sam bio napisao post, ali sam ga "zbog mira" i na molbu jednog člana povukao. Ali, neki su sigurno taj post i pročitali.
Ostajem i dalje pri mojem mišljenju o malignosti toga člana foruma - i ako me neko uveri u suprotno, spreman sam da vratim moju diplomu mojem beogradskom fakultetu.
Saznajem da će odlepršali članovi uskoro razmatrati mogućnosti za otvaranje novog foruma na drugom serveru.
Zar zaista ne bi bilo dovoljno pametno da se ponovo suvereno vrate ovde?
Бесан сам као пушка. Бесан сам као бесна глиста. Бесан сам...
Да поједноставим: (И молим, да се ово тумачи без поређења околности, ситуација, личности!...)
Ово је био мој први пост на форуму - http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema?page=878#c...
Ово је био мој други пост на форуму - http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema?page=933#c...
"Ако те неко превари један пут - убио га Бог, ако те неко превари два пута - убио Бог и њега и тебе, ако те превари и трећи пут - убио Бог само тебе!"
Бесан сам!
Толико!
Јесте да су га волели Београђани, чак су и његови стрипови штампани у Београду.
Јесте да га више нема.
Ајд здраво! Готово радно време. Одох кући!
...Sam pojam arhitekte u to vreme ne može se porediti sa današnjim korišćenjem termina, jer su se „indžiniri” bavili celom organizacijom posla, uključujući arhitekturu, urbanizam i poslove građevinskih inženjera. )...
Gradjevinski inzenjeri su se bavili svim poslovima gradjenja. Birali placeve, projektovali, nadgledali radove, organizovali rad...sve.
1845. godine se prvi put u Srbiji uvodi zvanje arhitekte u drzavnoj sluzbi. Ugovor na 3 godine su sklopili drzava i Jan Nevole. Njegova duznost je bila da se bavi : "sacinjavanjem planova, nadzorom nad njihovim izvrsenjem, postrojavanjem drumova i sorenjem sela".
Неке нове и пар већ виђених фотографија Соколског стадиона на углу Рузвелтове и Краљице Марије. Прво мапа.
Током градње.
На горњој слици сам успео да идентификујем само три особе у прењем реду. Други с лева је архитекта Момир Коруновић, одмах до њега је г. Ђура Путниковић,
председник Слетског одбора и II заменик Старешине Сокола Краљевине Југославије (Старешина је био њ.в. престолонаследник Петар). Особа десно од даме је г. Брозовић,
гост из Загреба, секретар Слетског одбора (не измишљам имена!).
Поглед на недовршени стадион из Рузвелтове.
Југозападна трибина, најближа Булевару Краља Александра, са краљевском ложом у средини. Све ове фотографије су из 1930. године.
Већ виђена фотографија, снимљена са угла Рузвелтове и Краљице Марије.
Још један поглед на стадион из Рузвелтове. Лево се види реклама за фирму/продавницу Алигатор.
Радња се налазила у Коларчевој 1.
Lacoste је основан 1933. године.