У рубрици Политикиног Забавника - ЈАПТТ, прочитао сам следећи одломак писма Франца Кафке:
„Како стоји са Вашим познавањем људи, Милена? Понекад чак сумњам да имате ту способност, на пример, када сте писали о Верфлу, говорили сте о њему с љубављу, можда само с љубављу, али ипак без правог разумевања, и кад се превиди све оно што Верфл јесте, а остане се на примедби да је дебео (сем тога, то ми се чини неоправдано, Верфл ми постаје из године у годину све лепши и све вреднији љубави)...
Зар не знате да су само дебели људи достојни поверења? Само се у тим посудама јаких зидова све докува, само су ти капиталисти ваздушног простора, колико је за човека то могуће, заштићени од брига и лудила и могу се мирно бавити својим задацима и, како је једном неко рекао, једино су они свугде на земљи употребљиви као прави грађани земље. Јер на северу греју, а на југу дају сенку!“
Живели, пане Верфл и пане Франтишек!
Са којим уживањем поштари воле да читају туђа писма! Па чак и кад су јавно објављена. Писмо је ипак писмо!
Пре извесног времена питао сам ко одавде има удела (и то јаког) на Фејсбуку под налогом "Црно-бели Београд". Има тамо свакојаких слика, 90% а можда и више, су скинуте одавде, чак постоје и питалице где се (гле чуда) појављују исте оне фотографије које су претходно биле овде постављане као питалице и то баш некако у претходних приближно 2-3 месеца.
Мени једино није право што се тамо постављају за питалице локације које смо овде већ решили.
Некако, оставља горак укус...
Kolege, moj prilog listi TOP 10, najoronulih starih istorijskih zgrada Bgd-a. Da li neko zna nešto više o ovoj kući... i da li neko ima fotku "iz epohe"
Ову зграду је подигао и био власник Живојин Блазнавац (Ваљево, 1835 — Београд, 7. VI 1920), управник вароши Београда, државни саветник итд. Кажу на интернету да ју је поклонио као свадбени дар кћерки Јулки. 1922. власник је Јулка Лазаревић, највероватније кћерка.
Кућа је руинирана од када знам за њу, а то је више деценија. Летос је у дворишту (лево на Владиној слици) отворен кафић Блазнавац, али пре неки дан није радио.
Пре једно петнаестак, двадесетак година, шетајући овим делом Београда, неко ми је рекао да је у овој згради до рата била јавна кућа. Е сад, пошто сам купио, по толико продајем, свестан да је, слично томе, данас толико зграда које су биле у "тајном" власништву Драге Машин... :glasses:
Са којим уживањем поштари воле да читају туђа писма! Па чак и кад су јавно објављена. Писмо је ипак писмо!
Драги Бађунов,
Признајем да је то право задовољство за оног ко воли да истражује.
Архиви су, уствари, поштански музеји, јер 90% грађе чине писма, било лична или службена, као што су извештаји, дописи, рапорти, наредбе. Све су то писма, било да су упућена једном лицу или великом броју прималаца (као расписи, на пример).
Да би неко могао да проучава ту грађу, нарочито писма пре употребе писаћих машина, треба да познаје правила личне и службене кореспонденције, да уме да чита писане знакове који су били у употреби пре Вукове реформе, да познаје речник српскога језика, службеног и народног, говорног, из тога доба...
Све то захтева посвећеност, истрајност, стрпљивост, вежбање...
Понекад крајњи резултат, сама садржина писма, не пружа такву сатисфакцију као сам процес истраживања.
То ти је као код позоришта: Глумцима је много занимљивији процес припремања неког драмског дела; проучавање писца, дела, времена одигравања радње, истраживање лика, уживљавање у неку другу личност. Сваки дан се по мало открива, свако од учесника по нешто допринесе. Када почну редовне позоришне представе, то понекад пређе у рутину. Мада прави драмски уметници умеју стално да изграђују лик, чак и да га помало мењају и у току играња представа пред публиком.
Волим да истражујем. У стању сам сатима да седим пред рачунаром и да неку тему обрађујем користећи основне појмове из неколико језика.
Тако је и са истраживањем биографија неких личности. Неки људи могу бити изненађени шта се све о њима може наћи на интернету. Мада ту некад треба бити опрезан. Понекад саме те личности „производе“ податке и пуштају их у мрежу. Понекад ћеш о некима наћи податак да су професори или доктори наука, чланови угледних научних друштава, а кад видиш одакле ти подаци потичу, онда закључиш да потичу управо од тих људи, а не од тих угледних установа.
Дакле, све што истражујем обично проверим на барем још једном, још боље два, извора...
Резултате свега тога можеш да прочиташ у понеком мом посту са копијама из часописа Вукове задужбине, или на мојим блоговима.
Мада је било и књига, око двестотинак чланака у разним часописима...
Пре извесног времена питао сам ко одавде има удела (и то јаког) на Фејсбуку под налогом "Црно-бели Београд". Има тамо свакојаких слика, 90% а можда и више, су скинуте одавде, чак постоје и питалице где се (гле чуда) појављују исте оне фотографије које су претходно биле овде постављане као питалице и то баш некако у претходних приближно 2-3 месеца.
Мени једино није право што се тамо постављају за питалице локације које смо овде већ решили.
Некако, оставља горак укус...
Тамо се окупила група симпатичних љубитеља Београда, који не знају много о прошлости нашег града. Стога су за њих питалице часто претешке, али постоји један који и сам доста зна, али који користи информације са нашег форума и тако фасцинира остале, а посебно даме. Његово име је Јуниор!
Пре извесног времена питао сам ко одавде има удела (и то јаког) на Фејсбуку под налогом "Црно-бели Београд". Има тамо свакојаких слика, 90% а можда и више, су скинуте одавде, чак постоје и питалице где се (гле чуда) појављују исте оне фотографије које су претходно биле овде постављане као питалице и то баш некако у претходних приближно 2-3 месеца.
Мени једино није право што се тамо постављају за питалице локације које смо овде већ решили.
Некако, оставља горак укус...
Тамо се окупила група симпатичних љубитеља Београда, који не знају много о прошлости нашег града. Стога су за њих питалице часто претешке, али постоји један који и сам доста зна, али који користи информације са нашег форума и тако фасцинира остале, а посебно даме. Његово име је Јуниор!
Е кад су даме у питању не смемо да земеримо.
Гаврило, ја се нашалих на рачун читања писама а ти цео трактат. Извини ако те је моја шала неслано погодила.
Гаврило, ја се нашалих на рачун читања писама а ти цео трактат. Извини ако те је моја шала неслано погодила.
Таман посла, брате!
Ниси ти први који се на тај начин шалио на мој рачун, што се тиче тумачења рукописа и читања слабо читљивих текстова. Мени је то занимација, просто волим то да радим, па сам се зато распричао. Извини ако сам мало давио са описивањем тог начина истраживања. То ти је као и код других страсти. Само почни да причаш о маркама поред филателисте и убрзо ћеш да поплавиш од хрпе података о перфорисању, штампи, гуми (лепку на полеђини марке) итд.
Ништа не брини...
„Како стоји са Вашим познавањем људи, Милена? Понекад чак сумњам да имате ту способност, на пример, када сте писали о Верфлу, говорили сте о њему с љубављу, можда само с љубављу, али ипак без правог разумевања, и кад се превиди све оно што Верфл јесте, а остане се на примедби да је дебео (сем тога, то ми се чини неоправдано, Верфл ми постаје из године у годину све лепши и све вреднији љубави)...
Зар не знате да су само дебели људи достојни поверења? Само се у тим посудама јаких зидова све докува, само су ти капиталисти ваздушног простора, колико је за човека то могуће, заштићени од брига и лудила и могу се мирно бавити својим задацима и, како је једном неко рекао, једино су они свугде на земљи употребљиви као прави грађани земље. Јер на северу греју, а на југу дају сенку!“
Живели, пане Верфл и пане Франтишек!
Са којим уживањем поштари воле да читају туђа писма! Па чак и кад су јавно објављена. Писмо је ипак писмо!
Пре извесног времена питао сам ко одавде има удела (и то јаког) на Фејсбуку под налогом "Црно-бели Београд". Има тамо свакојаких слика, 90% а можда и више, су скинуте одавде, чак постоје и питалице где се (гле чуда) појављују исте оне фотографије које су претходно биле овде постављане као питалице и то баш некако у претходних приближно 2-3 месеца.
Мени једино није право што се тамо постављају за питалице локације које смо овде већ решили.
Некако, оставља горак укус...
Ову зграду је подигао и био власник Живојин Блазнавац (Ваљево, 1835 — Београд, 7. VI 1920), управник вароши Београда, државни саветник итд. Кажу на интернету да ју је поклонио као свадбени дар кћерки Јулки. 1922. власник је Јулка Лазаревић, највероватније кћерка.
Кућа је руинирана од када знам за њу, а то је више деценија. Летос је у дворишту (лево на Владиној слици) отворен кафић Блазнавац, али пре неки дан није радио.
Пре једно петнаестак, двадесетак година, шетајући овим делом Београда, неко ми је рекао да је у овој згради до рата била јавна кућа. Е сад, пошто сам купио, по толико продајем, свестан да је, слично томе, данас толико зграда које су биле у "тајном" власништву Драге Машин... :glasses:
Драги Бађунов,
Признајем да је то право задовољство за оног ко воли да истражује.
Архиви су, уствари, поштански музеји, јер 90% грађе чине писма, било лична или службена, као што су извештаји, дописи, рапорти, наредбе. Све су то писма, било да су упућена једном лицу или великом броју прималаца (као расписи, на пример).
Да би неко могао да проучава ту грађу, нарочито писма пре употребе писаћих машина, треба да познаје правила личне и службене кореспонденције, да уме да чита писане знакове који су били у употреби пре Вукове реформе, да познаје речник српскога језика, службеног и народног, говорног, из тога доба...
Све то захтева посвећеност, истрајност, стрпљивост, вежбање...
Понекад крајњи резултат, сама садржина писма, не пружа такву сатисфакцију као сам процес истраживања.
То ти је као код позоришта: Глумцима је много занимљивији процес припремања неког драмског дела; проучавање писца, дела, времена одигравања радње, истраживање лика, уживљавање у неку другу личност. Сваки дан се по мало открива, свако од учесника по нешто допринесе. Када почну редовне позоришне представе, то понекад пређе у рутину. Мада прави драмски уметници умеју стално да изграђују лик, чак и да га помало мењају и у току играња представа пред публиком.
Волим да истражујем. У стању сам сатима да седим пред рачунаром и да неку тему обрађујем користећи основне појмове из неколико језика.
Тако је и са истраживањем биографија неких личности. Неки људи могу бити изненађени шта се све о њима може наћи на интернету. Мада ту некад треба бити опрезан. Понекад саме те личности „производе“ податке и пуштају их у мрежу. Понекад ћеш о некима наћи податак да су професори или доктори наука, чланови угледних научних друштава, а кад видиш одакле ти подаци потичу, онда закључиш да потичу управо од тих људи, а не од тих угледних установа.
Дакле, све што истражујем обично проверим на барем још једном, још боље два, извора...
Резултате свега тога можеш да прочиташ у понеком мом посту са копијама из часописа Вукове задужбине, или на мојим блоговима.
Мада је било и књига, око двестотинак чланака у разним часописима...
Пре извесног времена питао сам ко одавде има удела (и то јаког) на Фејсбуку под налогом "Црно-бели Београд". Има тамо свакојаких слика, 90% а можда и више, су скинуте одавде, чак постоје и питалице где се (гле чуда) појављују исте оне фотографије које су претходно биле овде постављане као питалице и то баш некако у претходних приближно 2-3 месеца.
Мени једино није право што се тамо постављају за питалице локације које смо овде већ решили.
Некако, оставља горак укус...
Тамо се окупила група симпатичних љубитеља Београда, који не знају много о прошлости нашег града. Стога су за њих питалице часто претешке, али постоји један који и сам доста зна, али који користи информације са нашег форума и тако фасцинира остале, а посебно даме. Његово име је Јуниор!
Пре извесног времена питао сам ко одавде има удела (и то јаког) на Фејсбуку под налогом "Црно-бели Београд". Има тамо свакојаких слика, 90% а можда и више, су скинуте одавде, чак постоје и питалице где се (гле чуда) појављују исте оне фотографије које су претходно биле овде постављане као питалице и то баш некако у претходних приближно 2-3 месеца.
Мени једино није право што се тамо постављају за питалице локације које смо овде већ решили.
Некако, оставља горак укус...
Тамо се окупила група симпатичних љубитеља Београда, који не знају много о прошлости нашег града. Стога су за њих питалице часто претешке, али постоји један који и сам доста зна, али који користи информације са нашег форума и тако фасцинира остале, а посебно даме. Његово име је Јуниор!
Е кад су даме у питању не смемо да земеримо.
Гаврило, ја се нашалих на рачун читања писама а ти цео трактат. Извини ако те је моја шала неслано погодила.
Таман посла, брате!
Ниси ти први који се на тај начин шалио на мој рачун, што се тиче тумачења рукописа и читања слабо читљивих текстова. Мени је то занимација, просто волим то да радим, па сам се зато распричао. Извини ако сам мало давио са описивањем тог начина истраживања. То ти је као и код других страсти. Само почни да причаш о маркама поред филателисте и убрзо ћеш да поплавиш од хрпе података о перфорисању, штампи, гуми (лепку на полеђини марке) итд.
Ништа не брини...