Koja gužva u Ljubicinoj ulici. Preko puta Mojsilovića je bio Lecterov atelje. Da li neko ima onu fotku Luteranske crkve. Možda se na njoj nešto vidi?
Evo teksta Gorana Malića iz članka ДЕЛОВАЊЕ ЈЕВРЕЈСКИХ ФОТОГРАФА У СРПСКОЈ КУЛТУРИУ XI Xи XXВЕКУ На почетку XX в. један од најпопуларнијих београдских фотоатељеа водио је фотограф С. Мојсиловић. Име му није познато. Његов атеље радио је релативно кратко (од око1895. до1904/05?).... Остаје запамћен и као једини у српској фотографији који је увек уштампавао (каткад и отискао љубичастим печатом) годину настанка фотографије на полеђинама картона.
Како се изненада појавио, не остављајући ни име, тако се и изгубио после 1904 (или 1905).Сачувана дела су многобројна, и налазе се у многим српским музејима,
а има их у готово свакој приватној збирци, па зато (а и због стереотипног приступа и слабе техничке каквоће) и нису високо вреднована.
Ja ne bih rekao da se vremenski gađaju. Rane posetnice iz njegovog ateljea imaju sledeći revers:
Najranija datirana "preko puta Luteranske crkve" koju sam našao je iz 1898, a tada već nije bilo Lectera tamo, najverovatnije...
Najkasnija datirana je, kao što Malić kaže, iz 1905... Male su šanse da nađemo sliku iz tog kratkog perioda...
Prema svim detaljima arhitekture i prema popisu Opštinskih novina, ovu zgradu u klasicističkom duhu je projektovao oko 1930. arh. Dragiša Brašovan.
Sada je nadzidana i prepravljena, kao uostalom i mnogo drugih vrednih beogradskih zgrada...
Била, али је имала огроман жиг ДЕМО по средини. А сад можемо да је видимо у оригиналу. Хвала Душане!
Takođe, sada može da se potvrdi ispravna pretpostavka o lokaciji... mislim da smo još jedan član foruma i ja ovo pisali kada je prvi put objavljena sa "DEMO" pečatom u maloj rezoluciji...
Želeo sam samo da prokomentarišem da se na ovom snimku vidi poduprt ugao zgrada u Nemanjinoj 42 i razneta kuća Vučovih.
Bočni spoljašnji zid velike kuće je pregradni tako da je ovo podupiranje ipak pomoglo od daljeg njegovog urušavanja. Takođe, vidljive su i deformacije, koje su izgleda, naknadno ispravljene.
Ćerka ili naslednica vlasnika zgrade je na "onom" forumu potvrdila da je i prilikom aprilskog bombardovanja ova kuća bila oštećena i da su ljudi i u podrumu izgubili život.
Projektovao ju je jedan od najvećih međuratnih preduzimača, arhitekta Milan Sekulić (palate Vremena, Politike, Banovinske palate u Novom Sadu, Albanija, i mnoštvo drugih), jedno vreme i ortak Dragiše Brašovana.
Milan Sekulić se posle rata uključio u građevinsku aktivnost, ali je brzo optužen za diverziju pri izgradnji fabrike "Zmaj" u Zemunu, uhapšen i zatvoren.
Njegov legat umetničkih dela i ikona jedan je on najznačajnijih legata u gradu:
Скоков текст о Прометној банци је добар пример очајног бројања карактера.
. . .
Господине Бађунов, тренутно се, ако уграбим мало времена, занимам радом форумског едитора текста, пре свега у вези са ограничењем броја знакова. Заинтересовао ме је текст господина Скока о Прометној банци, не само садржински већ и у светлу нашег проблема са 5000 знакова.
Видљиви текст има 1954 + 1901 = 3855 знакова.
Изворни текст има2854 + 3828 = 6682 знака.
То значи:
Невидљиви текст900 + 1927 = 2827 знакова.
У невидљиви текст не спадају само команде форматирања, већ и дефиниције неких иначе видљивих знакова (као на пример Š, š, или наводници), за које се троши и по 8 знакова изворног текста. На нашу несрећу, не броје се само видљиви знаци, већ целокупан изворни текст. Тако се дође брзо на 5000.
Ни у ком случају не желим да препоручујем одустајање од форматирања текста, преузимање готовог текста из неког другог програма, а по најмање одустајање од свог писма, стила и квалитета прилога.
Слажем се са Вама да граница од 5000 знакова није срећно решење и да треба узети у разматрање могућности побољшања. Планирам отварање нове теме за ово и слична питања, да бисмо могли да дискутујемо а да не оптерећујемо наш драги Београд.
Koja gužva u Ljubicinoj ulici. Preko puta Mojsilovića je bio Lecterov atelje. Da li neko ima onu fotku Luteranske crkve. Možda se na njoj nešto vidi?
Koja gužva u Ljubicinoj ulici. Preko puta Mojsilovića je bio Lecterov atelje. Da li neko ima onu fotku Luteranske crkve. Možda se na njoj nešto vidi?
Evo teksta Gorana Malića iz članka ДЕЛОВАЊЕ ЈЕВРЕЈСКИХ ФОТОГРАФА У СРПСКОЈ КУЛТУРИ У XI X и XX ВЕКУ
На почетку XX в. један од најпопуларнијих београдских фото атељеа водио је фотограф С. Мојсиловић. Име му није познато. Његов атеље радио је релативно кратко (од око1895. до1904/05?)....
Остаје запамћен и као једини у српској фотографији који је увек уштампавао (каткад и отискао љубичастим печатом) годину настанка фотографије на полеђинама картона.
Како се изненада појавио, не остављајући ни име, тако се и изгубио после 1904 (или 1905). Сачувана дела су многобројна, и налазе се у многим српским музејима,
а има их у готово свакој приватној збирци, па зато (а и због стереотипног приступа и слабе техничке каквоће) и нису високо вреднована.
Ja ne bih rekao da se vremenski gađaju. Rane posetnice iz njegovog ateljea imaju sledeći revers:
Najranija datirana "preko puta Luteranske crkve" koju sam našao je iz 1898, a tada već nije bilo Lectera tamo, najverovatnije...
Najkasnija datirana je, kao što Malić kaže, iz 1905... Male su šanse da nađemo sliku iz tog kratkog perioda...
Prema svim detaljima arhitekture i prema popisu Opštinskih novina, ovu zgradu u klasicističkom duhu je projektovao oko 1930. arh. Dragiša Brašovan.
Sada je nadzidana i prepravljena, kao uostalom i mnogo drugih vrednih beogradskih zgrada...
И ова је била
Београд 1941 - 1945
Била, али је имала огроман жиг ДЕМО по средини. А сад можемо да је видимо у оригиналу. Хвала Душане!
Takođe, sada može da se potvrdi ispravna pretpostavka o lokaciji... mislim da smo još jedan član foruma i ja ovo pisali kada je prvi put objavljena sa "DEMO" pečatom u maloj rezoluciji...
Želeo sam samo da prokomentarišem da se na ovom snimku vidi poduprt ugao zgrada u Nemanjinoj 42 i razneta kuća Vučovih.
Bočni spoljašnji zid velike kuće je pregradni tako da je ovo podupiranje ipak pomoglo od daljeg njegovog urušavanja. Takođe, vidljive su i deformacije, koje su izgleda, naknadno ispravljene.
Ćerka ili naslednica vlasnika zgrade je na "onom" forumu potvrdila da je i prilikom aprilskog bombardovanja ova kuća bila oštećena i da su ljudi i u podrumu izgubili život.
Ista kuća oko 1939.
Posle američkog bombardovanja, 1944.
Ovako izgleda i dan danas.
Projektovao ju je jedan od najvećih međuratnih preduzimača, arhitekta Milan Sekulić (palate Vremena, Politike, Banovinske palate u Novom Sadu, Albanija, i mnoštvo drugih), jedno vreme i ortak Dragiše Brašovana.
Milan Sekulić se posle rata uključio u građevinsku aktivnost, ali je brzo optužen za diverziju pri izgradnji fabrike "Zmaj" u Zemunu, uhapšen i zatvoren.
Njegov legat umetničkih dela i ikona jedan je on najznačajnijih legata u gradu:
http://www.mgb.org.rs/sr/stalne-postavke/legat-sekulic
. . .
Господине Бађунов, тренутно се, ако уграбим мало времена, занимам радом форумског едитора текста, пре свега у вези са ограничењем броја знакова. Заинтересовао ме је текст господина Скока о Прометној банци, не само садржински већ и у светлу нашег проблема са 5000 знакова.
Видљиви текст има 1954 + 1901 = 3855 знакова.
Изворни текст има 2854 + 3828 = 6682 знака.
То значи:
Невидљиви текст 900 + 1927 = 2827 знакова.
У невидљиви текст не спадају само команде форматирања, већ и дефиниције неких иначе видљивих знакова (као на пример Š, š, или наводници), за које се троши и по 8 знакова изворног текста. На нашу несрећу, не броје се само видљиви знаци, већ целокупан изворни текст. Тако се дође брзо на 5000.
Ни у ком случају не желим да препоручујем одустајање од форматирања текста, преузимање готовог текста из неког другог програма, а по најмање одустајање од свог писма, стила и квалитета прилога.
Слажем се са Вама да граница од 5000 знакова није срећно решење и да треба узети у разматрање могућности побољшања. Планирам отварање нове теме за ово и слична питања, да бисмо могли да дискутујемо а да не оптерећујемо наш драги Београд.