не знам да ли је то било на старом форуму или на овом, имали смо пар фотографија немачких мотоциклиста како пролазе улицом Цара Душана на Дорћолу, баш поред рушевине на ћошку са Добрачином. То су били мотоциклисти из 2. Вафен СС дивизије који су у Београд ушли са северне стране, од Панчева. Овај војник на мотору је такође СС-овац, а и крајолик и димњак у даљини личе на дорћолске. Могуће је да је ово једна од фотографија из те серије, али нисам потпуно уверен...
Заборавио сам, а ми смо касније, као студенти, уздисали за његовом врло лепом ћерком. Она нас, као што следује, није гледала.
А што се тиче лепе кћерке, човек никад задовољан - вас студенте су сигурно гледале неке гимназијалке...
Лепа ћерка је била докторка Јулија Пилц [/quote]
Одлично. Према списку предратних Oпштинских новина стоји да је презиме наручиоца ове куће Пилц. Нисам сигуран за име док не погледам у ћитабе где су преписи имена, а то већ теже иде зато што сам их распарчао и затурио :cry:
Ипак, презимена се сећам.
Давно решено (не сећам се ко): острво на завршетку Цариградске, Дринчићеве и Гундулићевог венца, лево-десно је 29. новембра, узбрдо иде Палмотићева (доњи део)...
Међу овим људима осим војних, духовних лица и државника је и велики број истакнутих имена руске науке и културе: архитекте академици Николај Краснов, Виктор Лукомски, Петар Анагности, проф. Григорије Самојлов, слависти проф. Степан Кулбакин, проф. Фјодор Тарановски, византиста Георгије Острогорски, богослов проф. Сергеј Тројицки, професор механике Георгије Пио-Улски и његов ученик, проф. В. В. Фармаковски, професор термодинамике Александар Брандт, математичари академик Николај Салтиков, проф. Антон Билимович, балерине Нина Кирсанова, Тамара Полонска, Марина Оленина, глумица Наталија Ердели, оперска певачица Софија Драусал, извођач руских романси Олга Јанчевецка, писац и критичар Јевгеније Аничков, писац и кинооператер Михаил Иваников, сликари Степан Колесников, Леонид Шејка и други. Многа од ових имена ушла су у руске и српске енциклопедије.
На гробљу је сахрањен, између осталих, и велики руски архитекта Василиј Андросов (1944). Син покојног Момира Коруновића рекао ми је да је пронашао негде његов гроб, али да су слова са споменика готово поотпадала. Он је својевремено тачно лоцирао хумку. Нажалост син архитекте Коруновића је, у међувремену, преминуо, тако да никада нисам стигао да сазнам где се налазе посмртни остаци највећег и најпродуктивнијег руског емигранта који је целу каријеру посветио пројектовању и грађењу цркава и спомен обележја и саградио неке од најважнијих објеката ове врсте у Србији и Краљевини Југославији између два рата (црква Светог Александра Невског и на Чукарици у Београду, цркве у Лесковцу, Пожеги, Главна пошта у Таковској улици и низ спомен обележја)...
Међу овим људима осим војних, духовних лица и државника је и велики број истакнутих имена руске науке и културе: архитекте академици Николај Краснов, Виктор Лукомски, Петар Анагности, проф. Григорије Самојлов, слависти проф. Степан Кулбакин, проф. Фјодор Тарановски, византиста Георгије Острогорски, богослов проф. Сергеј Тројицки, професор механике Георгије Пио-Улски и његов ученик, проф. В. В. Фармаковски, професор термодинамике Александар Брандт, математичари академик Николај Салтиков, проф. Антон Билимович, балерине Нина Кирсанова, Тамара Полонска, Марина Оленина, глумица Наталија Ердели, оперска певачица Софија Драусал, извођач руских романси Олга Јанчевецка, писац и критичар Јевгеније Аничков, писац и кинооператер Михаил Иваников, сликари Степан Колесников, Леонид Шејка и други. Многа од ових имена ушла су у руске и српске енциклопедије.
На гробљу је сахрањен, између осталих, и велики руски архитекта Василиј Андросов (1944). Син покојног Момира Коруновића рекао ми је да је пронашао негде његов гроб, али да су слова са споменика готово поотпадала. Он је својевремено тачно лоцирао хумку. Нажалост син архитекте Коруновића је, у међувремену, преминуо, тако да никада нисам стигао да сазнам где се налазе посмртни остаци највећег и најпродуктивнијег руског емигранта који је целу каријеру посветио пројектовању и грађењу цркава и спомен обележја и саградио неке од најважнијих објеката ове врсте у Србији и Краљевини Југославији између два рата (црква Светог Александра Невског и на Чукарици у Београду, цркве у Лесковцу, Пожеги, Главна пошта у Таковској улици и низ спомен обележја)...
Апропо знаменитих Руса у БГД, има ли негде тачних података шта је било с Валеријем Сташевским? Помиње се да је 1945. од стране совјетских власти одведен у Сибир, или ко зна куд, и страдао 1945, али и да је завршио живот у Латинској Америци, иста та година.
Naravno, koristio sam i druge izvore i polako sklapam kockice mozaika.
I, još jednom naravno, mene ne morate da prihvatite kao nezavisni izvor, jer nisam profesionalni istoričar i čuveno ime u tom svetu.
Ali, verujte, baš su me pojedinci iz tog profesionalno sveta svojim "lupanjima" naterali da krenem u analizu, po svim proncipima kako se vrši istraga o bilo čemu.
[/quote]
Честитам и држи се независних концепата. Такви су нам потребни. Само ти ради своје, а ја ћу венчања...Ни бриге те није шта други закерају! Поздрав, од Жене која мисли и коју још увек траже по Калемегдану
А што се тиче лепе кћерке, човек никад задовољан - вас студенте су сигурно гледале неке гимназијалке...
Скоро сам сигуран да се не ради о истој лепој ћерки. Чини ми се да је презиме било „српско“ на „ић“. Не би ме чудило да је у то време власник делио своју кућу са још неком породицом. Осим тога, из дискусије стичем утисак да је др. Јулија Пилц старија од нас па аутоматски и од објекта нашег уздисања: девојка о којој сам писао била је млађа. И није нас гледала зато што је била очигледно „затвореног типа“ (у правом смислу речи – кретала се у нама неприступачном друштву).
Све ово је неинтересантно и неважно, не бих ни коментарисао слику да ме није подсетила на студентско друштво и неке лудорије.
Узгред речено за Зденка Пилца нисам никад чуо. То име је ретко и обично се не заборавља.
Апропо знаменитих Руса у БГД, има ли негде тачних података шта је било с Валеријем Сташевским? Помиње се да је 1945. од стране совјетских власти одведен у Сибир, или ко зна куд, и страдао 1945, али и да је завршио живот у Латинској Америци, иста та година.
Мислим да састављачи биографија често превиђају да су били отац Валериј и син Георгиј (Ђорђе) Сташевски који су се бавили сличним пословима.
Оно што сам ја сазнао јесте да је Георгиј отишао у Латинску Америку.
Са друге стране, имам податак да је Валериј око 1946. радио пројекат крова зграде која је данас Економски факултет, а грађена као Народни одбор. Није ми познато да ли је учествовао и на другим пројектима и на самом пројекту ове зграде, јер нисам видео планове. То укратко значи да није могао бити одведен 1945. у Сибир.
Међу овим људима осим војних, духовних лица и државника је и велики број истакнутих имена руске науке и културе: архитекте академици Николај Краснов, Виктор Лукомски, Петар Анагности, проф. Григорије Самојлов, слависти проф. Степан Кулбакин, проф. Фјодор Тарановски, византиста Георгије Острогорски, богослов проф. Сергеј Тројицки, професор механике Георгије Пио-Улски и његов ученик, проф. В. В. Фармаковски, професор термодинамике Александар Брандт, математичари академик Николај Салтиков, проф. Антон Билимович, балерине Нина Кирсанова, Тамара Полонска, Марина Оленина, глумица Наталија Ердели, оперска певачица Софија Драусал, извођач руских романси Олга Јанчевецка, писац и критичар Јевгеније Аничков, писац и кинооператер Михаил Иваников, сликари Степан Колесников, Леонид Шејка и други. Многа од ових имена ушла су у руске и српске енциклопедије.
На гробљу је сахрањен, између осталих, и велики руски архитекта Василиј Андросов (1944). Син покојног Момира Коруновића рекао ми је да је пронашао негде његов гроб, али да су слова са споменика готово поотпадала. Он је својевремено тачно лоцирао хумку. Нажалост син архитекте Коруновића је, у међувремену, преминуо, тако да никада нисам стигао да сазнам где се налазе посмртни остаци највећег и најпродуктивнијег руског емигранта који је целу каријеру посветио пројектовању и грађењу цркава и спомен обележја и саградио неке од најважнијих објеката ове врсте у Србији и Краљевини Југославији између два рата (црква Светог Александра Невског и на Чукарици у Београду, цркве у Лесковцу, Пожеги, Главна пошта у Таковској улици и низ спомен обележја)...
По ко зна који пут, велико хвала ммиловану на драгоценим подацима.
Заиста је невероватно да се тек тако преда забораву место на коме је сахрањен овај великан градитељства који је Србију задужио својим стваралаштвом.
Ето теме за нову експедицију.
Beograd?????????
не знам да ли је то било на старом форуму или на овом, имали смо пар фотографија немачких мотоциклиста како пролазе улицом Цара Душана на Дорћолу, баш поред рушевине на ћошку са Добрачином. То су били мотоциклисти из 2. Вафен СС дивизије који су у Београд ушли са северне стране, од Панчева. Овај војник на мотору је такође СС-овац, а и крајолик и димњак у даљини личе на дорћолске. Могуће је да је ово једна од фотографија из те серије, али нисам потпуно уверен...
Заборавио сам, а ми смо касније, као студенти, уздисали за његовом врло лепом ћерком. Она нас, као што следује, није гледала.
А што се тиче лепе кћерке, човек никад задовољан - вас студенте су сигурно гледале неке гимназијалке...
Лепа ћерка је била докторка Јулија Пилц [/quote]
Одлично. Према списку предратних Oпштинских новина стоји да је презиме наручиоца ове куће Пилц. Нисам сигуран за име док не погледам у ћитабе где су преписи имена, а то већ теже иде зато што сам их распарчао и затурио :cry:
Ипак, презимена се сећам.
Давно решено (не сећам се ко): острво на завршетку Цариградске, Дринчићеве и Гундулићевог венца, лево-десно је 29. новембра, узбрдо иде Палмотићева (доњи део)...
Мислим да је загонетку решио Француз.
Међу овим људима осим војних, духовних лица и државника је и велики број истакнутих имена руске науке и културе: архитекте академици Николај Краснов, Виктор Лукомски, Петар Анагности, проф. Григорије Самојлов, слависти проф. Степан Кулбакин, проф. Фјодор Тарановски, византиста Георгије Острогорски, богослов проф. Сергеј Тројицки, професор механике Георгије Пио-Улски и његов ученик, проф. В. В. Фармаковски, професор термодинамике Александар Брандт, математичари академик Николај Салтиков, проф. Антон Билимович, балерине Нина Кирсанова, Тамара Полонска, Марина Оленина, глумица Наталија Ердели, оперска певачица Софија Драусал, извођач руских романси Олга Јанчевецка, писац и критичар Јевгеније Аничков, писац и кинооператер Михаил Иваников, сликари Степан Колесников, Леонид Шејка и други. Многа од ових имена ушла су у руске и српске енциклопедије.
Много поздрава, женски ФЛАК-54 (триглифи и метопе наизменично)
:party:
има места за све душе овде; није овo "Проклета авлија"
:love:
(биће овде посла за Француза!)
Међу овим људима осим војних, духовних лица и државника је и велики број истакнутих имена руске науке и културе: архитекте академици Николај Краснов, Виктор Лукомски, Петар Анагности, проф. Григорије Самојлов, слависти проф. Степан Кулбакин, проф. Фјодор Тарановски, византиста Георгије Острогорски, богослов проф. Сергеј Тројицки, професор механике Георгије Пио-Улски и његов ученик, проф. В. В. Фармаковски, професор термодинамике Александар Брандт, математичари академик Николај Салтиков, проф. Антон Билимович, балерине Нина Кирсанова, Тамара Полонска, Марина Оленина, глумица Наталија Ердели, оперска певачица Софија Драусал, извођач руских романси Олга Јанчевецка, писац и критичар Јевгеније Аничков, писац и кинооператер Михаил Иваников, сликари Степан Колесников, Леонид Шејка и други. Многа од ових имена ушла су у руске и српске енциклопедије.
Апропо знаменитих Руса у БГД, има ли негде тачних података шта је било с Валеријем Сташевским? Помиње се да је 1945. од стране совјетских власти одведен у Сибир, или ко зна куд, и страдао 1945, али и да је завршио живот у Латинској Америци, иста та година.
Naravno, koristio sam i druge izvore i polako sklapam kockice mozaika.
I, još jednom naravno, mene ne morate da prihvatite kao nezavisni izvor, jer nisam profesionalni istoričar i čuveno ime u tom svetu.
Ali, verujte, baš su me pojedinci iz tog profesionalno sveta svojim "lupanjima" naterali da krenem u analizu, po svim proncipima kako se vrši istraga o bilo čemu.
[/quote]
Честитам и држи се независних концепата. Такви су нам потребни. Само ти ради своје, а ја ћу венчања...Ни бриге те није шта други закерају! Поздрав, од Жене која мисли и коју још увек траже по Калемегдану
У техничкој документацији нашао сам да се на тој адреси 1938. године, као инвеститор, јавља Зденко Пилц. Значи ли Вам нешто то име?
За Зденка Пилца нереализовани пројекат (можда баш за ту локацију?) радио је архитекта Војин Симеоновић:
http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=1450-605X0809155T
А што се тиче лепе кћерке, човек никад задовољан - вас студенте су сигурно гледале неке гимназијалке...
Скоро сам сигуран да се не ради о истој лепој ћерки. Чини ми се да је презиме било „српско“ на „ић“. Не би ме чудило да је у то време власник делио своју кућу са још неком породицом. Осим тога, из дискусије стичем утисак да је др. Јулија Пилц старија од нас па аутоматски и од објекта нашег уздисања: девојка о којој сам писао била је млађа. И није нас гледала зато што је била очигледно „затвореног типа“ (у правом смислу речи – кретала се у нама неприступачном друштву).
Све ово је неинтересантно и неважно, не бих ни коментарисао слику да ме није подсетила на студентско друштво и неке лудорије.
Узгред речено за Зденка Пилца нисам никад чуо. То име је ретко и обично се не заборавља.
Апропо знаменитих Руса у БГД, има ли негде тачних података шта је било с Валеријем Сташевским? Помиње се да је 1945. од стране совјетских власти одведен у Сибир, или ко зна куд, и страдао 1945, али и да је завршио живот у Латинској Америци, иста та година.
Мислим да састављачи биографија често превиђају да су били отац Валериј и син Георгиј (Ђорђе) Сташевски који су се бавили сличним пословима.
Оно што сам ја сазнао јесте да је Георгиј отишао у Латинску Америку.
Са друге стране, имам податак да је Валериј око 1946. радио пројекат крова зграде која је данас Економски факултет, а грађена као Народни одбор. Није ми познато да ли је учествовао и на другим пројектима и на самом пројекту ове зграде, јер нисам видео планове. То укратко значи да није могао бити одведен 1945. у Сибир.
Међу овим људима осим војних, духовних лица и државника је и велики број истакнутих имена руске науке и културе: архитекте академици Николај Краснов, Виктор Лукомски, Петар Анагности, проф. Григорије Самојлов, слависти проф. Степан Кулбакин, проф. Фјодор Тарановски, византиста Георгије Острогорски, богослов проф. Сергеј Тројицки, професор механике Георгије Пио-Улски и његов ученик, проф. В. В. Фармаковски, професор термодинамике Александар Брандт, математичари академик Николај Салтиков, проф. Антон Билимович, балерине Нина Кирсанова, Тамара Полонска, Марина Оленина, глумица Наталија Ердели, оперска певачица Софија Драусал, извођач руских романси Олга Јанчевецка, писац и критичар Јевгеније Аничков, писац и кинооператер Михаил Иваников, сликари Степан Колесников, Леонид Шејка и други. Многа од ових имена ушла су у руске и српске енциклопедије.
По ко зна који пут, велико хвала ммиловану на драгоценим подацима.
Заиста је невероватно да се тек тако преда забораву место на коме је сахрањен овај великан градитељства који је Србију задужио својим стваралаштвом.
Ето теме за нову експедицију.