моја најдража тема: Београд, венчање; праћење породичне историје. Фотографи, атељеи, увек чисто лице младе; одговорност младожење- нека врста озбиљности...(млади, не читајте ово!)
Po svoj prilici nije ista jer današnja zgrada nema ništa slično sa ovom.
Naravno, ali ja sam mislio na fotografiju iz 1938. koja se nalazi u jednom privatnom arhivu i ovu fotografiju koju ste Vi objavili... ukoliko se ispostavi da su to dve fotografije jedne te iste zgrade, onda ćemo barem znati da je zgrada postojala do 1938. godine i da je bila na tom mestu.
Ova slika predstavlja dvorište predratne škole Sv. Sava. Nažalost, ne može se ništa zaklučiti o tome kako je zgrada izgledala.
v
Ovo je snimak novog krila koje gleda sa spoljne strane na Makenzijevu. Snimak je iz dvorišta a napravljen je tokom pedesetih godina odmah po izgradnji. Desno se vidi nova fiskulturna sala.
Ovo je snimak iz istog perioda. Levo je stara zgrada a desno je novo krilo koje gleda na Makenzijevu.
Sve tri slike dobio sam od ljubazne bibliotekarke škole. Inače, ove slike sam ranije postovao na starom forumu.
Sve u svemu i dalje ostaje nerešeno pitanje gde se nalazila stara škola Sv. Save u Makenzijevoj ulici.
Na prethodnoj fotografiji ,koju je postavio postovami MZ, nije put za Zemun, vec je
to pocetak ul. Omladinskih Brigada.....Levo ,van kadra je opstina N.Bg., a toplana je na ,otprilike, poziciji
danasnje crkve. Uglavnom, obronci u pozadini ,jasno pokazuju Banovo brdo.
Ovom prilikom se zahvaljujem svima,narocito MZ-u, na fotografijama sa tematikom istorije zeleznica.
Za Gavrila ,obavestenje da grupa entuzijasta-obnavlja stari postanski vagon na 11. koloseku stanice BG,
za buduce sediste udruzenja hobista-zeleznicara.. Svake subote oko 12h.
P.S.-Nadam se da ovim poslednjim NISAM prekrsio neko pravilo foruma...
Ako jesam-pruzam ruke za packe, ili stojim u cosku za kaznu...
Možda bi to mogla da bude velika zgrada sa leve strane pri dnu slike. Vidim sa vaše slike, inače, da je pre čuvenog sodadžije koji je carevao tu na uglu Katanićeve i Makenzijeve bila prodavnica vina. Sam sodadžija preselio se, nakon rušenja ovog bloka prizemnih radnji u novu radnju blizu Kalenićeve pijace.
Uspeo sam da identifikujem lokaciju apoteke i gde su fotografisane ove dve osobe: reč je o uglu Baba Višnjine i Makenzijeve/Cara Nikole/Maršala Tolbuhina.
Zelenim sam obeležio prvi reper: veliku zgradu u Makenzijevoj koja stoji kod samog ugla sa Knjeginje Zorke/Zorinom/Ivana Milutinovića.
Ljubičastim sam obeležio drugi reper: balkone kuće na uglu Makenzijeve i Koče Kapetana.
Prvi sledeći ugao gledajući od Slavije prema Čuburi je upravo ovaj sa apotekom, ali ona više ne postoji. Kada je kuća srušena - u toku bombardovanja ili posle rata - nije mi poznato.
Ugao sa Kursulinom ne može biti, jer je na uglu sa Kursulinom moderna zgrada, a ova koja se vidi skroz desno je sa nekim secesijskim detaljima. Zanimljivo, jedna od ovih zgrada bila je i kafana, tako da je moguće da je upravo to jedna od čuvenih bircuza još značajnijeg čuburskog mnogougla kojeg su sačinjavale "Savinac"-"Novi Beograd"-"Trandafilović" i druge.
Za Gavrila, obavestenje da grupa entuzijasta obnavlja stari postanski vagon na 11. koloseku stanice BG, za buduce sediste udruzenja hobista -zeleznicara.. Svake subote oko 12h. P.S. Nadam se da ovim poslednjim nisam prekrsio neko pravilo foruma...
За ову иницијативу љубитеља железнице чуо сам од железничког ветерана пок. Радослава Зорета, који је као филателиста који је пратио тему железнице, некако дошао до генералног директора Поште Србије. Замолио је руководство Поште да уступи један поштански вагон друштву љубитеља железнице. У то време Пошта је престала да користи железницу за превоз поштанских пошиљака, те су поштански вагони постали непотребни. Тада је дато обећање да ће Пошта уступити један вагон. После смрти Зоретове о томе нисам више ништа чуо. Помало је смешно што се клуб љубитеља железнице обратио Пошти, а не Железници, али то је сада неважно. А можда је нека друга акција у питању? У сваком случају, драго ми је што ипак идеја остварена.
Радосав Зоре био је по оцу Словенац, а по мајци Србин. Имао сам задовољство да се дружим са њим, и од њега сам сазнао много занимљивих ствари о историји железнице. Био је стални посетилац Забавишта у ул. Св. Саве. Увек се радујем када са неким попричам о њему...
Једна Рускиња, Анна, ових дана у Народној библиотеци Србије истражује грађу, дневнике једног Руса,Сергеја Смирнова, који је био секретар Јелене Карађорђевић, ћерке краља Петра Првог Карађорђевића. Анна ме је мејлом замолила за један податак: „Proucavajuci zivot Jelene Karadjordjevic nasli smo podatke da je ona prisutstvovala trkama na Banjici. Da li bi mogao saznati kod svojih kolega koji se bave istorijom Beograda da li su bile redovne trke ili samo u cast veridbe Jelene Karadjordjevic. 1911.godine?“
Молим познаваоце коњарства и коњичких трка да одгонетну ову недоумицу наше пријатељице из Русије и помогну јој да детаљније проучи живот наше принцезе.
Јелена Петровна и Иван константинович Романов
„Никада у Беогаду није било толико света на тркама као на Преображење. Очевидна је ствар, да се свет код нас све више интересује за тај лепи спорт и интересоваће се, наравно, још много више кад буде могао на стално тркалиште долазити трамвајем и железницом, а не колима, која се сада плаћају 20 и 30 динара ! Био је Краљ, престолонаследник Александар, краљевић Ђорће, принцеза Јелена са својим вереником кнезом Јованом, готово сви министри, дипломате и цео најотменији београдски свет.“
Овако у Политици од 8. августа 1911. почиње извештај са тркачког дана који је одржан 06. августа 1911. У питању је био четврти тркачки састанак те године, од пет предвиђених и одржаних састанака. На програму су биле квалитетне трке (трчали су најбољи коњи који су у том тренутку били у Србији). Ево како Политика од 30. јула најављује трке: „На Преображење, у идућу Суботу, држаће се на Бањици четврти тркачки састанак у овој години. По важности својој и по разноврсности програма, тај преображенски састанак може се с правом назвати као главни тркачки састанак у години. Ту је пре свега победничка трка. У тој трци се четворогодци први пут имају ма мере са старијим генерацијама. То ће рећи, да ће се победилац из овогодишњег Дербија имати да се бори против победилаца из лањског, преклањског Дербија. Другим речима, Керинг ће овога пута имати да покаже да ли може да туче Цулку, која је прошле године добила Дерби, затим Вијора, који је претпрошле године добио Дерби, па онда Енглеза, који је пре три године добио Дерби, па ону изванредну кобилу Филку, које је пре четири године добила Дерби. Још никада у Србији није у једној истој трци било 4-5 победилаца из Дербија. То ће сад на Преображење први пут да буде: видеће се које је грло у Србији најбоље. Исто тако ће бити интересантна трка Костолац, у којој трче мушки и женски трогодци.“
Иначе, овај тркачки састанак је једини тркачки састанак са кога имамо и филмски запис, јер је филм „Трке на Бањици“ у продукцији Светозара Боторића сачуван и рекоструисан 2006 године. Копија филма би требало да може да се набави у Југословенској кинотеци. На филму се види и долазак принцезе Јелене и њеног вереника кочијама на тркалиште на Бањици. На шпици реконструисаног филма пише да су трке биле „одржане у част доласка руског Великог кнеза Јована Констатиновића Романова, вереника принцезе Јелене Карађорђевић, ћерке краља Петра I.”
Ја немам податак да ли је то тачно, јер немам званичан програм трка за тај тркачки састанак. Ти подаци би можда могли да постоје у Архиву Србије, који би требало да има документацију Дунавског кола Јахача, али та документација, највероватније није сређена, а самим тим ни лако доступна. У сваком случају, биле трке одржане у његову част или не, то је био редован тркачки састанак који је био планиран за ту годину.
Ево и пар кадрова са почасне трибине:
Официр у белом, поред будућег брачног пара, на првој слици је Павле Јуришић-Штурм.
Hvala na brzom odgovoru g. Gavrilo.
Jos malo detalja:
Ova akcija NEMA veze sa tom starom inicijativom od pre vise od 30 godina.
Ni ime pomenutog gospodina mi nije poznato.
Poznavao sam velikog žel. filatelistu, Jordana Peševskog! Sakupljao je i modele vozova.
Ipak je ovde umešana Slovenija.... Vagon Pošte 61200, je ostao zbog ratnih dejstava ovde,
i bio čuvan kod pošte 2.
Kako im više nije potreban za saobraćaj, dali su dozvolu da ga nakon 20 godina
stajanja na suncu i kiši, dobiju na koristenje BG železničari-hobisti.
Vagon se uređuje ličnim sredstvima,a društvo mu pravi ORIGINALNI vagon restoran iz 1910.g.
iz sastava ORIJENT expressa, koji je u poslednji čas spašen od sečenja u staro gvožđe. http://www.railserbia.net/forum/viewtopic.php?f=5&t=4751
Ovde možete videti tok akcije ... Za fotose-registracija obavezna i besplatna.
Sjajan nacin očuvanja tehničke baštine od strane amatera, uz pomoć odgovornih na železnici.
I.... Nemoj neko posle da kaže kako nam je omladina LENJA !!!!!
Када смо код венчања
Po svoj prilici nije ista jer današnja zgrada nema ništa slično sa ovom.
Naravno, ali ja sam mislio na fotografiju iz 1938. koja se nalazi u jednom privatnom arhivu i ovu fotografiju koju ste Vi objavili... ukoliko se ispostavi da su to dve fotografije jedne te iste zgrade, onda ćemo barem znati da je zgrada postojala do 1938. godine i da je bila na tom mestu.
Ova slika predstavlja dvorište predratne škole Sv. Sava. Nažalost, ne može se ništa zaklučiti o tome kako je zgrada izgledala.
v
Ovo je snimak novog krila koje gleda sa spoljne strane na Makenzijevu. Snimak je iz dvorišta a napravljen je tokom pedesetih godina odmah po izgradnji. Desno se vidi nova fiskulturna sala.
Ovo je snimak iz istog perioda. Levo je stara zgrada a desno je novo krilo koje gleda na Makenzijevu.
Sve tri slike dobio sam od ljubazne bibliotekarke škole. Inače, ove slike sam ranije postovao na starom forumu.
Sve u svemu i dalje ostaje nerešeno pitanje gde se nalazila stara škola Sv. Save u Makenzijevoj ulici.
skola sv.sava, da li bi ovde trebala da se vidi?
to pocetak ul. Omladinskih Brigada.....Levo ,van kadra je opstina N.Bg., a toplana je na ,otprilike, poziciji
danasnje crkve. Uglavnom, obronci u pozadini ,jasno pokazuju Banovo brdo.
Ovom prilikom se zahvaljujem svima,narocito MZ-u, na fotografijama sa tematikom istorije zeleznica.
Za Gavrila ,obavestenje da grupa entuzijasta-obnavlja stari postanski vagon na 11. koloseku stanice BG,
za buduce sediste udruzenja hobista-zeleznicara.. Svake subote oko 12h.
P.S.-Nadam se da ovim poslednjim NISAM prekrsio neko pravilo foruma...
Ako jesam-pruzam ruke za packe, ili stojim u cosku za kaznu...
skola sv.sava, da li bi ovde trebala da se vidi?
Možda bi to mogla da bude velika zgrada sa leve strane pri dnu slike. Vidim sa vaše slike, inače, da je pre čuvenog sodadžije koji je carevao tu na uglu Katanićeve i Makenzijeve bila prodavnica vina. Sam sodadžija preselio se, nakon rušenja ovog bloka prizemnih radnji u novu radnju blizu Kalenićeve pijace.
Uspeo sam da identifikujem lokaciju apoteke i gde su fotografisane ove dve osobe: reč je o uglu Baba Višnjine i Makenzijeve/Cara Nikole/Maršala Tolbuhina.
Zelenim sam obeležio prvi reper: veliku zgradu u Makenzijevoj koja stoji kod samog ugla sa Knjeginje Zorke/Zorinom/Ivana Milutinovića.
Ljubičastim sam obeležio drugi reper: balkone kuće na uglu Makenzijeve i Koče Kapetana.
Prvi sledeći ugao gledajući od Slavije prema Čuburi je upravo ovaj sa apotekom, ali ona više ne postoji. Kada je kuća srušena - u toku bombardovanja ili posle rata - nije mi poznato.
Ugao sa Kursulinom ne može biti, jer je na uglu sa Kursulinom moderna zgrada, a ova koja se vidi skroz desno je sa nekim secesijskim detaljima. Zanimljivo, jedna od ovih zgrada bila je i kafana, tako da je moguće da je upravo to jedna od čuvenih bircuza još značajnijeg čuburskog mnogougla kojeg su sačinjavale "Savinac"-"Novi Beograd"-"Trandafilović" i druge.
За ову иницијативу љубитеља железнице чуо сам од железничког ветерана пок. Радослава Зорета, који је као филателиста који је пратио тему железнице, некако дошао до генералног директора Поште Србије. Замолио је руководство Поште да уступи један поштански вагон друштву љубитеља железнице. У то време Пошта је престала да користи железницу за превоз поштанских пошиљака, те су поштански вагони постали непотребни. Тада је дато обећање да ће Пошта уступити један вагон. После смрти Зоретове о томе нисам више ништа чуо. Помало је смешно што се клуб љубитеља железнице обратио Пошти, а не Железници, али то је сада неважно. А можда је нека друга акција у питању? У сваком случају, драго ми је што ипак идеја остварена.
Радосав Зоре био је по оцу Словенац, а по мајци Србин. Имао сам задовољство да се дружим са њим, и од њега сам сазнао много занимљивих ствари о историји железнице. Био је стални посетилац Забавишта у ул. Св. Саве. Увек се радујем када са неким попричам о њему...
„Proucavajuci zivot Jelene Karadjordjevic nasli smo podatke da je ona prisutstvovala trkama na Banjici. Da li bi mogao saznati kod svojih kolega koji se bave istorijom Beograda da li su bile redovne trke ili samo u cast veridbe Jelene Karadjordjevic. 1911.godine?“
Молим познаваоце коњарства и коњичких трка да одгонетну ову недоумицу наше пријатељице из Русије и помогну јој да детаљније проучи живот наше принцезе.
Јелена Петровна и Иван константинович Романов
„Никада у Беогаду није било толико света на тркама као на Преображење. Очевидна је ствар, да се свет код нас све више интересује за тај лепи спорт и интересоваће се, наравно, још много више кад буде могао на стално тркалиште долазити трамвајем и железницом, а не колима, која се сада плаћају 20 и 30 динара ! Био је Краљ, престолонаследник Александар, краљевић Ђорће, принцеза Јелена са својим вереником кнезом Јованом, готово сви министри, дипломате и цео најотменији београдски свет.“
Овако у Политици од 8. августа 1911. почиње извештај са тркачког дана који је одржан 06. августа 1911. У питању је био четврти тркачки састанак те године, од пет предвиђених и одржаних састанака. На програму су биле квалитетне трке (трчали су најбољи коњи који су у том тренутку били у Србији). Ево како Политика од 30. јула најављује трке: „На Преображење, у идућу Суботу, држаће се на Бањици четврти тркачки састанак у овој години. По важности својој и по разноврсности програма, тај преображенски састанак може се с правом назвати као главни тркачки састанак у години. Ту је пре свега победничка трка. У тој трци се четворогодци први пут имају ма мере са старијим генерацијама. То ће рећи, да ће се победилац из овогодишњег Дербија имати да се бори против победилаца из лањског, преклањског Дербија. Другим речима, Керинг ће овога пута имати да покаже да ли може да туче Цулку, која је прошле године добила Дерби, затим Вијора, који је претпрошле године добио Дерби, па онда Енглеза, који је пре три године добио Дерби, па ону изванредну кобилу Филку, које је пре четири године добила Дерби. Још никада у Србији није у једној истој трци било 4-5 победилаца из Дербија. То ће сад на Преображење први пут да буде: видеће се које је грло у Србији најбоље. Исто тако ће бити интересантна трка Костолац, у којој трче мушки и женски трогодци.“
Иначе, овај тркачки састанак је једини тркачки састанак са кога имамо и филмски запис, јер је филм „Трке на Бањици“ у продукцији Светозара Боторића сачуван и рекоструисан 2006 године. Копија филма би требало да може да се набави у Југословенској кинотеци. На филму се види и долазак принцезе Јелене и њеног вереника кочијама на тркалиште на Бањици. На шпици реконструисаног филма пише да су трке биле „одржане у част доласка руског Великог кнеза Јована Констатиновића Романова, вереника принцезе Јелене Карађорђевић, ћерке краља Петра I.”
Ја немам податак да ли је то тачно, јер немам званичан програм трка за тај тркачки састанак. Ти подаци би можда могли да постоје у Архиву Србије, који би требало да има документацију Дунавског кола Јахача, али та документација, највероватније није сређена, а самим тим ни лако доступна. У сваком случају, биле трке одржане у његову част или не, то је био редован тркачки састанак који је био планиран за ту годину.
Ево и пар кадрова са почасне трибине:
Официр у белом, поред будућег брачног пара, на првој слици је Павле Јуришић-Штурм.
Jos malo detalja:
Ova akcija NEMA veze sa tom starom inicijativom od pre vise od 30 godina.
Ni ime pomenutog gospodina mi nije poznato.
Poznavao sam velikog žel. filatelistu, Jordana Peševskog! Sakupljao je i modele vozova.
Ipak je ovde umešana Slovenija.... Vagon Pošte 61200, je ostao zbog ratnih dejstava ovde,
i bio čuvan kod pošte 2.
Kako im više nije potreban za saobraćaj, dali su dozvolu da ga nakon 20 godina
stajanja na suncu i kiši, dobiju na koristenje BG železničari-hobisti.
Vagon se uređuje ličnim sredstvima,a društvo mu pravi ORIGINALNI vagon restoran iz 1910.g.
iz sastava ORIJENT expressa, koji je u poslednji čas spašen od sečenja u staro gvožđe.
http://www.railserbia.net/forum/viewtopic.php?f=5&t=4751
Ovde možete videti tok akcije ... Za fotose-registracija obavezna i besplatna.
Sjajan nacin očuvanja tehničke baštine od strane amatera, uz pomoć odgovornih na železnici.
I.... Nemoj neko posle da kaže kako nam je omladina LENJA !!!!!