Не успевам да прочитам назив на овој дасци али мислим да је ово јединствен снимак склоништа од ваздушних напада које је лета 1940. изграђено у парку испред Министарства железница, данашњи Хајдук Вељков венац... Т
То склониште је имало среће 6. априла 1941. за разлику од оног у непосредном комшилуку, у дворишту Вазнесенске цркве. Слушао сам сведочења човека кога је бомбардовање Београда затекло у Сарајевској. Причао је да је у сулудом трку успео да стигне до њега, као последње наде, и тамо нађе спас тог дана.
П.С. сад видех да је и Гавра имао исту мисао
На слици је са сигурношћу улаз у једно од склоништа по парковима, изграђеним неколико месеци пред немачки напад на Београд. Ни ја не могу да прочитам шта пише на дасци изнад улаза, али сећам се врло добро како су изгледали ти улази.
Ова склоништа могла су да заштите грађане једино од гелера бомби и противавионских шрапнела као и других предмета који лете при експлозијама бомби и рушењу зграда. Била су укопана око 2,5 метра у земљу (ров је био у цик-цак-облику), зидови су били обложени дашчаном оплатом, покривена дрвеним гредама и нешто дебљим даскама, а преко тога насута земља из ископа (то се види и на слици). Дуж зидова примитивне клупе од дасака. Апсолутно никаква заштита од директних погодака. Постојала је наивна представа да Немци неће гађати паркове и друге зелене површине.
Читао сам да су три оваква склоништа била погођена директно. Видео сам у Карађорђевом парку и у порти Базнесењске цркве. Не знам где је било треће. Видели су се само огромни кратери бомби и остаци греда и дасака. Још дуго после бомбардовања осећао се задах распадања лешева (са расутом земљом били су и ситни комади тела који нису могли да се покупе).
Следећа слика је већ била (на оном нод или овом вод) форуму, али понављам је за оне који је нису видели или који су је заборавили.
Јасно је да овде нико није преживео.
Сложене цигле нису од склоништа, већ од порушене ограде црквене порте. Виде се велике беле површине на дну кратера: стално је посипан креч да би се смањио задах.
Кажу да је само на овом месту погинуло неколико стотина Београђана. Тихо речено (да не чује Савезна комисија за процену ратне штете) 700 – 800 особа. Кажем „тихо“, јер ако је у сваком од три погођена склоништа било толико жртава, онда је збир прешишао званичан укупан број погинулих.
Ovo mi nekako ne liči na Beograd, ali ko zna?
Ako treba, mogu i u većoj rezoluciji...
Ако би могло негде у већој резолуцији (не мора нужно на серверу за фотографије) и то оне кадрове на којима се види у позадини оно насеље - да покушамо да их лоцирамо (уколико је то могуће)...
На форуму Црно-бели Београд кажу да је ово у Немањиној. Нешто ми не личи...
ово је ћошак Бирчанинове и Кнеза Милоша. Гробови црвеноармејаца у позадини (са шлемом, и остали у низу) се налазе тачно на месту на коме је данас велика вишеспратница на самом ћошку (води се као Бирчанинова 16) док је овај први гроб на месту данашњег паркинга између те зграде и коловоза: на тачно том месту се данас налази киоск
Нешто ме буни на овој слици,зар није на овом месту био неки музеј,нека лепа зграда, кућа Стевче Михаиловића,или је она срушена пре 1944,па је остао овај празан простор? и имам још једно питање....где се тачно десио атентат на Стјепана Радића у којој згради? хвала!!
Шта је ово, нико не одговара на питања? Крајње непристојно са наше стране!
Атентат на Радића десио се када је скупштина држана у згради Велике касарне у Кнеза Милоша. Највећи део те зграде постоји и данас иза зграде гараже у Масариковој а може се добро видети из Улице кнеза Милоша.
Ako treba, mogu i u većoj rezoluciji...
Zar prve dve nisu skupstina?
Не успевам да прочитам назив на овој дасци али мислим да је ово јединствен снимак склоништа од ваздушних напада које је лета 1940. изграђено у парку испред Министарства железница, данашњи Хајдук Вељков венац... Т
То склониште је имало среће 6. априла 1941. за разлику од оног у непосредном комшилуку, у дворишту Вазнесенске цркве. Слушао сам сведочења човека кога је бомбардовање Београда затекло у Сарајевској. Причао је да је у сулудом трку успео да стигне до њега, као последње наде, и тамо нађе спас тог дана.
П.С. сад видех да је и Гавра имао исту мисао
На слици је са сигурношћу улаз у једно од склоништа по парковима, изграђеним неколико месеци пред немачки напад на Београд. Ни ја не могу да прочитам шта пише на дасци изнад улаза, али сећам се врло добро како су изгледали ти улази.
Ова склоништа могла су да заштите грађане једино од гелера бомби и противавионских шрапнела као и других предмета који лете при експлозијама бомби и рушењу зграда. Била су укопана око 2,5 метра у земљу (ров је био у цик-цак-облику), зидови су били обложени дашчаном оплатом, покривена дрвеним гредама и нешто дебљим даскама, а преко тога насута земља из ископа (то се види и на слици). Дуж зидова примитивне клупе од дасака. Апсолутно никаква заштита од директних погодака. Постојала је наивна представа да Немци неће гађати паркове и друге зелене површине.
Читао сам да су три оваква склоништа била погођена директно. Видео сам у Карађорђевом парку и у порти Базнесењске цркве. Не знам где је било треће. Видели су се само огромни кратери бомби и остаци греда и дасака. Још дуго после бомбардовања осећао се задах распадања лешева (са расутом земљом били су и ситни комади тела који нису могли да се покупе).
Следећа слика је већ била (на оном нод или овом вод) форуму, али понављам је за оне који је нису видели или који су је заборавили.
Јасно је да овде нико није преживео.
Сложене цигле нису од склоништа, већ од порушене ограде црквене порте. Виде се велике беле површине на дну кратера: стално је посипан креч да би се смањио задах.
Кажу да је само на овом месту погинуло неколико стотина Београђана. Тихо речено (да не чује Савезна комисија за процену ратне штете) 700 – 800 особа. Кажем „тихо“, јер ако је у сваком од три погођена склоништа било толико жртава, онда је збир прешишао званичан укупан број погинулих.
S ocem na Tasu, 1960g. Imam 10g.
Istog dana je snimljena i ova pored zgrade Seizmoloskog zavoda na Tasmajdanu.
Б.Гајићу , сигурно је у питању склониште о коме сте писали! Ја сам успео да прочитам натпис на дасци изнад улаза, и на њој пише: УЛАЗ ЗА 30 ОСОБА
Лепе
Ako treba, mogu i u većoj rezoluciji...
Ако би могло негде у већој резолуцији (не мора нужно на серверу за фотографије) и то оне кадрове на којима се види у позадини оно насеље - да покушамо да их лоцирамо (уколико је то могуће)...
Хвала.
Jel se kaže: "Gde ga vide?"
Je l' paviljon ili krug?
Ako je ono Skupština, a liči da jeste, onda su i ostale verovatno beogradske
На форуму Црно-бели Београд кажу да је ово у Немањиној. Нешто ми не личи...
ово је ћошак Бирчанинове и Кнеза Милоша. Гробови црвеноармејаца у позадини (са шлемом, и остали у низу) се налазе тачно на месту на коме је данас велика вишеспратница на самом ћошку (води се као Бирчанинова 16) док је овај први гроб на месту данашњег паркинга између те зграде и коловоза: на тачно том месту се данас налази киоск
Нешто ме буни на овој слици,зар није на овом месту био неки музеј,нека лепа зграда, кућа Стевче Михаиловића,или је она срушена пре 1944,па је остао овај празан простор? и имам још једно питање....где се тачно десио атентат на Стјепана Радића у којој згради? хвала!!
Шта је ово, нико не одговара на питања? Крајње непристојно са наше стране!
Атентат на Радића десио се када је скупштина држана у згради Велике касарне у Кнеза Милоша. Највећи део те зграде постоји и данас иза зграде гараже у Масариковој а може се добро видети из Улице кнеза Милоша.