Јелену Билбију, са њеним дивним гласом и савршеном дикцијом, држим још увек у сећању. Нисам знао како је изгледала. Чини ми се да после рата није остала дуго као спикерка. Сећам се да сам неколико година касније читао у новинама, да је ПТТ поручила у Мађарској аутомат за казивање тачног времена за београдску телефонску централу и да је Јелена Билбија отпутовала у Будимпешту да у фабрици прочита све сате и минуте у току дана. Изненадило ме је да се њено име опет појавило у јавности.
Цитат:
Ух, сад сам видео како је изгледао онај микрофон са „лепезом“: као фењер на фијакеру (можда ће господину Железничару више да личи на црвени фењер који се некада вешао на „шлус“ воза). А онај кабл подсети ме на старословенску реч „кабло“ — тече к'о из кабла. Стварно личи на црево за заливање баште.
Мислим да је овај дебељко, који држи лист хартије, Јован Гец. Нисам сигуран, али мислим да је у „Часу хумора“ учествовао и Виктор Старчић. Ако се сетим још неког имена, јавићу се.
У „Часу хумора“ био је један број глумаца који су имитирали говор народа и народности. Тако је, на пример, Гец имитирао Лалу са обавезним молићу лепо. Тренутно не могу да се сетим имена глумца који је имитирао Црногорце. Одличан је био један „Цига“ који је певао на цигански начин. (Молим да ми нико не замери што не користим Роми и Синти; не знам ко је ко, још мање знам како се те речи деклинирају.) Цигани су наиме текстове репродуковали онако како су их чули, па је неки пут долазило и до смешних комбинација. На пример:
Уместо:
Зулфо моја, Зулфичице,
Сум те заволео.
кажу да је Софка певала:
Зулфо моја, Зулфичице,
Зуб те заболео.
Господин ММилован ће ово сигурно знати и кориговати.
А ја се сећам „Цигине“ песме из „Часа хумора“:
Стружи, моме, руске коске
Да напревим од њих зубе,
Да се качим на чаршави,
Мори, моме!
{Оригинал мислим да је:
Стрижи, моме, русе косе
Да направим од њих стубе,
Да се качим на чардаци,
Мори, моме!}
Ова песма је пред рат била јако омиљена. После рата је више никад нисам чуо.
Одличан је био један „Цига“ који је певао на цигански начин. (Молим да ми нико не замери што не користим Роми и Синти; не знам ко је ко, још мање знам како се те речи деклинирају.) Цигани су наиме текстове репродуковали онако како су их чули, па је неки пут долазило и до смешних комбинација. На пример:
Уместо:
Зулфо моја, Зулфичице,
Сум те заволео.
кажу да је Софка певала:
Зулфо моја, Зулфичице,
Зуб те заболео.
Господин ММилован ће ово сигурно знати и кориговати.
Поштовани пријатељу Дундо, тешко ја разазнајем шта се тамо уопште пева. Али је ова Ваша анегдота - сјајна.
Чини ми се да је Софка поменуту плочу снимила два пута: за "Оdeon" и "His Master's Voice". Баш ћу покушати да слушам пажљиво стихове поново...
Изгледа да је оно заиста Јован Гец, личи.
Ево Јована Геца у "Нема малих богова" из шездесетих.
Ух, сад сам видео како је изгледао онај микрофон са „лепезом“: као фењер на фијакеру (можда ће господину Железничару више да личи на црвени фењер који се некада вешао на „шлус“ воза). А онај кабл подсети ме на старословенску реч „кабло“ — тече к'о из кабла. Стварно личи на црево за заливање баште.
Тешко је, нажалост, данас покушати лоцирати студио - у Академији се налази најмање по двадесетак оваквих, типских врата на спратовима. Али, пошто су ова врата без стаклених делова, личи да би могла бити лоцирана најпре на крајевима трактова зграде (према углу улица), јер су у средини врата иста оваква али са транспарентним деловима.
Занимљиво: на столу се налази карактеристични гонг, који је и после рата коришћен у сврху звучног ефекта, можда баш на цео сат или слично. Немам никакав запис да могу да тврдим када је тачно коришћен.
Занимљиво: на столу се налази карактеристични гонг, који је и после рата коришћен у сврху звучног ефекта, можда баш на цео сат или слично. Немам никакав запис да могу да тврдим када је тачно коришћен.
... toga se i ja sećam - Udarac o gong označio je tačno petnaest časova - Vesti ... tako su, uz prethodni zvuk gonga, započinjale vesti šezdesetih godina ...
... uostalom, šta ja tu ... ima onih koji se toga mnogo bolje sećaju 8) ...
Јелену Билбију, са њеним дивним гласом и савршеном дикцијом, држим још увек у сећању. Нисам знао како је изгледала. Чини ми се да после рата није остала дуго као спикерка. Сећам се да сам неколико година касније читао у новинама, да је ПТТ поручила у Мађарској аутомат за казивање тачног времена за београдску телефонску централу и да је Јелена Билбија отпутовала у Будимпешту да у фабрици прочита све сате и минуте у току дана. Изненадило ме је да се њено име опет појавило у јавности.
Цитат:
Ух, сад сам видео како је изгледао онај микрофон са „лепезом“: као фењер на фијакеру (можда ће господину Железничару више да личи на црвени фењер који се некада вешао на „шлус“ воза). А онај кабл подсети ме на старословенску реч „кабло“ — тече к'о из кабла. Стварно личи на црево за заливање баште.
Мислим да је овај дебељко, који држи лист хартије, Јован Гец. Нисам сигуран, али мислим да је у „Часу хумора“ учествовао и Виктор Старчић. Ако се сетим још неког имена, јавићу се.
У „Часу хумора“ био је један број глумаца који су имитирали говор народа и народности. Тако је, на пример, Гец имитирао Лалу са обавезним молићу лепо. Тренутно не могу да се сетим имена глумца који је имитирао Црногорце. Одличан је био један „Цига“ који је певао на цигански начин. (Молим да ми нико не замери што не користим Роми и Синти; не знам ко је ко, још мање знам како се те речи деклинирају.) Цигани су наиме текстове репродуковали онако како су их чули, па је неки пут долазило и до смешних комбинација. На пример:
Уместо:
Зулфо моја, Зулфичице,
Сум те заволео.
кажу да је Софка певала:
Зулфо моја, Зулфичице,
Зуб те заболео.
Господин ММилован ће ово сигурно знати и кориговати.
А ја се сећам „Цигине“ песме из „Часа хумора“:
Стружи, моме, руске коске
Да напревим од њих зубе,
Да се качим на чаршави,
Мори, моме!
{Оригинал мислим да је:
Стрижи, моме, русе косе
Да направим од њих стубе,
Да се качим на чардаци,
Мори, моме!}
Ова песма је пред рат била јако омиљена. После рата је више никад нисам чуо.
Где је ово?
Светог Саве, између 1932. и 1938.
Лево је спратна зграда на месту данашње "Славије 1", која је у току бомбардовања "одрезана" и после закрпљена.
Одличан је био један „Цига“ који је певао на цигански начин. (Молим да ми нико не замери што не користим Роми и Синти; не знам ко је ко, још мање знам како се те речи деклинирају.) Цигани су наиме текстове репродуковали онако како су их чули, па је неки пут долазило и до смешних комбинација. На пример:
Уместо:
Зулфо моја, Зулфичице,
Сум те заволео.
кажу да је Софка певала:
Зулфо моја, Зулфичице,
Зуб те заболео.
Господин ММилован ће ово сигурно знати и кориговати.
Поштовани пријатељу Дундо, тешко ја разазнајем шта се тамо уопште пева.
Чини ми се да је Софка поменуту плочу снимила два пута: за "Оdeon" и "His Master's Voice". Баш ћу покушати да слушам пажљиво стихове поново...
Изгледа да је оно заиста Јован Гец, личи.
Ево Јована Геца у "Нема малих богова" из шездесетих.
Тешко је, нажалост, данас покушати лоцирати студио - у Академији се налази најмање по двадесетак оваквих, типских врата на спратовима. Али, пошто су ова врата без стаклених делова, личи да би могла бити лоцирана најпре на крајевима трактова зграде (према углу улица), јер су у средини врата иста оваква али са транспарентним деловима.
Занимљиво: на столу се налази карактеристични гонг, који је и после рата коришћен у сврху звучног ефекта, можда баш на цео сат или слично. Немам никакав запис да могу да тврдим када је тачно коришћен.
Занимљиво: на столу се налази карактеристични гонг, који је и после рата коришћен у сврху звучног ефекта, можда баш на цео сат или слично. Немам никакав запис да могу да тврдим када је тачно коришћен.
... toga se i ja sećam - Udarac o gong označio je tačno petnaest časova - Vesti ... tako su, uz prethodni zvuk gonga, započinjale vesti šezdesetih godina ...
... uostalom, šta ja tu ... ima onih koji se toga mnogo bolje sećaju 8) ...
... Bonđorno :)...
... Hvala, takođe ! :)...