Фотографију водоскока у Топчидеру, једну од многих из моје колекције, је можда фотографисао и господин Јовичић, али нисам сигуран па зато нисам навео име фотографа јер на њој ништа не пише и унапред се извињавам господину Дунду уколико је то рад његовог оца.
Извињење није потребно. Напротив, јако сам захвалан господину Јуришићу јер мислим да ову фотографију немам у својој збирци. Сигуран сам да на санкама седим (напред) са својом сестром (иза мене), а захваљујући томе могу да будем сигуран да је мој отац аутор ове фотографије.
Војнички пасуљ из сопствене продукције. Сетио сам се да га фотографишем тек кад сам скоро испразнио лонац.
Најбољи пасуљ у свом животу јео сам кад сам био на вежби. Путовали смо камионима на Равну Гору на гађање, а један од камиона није вукао хаубицу, већ казан на два точка, у казану пасуљ, а испод њега ватра гори. У подне смо се зауставили на једном пропланку и ручали прави војнички пасуљ. Отишао сам до кувара и замолио их за главицу лука. Ко зна, можда сам већ том приликом упознао господина Путника.
По угледу на тај пасуљ кувам и ја свој (то је само моја надлежност), а у знак сећања на ручак на Равној Гори, уз пасуљ једем само црни лук. Искрено речено, не заостаје за оним војничким ручком, иако га за време кувања не вучем на два точка по селу.
Народе, време је за починак, или што рече Франческо, баш је време да се иде у живот!
Данас вас нисам превише гушио, мало сам подложио Србију, јер сте је мало запоставили.
Ових дана сам се посветио својим блоговима.
Неко време сам паузирао, па су читаоци почели да ме критикују...
Дакле, Гаврина библиотека је допуњена са десетак нових постова:
Две приче Јанка Веселиновића,
Једна прича Антона Павловича Чехова,
Једна интересантна прича анонимног аутора, писана нишким наречјем,
Ту је и пет мојих текстова, раније објављиваних у часописима...
Међутим, најдража су ми два прилога од Ернеста Хемингвеја. Једна причица и одломак романа Сунце се поново рађа. Почео сам поново, по ко зна који пут, да читам Хемингвеја. Сада га много боље разумем и много ми је ближи него кад сам био клинац. Препоручујем!
Умало да заборавим! Ставио сам и избор музике Џенис Џоплин, на блогу ГАВРИЛО.
А где је то? Па доле, на ова три блога, па изволите!
Баш згодно за оне којима се не спава.
Ааааааах! А ја одох у крпе. Лаку ноћ!
Mada, paradoksalno za tu instituciju, kakvi su nam kuvari bili, najbolji pasulj koji sam jeo dok sam "služio" je bio upravo taj iz konzerve :)
Немој да се вређамо: има овде нас часних војних кувара који смо правили одличан пасуљ!
Nisam mislio da vređam, naravno, "kakvi su nam kuvari bili" je bilo na račun onih šeprtlja u mojoj kasarni koji su ga uvek ili prekuvali do raspadanja ili skidali sa šporeta polu skuvanog. To je već bilo u vreme "državne zajednice".
Е па ти си био у војсци, док је већина нас овде била у армији, има ту разлике... :)
... eh, vojničke priče, nema im kraja (iskijaćete sve to samo dok vas nagazi devojče Kosovče :bigsmile: ) ... moram da priznam da o vojničkoj kuhinji, kao i o tamo priučenim kuvarima, baš i nemam neko mišljenje, ali što se tiče pasulja, bar onog nekadašnjeg - kapa, šapka i titovka dole ! ... uvek je bivao nepogrešivo dobar, a najčešće odličan ... u tadašnjoj JNA za ručak su bila tri jela, a pasulj je uvek prvi nestajao ... zato se i menjao redosled klope po četama i vodovima, tako da su nekako svi mogli da dođu na red, jer je pasulj bio fiksno jelo svaki dan, a drugo se menjalo ... izuzetak od uobičajenog rasporeda bili su svi na na dužnosti - straža, dežurni, požarni i sl., pa i mi šoferi koji smo se vraćali ili polazili na vožnju ... tako da se srećom, drugih jela i ne sećam mnogo 8) ...
Da prostite na ove rupice i flekice. Puko crep, prokislo pa se slivalo u koferče...
... sećate se, ne tako davno beše na ovdašnjem političkom nebu afera koferče - a glavnoosumjičeni akter i nosilac koferčeta :davie: postade glavni za otkrivanje i apšenje takih ... ništa novo, Srbijica brale :tired: ...
... ne bi ja, no mi šlagvort dade Dorćolac sa pominjanjem koferčeta, koji na sličan način kruži i ovim našim virtuelnim svetom ... srećom po mene, ipak nije sa sto somića evrića :p ...
... što bi nedavno rekao gosn. Putnik - u laži su kratke noge ;) ... doduše, ovde sokolaši ostadoše čitavih nogu, srećom jer fotka dopušta da se potpišem ispod cipela, inače :O ...
... naravno, sve ovo ne ide na račun mog uvaženog prijatelja Dorćolca :) ... a i lepo je da se podsetimo ove Rajićeve koju nam je poodavno otkrio Frančesko ...
Народе, време је за починак, или што рече Франческо, баш је време да се иде у живот!
Данас вас нисам превише гушио, мало сам подложио Србију, јер сте је мало запоставили.
Ових дана сам се посветио својим блоговима.
Неко време сам паузирао, па су читаоци почели да ме критикују...
Дакле, Гаврина библиотека је допуњена са десетак нових постова:
Две приче Јанка Веселиновића,
Једна прича Антона Павловича Чехова,
Једна интересантна прича анонимног аутора, писана нишким наречјем,
Ту је и пет мојих текстова, раније објављиваних у часописима...
Међутим, најдража су ми два прилога од Ернеста Хемингвеја. Једна причица и одломак романа Сунце се поново рађа. Почео сам поново, по ко зна који пут, да читам Хемингвеја. Сада га много боље разумем и много ми је ближи него кад сам био клинац. Препоручујем!
Умало да заборавим! Ставио сам и избор музике Џенис Џоплин, на блогу ГАВРИЛО.
А где је то? Па доле, на ова три блога, па изволите!
Баш згодно за оне којима се не спава.
Ааааааах! А ја одох у крпе. Лаку ноћ!
AKO VAM ZATREBA , EVO MILORADA GAVRILOVICA, JANKA VESELINOVICA I MILORADA PETROVICA!!! POZDRAV OD TOPCIDERCA...
Јој, згодног ли момчића; све што девојке воле: брчозе, став, мишићи (што рекле бабе:"Нема ту пола бата- пола фата", види се да је стварно ГРАЂЕН!
Верујем да се нашла нека паметна, да га бар научи да спрема ајвар...
Извињење није потребно. Напротив, јако сам захвалан господину Јуришићу јер мислим да ову фотографију немам у својој збирци. Сигуран сам да на санкама седим (напред) са својом сестром (иза мене), а захваљујући томе могу да будем сигуран да је мој отац аутор ове фотографије.
Војнички пасуљ из сопствене продукције. Сетио сам се да га фотографишем тек кад сам скоро испразнио лонац.
Најбољи пасуљ у свом животу јео сам кад сам био на вежби. Путовали смо камионима на Равну Гору на гађање, а један од камиона није вукао хаубицу, већ казан на два точка, у казану пасуљ, а испод њега ватра гори. У подне смо се зауставили на једном пропланку и ручали прави војнички пасуљ. Отишао сам до кувара и замолио их за главицу лука. Ко зна, можда сам већ том приликом упознао господина Путника.
По угледу на тај пасуљ кувам и ја свој (то је само моја надлежност), а у знак сећања на ручак на Равној Гори, уз пасуљ једем само црни лук. Искрено речено, не заостаје за оним војничким ручком, иако га за време кувања не вучем на два точка по селу.
Данас вас нисам превише гушио, мало сам подложио Србију, јер сте је мало запоставили.
Ових дана сам се посветио својим блоговима.
Неко време сам паузирао, па су читаоци почели да ме критикују...
Дакле, Гаврина библиотека је допуњена са десетак нових постова:
Две приче Јанка Веселиновића,
Једна прича Антона Павловича Чехова,
Једна интересантна прича анонимног аутора, писана нишким наречјем,
Ту је и пет мојих текстова, раније објављиваних у часописима...
Међутим, најдража су ми два прилога од Ернеста Хемингвеја. Једна причица и одломак романа Сунце се поново рађа. Почео сам поново, по ко зна који пут, да читам Хемингвеја. Сада га много боље разумем и много ми је ближи него кад сам био клинац. Препоручујем!
Умало да заборавим! Ставио сам и избор музике Џенис Џоплин, на блогу ГАВРИЛО.
А где је то? Па доле, на ова три блога, па изволите!
Баш згодно за оне којима се не спава.
Ааааааах! А ја одох у крпе. Лаку ноћ!
Ко зна, можда сам већ том приликом упознао господина Путника.
Ако сте на вежби налетели на овог брку у белом мантилу, онда се свакако познајемо. Казанче је за мало ван кадра.
Mada, paradoksalno za tu instituciju, kakvi su nam kuvari bili, najbolji pasulj koji sam jeo dok sam "služio" je bio upravo taj iz konzerve :)
Немој да се вређамо:
Nisam mislio da vređam, naravno, "kakvi su nam kuvari bili" je bilo na račun onih šeprtlja u mojoj kasarni koji su ga uvek ili prekuvali do raspadanja ili skidali sa šporeta polu skuvanog. To je već bilo u vreme "državne zajednice".
Е па ти си био у војсци, док је већина нас овде била у армији, има ту разлике... :)
... eh, vojničke priče, nema im kraja (iskijaćete sve to samo dok vas nagazi devojče Kosovče :bigsmile: ) ... moram da priznam da o vojničkoj kuhinji, kao i o tamo priučenim kuvarima, baš i nemam neko mišljenje, ali što se tiče pasulja, bar onog nekadašnjeg - kapa, šapka i titovka dole ! ... uvek je bivao nepogrešivo dobar, a najčešće odličan ... u tadašnjoj JNA za ručak su bila tri jela, a pasulj je uvek prvi nestajao ... zato se i menjao redosled klope po četama i vodovima, tako da su nekako svi mogli da dođu na red, jer je pasulj bio fiksno jelo svaki dan, a drugo se menjalo ... izuzetak od uobičajenog rasporeda bili su svi na na dužnosti - straža, dežurni, požarni i sl., pa i mi šoferi koji smo se vraćali ili polazili na vožnju ... tako da se srećom, drugih jela i ne sećam mnogo 8) ...
... Na mestu vooolj- no ! ...
... Bonđorno :)...
Da prostite na ove rupice i flekice. Puko crep, prokislo pa se slivalo u koferče...... sećate se, ne tako davno beše na ovdašnjem političkom nebu afera koferče - a glavnoosumjičeni akter i nosilac koferčeta :davie: postade glavni za otkrivanje i apšenje takih ... ništa novo, Srbijica brale :tired: ...
... ne bi ja, no mi šlagvort dade Dorćolac sa pominjanjem koferčeta, koji na sličan način kruži i ovim našim virtuelnim svetom ... srećom po mene, ipak nije sa sto somića evrića :p ...
... što bi nedavno rekao gosn. Putnik - u laži su kratke noge ;) ... doduše, ovde sokolaši ostadoše čitavih nogu, srećom jer fotka dopušta da se potpišem ispod cipela, inače :O ...
... naravno, sve ovo ne ide na račun mog uvaženog prijatelja Dorćolca :) ... a i lepo je da se podsetimo ove Rajićeve koju nam je poodavno otkrio Frančesko ...
Данас вас нисам превише гушио, мало сам подложио Србију, јер сте је мало запоставили.
Ових дана сам се посветио својим блоговима.
Неко време сам паузирао, па су читаоци почели да ме критикују...
Дакле, Гаврина библиотека је допуњена са десетак нових постова:
Две приче Јанка Веселиновића,
Једна прича Антона Павловича Чехова,
Једна интересантна прича анонимног аутора, писана нишким наречјем,
Ту је и пет мојих текстова, раније објављиваних у часописима...
Међутим, најдража су ми два прилога од Ернеста Хемингвеја. Једна причица и одломак романа Сунце се поново рађа. Почео сам поново, по ко зна који пут, да читам Хемингвеја. Сада га много боље разумем и много ми је ближи него кад сам био клинац. Препоручујем!
Умало да заборавим! Ставио сам и избор музике Џенис Џоплин, на блогу ГАВРИЛО.
А где је то? Па доле, на ова три блога, па изволите!
Баш згодно за оне којима се не спава.
Ааааааах! А ја одох у крпе. Лаку ноћ!
AKO VAM ZATREBA , EVO MILORADA GAVRILOVICA, JANKA VESELINOVICA I MILORADA PETROVICA!!! POZDRAV OD TOPCIDERCA...
Верујем да се нашла нека паметна, да га бар научи да спрема ајвар...