Dana 19-og Decembra na Beogradskoj hronici gostovala su 2 mladica i pricali o starom aerodromu. Posto vidim da ne znate do kada je stari aerodrom bio u funkciji, mladic desno je rekao da je sledece godine 50 godina od kako je aerodrom prestao da radi, sto nije tacno, ocigledno ima pogresne podatke. Istina je da je otvoren novi Surcinski aerodrom 1962. i putnicki i robni saobracaj je krenuo te godine sa tog aerodroma a tehnicke delatnosti Jat-a su bile u funkciji sve do 1965-e godine na starom aerodromu. Ovo pouzdano znam jer u to doba imao sam 17 godina a komsija koji je stanovao ispod mene Nenad Krsnik poginuo je februara meseca 1965-e prilikom preleta avionom DC-3 sa starog na novi aerodrom.
S' postovanjem
Gnjaca
Добродошао на форум, и хвала ти за оно "два младића" :) и ево доказа да је гостовање успело, одмах нови члан.
Поручено 1936. и произведено 1937. стигло је у Београд 12 трамваја, од којих је (по истим плановима) 8 произведено у некадашњој фабрици вагона у Славонском Броду („Đuro Đaković“) са електричном опремом „Brown Bovery“ (гаражни бројеви 24 до 31). Остала четири произведена су у фабрици „Јасеница“ („Goša“) у Смедеревској Паланци са електричном опремом „Škoda“ (гаражни бројеви 32 до 35). На слици је један од та четири.
По пуштању у саобраћај ови трамваји су добили надимак „Земунци“ јер су саобраћали на линији Београд – Земун. Пред рат су чак имали и свој депо у Земуну, па је, после рушења моста, један већи број њих остао у НДХ као цестовна жељезница. Тек на интервенцију Немаца пребачено их је четири или шест (нема везе, подаци ГСП варирају као и увек) у Београд, док су два остала цело време НДХ у Земуну.
Још један податак: то су били први београдски трамваји који су носили грб Београда, у боји и у оригиналној верзији (на средини, неко говедо је управо то забрљало на слици).
Из ГСП-овим извора сам сазнао да их је из Земуна (по окупацији) пребачено 4 (монографија ГСП-а из '77. год.) , а да их је након рушења моста било заробљено 7. :arrow: www.railserbia.net/download/Gsb_60_Godina.pdf
Дакле, три вагона су возила у периоду од '41 до '44. године. Заправо, можда су та три возила и до '47. године.
Наиме, прва трам линија после ослобођења био је "земунсли" остатак 14-ице (пуштен /поново/ у саобраћај новембра '44), који је возио је до '47, када је укинут. Немам података колико је вагона остало у Земуну у периоду од ослобођења, па до коначног укидања.
П.С.: дуго година (све до отприлике 2003. године) је једна "јасеница" стајала иза Исправљачке станице "Аутокоманда", као шупа за алат. После је замењена једним расходованим "Икарусовим" аутобусом. Пре око две године, ни тог буса више нема - сада су контејнер-кућице...
П.П.С.: чика Дундо, нико није "забрљао" грб, изгледа да је накнадно стављен :arrow:
Извор: Railserbia.net/forum
[/quote]
Јесте, чланак о трамвајима BBC II у ГСП-листу је стварно леп, ма да мислим да га је требало илустровати и старијим фотографијама.
Копију монографије из 1952. имам. Она из 1977. није ми позната. railserbia нуди download оне старије, коју већ имам. Већ сам покушавао да се ослоним на податке у монографији из 1952. па сам „падао на нос“. Број заробљених трамваја у Земуну је, према разним подацима, варирао између 6 и 8, а број враћених између 4 и 6. Остатак је најчешће тендирао броју 2. Према сопственом сећању (како је некад писало у „Новом Времену“) било је укупно 6, враћено је 4. Руку на срце, не тврдим да су подаци из моје меморије тачни. Зато се у свом коментару нисам ни „зацементирао“ на одређеним бројевима.
Немам података о томе на којој релацији је саобраћала цестовна жељезница 1941 – 1944. Претпостављам да је то било само од земунске железничке станице до хотела „Централ“ (ко се још интересовао да иде у концентрациони логор, а ни у Београд се није ишло тек тако из задовољства). 1945. путовао сам трамвајем у Земун и то од старог сајмишта до главне улице. То више нису били ВВС II, већ један MAN/Siemens и један Рингхофер (са ратном каросеријом „Јасенице“). Не знам кад је извршена „трампа“. Ишли смо пешке преко данашњег трамвајског моста, потом дуж обале до старог моста и ту негде нас је чекао трамвај за Земун. И то је било боље него бродићем „Ниш“ који је умео и да се преврне.
Ако се на фотографији побољша контраст, јасније се види брљотина на месту где је био грб Београда.
Нисам баш толико упућен у детаље кад је тај грб био „нацртан“. Кад су трамваји пуштени у саобраћај, грбови су већ били на њима. Верујем да постоји боља фотографија каросерије „Јасенице“ на железничком вагону (у ГСП-листу је слика мала, али назире се нека бела површина на месту грба).
И још једна примедба. Вагон са гаражним бројем 27, који се сматра експонатом музеја ГСП, није уопште „Јасеница“ већ је из Славонског Брода. Према томе није први српски, а није ни први хрватски трамвај; у Хрватској су се трамваји производили већ пре њега. Уосталом, тај комад је до те мере прерађен да нема скоро ничег заједничког са трамвајима из 1937. године.
Иначе,данас сам купио изузетну књигу Ристе Марјановића.Ко је има, нека ми одговори ако зна. Има пар грешкица, е сад,да ли је грешио Риста или ови из музеја,не знам. :)
S' postovanjem
Gnjaca
Добродошао на форум, и хвала ти за оно "два младића" :) и ево доказа да је гостовање успело, одмах нови члан.
Поручено 1936. и произведено 1937. стигло је у Београд 12 трамваја, од којих је (по истим плановима) 8 произведено у некадашњој фабрици вагона у Славонском Броду („Đuro Đaković“) са електричном опремом „Brown Bovery“ (гаражни бројеви 24 до 31). Остала четири произведена су у фабрици „Јасеница“ („Goša“) у Смедеревској Паланци са електричном опремом „Škoda“ (гаражни бројеви 32 до 35). На слици је један од та четири.
По пуштању у саобраћај ови трамваји су добили надимак „Земунци“ јер су саобраћали на линији Београд – Земун. Пред рат су чак имали и свој депо у Земуну, па је, после рушења моста, један већи број њих остао у НДХ као цестовна жељезница. Тек на интервенцију Немаца пребачено их је четири или шест (нема везе, подаци ГСП варирају као и увек) у Београд, док су два остала цело време НДХ у Земуну.
Још један податак: то су били први београдски трамваји који су носили грб Београда, у боји и у оригиналној верзији (на средини, неко говедо је управо то забрљало на слици).
Имате леп чланак о овом типу трамваја на следећем линку (16. и 17. страна):
http://www.gsp.rs/novine/maj%202011.pdf
Из ГСП-овим извора сам сазнао да их је из Земуна (по окупацији) пребачено 4 (монографија ГСП-а из '77. год.) , а да их је након рушења моста било заробљено 7. :arrow:
www.railserbia.net/download/Gsb_60_Godina.pdf
Дакле, три вагона су возила у периоду од '41 до '44. године. Заправо, можда су та три возила и до '47. године.
Наиме, прва трам линија после ослобођења био је "земунсли" остатак 14-ице (пуштен /поново/ у саобраћај новембра '44), који је возио је до '47, када је укинут. Немам података колико је вагона остало у Земуну у периоду од ослобођења, па до коначног укидања.
П.С.: дуго година (све до отприлике 2003. године) је једна "јасеница" стајала иза Исправљачке станице "Аутокоманда", као шупа за алат. После је замењена једним расходованим "Икарусовим" аутобусом. Пре око две године, ни тог буса више нема - сада су контејнер-кућице...
П.П.С.: чика Дундо, нико није "забрљао" грб, изгледа да је накнадно стављен :arrow:
Извор: Railserbia.net/forum
[/quote]
Јесте, чланак о трамвајима BBC II у ГСП-листу је стварно леп, ма да мислим да га је требало илустровати и старијим фотографијама.
Копију монографије из 1952. имам. Она из 1977. није ми позната. railserbia нуди download оне старије, коју већ имам. Већ сам покушавао да се ослоним на податке у монографији из 1952. па сам „падао на нос“. Број заробљених трамваја у Земуну је, према разним подацима, варирао између 6 и 8, а број враћених између 4 и 6. Остатак је најчешће тендирао броју 2. Према сопственом сећању (како је некад писало у „Новом Времену“) било је укупно 6, враћено је 4. Руку на срце, не тврдим да су подаци из моје меморије тачни. Зато се у свом коментару нисам ни „зацементирао“ на одређеним бројевима.
Немам података о томе на којој релацији је саобраћала цестовна жељезница 1941 – 1944. Претпостављам да је то било само од земунске железничке станице до хотела „Централ“ (ко се још интересовао да иде у концентрациони логор, а ни у Београд се није ишло тек тако из задовољства). 1945. путовао сам трамвајем у Земун и то од старог сајмишта до главне улице. То више нису били ВВС II, већ један MAN/Siemens и један Рингхофер (са ратном каросеријом „Јасенице“). Не знам кад је извршена „трампа“. Ишли смо пешке преко данашњег трамвајског моста, потом дуж обале до старог моста и ту негде нас је чекао трамвај за Земун. И то је било боље него бродићем „Ниш“ који је умео и да се преврне.
Ако се на фотографији побољша контраст, јасније се види брљотина на месту где је био грб Београда.
Нисам баш толико упућен у детаље кад је тај грб био „нацртан“. Кад су трамваји пуштени у саобраћај, грбови су већ били на њима. Верујем да постоји боља фотографија каросерије „Јасенице“ на железничком вагону (у ГСП-листу је слика мала, али назире се нека бела површина на месту грба).
И још једна примедба. Вагон са гаражним бројем 27, који се сматра експонатом музеја ГСП, није уопште „Јасеница“ већ је из Славонског Брода. Према томе није први српски, а није ни први хрватски трамвај; у Хрватској су се трамваји производили већ пре њега. Уосталом, тај комад је до те мере прерађен да нема скоро ничег заједничког са трамвајима из 1937. године.
па да одјездимо на излет
Нажалост, има грешака и у каталогу Аце Симића.
Опет ERRORION !
Не усуђујем се више ништа да напишем.
... eh, ako će se muški puderisati, šta će Rebrače Adamović raditi 8) ...
... Bonđorno :)...
... i na kraju većina ovih brkatih junaka dolija 8) ...