Мали пијац је имао своје нарочито обележје: повисок крст од црвеног мрамора, који је имао гвоздену ограду. Дизао се насред Херцеговачке улице, између данашње палате Београдске задруге и хотела „Бристол“. Тај крст, који је о свом трошку поставио Ћира Христић, београдски трговац, био је у води кадгод је Сава плавила овај крај. Много доцније, кад су, због регулације овога краја старе зграде срушене, а Мали пијац је нестао, овај крст је морао бити уклоњен. Газда Лука Ћеловић, оснивач Београдске задруге, је наредио да се ово пијачно обележје, ради успомене на Мали пијац, пренесе у железнички парк, и ено га данас где стоји у парку, баш преко пута хотела „Бристол“.
По неким, не баш провереним подацима, Христићев крст је израђен од камена увеженог из Угарске, из једног њиховог онда веома познатог каменолома. Исти тип камена доста често се може срести по унутрашњости на гробљима а нарочито у портама сеоских и варошких цркви, и при том су из приближно истог периода као и Христићев крст. На основу тога можемо закључити да је овај камен био веома популаран у то доба и вероватно на цени.
По неким, не баш провереним подацима, Христићев крст је израђен од камена увеженог из Угарске, из једног њиховог онда веома познатог каменолома. Исти тип камена доста често се може срести по унутрашњости на гробљима а нарочито у портама сеоских и варошких цркви, и при том су из приближно истог периода као и Христићев крст. На основу тога можемо закључити да је овај камен био веома популаран у то доба и вероватно на цени.
Пошто ми свете књиге нису при руци мораћу из главе...
Христић је цео крст са постољем набавио у Бечу и само га пренео и поставио у Београду.
По неким, не баш провереним подацима, Христићев крст је израђен од камена увеженог из Угарске, из једног њиховог онда веома познатог каменолома. Исти тип камена доста често се може срести по унутрашњости на гробљима а нарочито у портама сеоских и варошких цркви, и при том су из приближно истог периода као и Христићев крст. На основу тога можемо закључити да је овај камен био веома популаран у то доба и вероватно на цени.
Пошто ми свете књиге нису при руци мораћу из главе...
Христић је цео крст са постољем набавио у Бечу и само га пренео и поставио у Београду.
Одлично Изногуде! Ово је онда индиректна потврда да се ради о камену из мађарског каменолома. Популаран тип камена са препознатљивом текстуром сигурно је био на тржишту целе Аустро-Угарске а Беч је (сигурно) био изузетно важан део тржишта грађевинског материјала па и украсно-архитекстонског камена.
... premijera iz leve lože, sa pogledom na gore :glasses: ...
... Bonđorno :)...
Ali bez zgrade servisa Progres ;)
Edit i jedna off-topic slika sa beobuilda (by delija)
http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?pid=154452#p154452
... premijera iz leve lože, sa pogledom na gore :glasses: ...
... Bonđorno :)...
Ali bez zgrade servisa Progres ;)
... zato je i pisalo : ... sa pogledom na gore ;) ...
Првобитно место крста Ћире Христића
Мали пијац је имао своје нарочито обележје: повисок крст од црвеног мрамора, који је имао гвоздену ограду. Дизао се насред Херцеговачке улице, између данашње палате Београдске задруге и хотела „Бристол“. Тај крст, који је о свом трошку поставио Ћира Христић, београдски трговац, био је у води кадгод је Сава плавила овај крај. Много доцније, кад су, због регулације овога краја старе зграде срушене, а Мали пијац је нестао, овај крст је морао бити уклоњен. Газда Лука Ћеловић, оснивач Београдске задруге, је наредио да се ово пијачно обележје, ради успомене на Мали пијац, пренесе у железнички парк, и ено га данас где стоји у парку, баш преко пута хотела „Бристол“.
По неким, не баш провереним подацима, Христићев крст је израђен од камена увеженог из Угарске, из једног њиховог онда веома познатог каменолома. Исти тип камена доста често се може срести по унутрашњости на гробљима а нарочито у портама сеоских и варошких цркви, и при том су из приближно истог периода као и Христићев крст. На основу тога можемо закључити да је овај камен био веома популаран у то доба и вероватно на цени.
Пошто ми свете књиге нису при руци мораћу из главе...
Христић је цео крст са постољем набавио у Бечу и само га пренео и поставио у Београду.
да ли је ово Сава залеђена?
да ли је ово Сава залеђена?
Хммм, не знам, могла би да буде...сенка моста не изгледа као да је на води...знам само да код ове нема дилеме :smile:
Ovo je nesto pred sam rat. Ranije nije postojala ova kafana na samom prilazu mostu. Kazu da je to restoran "DRAGOR", vlasnik Dragoljub Petrovic ...
Пошто ми свете књиге нису при руци мораћу из главе...
Христић је цео крст са постољем набавио у Бечу и само га пренео и поставио у Београду.
Одлично Изногуде! Ово је онда индиректна потврда да се ради о камену из мађарског каменолома. Популаран тип камена са препознатљивом текстуром сигурно је био на тржишту целе Аустро-Угарске а Беч је (сигурно) био изузетно важан део тржишта грађевинског материјала па и украсно-архитекстонског камена.