Пре 1938. није било:
а) зграде која се види иза цркве у Скендербеговој;
б) зграде са које је фотографисано (зграда у Доситејевој, Валерија и Ђорђа Сташевског чија балконска ограда упада у део кадра).
А отприлике до 1955. није сазидана зграда на углу Доситејеве и Душанове (где је на фотографији oна зидана ограда и неке палете).
Склон сам веровању да би ово могла бити нека Врбица (доста дечијих колица, тек олистало дрвеће, људи још у капутима и мантилима) - можда 1940. или слично. Не личи ми баш на окупационо или послератно време.
Ух, чекам господина Дунда. Нешто дефинисах, нешто је непознато, нешто се не види, али... можда ће он знати...
Драги пријатељу ММиловане, не разумем се ја много у ову технику, боље речено историју технике. Мислим да већина ових микрофона може да се види у литератури коју сте Ви недавно цитирали. Пре свега угљени микрофони у осмоугаоним мермерним „шољицама“. Пети с лева је свакако онај чувени динамички ВВС, већ више пута наведен у тој литератури. За други с лева (у облику филџана – не знам зашто стоји на боци за плин) рекао бих да је такође познат из Ваше литературе („јабука с бисквитом“). Десни микрофон, са лепезом „Радио Београд“, уопште ми није познат, а исто важи и за његовог вижљастог белог комшију. За микрофон изнад лепезе рекао бих да је кондензаторски, какве смо већ видели код „Sender Belgrad“ и послератног Радио Београда. Не верујем да сам Вам овим помогао, али тек да и ја напишем нешто.
Рекао бих да насликани уређаји потпуно одговарају стању технике тридесетих година прошлог века. Изненађује ме (и истовремено радује) што сам на досад виђеним сликама Радио Београда видео један једини микрофон са лепезом „Радио Београд“ (уобичајеном претежно у САД). Стичем утисак да су техничари Радио Београда већ давно знали колико је тај „плуг“ за звучно поље штетан.
Већ дуже време желим да изразим своју радост и захвалност господину mzза серију врло интересантних и лепих фотографија из живота и рада Радио Београда до априла 1941., као и Вама, пријатељу ММиловане, за пропратне коментаре и додатне информације уз те фотографије. Надам се и желим да ова акција потраје дуже. Посебно ме радује кад наиђем на неке особе, чија имена или гласове сам коооо-зна-кад чуо, а нисам знао како су те особе изгледале.
Ух, чекам господина Дунда. Нешто дефинисах, нешто је непознато, нешто се не види, али... можда ће он знати...
Драги пријатељу ММиловане, не разумем се ја много у ову технику, боље речено историју технике. Мислим да већина ових микрофона може да се види у литератури коју сте Ви недавно цитирали. Пре свега угљени микрофони у осмоугаоним мермерним „шољицама“. Пети с лева је свакако онај чувени динамички ВВС, већ више пута наведен у тој литератури. За други с лева (у облику филџана – не знам зашто стоји на боци за плин) рекао бих да је такође познат из Ваше литературе („јабука с бисквитом“). Десни микрофон, са лепезом „Радио Београд“, уопште ми није познат, а исто важи и за његовог вижљастог белог комшију. За микрофон изнад лепезе рекао бих да је кондензаторски, какве смо већ видели код „Sender Belgrad“ и послератног Радио Београда. Не верујем да сам Вам овим помогао, али тек да и ја напишем нешто.
Рекао бих да насликани уређаји потпуно одговарају стању технике тридесетих година прошлог века. Изненађује ме (и истовремено радује) што сам на досад виђеним сликама Радио Београда видео један једини микрофон са лепезом „Радио Београд“ (уобичајеном претежно у САД). Стичем утисак да су техничари Радио Београда већ давно знали колико је тај „плуг“ за звучно поље штетан.
Већ дуже време желим да изразим своју радост и захвалност господину mzза серију врло интересантних и лепих фотографија из живота и рада Радио Београда до априла 1941., као и Вама, пријатељу ММиловане, за пропратне коментаре и додатне информације уз те фотографије. Надам се и желим да ова акција потраје дуже. Посебно ме радује кад наиђем на неке особе, чија имена или гласове сам коооо-зна-кад чуо, а нисам знао како су те особе изгледале.
Хвала Вам много на овим корисним опаскама. Жао ми је што је јако тешко идентификовати особе које се виде на појединим кадровима - многе су биле актуелне само у предратно доба, други су били певачи и извођачи "из епохе" (неки су нестали у ратном вихору, а други су потиснути у послератно доба јер су се компромитовали у току окупације). Слично важи и за спикере, најављиваче и репортере од којих би данас могао идентификовати Ковачевића, Билбију, Фингерхута, Марковића - али је свакако било још и других људи који су стварали програм. Од техничког особља знамо како изгледа Мозер и "Мали" Веља, а засигурно би било занимљиво да се установе и ликови других (од њих ми је најпознатији инжењер Шиме Торбарина који је био пре рата директно задужен на емитовању, преживео рат и чак после рата писао неке стручне чланке).
Највећа трагедија је свакако што ми, заправо, данас, не располажемо ни са десетак минута снимљеног предратног програма Радио Београда, иако су уређаји за (аудио) бележење увелико постојали како у самом Радију, тако и у кућној употреби.
Između 1938. 1955.
Перке?
Да не пише Топчидер рек'о би да је Мисисипи...
Kad i gde je Narodno pozoriste bilo kod Cvetnog trga?
sa http://gspbeograd.net/viewtopic.php?f=32&t=215&p=41528&sid=724c5886fce3c66d0e...
Između 1938. 1955.
Перке?
Пре 1938. није било:
а) зграде која се види иза цркве у Скендербеговој;
б) зграде са које је фотографисано (зграда у Доситејевој, Валерија и Ђорђа Сташевског чија балконска ограда упада у део кадра).
А отприлике до 1955. није сазидана зграда на углу Доситејеве и Душанове (где је на фотографији oна зидана ограда и неке палете).
Склон сам веровању да би ово могла бити нека Врбица (доста дечијих колица, тек олистало дрвеће, људи још у капутима и мантилима) - можда 1940. или слично. Не личи ми баш на окупационо или послератно време.
Иначе, сјајна слика!
Ух, чекам господина Дунда. Нешто дефинисах, нешто је непознато, нешто се не види, али... можда ће он знати...
Драги пријатељу ММиловане, не разумем се ја много у ову технику, боље речено историју технике. Мислим да већина ових микрофона може да се види у литератури коју сте Ви недавно цитирали. Пре свега угљени микрофони у осмоугаоним мермерним „шољицама“. Пети с лева је свакако онај чувени динамички ВВС, већ више пута наведен у тој литератури. За други с лева (у облику филџана – не знам зашто стоји на боци за плин) рекао бих да је такође познат из Ваше литературе („јабука с бисквитом“). Десни микрофон, са лепезом „Радио Београд“, уопште ми није познат, а исто важи и за његовог вижљастог белог комшију. За микрофон изнад лепезе рекао бих да је кондензаторски, какве смо већ видели код „Sender Belgrad“ и послератног Радио Београда. Не верујем да сам Вам овим помогао, али тек да и ја напишем нешто.
Рекао бих да насликани уређаји потпуно одговарају стању технике тридесетих година прошлог века. Изненађује ме (и истовремено радује) што сам на досад виђеним сликама Радио Београда видео један једини микрофон са лепезом „Радио Београд“ (уобичајеном претежно у САД). Стичем утисак да су техничари Радио Београда већ давно знали колико је тај „плуг“ за звучно поље штетан.
Већ дуже време желим да изразим своју радост и захвалност господину mz за серију врло интересантних и лепих фотографија из живота и рада Радио Београда до априла 1941., као и Вама, пријатељу ММиловане, за пропратне коментаре и додатне информације уз те фотографије. Надам се и желим да ова акција потраје дуже. Посебно ме радује кад наиђем на неке особе, чија имена или гласове сам коооо-зна-кад чуо, а нисам знао како су те особе изгледале.
Kad i gde je Narodno pozoriste bilo kod Cvetnog trga?
sa http://gspbeograd.net/viewtopic.php?f=32&t=215&p=41528&sid=724c5886fce3c66d0e...
Па ваљда једно време после Великог рата, у преуређеној школи јахања, док није обновљено Народно на Тргу?
Ух, чекам господина Дунда. Нешто дефинисах, нешто је непознато, нешто се не види, али... можда ће он знати...
Драги пријатељу ММиловане, не разумем се ја много у ову технику, боље речено историју технике. Мислим да већина ових микрофона може да се види у литератури коју сте Ви недавно цитирали. Пре свега угљени микрофони у осмоугаоним мермерним „шољицама“. Пети с лева је свакако онај чувени динамички ВВС, већ више пута наведен у тој литератури. За други с лева (у облику филџана – не знам зашто стоји на боци за плин) рекао бих да је такође познат из Ваше литературе („јабука с бисквитом“). Десни микрофон, са лепезом „Радио Београд“, уопште ми није познат, а исто важи и за његовог вижљастог белог комшију. За микрофон изнад лепезе рекао бих да је кондензаторски, какве смо већ видели код „Sender Belgrad“ и послератног Радио Београда. Не верујем да сам Вам овим помогао, али тек да и ја напишем нешто.
Рекао бих да насликани уређаји потпуно одговарају стању технике тридесетих година прошлог века. Изненађује ме (и истовремено радује) што сам на досад виђеним сликама Радио Београда видео један једини микрофон са лепезом „Радио Београд“ (уобичајеном претежно у САД). Стичем утисак да су техничари Радио Београда већ давно знали колико је тај „плуг“ за звучно поље штетан.
Већ дуже време желим да изразим своју радост и захвалност господину mz за серију врло интересантних и лепих фотографија из живота и рада Радио Београда до априла 1941., као и Вама, пријатељу ММиловане, за пропратне коментаре и додатне информације уз те фотографије. Надам се и желим да ова акција потраје дуже. Посебно ме радује кад наиђем на неке особе, чија имена или гласове сам коооо-зна-кад чуо, а нисам знао како су те особе изгледале.
Хвала Вам много на овим корисним опаскама. Жао ми је што је јако тешко идентификовати особе које се виде на појединим кадровима - многе су биле актуелне само у предратно доба, други су били певачи и извођачи "из епохе" (неки су нестали у ратном вихору, а други су потиснути у послератно доба јер су се компромитовали у току окупације). Слично важи и за спикере, најављиваче и репортере од којих би данас могао идентификовати Ковачевића, Билбију, Фингерхута, Марковића - али је свакако било још и других људи који су стварали програм. Од техничког особља знамо како изгледа Мозер и "Мали" Веља, а засигурно би било занимљиво да се установе и ликови других (од њих ми је најпознатији инжењер Шиме Торбарина који је био пре рата директно задужен на емитовању, преживео рат и чак после рата писао неке стручне чланке).
Највећа трагедија је свакако што ми, заправо, данас, не располажемо ни са десетак минута снимљеног предратног програма Радио Београда, иако су уређаји за (аудио) бележење увелико постојали како у самом Радију, тако и у кућној употреби.
Где је ово?