Pa kako nije jadno i bedno. Zapusteno totalno. Ovaj tapacirung je, koliko mogu da ocenim, prerađen posle rata, i to je dosta aljkavo urađeno, rezbarija unakažena. Po stolu kao da su stajali rešoi...
Ovo je uslikano negde 2007. kada je arhiv još bio tu, na V spratu. Posle je preseljen. Zaista ne znam kakva je danas  sudbina ovog nekada lepog nameštaja.
A da je odnošeno jeste. Svako po malo, neko malo više... Najzgodnije je bilo kroz garažu... u fazonu ide na reparaciju... ili u servis... ono što je napustilo Borbu nikada nije bilo vraćeno

Prije nego pođete na tajnu večeru, povirite u "Azbuku", postavio sam nekoliko novih, boljih skenova...

... suprotno Aleksandru knez Pavle je bio manje impulsivan i mnogo veštiji u vladanju sobom". Inteligentan, dobro vaspitan i perfektno obrazovan u najelitnijim engleskim koledžima, knez Pavle je nastojao da deluje "iza zavese, i da odatle, kako ističe Vasa Kazimirović, neupadljivo, iz senke, upravlja onima koje slao u političku arenu".
Dobri pozvaoci kneza Pavla, poput, recimo, šefa britanske tajne službe Tonkina ističu da je Pavle bio pod jakim uticajem svoje supruge Olge. I Milan Stojadinović ističe da je preambiciozna supruga bila "zla kob kneza Pavla"
Pavle je, bar kako je opisivan od strane ozbiljnih istoričara, bio "zatvorene prirode, okrenut sam sebi toliko da se u pojedinim trenucima jedava osećao srbinom". Kosta Pavlović ističe da je knez Pavle bio "isuviše veliki gospodin za beogradsko društvo", a Slobodan Jovanović misli da je u pitanju bio kabinetski čovek koji je mnogo pušio i govorio mirno i ujednačano sasvim drugačije nego svi ljudi naše sredine koji su to činili krajnje impulsivno i neodmereno".
Intimno poznavaoci kneza Pavla se slažu da je on "bio krajnje vlastoljubiv, da je sve konce vlasti hteo da drži u svojim rukama i da je po svaku cenu hteo da bude vladar Jugoslavije.