Pre nego što je napravio jednu od najvećih fabrika metal-nih proizvoda u Srbiji Ranko Gođevac je od 1842. godine u Beogradu, na Savamali, držao "Trgovačku radnju gvožđarsko-metalne i tehničke struke". Dobivši od države shodno "Zakonu o potpomaganju domaće industrije" iz 1873. povlasticu "na 15 godina za "fabričku izradu" raznih predmeta od lima, prvenstveno kreveta, kada, građevin-skih ukrasa, mrtvačkih sanduka, kućnog posuđa", predu-zimljivi Ranko Gođevac je kod Paranosinog hana "instali-rao malu fabričku radionicu za izradu raznovrsnih limar-skih i drugih metalnih proizvoda mašinskim putem". Fab-rika je imala 5 odeljenja: limarsko, stugarsko, livačko, bravasrko, farbaru i sušaru, 14 mašina o malu parnu ma-šinu. Fabrika je zapošljavala 49 radnika i proizvodila "me-talne kreveta sa srpskim slikama, umivaonike, čiviluke, zaklone ispred peći, korpe za drva i ugalj, kade sa tušem, kafaske hladnjače, vage, krunjače za kukuruz, muljače za grožđe, crkvene čirake, mrtvače sanduke izlivene stubo-ve, filarete, branike za stepenice, gimnastičke kugle, baš-tanske ograde, podupirače, prozore za krovove, točkove, crkvena i i školska zvona". Fabrika je brzo napredovala pa su braća Ranka Gođevca kupili zemljište kod Mokro-luškog potoka i tu 1903 izgradili novu veliku fabriku i op-remili je novim mašinama, parnim Lokomobilom, genera-torom za električno svetlo i zaposlili 200 radnika sa naja-mninom od 19-12 dinara na dan. 

Власник леве био је 1912. трговац Максим Флајшар, који је ту и становао, власник средње био је Велимир Табакови, иначе певач у друштву Корнелије, који је становао ту, али и доста издавао, па је становало доста народа, а у десној, на углу са Скопљанском, становало је доста света, али не и власник Миша Јовановић. 1922. нема више двојице власника: Максима је заменио Бенјамин, а Јовановић је умро. Остао је Табаковић.