Да ли је то био већ оркестар Александра Араницког, или је тај оркестар основан тек после рата?
Поштовани Дундо и пријатељи,
Александар Араницки је тамбурашки оркестар Радио Београда основао око 1935. и са њиме радио до 1941. године. Био је веома успешан у својој каријери и негде у фебруару или марту 1941. изашао је чланак о Александру Араницком као вредном сакупљачу и реинтерпретатору народног музичког блага и бескрајном низу композиција које је записао. Араницки је наставио свој рад и у току окупације, и зато је после рата - тешко настрадао. Једно време је био у тамбурашком оркестру Новог Сада, а одатле је пребачен и каријеру завршио у тамбурашком оркестру Радио Титограда.
Послератни тамбурашки оркестар Радио Београда водио је један од предратних чланова, Макса Попов, али је овај оркестар расформиран.
На овој фотографији види се Араницки и то први с лева.
PS ne znam detalje implementacije ogranicenja 2000 karaktera, ali generalno jedno cirilicno slovo zauzima mesta ko dva latinicna u bazi podataka, moguce da zato ne prolazi 1400 "karaktera".
Онај који мало пажљивије запажа, приметиће да је су црква у Лазаревцу и београдски манастир Ваведење идентичне типске грађевине (као што су то мала црква Светог Саве и црква у Жаркову).
O ovoj fotki moz' se diskutuje! Nesu se oni, cak ni 1915. (a o 1914.g da i ne govorimo), tako lagodno trupentransportisali. Laz je ovo politicka i zna se kakva! Naravno, ovde i ne pise 1915g. Sigurno je slika iz 1916g. (ili je dubiduz kraj 1915g.). Nije bilo lagodnog (a na ovoj fotki bas su svi relaksirati) iskcavanja trupa u BG 1915g. Pitajte Makenzena (ili predsednika opstine Vozdovac)! Fotka, super! grk
Ovo nije lagodni Truppentransport u BG, vec ka Srbiji (nach Serbien) ako cemo po tarabi. Slazem se da je cudno u svakom slucaju.
Од пре девет месеци (11.априла 2011) шармира форумство, поставила 630 постова, објавила књигу, отворила блог и два фејсбук профила, и још свашта нешто... мало ли је?
Од техничког особља знамо како изгледа Мозер и "Мали" Веља, а засигурно би било занимљиво да се установе и ликови других (од њих ми је најпознатији инжењер Шиме Торбарина који је био пре рата директно задужен на емитовању, преживео рат и чак после рата писао неке стручне чланке).
Највећа трагедија је свакако што ми, заправо, данас, не располажемо ни са десетак минута снимљеног предратног програма Радио Београда, иако су уређаји за (аудио) бележење увелико постојали како у самом Радију, тако и у кућној употреби.
Све што сте написали стоји и то је званична историја која има дивну пикантерију - ову о увођењу магнетофона у Народно позориште 1942. и његов тотали неуспех при снимању.
Али има и чисто домаћиџ додатака. У њемима морам да напоменем да је у Београду око 1937. (на основу неколико пронађених реклама и адреса представништава) већ продаван резач (на ацетатне плоче, за кућну употребу, италијанске производње). Радио Београд их је имао још 1936. у употреби и користио их је за снимање "трајних снимака" на такве (или сличне, децелитне или можда чак нитратне) плоче (којих је до рата већ снимио око 1000). Где су оне? То ћемо тешко знати. Њихово откриће било би равно највећој сензацији.
Да ли је то био већ оркестар Александра Араницког, или је тај оркестар основан тек после рата?
Поштовани Дундо и пријатељи,
Александар Араницки је тамбурашки оркестар Радио Београда основао око 1935. и са њиме радио до 1941. године. Био је веома успешан у својој каријери и негде у фебруару или марту 1941. изашао је чланак о Александру Араницком као вредном сакупљачу и реинтерпретатору народног музичког блага и бескрајном низу композиција које је записао. Араницки је наставио свој рад и у току окупације, и зато је после рата - тешко настрадао. Једно време је био у тамбурашком оркестру Новог Сада, а одатле је пребачен и каријеру завршио у тамбурашком оркестру Радио Титограда.
Послератни тамбурашки оркестар Радио Београда водио је један од предратних чланова, Макса Попов, али је овај оркестар расформиран.
На овој фотографији види се Араницки и то први с лева.
У средини стоји са хармоником Рафаило Блам.
PS ne znam detalje implementacije ogranicenja 2000 karaktera, ali generalno jedno cirilicno slovo zauzima mesta ko dva latinicna u bazi podataka, moguce da zato ne prolazi 1400 "karaktera".
Онај који мало пажљивије запажа, приметиће да је су црква у Лазаревцу и београдски манастир Ваведење идентичне типске грађевине (као што су то мала црква Светог Саве и црква у Жаркову).
Било је, дакле, и пре рата штанцераја.
O ovoj fotki moz' se diskutuje! Nesu se oni, cak ni 1915. (a o 1914.g da i ne govorimo), tako lagodno trupentransportisali. Laz je ovo politicka i zna se kakva! Naravno, ovde i ne pise 1915g. Sigurno je slika iz 1916g. (ili je dubiduz kraj 1915g.). Nije bilo lagodnog (a na ovoj fotki bas su svi relaksirati) iskcavanja trupa u BG 1915g. Pitajte Makenzena (ili predsednika opstine Vozdovac)! Fotka, super! grk
Ovo nije lagodni Truppentransport u BG, vec ka Srbiji (nach Serbien) ako cemo po tarabi. Slazem se da je cudno u svakom slucaju.
О елеганцији много а о интелигенцији ни једна реч! Ваљда је зато толика опсесија женом која размишља.
GLEDALIŠTE VELIKE SCENE , STAROG ATELJEA 212......
Од пре девет месеци (11.априла 2011) шармира форумство, поставила 630 постова, објавила књигу, отворила блог и два фејсбук профила, и још свашта нешто... мало ли је?
Највећа трагедија је свакако што ми, заправо, данас, не располажемо ни са десетак минута снимљеног предратног програма Радио Београда, иако су уређаји за (аудио) бележење увелико постојали како у самом Радију, тако и у кућној употреби.
Све што сте написали стоји и то је званична историја која има дивну пикантерију - ову о увођењу магнетофона у Народно позориште 1942. и његов тотали неуспех при снимању.
Али има и чисто домаћиџ додатака. У њемима морам да напоменем да је у Београду око 1937. (на основу неколико пронађених реклама и адреса представништава) већ продаван резач (на ацетатне плоче, за кућну употребу, италијанске производње). Радио Београд их је имао још 1936. у употреби и користио их је за снимање "трајних снимака" на такве (или сличне, децелитне или можда чак нитратне) плоче (којих је до рата већ снимио око 1000). Где су оне? То ћемо тешко знати. Њихово откриће било би равно највећој сензацији.