Пребацујем са подфорума Србија ову слику која приказује Калемегдан и куће у Тадеуша Кошћушка, пошто се ради о Београду, како Алекс лепо каже:
Alex_ZR је написао/ла:
Dusan Napijalo је написао/ла:
Ако она слика изнад ове није Београд, онда није ни ова. На обе се види једна иста зграда.
Ово је ипак Београд, с десне стране се види хотел "Српски краљ", а лево две данас непостојеће зграде на углу Тадеуша Кошћушка и Риге од Фере.
Она ме изненадила, пошто нисам знао да су у Београду зидане четвороспратнице пре Првог светског рата! А да је све у реду, потврђује и следећа авио слика из 1915. године:
Ту је, што јес-јес.
Не знам да ли је литература помиње. Потражио сам је у проширеном, новом издању Дивнине књиге Градитељи старог Београда, али је нема. Нисам је нашао ни у Богуновићевој енциклопедији.
По тефтеру из 1912. могло би се не баш сигурно закључити да је власник имања Пера Кики, а по по тефтеру из 1922. је на броју 23а, што би требало да је тај број, живео власник Леон Талви, архитекта и грађевински инжењер, па не би било чудно да је он и аутор и власник и извођач ове напредне зграде. Купио имање од Кикија негде 1913. и започео посао. О Талвију је писао Голдштајн:
Leon Talvi (oko 1880, Beograd – posle 1941, Izrael)
Leon Talvi je iz beogradske jevrejske porodice. Otac mu je bio trgovac. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu a Tehničku visoku školu u Švajcarskoj, nakon čega je završio i Građevinski fakultet. Posle završenih studija vratio se u Beograd i prihvatio se poslova u svojoj struci. Njegova delatnost u Beogradu bila je obimna; bio je projektant većeg broja velikih zgrada ali celokupna njegova delatnost zasada nije poznata. Dr Tajtacak, koji ga je poznavao, piše da je Talvi bio lep čovek, visokog rasta, uvek lepo odeven, uglađen, dobre naravi i sa velikim krugom prijatelja. Posle Prvog svetskog rata stanovao je u današnjoj Ulici Tadeuša Košćuškog broj 23a. Već je pomenuto da je bio autor mnogih zgrada u Beogradu a poslednje njegovo delo, ujedno zasad i najveće i najpoznatije je hotel ’’Palas’’. On je bio i sopstvenik hotela a sam je vršio i nadzor nad izvođenjem. Međutim, građevinski materijal je poskupljivao u toku gradnje tako da se Talvi morao zaduživati. Nemogavši da otplaćuje dugove sa velikim kamatama morao je prodati hotel. Pred Drugi svetski rat je emigrirao u Izrael gde je i umro.
Poznata dela:
- Kuća Josifa Alkalaja, Kralja Petra 30-32 (1914) - jednospratnica
- Kuća Mladena Obradovića, Kneza Mihaila 17/Obilićev venac 19 (1924)
- Hotel ’’Palas’’, Topličin venac 23 (1927)
- Takođe, poznato je da je Talvi zajedno sa arhitektom Benarojom izvodio radove na zgradi sanatorijuma ''Vračar'' na uglu Birčaninove i Resavske.
Ево исечка једног плана који смо овде или тамо већ имали прилике да гледамо, у целости или "крпама". Ради се о плану Београда од 1815-1862 (Ж. Шкаламера, 1973) а мислим да је објављен у Историји Београда коју је својевремено издала САНУ.
Као што већ и сами видите, на овом плану је Мали пијац обележен на раскрсници данашње Карађорђеве (мислим да је ондашња Савска) и Црногорске (обележено плавом кружницом). Сви знамо и стално говоримо о локацији Малог пијаца (или Мале пијаце ако више волите) на простору раскрсница Карађорђеве и Краљевића Марка (црвена кружница). Дакле, или је приређивач плана направио "кикс" у лоцирању, или је цртач промашио место за назив (дакле грешка контроле и издавача) или је Мали пијац стварно у почетку био на простору код данашњег стуба моста а касније пренет блок даље. Има ли неко поуздану информацију о овоме?
Дођох доцкан из Пожаревца.
Била је слава Светог Стевана, а на слави цела породица.
Новаков деда-стриц, Гаврило, је од свог пријатеља „из преко Мораве“ прибавио гуду према пожељним особинама. Дуге ноге за трчање по атару, исхрана на стрништима и утринама. Гуда је дезертирала дудиње, шљиве ранке и маџарке, купине, оскоруше и остало органско воће, понекад je „залуталa“ у неки кукуруз или јечам. Oсновна храна јој је била штир, попонац, мишевкиња, желентрга, млечика... Вода са атарских ђермова, или моравских спрудова. Додатна исхрана: џибра од дестилисане шљиве или грожђа, после чега је гуда неко време врлудала пољским путевима... Једина мана овог првокласног грла је била недостатак сланинице. Сасвим мало је било по потрбушини.
На слави је точено црно вино, искључиво. Јечмених деривата ни у траговима.
О салатама, сармама, домаћем сиру, супи са домаћим резанцима, рену, колачима, не бисмо да трошимо речи.
Кад сам се вечерас, касно, вратио, прелистао сам форум, на брзину.
Хвала вам за пуно лепих жеља и топлих честитки поводом Божића и крсне славе.
Стварно сте искрени пријатељи!
Сутра ћу све детаљно да прегледам и да на неке постове одговорим или испишем коментар.
Овог пута, захваљујући Вукомановој архиви, постављам леп снимак из серије Једна је мајка Јевросима! Види се све од Краља Александра до Ђорђа Вашингтона. Косовска, Мајке Јевросиме, Светогорска, Хиландарска, Македонске, Нушићева... па све до аорте мога Београда, Палмотићеве. Ту су и Седам Шваба, и Болница и Трговачка академија...
Овог пута, захваљујући Вукомановој архиви, постављам леп снимак из серије Једна је мајка Јевросима! Види се све од Краља Александра до Ђорђа Вашингтона. Косовска, Мајке Јевросиме, Светогорска, Хиландарска, Македонске, Нушићева... па све до аорте мога Београда, Палмотићеве. Ту су и Седам Шваба, и Болница и Трговачка академија...
... jeste, Ivan Gošnjak ...beše stavljena i kod nas znatno pre Krstarice kao jedna od više stotina iz istog izvora, ali da vas ne gnjavim sa reprizom reprize od sabajle ...
... a evo ih sa bračnim parom kome su kumovali ...
Ево исечка једног плана који смо овде или тамо већ имали прилике да гледамо, у целости или "крпама". Ради се о плану Београда од 1815-1862 (Ж. Шкаламера, 1973) а мислим да је објављен у Историји Београда коју је својевремено издала САНУ.
Као што већ и сами видите, на овом плану је Мали пијац обележен на раскрсници данашње Карађорђеве (мислим да је ондашња Савска) и Црногорске (обележено плавом кружницом). Сви знамо и стално говоримо о локацији Малог пијаца (или Мале пијаце ако више волите) на простору раскрсница Карађорђеве и Краљевића Марка (црвена кружница). Дакле, или је приређивач плана направио "кикс" у лоцирању, или је цртач промашио место за назив (дакле грешка контроле и издавача) или је Мали пијац стварно у почетку био на простору код данашњег стуба моста а касније пренет блок даље. Има ли неко поуздану информацију о овоме?
Добро си приметио. Међутим, могуће је да је пијаца променила место за пола века. Јер, мапа се, колико се сећам, односи на прве деценије 19. века, а о Малом пијацу се обично говори око 1900. и касније. Хм.
Ако она слика изнад ове није Београд, онда није ни ова. На обе се види једна иста зграда.
Ово је ипак Београд, с десне стране се види хотел "Српски краљ", а лево две данас непостојеће зграде на углу Тадеуша Кошћушка и Риге од Фере.
Она ме изненадила, пошто нисам знао да су у Београду зидане четвороспратнице пре Првог светског рата! А да је све у реду, потврђује и следећа авио слика из 1915. године:
Ту је, што јес-јес.
Не знам да ли је литература помиње. Потражио сам је у проширеном, новом издању Дивнине књиге Градитељи старог Београда, али је нема. Нисам је нашао ни у Богуновићевој енциклопедији.
По тефтеру из 1912. могло би се не баш сигурно закључити да је власник имања Пера Кики, а по по тефтеру из 1922. је на броју 23а, што би требало да је тај број, живео власник Леон Талви, архитекта и грађевински инжењер, па не би било чудно да је он и аутор и власник и извођач ове напредне зграде. Купио имање од Кикија негде 1913. и започео посао. О Талвију је писао Голдштајн:
Leon Talvi (oko 1880, Beograd – posle 1941, Izrael)
Leon Talvi je iz beogradske jevrejske porodice. Otac mu je bio trgovac. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu a Tehničku visoku školu u Švajcarskoj, nakon čega je završio i Građevinski fakultet. Posle završenih studija vratio se u Beograd i prihvatio se poslova u svojoj struci. Njegova delatnost u Beogradu bila je obimna; bio je projektant većeg broja velikih zgrada ali celokupna njegova delatnost zasada nije poznata. Dr Tajtacak, koji ga je poznavao, piše da je Talvi bio lep čovek, visokog rasta, uvek lepo odeven, uglađen, dobre naravi i sa velikim krugom prijatelja. Posle Prvog svetskog rata stanovao je u današnjoj Ulici Tadeuša Košćuškog broj 23a. Već je pomenuto da je bio autor mnogih zgrada u Beogradu a poslednje njegovo delo, ujedno zasad i najveće i najpoznatije je hotel ’’Palas’’. On je bio i sopstvenik hotela a sam je vršio i nadzor nad izvođenjem. Međutim, građevinski materijal je poskupljivao u toku gradnje tako da se Talvi morao zaduživati. Nemogavši da otplaćuje dugove sa velikim kamatama morao je prodati hotel. Pred Drugi svetski rat je emigrirao u Izrael gde je i umro.
Poznata dela:
- Kuća Josifa Alkalaja, Kralja Petra 30-32 (1914) - jednospratnica
- Kuća Mladena Obradovića, Kneza Mihaila 17/Obilićev venac 19 (1924)
- Hotel ’’Palas’’, Topličin venac 23 (1927)
- Takođe, poznato je da je Talvi zajedno sa arhitektom Benarojom izvodio radove na zgradi sanatorijuma ''Vračar'' na uglu Birčaninove i Resavske.
Данас су на њиховим местима друге зграде.
Ево исечка једног плана који смо овде или тамо већ имали прилике да гледамо, у целости или "крпама". Ради се о плану Београда од 1815-1862 (Ж. Шкаламера, 1973) а мислим да је објављен у Историји Београда коју је својевремено издала САНУ.
Као што већ и сами видите, на овом плану је Мали пијац обележен на раскрсници данашње Карађорђеве (мислим да је ондашња Савска) и Црногорске (обележено плавом кружницом). Сви знамо и стално говоримо о локацији Малог пијаца (или Мале пијаце ако више волите) на простору раскрсница Карађорђеве и Краљевића Марка (црвена кружница). Дакле, или је приређивач плана направио "кикс" у лоцирању, или је цртач промашио место за назив (дакле грешка контроле и издавача) или је Мали пијац стварно у почетку био на простору код данашњег стуба моста а касније пренет блок даље. Има ли неко поуздану информацију о овоме?
Била је слава Светог Стевана, а на слави цела породица.
Новаков деда-стриц, Гаврило, је од свог пријатеља „из преко Мораве“ прибавио гуду према пожељним особинама. Дуге ноге за трчање по атару, исхрана на стрништима и утринама. Гуда је дезертирала дудиње, шљиве ранке и маџарке, купине, оскоруше и остало органско воће, понекад je „залуталa“ у неки кукуруз или јечам. Oсновна храна јој је била штир, попонац, мишевкиња, желентрга, млечика... Вода са атарских ђермова, или моравских спрудова. Додатна исхрана: џибра од дестилисане шљиве или грожђа, после чега је гуда неко време врлудала пољским путевима... Једина мана овог првокласног грла је била недостатак сланинице. Сасвим мало је било по потрбушини.
На слави је точено црно вино, искључиво. Јечмених деривата ни у траговима.
О салатама, сармама, домаћем сиру, супи са домаћим резанцима, рену, колачима, не бисмо да трошимо речи.
Кад сам се вечерас, касно, вратио, прелистао сам форум, на брзину.
Хвала вам за пуно лепих жеља и топлих честитки поводом Божића и крсне славе.
Стварно сте искрени пријатељи!
Сутра ћу све детаљно да прегледам и да на неке постове одговорим или испишем коментар.
Овог пута, захваљујући Вукомановој архиви, постављам леп снимак из серије Једна је мајка Јевросима!
Види се све од Краља Александра до Ђорђа Вашингтона. Косовска, Мајке Јевросиме, Светогорска, Хиландарска, Македонске, Нушићева... па све до аорте мога Београда, Палмотићеве. Ту су и Седам Шваба, и Болница и Трговачка академија...
Овог пута, захваљујући Вукомановој архиви, постављам леп снимак из серије Једна је мајка Јевросима!
Види се све од Краља Александра до Ђорђа Вашингтона. Косовска, Мајке Јевросиме, Светогорска, Хиландарска, Македонске, Нушићева... па све до аорте мога Београда, Палмотићеве. Ту су и Седам Шваба, и Болница и Трговачка академија...
... jedna, nego kako, kažemo i Milanče i ja :)...
... Bonđorno :)...
Na vrhuncu moći
Da li neko zna ko je ovaj treći?
General Gošnjak
... jeste, Ivan Gošnjak ...beše stavljena i kod nas znatno pre Krstarice kao jedna od više stotina iz istog izvora, ali da vas ne gnjavim sa reprizom reprize od sabajle ...
... a evo ih sa bračnim parom kome su kumovali ...
... ma kakvi dugmići, idi begaj ...
Кафана Кичево
Кафана Златни коњ
Теразије
Ево исечка једног плана који смо овде или тамо већ имали прилике да гледамо, у целости или "крпама". Ради се о плану Београда од 1815-1862 (Ж. Шкаламера, 1973) а мислим да је објављен у Историји Београда коју је својевремено издала САНУ.
Као што већ и сами видите, на овом плану је Мали пијац обележен на раскрсници данашње Карађорђеве (мислим да је ондашња Савска) и Црногорске (обележено плавом кружницом). Сви знамо и стално говоримо о локацији Малог пијаца (или Мале пијаце ако више волите) на простору раскрсница Карађорђеве и Краљевића Марка (црвена кружница). Дакле, или је приређивач плана направио "кикс" у лоцирању, или је цртач промашио место за назив (дакле грешка контроле и издавача) или је Мали пијац стварно у почетку био на простору код данашњег стуба моста а касније пренет блок даље. Има ли неко поуздану информацију о овоме?