FILM o beogradskim demonstracijama protiv Trojnog pakta 27. marta 1941. postao je svetski simbol otpora nacizmu, a snimci Hitlerove odmazde - bombardovanja srpske prestonice 6. aprila užasnuli su slobodni svet. Oba dokumentarca doživela su bezbroj prikazivanja i ušli u istoriju svetske kinematografije, ali njihov autor Zarija Đokić i studio „Artistik film“ ostali su zaboravljeni.

- Moj otac Zarija nije dočekao oslobođenje, poginuo je ispred svog studija-kuće u Bulevaru snimajući borbe Crvenoarmejaca s Nemcima - kaže Milan Đokić, sin vlasnika „Artistik filma“. - Snimao je kako ruski protivtekovski top rastura sa studentskog doma nemačku oklopnu kolonu, a geler iz uništenog kamiona s municijom ga je ubio. Nažalost, moj otac je ostao zaboravljen, iako je upravo aparaturom njegovog „Artistik filma“ stvoren „Avala film“, a naš snimatelj Mihail Ivanjikov je postao lični Titov kamerman.

 
ŠPIJUNI I FILMOVIBUNTOVNIČKI snimak beogradskih demonstracija 27. marta kao žurnal je prikazivan pre svake filmske projekcije u slobodnom svetu. Veći deo dokumentaraca snimljen je s prozora oronule sive jednospratnice u Bulevaru kralja Aleksandra. Organizatori snimanja bili su Zarija Đokić i Andrija Glišić, a ton je snimljen tako što su demonstranti uvođeni u usko unutrašnje dvorište zgrade „Artistik filma“. Snimak koji je razbesneo Hitlera na misteriozan način je za samo dva dana stigao u Englesku gde ga je umnožila „Foks muvi ton njuz“, jedna od najvećih žurnalističkih kuća tog doba. Poznavaoci tajnih službi smatraju da su film prokrijumčarili agenti britanske tajne službe, čija se balkanska centrala nalazila u Beogradu, preko Istanbula i Lisabona do Londona.

 

U kuću-studio Zarije Đokića posle rata se uselila državna cenzura, koja je izazvala veliki požar neoprezno rukujući nitratnim filmovima. Iako su nove jugoslovenske vlasti prisvojile njegov dokumentarac o 27. martu i koristila ga kao dokaz da su beogradski komunisti pokrenuli demonstracije, Đokićeva porodica od toga nije imala koristi. Tek pre nekoliko godina u arhivu „Filmskih novosti“ otkriven je originalni tonski snimak na kome se čuje huk mase i uzvikivanje parole „Živeo kralj“.

- Hrana se posle rata dobijala na bonove, a majci su oduzeli sledovanje jer je slavila krsnu slavu - seća se Đokić. - Živeli smo od sledovanja koje smo dobijali ja i tek rođena sestra. Očevi saradnici nikad nisu pričali mnogo ni o njemu ni o „Artistik filmu“, iako je on napravio najviše dokumentarnih i igranih filmova između dva rata, uključujući i tek sada čuvenu „Golgotu Srbije“.

Ovaj dokumetražni dokumentarno-igrani film čiji je režiser bio Stanislav Krakov, srpski ratnik, novinar, pisac i filmadžija, bio je pod cenzurom duže od pet decenije. Najveći deo filma čine snimci srpskih ratnih snimatelja u Prvom svetskom ratu, a prvi put je cenzurisan 1940, kao suviše antinemački. Posle rata je proglašen „velikosrpskim“ i zabranjen, Đokić je poginuo, a Krakov proglašen za „narodnog neprijatelja“.

Sada Zoran Đokić, unuk pionira srpske kinematografije obnavlja dedinu filmske kuću na istom mestu u Bulevaru kralja Aleksandra.

- U maju, uz podršku Kinoteke počinje prikazivanje dedinih filmova u prostorijama njegovog studija u Bulevaru - kaže Zoran Đokić. - Kinoteka nam daje veliku podršku i nadam se da će to biti početak obnove „Artistik filma“. Međutim, u međuvrenu se desio i neprijatan paradoks: poslovni prostor Opštine zvezdara pokušava da nam uzme podrum zgrade po zakonu o nacionalizaciji iz 1959. godine!