Копајући неке податке око Балканских ратова и Једрена, почео сам да прегледам и карте, физичке и политичке, северозападног дела Турске, око Једрена. Тражећи нека места где су биле распоређене јединице Српске војске, налетим на назив места Sirpsindigi или Sirp Sindigi. Знајући одраније да појам Sirp на турском значи Србин или Србија, заинтересовао сам се какво ли је то место које у Турској носи српско име.
И нађох. Превод имена тог места је Српска погибија. Уствари то је место где се одиграла Битка на Марици 1371. Први велики српски пораз. Следећи је био на пољу Косову.
Ништа, вратили смо им 540 година касније (1912).
Ко жели да се подсети, ево линка за текст Владимира Ћоровића: http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_10_l.html
Ево и карте. Мало левље и горе од Једрена (Edirne). Ко путује на летовање може да сврати и да упали свећу.
Ево и од мене честитке - па да опстанемо и да још много лепих фотографија Београда гледамо и поделимо.
Од мене, за јубилеј, одгонетка кадра из "Недовршна симфонија једног града" - поменути кадар приказује у рефлексу фасцинантно модерну пословно стамбену зграду Махмуда Сафикјурдлија, у Кнез Михајловој улици 25, велетрговца турског порекла, одомаћеног у Београду, који је у дну овог пасажа имао једну од најважнијих трговина персијским теписима у предратном Београду. Собзиром да се наптиси виде у огледалу ("... varište pe...") филмка камера је позициноирана преко пута, негде око броја 22 или 24.
mmilovan је написао/ла:
Ево, за све љубитеље енигматике, имам два замрзнута кадра из филма "Недовршна симфонија једног града - прича једног дана" Макса Калмића (1941): http://www.youtube.com/watch?v=L4W2Gd856ms
Први нисам успео да идентификујем, а други јесам.
Па ето, да питам наше форензичаре где би ово могло бити?
Копајући неке податке око Балканских ратова и Једрена, почео сам да прегледам и карте, физичке и политичке, северозападног дела Турске, око Једрена. Тражећи нека места где су биле распоређене јединице Српске војске, налетим на назив места Sirpsindigi или Sirp Sindigi. Знајући одраније да појам Sirp на турском значи Србин или Србија, заинтересовао сам се какво ли је то место које у Турској носи српско име.
И нађох. Превод имена тог места је Српска погибија. Уствари то је место где се одиграла Битка на Марици 1371. Први велики српски пораз. Следећи је био на пољу Косову.
Ништа, вратили смо им 540 година касније (1912).
Ево и карте. Мало левље и горе од Једрена (Edirne). Ко путује на летовање може да сврати и да упали свећу.
Veoma vazno izvodjenje zakljucka za nas! H. G-u! Skoro je naucno otkrice. Mi smo na veoma bedan nacin na Cernomenu porazeni. To se zna ali nepotrebno zabasuruje. Turci nas nisu samo iznenadili vec i prethodno, laznom poniznoscu, nadmudrili. Inace, Vukasin i Ugljesa nisu nastradali u samoj bici, vec su ubijeni od svoje sopstvene (srpske) pratnje prilikom bezanije iz poraza. Neocekivano mozda, ali bili su bahati i izuzetno bezdusni gospodari sopstvenim slugama pa je pratnja iskoristila idealan momenat da im se naplati. Ovo svakako nije za isticanje na velika zvona ali da znamo pa da se cuvamo. g.
Имала сам част да ми дуго година буду комшије у згради, (посебно гђа Зорка, више деценија, јер је гдин Богдан на жалост прерано преминуо). Дивни људи и сјајни певачи.
Зорка је почела да пева још на предратном радију и сезоне 1940. била је изузетно популарна певачица.
Хвала, господине французу! Одличне слике. Први пут их видим.
Посебно ми се допала и узбудила ме је последња, снимљена између два ваздушна напада. Призор који смо ретко доживљавали на сликама. Још се види и реклама биоскопа „Коларац“. Једна од ретких фотографија и сигурно је нису снимили немачки војници.
Сад смо решили и питање остатка фирме са словима „Т.СУ“. Нисам сигуран шта је било у тој радњи, али чуо сам само за једног Субашића у Београду. Ради се наиме о представништву неког Субашића у Загребу, који је имао фото- и кино-лабораторију. У то време киноаматери су користили опрему и филмове марке Pathé Baby. То је био први узани филм, ширина му је била 9,5 mm, а перфорација је била у средини између слика (да би се искористила цела ширина филмова). Киноаматери су филмове давали Субашићу, који их је развијао, умкеровао и паковао у касете. Осим тога Субашић је продавао и професионално снимљене филмове, копије нормалних играних, документарних и цртаних немих филмова на формат 9,5 mm, а имао је и позајмну кинотеку. Појавом формата 8 mm Pathé Baby је потпуно потиснут, а ко је сачувао некадашње филмове из свог детињства, не може да их гледа јер нема нигде више ни исправних пројектора. Пре пар деценија могла је да се нађе нека фирма у Француској која је за скупе паре пребацивала те старе филмове на неки новији формат. Данас постоји једна фирма у Немачкој која копира Pathé Baby филмове на DVD (раде са посебним пројектором сопствене конструкције), али филмови морају прво да се освеже, што кошта далеко више него копирање. Та судбина чека и данашње филмске и видео снимке, које правимо за своју децу да гледају кад порасту.
Можда ће господин ММиливан више знати о Субашићу и његовим делатностима. Мислим да је ово доста близу домену његових истраживања.
Нисам сигуран да се господин Рунде сећа формата 9,5 mm, који су кратко време по оснивању Киноклуба Београд користили његови чланови (мислим да су Макавејев и Бабац одмах бојкотовали тај формат и ишли на 16 mm).
Као и увек, у микрометар прецизне информације које ми остаје само да - потврдим, уз податак да у Београду постоје вредни предратни аматерски кадрови на Pathé Baby формату (Београд, кафане, породични тренуци). Тврди се да је један човек из телевизије успео да конструише пројектор за овај формат, али да је све то обавијено великим велом тајне и даље. Не знам колико је Југословенска Кинотека успела нешто да учини по овом питању, али се надам да ипак има некаквих помака у дигитализацији ове специфичне филмске траке. И као и са свим другим - материјала има, само треба добре воље и средстава да се они учине доступним.
Уосталом фирма Pathé је била позната по потпуно другачијим технологијама примењеним у, например, аудио домену (грамофонске плоче), који сада задају невиђене муке за репродукцију. Њихове плоче су, на пример, биле прављене по посебном стандарду различитом од безмало свих других формата светски прихваћених. Претпостављам да је то био резултат рата формата и жеља за остваривањем сопствених права на патенте који се разликују од дргугих.
Да ли има живих рођака Зорке Тадић и Радмиле Стефановић? Ево, имамо податак да је основна школа била на Сењаку....
Meni deluje kao Cara Urosa, ono straftasto u pozadini levo od zenske osobe da je Sinagoga.
Meni deluje kao Cara Urosa, ono straftasto u pozadini levo od zenske osobe da je Sinagoga.
Тако је. Бинг потврђује да зграда иза девојке постоји и данас, са истим елементима.
Meni deluje kao Cara Urosa, ono straftasto u pozadini levo od zenske osobe da je Sinagoga.
Тачно, Просвета се налазила у Цара Уроша бр. 8.
С малим закашњењем због презаузетости, честитам свима `иљадарку!
И нађох. Превод имена тог места је Српска погибија. Уствари то је место где се одиграла Битка на Марици 1371. Први велики српски пораз. Следећи је био на пољу Косову.
Ништа, вратили смо им 540 година касније (1912).
Ко жели да се подсети, ево линка за текст Владимира Ћоровића:
http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_10_l.html
Ево и карте. Мало левље и горе од Једрена (Edirne). Ко путује на летовање може да сврати и да упали свећу.
Ево и од мене честитке - па да опстанемо и да још много лепих фотографија Београда гледамо и поделимо.
Од мене, за јубилеј, одгонетка кадра из "Недовршна симфонија једног града" - поменути кадар приказује у рефлексу фасцинантно модерну пословно стамбену зграду Махмуда Сафикјурдлија, у Кнез Михајловој улици 25, велетрговца турског порекла, одомаћеног у Београду, који је у дну овог пасажа имао једну од најважнијих трговина персијским теписима у предратном Београду. Собзиром да се наптиси виде у огледалу ("... varište pe...") филмка камера је позициноирана преко пута, негде око броја 22 или 24.
http://www.youtube.com/watch?v=L4W2Gd856ms
Први нисам успео да идентификујем, а други јесам.
Па ето, да питам наше форензичаре где би ово могло бити?
Идентификована локација
И нађох. Превод имена тог места је Српска погибија. Уствари то је место где се одиграла Битка на Марици 1371. Први велики српски пораз. Следећи је био на пољу Косову.
Ништа, вратили смо им 540 година касније (1912).
Ко жели да се подсети, ево линка за текст Владимира Ћоровића:
http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_10_l.html
Ево и карте. Мало левље и горе од Једрена (Edirne). Ко путује на летовање може да сврати и да упали свећу.
Veoma vazno izvodjenje zakljucka za nas! H. G-u! Skoro je naucno otkrice. Mi smo na veoma bedan nacin na Cernomenu porazeni. To se zna ali nepotrebno zabasuruje. Turci nas nisu samo iznenadili vec i prethodno, laznom poniznoscu, nadmudrili. Inace, Vukasin i Ugljesa nisu nastradali u samoj bici, vec su ubijeni od svoje sopstvene (srpske) pratnje prilikom bezanije iz poraza. Neocekivano mozda, ali bili su bahati i izuzetno bezdusni gospodari sopstvenim slugama pa je pratnja iskoristila idealan momenat da im se naplati. Ovo svakako nije za isticanje na velika zvona ali da znamo pa da se cuvamo. g.
Имала сам част да ми дуго година буду комшије у згради, (посебно гђа Зорка, више деценија, јер је гдин Богдан на жалост прерано преминуо). Дивни људи и сјајни певачи.
Зорка је почела да пева још на предратном радију и сезоне 1940. била је изузетно популарна певачица.
Хвала, господине французу! Одличне слике. Први пут их видим.
Посебно ми се допала и узбудила ме је последња, снимљена између два ваздушна напада. Призор који смо ретко доживљавали на сликама. Још се види и реклама биоскопа „Коларац“. Једна од ретких фотографија и сигурно је нису снимили немачки војници.
Сад смо решили и питање остатка фирме са словима „Т.СУ“. Нисам сигуран шта је било у тој радњи, али чуо сам само за једног Субашића у Београду. Ради се наиме о представништву неког Субашића у Загребу, који је имао фото- и кино-лабораторију. У то време киноаматери су користили опрему и филмове марке Pathé Baby. То је био први узани филм, ширина му је била 9,5 mm, а перфорација је била у средини између слика (да би се искористила цела ширина филмова). Киноаматери су филмове давали Субашићу, који их је развијао, умкеровао и паковао у касете. Осим тога Субашић је продавао и професионално снимљене филмове, копије нормалних играних, документарних и цртаних немих филмова на формат 9,5 mm, а имао је и позајмну кинотеку. Појавом формата 8 mm Pathé Baby је потпуно потиснут, а ко је сачувао некадашње филмове из свог детињства, не може да их гледа јер нема нигде више ни исправних пројектора. Пре пар деценија могла је да се нађе нека фирма у Француској која је за скупе паре пребацивала те старе филмове на неки новији формат. Данас постоји једна фирма у Немачкој која копира Pathé Baby филмове на DVD (раде са посебним пројектором сопствене конструкције), али филмови морају прво да се освеже, што кошта далеко више него копирање. Та судбина чека и данашње филмске и видео снимке, које правимо за своју децу да гледају кад порасту.
Можда ће господин ММиливан више знати о Субашићу и његовим делатностима. Мислим да је ово доста близу домену његових истраживања.
Нисам сигуран да се господин Рунде сећа формата 9,5 mm, који су кратко време по оснивању Киноклуба Београд користили његови чланови (мислим да су Макавејев и Бабац одмах бојкотовали тај формат и ишли на 16 mm).
Као и увек, у микрометар прецизне информације које ми остаје само да - потврдим, уз податак да у Београду постоје вредни предратни аматерски кадрови на Pathé Baby формату (Београд, кафане, породични тренуци). Тврди се да је један човек из телевизије успео да конструише пројектор за овај формат, али да је све то обавијено великим велом тајне и даље. Не знам колико је Југословенска Кинотека успела нешто да учини по овом питању, али се надам да ипак има некаквих помака у дигитализацији ове специфичне филмске траке. И као и са свим другим - материјала има, само треба добре воље и средстава да се они учине доступним.
Уосталом фирма Pathé је била позната по потпуно другачијим технологијама примењеним у, например, аудио домену (грамофонске плоче), који сада задају невиђене муке за репродукцију. Њихове плоче су, на пример, биле прављене по посебном стандарду различитом од безмало свих других формата светски прихваћених. Претпостављам да је то био резултат рата формата и жеља за остваривањем сопствених права на патенте који се разликују од дргугих.