Настављам да на својим блоговима постављам приче добрих, старих аутора.
Овога пута то су две сетне приче Ерскина Колдвела: Топла река и Писма у пошти.
Уживајте!
Kolege, moj prilog listi TOP 10, najoronulih starih istorijskih zgrada Bgd-a. Da li neko zna nešto više o ovoj kući... i da li neko ima fotku "iz epohe"
А ја сам био спреман заклети се на први поглед да је ово данашњи Институт за неонаталагију на углу Краља Милутина и Тиршове! Како се човек може преварити. Додуше нисам одмах запазио трамвајске шине.
Kolege, moj prilog listi TOP 10, najoronulih starih istorijskih zgrada Bgd-a. Da li neko zna nešto više o ovoj kući... i da li neko ima fotku "iz epohe"
Ову зграду је подигао и био власник Живојин Блазнавац (Ваљево, 1835 — Београд, 7. VI 1920), управник вароши Београда, државни саветник итд. Кажу на интернету да ју је поклонио као свадбени дар кћерки Јулки. 1922. власник је Јулка Лазаревић, највероватније кћерка.
Кућа је руинирана од када знам за њу, а то је више деценија. Летос је у дворишту (лево на Владиној слици) отворен кафић Блазнавац, али пре неки дан није радио.
Пре извесног времена питао сам ко одавде има удела (и то јаког) на Фејсбуку под налогом "Црно-бели Београд". Има тамо свакојаких слика, 90% а можда и више, су скинуте одавде, чак постоје и питалице где се (гле чуда) појављују исте оне фотографије које су претходно биле овде постављане као питалице и то баш некако у претходних приближно 2-3 месеца. Коначно данас освануше неке нове фотографије захваљујући налогу "Тајне Новог Београда". Фотографије су из 1938. и насипања простора од Сајма до Земуна.
Сећате се расправе о старој аустро-угарској караули? Ево је! По објашњењу она се налазила тамо где су сада ресторани "Колиба" и "Астерикс", у позадини је ВРО.
У рубрици Политикиног Забавника - ЈАПТТ, прочитао сам следећи одломак писма Франца Кафке:
„Како стоји са Вашим познавањем људи, Милена? Понекад чак сумњам да имате ту способност, на пример, када сте писали о Верфлу, говорили сте о њему с љубављу, можда само с љубављу, али ипак без правог разумевања, и кад се превиди све оно што Верфл јесте, а остане се на примедби да је дебео (сем тога, то ми се чини неоправдано, Верфл ми постаје из године у годину све лепши и све вреднији љубави)...
Зар не знате да су само дебели људи достојни поверења? Само се у тим посудама јаких зидова све докува, само су ти капиталисти ваздушног простора, колико је за човека то могуће, заштићени од брига и лудила и могу се мирно бавити својим задацима и, како је једном неко рекао, једино су они свугде на земљи употребљиви као прави грађани земље. Јер на северу греју, а на југу дају сенку!“
... Bonđorno :)..
Слика: Andrew Wyeth, Christinas world
Настављам да на својим блоговима постављам приче добрих, старих аутора.
Овога пута то су две сетне приче Ерскина Колдвела:
Топла река и
Писма у пошти.
Уживајте!
U PITANJU JE FOND ZA PODIZANJE DOMA. KOJI DOM - NE ZNAM. UDRUZENJE PILJARA JE ORGANIZATOR. AKO NEKO ZNA NEKA NAPISE. POZDRAV SVIMA......
А ово би морала бити основна школа у Душановој.
А ја сам био спреман заклети се на први поглед да је ово данашњи Институт за неонаталагију на углу Краља Милутина и Тиршове! Како се човек може преварити. Додуше нисам одмах запазио трамвајске шине.
Ову зграду је подигао и био власник Живојин Блазнавац (Ваљево, 1835 — Београд, 7. VI 1920), управник вароши Београда, државни саветник итд. Кажу на интернету да ју је поклонио као свадбени дар кћерки Јулки. 1922. власник је Јулка Лазаревић, највероватније кћерка.
Кућа је руинирана од када знам за њу, а то је више деценија. Летос је у дворишту (лево на Владиној слици) отворен кафић Блазнавац, али пре неки дан није радио.
Пре извесног времена питао сам ко одавде има удела (и то јаког) на Фејсбуку под налогом "Црно-бели Београд". Има тамо свакојаких слика, 90% а можда и више, су скинуте одавде, чак постоје и питалице где се (гле чуда) појављују исте оне фотографије које су претходно биле овде постављане као питалице и то баш некако у претходних приближно 2-3 месеца. Коначно данас освануше неке нове фотографије захваљујући налогу "Тајне Новог Београда". Фотографије су из 1938. и насипања простора од Сајма до Земуна.
Сећате се расправе о старој аустро-угарској караули? Ево је! По објашњењу она се налазила тамо где су сада ресторани "Колиба" и "Астерикс", у позадини је ВРО.
А ово делује тако знано и познато:
„Како стоји са Вашим познавањем људи, Милена? Понекад чак сумњам да имате ту способност, на пример, када сте писали о Верфлу, говорили сте о њему с љубављу, можда само с љубављу, али ипак без правог разумевања, и кад се превиди све оно што Верфл јесте, а остане се на примедби да је дебео (сем тога, то ми се чини неоправдано, Верфл ми постаје из године у годину све лепши и све вреднији љубави)...
Зар не знате да су само дебели људи достојни поверења? Само се у тим посудама јаких зидова све докува, само су ти капиталисти ваздушног простора, колико је за човека то могуће, заштићени од брига и лудила и могу се мирно бавити својим задацима и, како је једном неко рекао, једино су они свугде на земљи употребљиви као прави грађани земље. Јер на северу греју, а на југу дају сенку!“
Живели, пане Верфл и пане Франтишек!
Падобранац и Аеропут 5+. МЗ 5+!