захваљујући овој фотографији ја се залепих за овај Форум. Стално је гледам и мислим како ли су живели ово људи који имаху оволику башту. Да ли су на чесми у дворишту хладили кабезу, клакер, или чак пиво...Нема пролаза, дођеш кроз Кондину, али само до ограде баште; дођеш кроз Влајковићеву, опет исто..Нема упадања на туђ посед. Нема експропријације; терора урбанизма--лепо паркирај ауто, па даље или њима у госте, или настави где си наумио...
А сада нешто сасвим друго
Овог пута, захваљујући Вукомановој архиви, постављам леп снимак из серије Једна је мајка Јевросима! Види се све од Краља Александра до Ђорђа Вашингтона. Косовска, Мајке Јевросиме, Светогорска, Хиландарска, Македонске, Нушићева... па све до аорте мога Београда, Палмотићеве. Ту су и Седам Шваба, и Болница и Трговачка академија...
... jedna, nego kako, kažemo i Milanče i ja :)...
... Bonđorno :)...
Ваистину бонђорно.
Хе, тек сада видех да је једна од исто тако необичних, мистериозних кућа, приземница у дворишту броја 18 већ била изграђена у доба настајања ове слике. Хвала Богу, ову чудну кућу нико није дирао. А она је увек у сенци, никада је зрак сунца није додирнуо... Вероватно прича причу о неким људима који су хтели да подигну једну једноставну кућу у сред центра града, па се све изокренуло на тих, невидљив простор за живот, у дворишту овичиним оградом, где царују мачке и расте покоје, исто тако обично а драгоцено, кисело дрво.
Касина, знаш ли ишта о тој кући? Знаш ли можда ко је ту становао?
Кaдa je Вeснa пoчeлa дa стaвљa сликe из oвoг aлбумa пoмислилa сaм дa je мoждa нeкo други у питaњу a нe oсoбa кojу сaм пoзнaвaлa. Meђутим oвa сликa ми je пoтврдилa дa сe ствaрнo рaди o шкoлскoj другaрици мoje мajкe. Сликaнo je у двoришту Tргoвaчкe aкaдeмиje - сaдa I eкoнoмскa шкoлa у Цeтињскoj улици. Пoглeдajтe их кaкo су били срeтни. Нису знaли дa ћe мaтуру дa пoлaжу 1941. гoдинe у oкупирaнoм Бeoгрaду и дa ћe Нeмци дa узму згрaду шкoлe.
Нeки нису прeживeли рaт, oстaли су нaстaвили живoт oвдe или нa нeкoм другoм мeсту aли сe нa нeки нaчин никaдa нису рaстaли. Рeдoвнo су сe сaстajaли и дoписивaли a вeликe гoдишњицe свeчaнo прoслaвљaли.
Гoдинe су учинилe свoje и свe их je мaњe. У Бeoгрaду их je мoждa двoje a зa oстaлe сe нe знa.
Дeo рaзрeдa у прoлeћe 1938. гoдинe.
Прoслaвa двaдeсeт гoдинa мaтурe у Meтрoпoлу 1961. гoдинe.
Прoслaвa пeдeсeт гoдинa мaтурe у Грчкoj Крaљици 1991. гoдинe.
И зa крaj нeштo oд влaсницe aлбумa Сaвицe Дaмjaнoвић (нa гoрњoj слици стojи другa с дeснa). Прe дoстa гoдинa пoклoнилa ми je oву кeрaмичку плoчицу кojу je сaмa изрaдилa и ja je сaдa пoклaњaм вaмa. Нeкa тo будe успoмeнa нa њу.
Ево исечка једног плана који смо овде или тамо већ имали прилике да гледамо, у целости или "крпама". Ради се о плану Београда од 1815-1862 (Ж. Шкаламера, 1973) а мислим да је објављен у Историји Београда коју је својевремено издала САНУ.
Као што већ и сами видите, на овом плану је Мали пијац обележен на раскрсници данашње Карађорђеве (мислим да је ондашња Савска) и Црногорске (обележено плавом кружницом). Сви знамо и стално говоримо о локацији Малог пијаца (или Мале пијаце ако више волите) на простору раскрсница Карађорђеве и Краљевића Марка (црвена кружница). Дакле, или је приређивач плана направио "кикс" у лоцирању, или је цртач промашио место за назив (дакле грешка контроле и издавача) или је Мали пијац стварно у почетку био на простору код данашњег стуба моста а касније пренет блок даље. Има ли неко поуздану информацију о овоме?
Добро си приметио. Међутим, могуће је да је пијаца променила место за пола века. Јер, мапа се, колико се сећам, односи на прве деценије 19. века, а о Малом пијацу се обично говори око 1900. и касније. Хм.
Ima nekih stručnjaka, i to dobrih i pouzdanih, a nisu sa foruma, da im ne pominjem imena, koji tvrde, da je ova karta neprecizna i da je "autor napamet unosio neke situacije".
Leon Talvi (oko 1880, Beograd – posle 1941, Izrael)
Leon Talvi je iz beogradske jevrejske porodice. Otac mu je bio trgovac. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu a Tehničku visoku školu u Švajcarskoj, nakon čega je završio i Građevinski fakultet. Posle završenih studija vratio se u Beograd i prihvatio se poslova u svojoj struci. Njegova delatnost u Beogradu bila je obimna; bio je projektant većeg broja velikih zgrada ali celokupna njegova delatnost zasada nije poznata. Dr Tajtacak, koji ga je poznavao, piše da je Talvi bio lep čovek, visokog rasta, uvek lepo odeven, uglađen, dobre naravi i sa velikim krugom prijatelja.
Ne znam da li ovi dokumenti imaju veze sa istim Tajtacakovićima, ali sam, pregledajući spiskove O.N. uočio da je jednu manju kuću Rašele Tajtacaković u Dositejevoj 7 projektovao 1937. Josif Najman.
U Istorijskom arhivu stoji ime "Rašel", pa ako neko želi, može da ispravi:
DOSITEJEVA 7
1937
TAJTACAKOVIĆ RAŠEL
Nešto o porodici Tajtacaković u sledećem dokumentu:
[quote=n ЕТО КАКВА ДИВНА ИЗНЕНАЂЕЊА ПРИРЕДИ ЖИВОТ НА ФОРУМУ!!!
и мени је, драга Немезис, јако тешко када наиђем на слике које очигледно нико више није желео. Различите су приче са тих слика (беше ли албум " Every Picture Tells a Story")...ја се трудим да их оставим макар у успомени.
Савица Дамјановић (тешко сам и сазнала њено име, јер не пише нико на сликама "Ја, Савица...") је очигледно живела сама. У некадашњем скицен блоку изрезала је углове и у неком периоду живота одлучила да "систематизује" своје фотографије. Има (ла) је диван рукопис; не знам чиме се бавила у животу, после рата, не знам како је направила ову керамичку плочицу... Мене су веома дирнуле и оне слике из основне школе, које је запазио и Дундо, али нико се није јавио да му их дам.
Била је лепа и очигледно паметна жена, образована и гордог држања. Биће још неколико листова из њеног албума, ја нажалост, не чувам слике. Скенирам их, па однесем свом ДиЕс Пију. Волела бих да ти више помогнем, можда ће бити још нека слика твоје маме, али, нажалост, само ћеш моћи да их преузмеш у овој форми...
ПС. Имам и ја једну теткурдачу која је ишла у исту школу као и твоја мама, ако желиш, напиши ми поруку, па ћу ти више причати...
Поздрав, В.
пети мај, 1940. године
Уствари, више пута сам помињао овај „пројекат неколико чланова форума“.
Основу књиге чине текстови Димитрија Ц. Ђорђевића, написани у периоду од 1904. до 1940. године и објављени у већем броју гласила (најчешће Политици) или емитовани на Радио Београду. Текстове сам прикупљао неколико година, а упоредо сам прикупљао и податке за Ђорђевићеву биографију. Био је то истраживачки посао, који сам, додуше, обављао са великим интересовањем и задовољством.
Када сам текстове прикупио, и повремено одломке почео да постављам на овом форуму, Путник је предложио да се део грађе који се односи на стари Београд објави код Службеног гласника. Онда се приступило прикупљању илустративне грађе, делом из ПТТ музеја, а већином из колекција фотографија и разгледница које се понудили Путник, Касина и Милош Јуришић, уз још пар људи ван овог форума.
Тако је пројекат заокружен и последњих пар месеци се на њему интензивније радило.
Дакле, ради се о илустрованој збирци хроника о старом Београду.
Ево избора из садржаја:
Стражар који је чувао Београд од пожара Старе патролџије Први корак за наш телефон Прво електрично осветљење Установа првог трамваја Бежична веза са светом Отварање радио-станице Телеграм становницима Марса Како је некада изгледала периферија Како је Врачар насељен Саксонцима Улица крупне господе [Бранкова] Карађорђевом улицом [Неколико текстова са детаљним описом сваке зграде и њихових власника, од Ђумрука до хотела Бристол] Први кнежев двор у Београду Први парк и уређење Калемегдана Први корзо пре 75 година Зидање Вазнесенске цркве Зидање палата „Росија" са хотелом „Москва" Задужбина Самуила и Голуба Јанића [Хотел Балкан] „Шишкова кафана" и „Урошева пивница" Историја зграда око апотеке „Делини" Кроз улице и дворишта старога Београда Стари фијакери и фијакеристи Београдски Јевреји Спорт и игре у Београду Старе механе и ханови Боеми и ђувеч-кардаши Балови у 19. веку
А што Путник каже Оооооо!, то је због тога што сам инсистирао да на корицама буде ова фотографија Велике пијаце са Универзитетом. Ето, испуњена ми је жеља! Наравно да су Милош, Путник и Касина здушно помогли да ова књига буде што квалитетнија, на чему им се захваљујем!
захваљујући овој фотографији ја се залепих за овај Форум. Стално је гледам и мислим како ли су живели ово људи који имаху оволику башту. Да ли су на чесми у дворишту хладили кабезу, клакер, или чак пиво...Нема пролаза, дођеш кроз Кондину, али само до ограде баште; дођеш кроз Влајковићеву, опет исто..Нема упадања на туђ посед. Нема експропријације; терора урбанизма--лепо паркирај ауто, па даље или њима у госте, или настави где си наумио...
А сада нешто сасвим друго
Овог пута, захваљујући Вукомановој архиви, постављам леп снимак из серије Једна је мајка Јевросима!
Види се све од Краља Александра до Ђорђа Вашингтона. Косовска, Мајке Јевросиме, Светогорска, Хиландарска, Македонске, Нушићева... па све до аорте мога Београда, Палмотићеве. Ту су и Седам Шваба, и Болница и Трговачка академија...
... jedna, nego kako, kažemo i Milanče i ja :)...
... Bonđorno :)...
Ваистину бонђорно.
Хе, тек сада видех да је једна од исто тако необичних, мистериозних кућа, приземница у дворишту броја 18 већ била изграђена у доба настајања ове слике. Хвала Богу, ову чудну кућу нико није дирао. А она је увек у сенци, никада је зрак сунца није додирнуо... Вероватно прича причу о неким људима који су хтели да подигну једну једноставну кућу у сред центра града, па се све изокренуло на тих, невидљив простор за живот, у дворишту овичиним оградом, где царују мачке и расте покоје, исто тако обично а драгоцено, кисело дрво.
Касина, знаш ли ишта о тој кући? Знаш ли можда ко је ту становао?
Београд, Трговачка академија, 1939
Кaдa сaм видeлa oву слику истoврeмeнo сaм сe рaстужилa и oбрaдoвaлa. Рaстужилa jeр кaдa нeчиjи aлбум дoспe нa нeку пиjaцу, бувљaк или E bay тo знaчи дa гa вишe нeмa a дa oнe кojи су oстaли ниje бригa зa успoмeнe.
Oбрaдoвaлa jeр сaм нa слици прeпoзнaлa мojу мajку - стojи првa сa лeвe стрaнe (имa бeлe штeпoвe нa кeцeљи).
Кaдa je Вeснa пoчeлa дa стaвљa сликe из oвoг aлбумa пoмислилa сaм дa je мoждa нeкo други у питaњу a нe oсoбa кojу сaм пoзнaвaлa. Meђутим oвa сликa ми je пoтврдилa дa сe ствaрнo рaди o шкoлскoj другaрици мoje мajкe. Сликaнo je у двoришту Tргoвaчкe aкaдeмиje - сaдa I eкoнoмскa шкoлa у Цeтињскoj улици. Пoглeдajтe их кaкo су били срeтни. Нису знaли дa ћe мaтуру дa пoлaжу 1941. гoдинe у oкупирaнoм Бeoгрaду и дa ћe Нeмци дa узму згрaду шкoлe.
Нeки нису прeживeли рaт, oстaли су нaстaвили живoт oвдe или нa нeкoм другoм мeсту aли сe нa нeки нaчин никaдa нису рaстaли. Рeдoвнo су сe сaстajaли и дoписивaли a вeликe гoдишњицe свeчaнo прoслaвљaли.
Гoдинe су учинилe свoje и свe их je мaњe. У Бeoгрaду их je мoждa двoje a зa oстaлe сe нe знa.
Дeo рaзрeдa у прoлeћe 1938. гoдинe.
Прoслaвa двaдeсeт гoдинa мaтурe у Meтрoпoлу 1961. гoдинe.
Прoслaвa пeдeсeт гoдинa мaтурe у Грчкoj Крaљици 1991. гoдинe.
И зa крaj нeштo oд влaсницe aлбумa Сaвицe Дaмjaнoвић (нa гoрњoj слици стojи другa с дeснa). Прe дoстa гoдинa пoклoнилa ми je oву кeрaмичку плoчицу кojу je сaмa изрaдилa и ja je сaдa пoклaњaм вaмa. Нeкa тo будe успoмeнa нa њу.
Ево исечка једног плана који смо овде или тамо већ имали прилике да гледамо, у целости или "крпама". Ради се о плану Београда од 1815-1862 (Ж. Шкаламера, 1973) а мислим да је објављен у Историји Београда коју је својевремено издала САНУ.
Као што већ и сами видите, на овом плану је Мали пијац обележен на раскрсници данашње Карађорђеве (мислим да је ондашња Савска) и Црногорске (обележено плавом кружницом). Сви знамо и стално говоримо о локацији Малог пијаца (или Мале пијаце ако више волите) на простору раскрсница Карађорђеве и Краљевића Марка (црвена кружница). Дакле, или је приређивач плана направио "кикс" у лоцирању, или је цртач промашио место за назив (дакле грешка контроле и издавача) или је Мали пијац стварно у почетку био на простору код данашњег стуба моста а касније пренет блок даље. Има ли неко поуздану информацију о овоме?
Ima nekih stručnjaka, i to dobrih i pouzdanih, a nisu sa foruma, da im ne pominjem imena, koji tvrde, da je ova karta neprecizna i da je "autor napamet unosio neke situacije".
- Mile... Bravo.
Leon Talvi (oko 1880, Beograd – posle 1941, Izrael)
Leon Talvi je iz beogradske jevrejske porodice. Otac mu je bio trgovac. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu a Tehničku visoku školu u Švajcarskoj, nakon čega je završio i Građevinski fakultet. Posle završenih studija vratio se u Beograd i prihvatio se poslova u svojoj struci. Njegova delatnost u Beogradu bila je obimna; bio je projektant većeg broja velikih zgrada ali celokupna njegova delatnost zasada nije poznata. Dr Tajtacak, koji ga je poznavao, piše da je Talvi bio lep čovek, visokog rasta, uvek lepo odeven, uglađen, dobre naravi i sa velikim krugom prijatelja.
Ne znam da li ovi dokumenti imaju veze sa istim Tajtacakovićima, ali sam, pregledajući spiskove O.N. uočio da je jednu manju kuću Rašele Tajtacaković u Dositejevoj 7 projektovao 1937. Josif Najman.
U Istorijskom arhivu stoji ime "Rašel", pa ako neko želi, može da ispravi:
Nešto o porodici Tajtacaković u sledećem dokumentu:
http://monsoddostocco.xoom.it/virgiliowizard/sites/default/files/sp_wizard//u...
Ovo će za Putnika biti interesantno:
http://www.archives.gov/research/captured-german-records/microfilm/t75.pdf
и мени је, драга Немезис, јако тешко када наиђем на слике које очигледно нико више није желео. Различите су приче са тих слика (беше ли албум " Every Picture Tells a Story")...ја се трудим да их оставим макар у успомени.
Савица Дамјановић (тешко сам и сазнала њено име, јер не пише нико на сликама "Ја, Савица...") је очигледно живела сама. У некадашњем скицен блоку изрезала је углове и у неком периоду живота одлучила да "систематизује" своје фотографије. Има (ла) је диван рукопис; не знам чиме се бавила у животу, после рата, не знам како је направила ову керамичку плочицу... Мене су веома дирнуле и оне слике из основне школе, које је запазио и Дундо, али нико се није јавио да му их дам.
Била је лепа и очигледно паметна жена, образована и гордог држања. Биће још неколико листова из њеног албума, ја нажалост, не чувам слике. Скенирам их, па однесем свом ДиЕс Пију. Волела бих да ти више помогнем, можда ће бити још нека слика твоје маме, али, нажалост, само ћеш моћи да их преузмеш у овој форми...
ПС. Имам и ја једну теткурдачу која је ишла у исту школу као и твоја мама, ако желиш, напиши ми поруку, па ћу ти више причати...
Поздрав, В.
пети мај, 1940. године
Уствари, више пута сам помињао овај „пројекат неколико чланова форума“.
Основу књиге чине текстови Димитрија Ц. Ђорђевића, написани у периоду од 1904. до 1940. године и објављени у већем броју гласила (најчешће Политици) или емитовани на Радио Београду. Текстове сам прикупљао неколико година, а упоредо сам прикупљао и податке за Ђорђевићеву биографију. Био је то истраживачки посао, који сам, додуше, обављао са великим интересовањем и задовољством.
Када сам текстове прикупио, и повремено одломке почео да постављам на овом форуму, Путник је предложио да се део грађе који се односи на стари Београд објави код Службеног гласника. Онда се приступило прикупљању илустративне грађе, делом из ПТТ музеја, а већином из колекција фотографија и разгледница које се понудили Путник, Касина и Милош Јуришић, уз још пар људи ван овог форума.
Тако је пројекат заокружен и последњих пар месеци се на њему интензивније радило.
Дакле, ради се о илустрованој збирци хроника о старом Београду.
Ево избора из садржаја:
Стражар који је чувао Београд од пожара
Старе патролџије
Први корак за наш телефон
Прво електрично осветљење
Установа првог трамваја
Бежична веза са светом
Отварање радио-станице
Телеграм становницима Марса
Како је некада изгледала периферија
Како је Врачар насељен Саксонцима
Улица крупне господе [Бранкова]
Карађорђевом улицом [Неколико текстова са детаљним описом сваке зграде и њихових власника, од Ђумрука до хотела Бристол]
Први кнежев двор у Београду
Први парк и уређење Калемегдана
Први корзо пре 75 година
Зидање Вазнесенске цркве
Зидање палата „Росија" са хотелом „Москва"
Задужбина Самуила и Голуба Јанића [Хотел Балкан]
„Шишкова кафана" и „Урошева пивница"
Историја зграда око апотеке „Делини"
Кроз улице и дворишта старога Београда
Стари фијакери и фијакеристи
Београдски Јевреји
Спорт и игре у Београду
Старе механе и ханови
Боеми и ђувеч-кардаши
Балови у 19. веку
А што Путник каже Оооооо!, то је због тога што сам инсистирао да на корицама буде ова фотографија Велике пијаце са Универзитетом. Ето, испуњена ми је жеља! Наравно да су Милош, Путник и Касина здушно помогли да ова књига буде што квалитетнија, на чему им се захваљујем!