U periodu od 21. januara 1944. do 30. aprila 1945. 205. RAF-ova grupa izvela je 118 misija na teritoriji Jugoslavije (64 dnevne i 54 noćne. Po vrsti zadatka, bile su to misije bombardovanja, miniranja Dunava, bacanja letaka i dostavljanja pomoći.
U istom periodu, na teritoriji Srbije izveli su 4 noćne i 10 dnevnih bombarderskih misija.
Hronološki:
- 8. i 14. jun 1944.: Niš (noćne);
- 16. ul 1944.: Smederevo (noćna);
- 10. avgust 1944: Kraljevo (noćna);
- 8. novembar 1944: Novi Pazar i Sjenica (ove i ostale su dnevne);
- 17. i 18. novembar 1944.: ponovo Novi Pazar, Priboj i Sjenica;
- 19. novembar 1944.: Novi Pazar i Sjenica (sve su ovo bombardovanja nemačkih snaga koje su se povlačile iz Grčke);
- 23. novembar 1944: Užice (radi sprečavanja Nemaca da ponovo zauzmu već oslobođeni grad i otvore koridor za povlačenje svojih jedinica prema Višegradu i Sarajevu);
- 20. decembar 1944.: Bajmok (u spisku piše "Babnjok", ali mislim da je to bio napad na most u Bajmoku).
Поштовани господине Падобранче75, захваљујем Вам се за ове прецизне податке. Као што сам већ у почетку рекао, нисам био упознат са тим нападима Енглеза на места у Србији.
Интересује ме да ли има података о цивилним жртвама. Вероватно су ноћни напади између 8. јуна и 10. августа 1944., бар по броју жртава, били у сенци америчких напада, па се у народу о њима није причало. У новембру и децембру 1944. имали смо већ друге бриге, а и касније наши медији више нису помињали „савезничка“ бомбардовања.
За полагање мина у Дунав знали смо већ за време тих акција. Авиони су надлетали Дунав и код Београда, чули смо њихове моторе, можда је неко успео нешто и да види. Био је мрак. Верујем да су то били енглези (тражила се прецизност). Но, те акције нисмо сматрали нападима. Исто тако и бацање летака, као и посете четницима и партизанима.
Изненађује ме бомбардовање већ ослобођеног Ужица. Вероватно се мисли Ужице у ширем смислу, а не ослобођени део града. Ипак су то били Енглези а не Американци који би распалили ђутуре — или се и ту варам.
Немачко бомбардовање Београда 1941. У бомбардовању Београда 1941. погинуло је 2.274 људи(процене: 2.271-4.000, немачке процене 1500-1700). Порушено је 627 зграда, веома оштећено 1.601 зграда, делимично оштећено 6.829 зграда, укључујући део зграде Старог двора. Тешко је оштећена Вазнесењска црква у којој је било верника. Најзначајнији споменик културе уништен у бомбардовању је Народна библиотека са 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве вредности. Према немачким изворима, старински начин подизања кућа и лоше организована противпожарна и цивилна заштита су допринели страдању великог броја људи.
Немачки фелдмаршал фон Клајст је на суђењу после рата изјавио: „Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.“
Савезничко бомбардовање Београда 1944. По немачким изворима погинуло је 1.160 Београђана, 343 немачких и 96 италијанских војника, од тога 250 немачких војника на главној железничкој станици, а у складишту Баново Брдо 46 Немаца и 96 Италијана. Повређено је преко 5.000 цивила. Прелиминарни подаци до којих је дошла Југословенска влада у избеглиштву говорили су о око 3.000 жртава у Београду и 1.200 у Земуну. Архивска грађа у Земуну говори о 154 погинула и сахрањена човека. По подацима београдских гробља, сахрањено је 453 идентификована леша, 104 неидентификованих мушких, 93 женских и 28 деце (укупно 668).
Званично објављени циљеви бомбардовања били су: колосеци Београд-Сава, Земунски аеродром и фабрике авиона Рогожарски и Икарус. Уништене су у Земуну фабрике Икарус, Данубијус, Змај, Телеоптик, земунска железничка станица и аеродром. У Београду је оштећена фабрика Рогожарски и стамбени блокови око ње, бродоградилиште, рафинерија на Чукарици и део београдске железничке станице. Оштећени су и мостови на Сави и Дунаву.
Приликом ускршњег бомбардовања 1944. године срушено је тадашње породилиште у Крунској улици, које је било на месту где се данас налази Завод за заштиту здравља студената. Разарања су била највећа у области Бајлонијеве пијаце где је погинуло 200 људи од залутале бомбе. Погођена је Палата Албанија (погођено је склониште у коме су сви изгинули), Теразије, Технички и Правни факултет, више болница, хуманитарних институција и цркава. На једној од неексплодираних бомби је био натпис: „Срећан Ускрс!“.
Према немачким проценама страдало је око 4000 људи а према проценама амбасаде САД 2271.
Иначе, град који је највише бомбардован у Југославији је била Подгорица са близу 90 бомбардовања.
То ју је сврстало на неславно треће место у Европи иза Дрездена са 200 и Варшаве са 140 бомбардовања.
Најкрвавије бомбардовање је било 5.маја 1944 године од стране савезничке авијације.
U periodu od 21. januara 1944. do 30. aprila 1945. 205. RAF-ova grupa izvela je 118 misija na teritoriji Jugoslavije (64 dnevne i 54 noćne. Po vrsti zadatka, bile su to misije bombardovanja, miniranja Dunava, bacanja letaka i dostavljanja pomoći.
U istom periodu, na teritoriji Srbije izveli su 4 noćne i 10 dnevnih bombarderskih misija.
Hronološki:
- 8. i 14. jun 1944.: Niš (noćne);
- 16. ul 1944.: Smederevo (noćna);
- 10. avgust 1944: Kraljevo (noćna);
- 8. novembar 1944: Novi Pazar i Sjenica (ove i ostale su dnevne);
- 17. i 18. novembar 1944.: ponovo Novi Pazar, Priboj i Sjenica;
- 19. novembar 1944.: Novi Pazar i Sjenica (sve su ovo bombardovanja nemačkih snaga koje su se povlačile iz Grčke);
- 23. novembar 1944: Užice (radi sprečavanja Nemaca da ponovo zauzmu već oslobođeni grad i otvore koridor za povlačenje svojih jedinica prema Višegradu i Sarajevu);
- 20. decembar 1944.: Bajmok (u spisku piše "Babnjok", ali mislim da je to bio napad na most u Bajmoku).
Који је то списак помињеш? Немој, молим те, погрешно да ме разумеш, није да ти не вреујем. Ипак, волим да знам одакле је нешто пренето, па да евентуално сам проценим да ли је извор веродостојан. Ради се о принципу.
Можда је ово прави тренутак да репризирам слике које сам пре мал`не две године поставио на оном форуму. Бомбардовање писте аеродрома и железничке станице... То су засигурно били Американци?
Ово је једна предивна вила на углу Милана Ракића и Чеде Мијатовића улице. Стоји и данас. Пројектант арх. Владета Максимовић (1938). Суседну вилу, чији се крајичак такође види на овом кадру скроз десно, и која је по стилу слична, пројектовао је исте године арх. Владислав Владисављевић.
Архитектура оваквих кућа била је веома честа у доба пред сам рат. Сличне куће и виле подизане су по Дедињу, а ово су заиста јединствени примери који су направљени на ондашњој градској периферији. Скоро сви архитекти оног доба опробали су се у овом стилу изградње. Собзиром да је био веома популаран, и да је изгледом требао да асоцира на иностране примере, али притом да не буде баш огољен као пуризам модерне, овај стил понео је назив "Hollywood"...
G. Dundo,
Po vrsti zadatka, bile su to misije bombardovanja, miniranja Dunava, bacanja letaka i dostavljanja pomoći.
Novi Pazar i Sjenica (ove i ostale su dnevne);Novi Pazar i Sjenica (sve su ovo bombardovanja nemačkih snaga koje su se povlačile iz Grčke);
da pokušam da Vam uštedim vreme.
U periodu od 21. januara 1944. do 30. aprila 1945. 205. RAF-ova grupa izvela je 118 misija na teritoriji Jugoslavije (64 dnevne i 54 noćne.
U istom periodu, na teritoriji Srbije izveli su 4 noćne i 10 dnevnih bombarderskih misija.
Hronološki:
- 8. i 14. jun 1944.: Niš (noćne);
- 16. ul 1944.: Smederevo (noćna);
- 10. avgust 1944: Kraljevo (noćna);
- 8. novembar 1944:
- 17. i 18. novembar 1944.: ponovo Novi Pazar, Priboj i Sjenica;
- 19. novembar 1944.:
- 23. novembar 1944: Užice (radi sprečavanja Nemaca da ponovo zauzmu već oslobođeni grad i otvore koridor za povlačenje svojih jedinica prema Višegradu i Sarajevu);
- 20. decembar 1944.: Bajmok (u spisku piše "Babnjok", ali mislim da je to bio napad na most u Bajmoku).
Поштовани господине Падобранче75, захваљујем Вам се за ове прецизне податке. Као што сам већ у почетку рекао, нисам био упознат са тим нападима Енглеза на места у Србији.
Интересује ме да ли има података о цивилним жртвама. Вероватно су ноћни напади између 8. јуна и 10. августа 1944., бар по броју жртава, били у сенци америчких напада, па се у народу о њима није причало. У новембру и децембру 1944. имали смо већ друге бриге, а и касније наши медији више нису помињали „савезничка“ бомбардовања.
За полагање мина у Дунав знали смо већ за време тих акција. Авиони су надлетали Дунав и код Београда, чули смо њихове моторе, можда је неко успео нешто и да види. Био је мрак. Верујем да су то били енглези (тражила се прецизност). Но, те акције нисмо сматрали нападима. Исто тако и бацање летака, као и посете четницима и партизанима.
Изненађује ме бомбардовање већ ослобођеног Ужица. Вероватно се мисли Ужице у ширем смислу, а не ослобођени део града. Ипак су то били Енглези а не Американци који би распалили ђутуре — или се и ту варам.
http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/Vazdusna-bombardovanja-na-terit...
Немачко бомбардовање Београда 1941.
У бомбардовању Београда 1941. погинуло је 2.274 људи (процене: 2.271-4.000, немачке процене 1500-1700). Порушено је 627 зграда, веома оштећено 1.601 зграда, делимично оштећено 6.829 зграда, укључујући део зграде Старог двора. Тешко је оштећена Вазнесењска црква у којој је било верника. Најзначајнији споменик културе уништен у бомбардовању је Народна библиотека са 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве вредности. Према немачким изворима, старински начин подизања кућа и лоше организована противпожарна и цивилна заштита су допринели страдању великог броја људи.
Немачки фелдмаршал фон Клајст је на суђењу после рата изјавио: „Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.“
Савезничко бомбардовање Београда 1944.
По немачким изворима погинуло је 1.160 Београђана, 343 немачких и 96 италијанских војника, од тога 250 немачких војника на главној железничкој станици, а у складишту Баново Брдо 46 Немаца и 96 Италијана. Повређено је преко 5.000 цивила. Прелиминарни подаци до којих је дошла Југословенска влада у избеглиштву говорили су о око 3.000 жртава у Београду и 1.200 у Земуну. Архивска грађа у Земуну говори о 154 погинула и сахрањена човека. По подацима београдских гробља, сахрањено је 453 идентификована леша, 104 неидентификованих мушких, 93 женских и 28 деце (укупно 668).
Званично објављени циљеви бомбардовања били су: колосеци Београд-Сава, Земунски аеродром и фабрике авиона Рогожарски и Икарус. Уништене су у Земуну фабрике Икарус, Данубијус, Змај, Телеоптик, земунска железничка станица и аеродром. У Београду је оштећена фабрика Рогожарски и стамбени блокови око ње, бродоградилиште, рафинерија на Чукарици и део београдске железничке станице. Оштећени су и мостови на Сави и Дунаву.
Приликом ускршњег бомбардовања 1944. године срушено је тадашње породилиште у Крунској улици, које је било на месту где се данас налази Завод за заштиту здравља студената. Разарања су била највећа у области Бајлонијеве пијаце где је погинуло 200 људи од залутале бомбе. Погођена је Палата Албанија (погођено је склониште у коме су сви изгинули), Теразије, Технички и Правни факултет, више болница, хуманитарних институција и цркава. На једној од неексплодираних бомби је био натпис: „Срећан Ускрс!“.
Према немачким проценама страдало је око 4000 људи а према проценама амбасаде САД 2271.
Иначе, град који је највише бомбардован у Југославији је била Подгорица са близу 90 бомбардовања.
То ју је сврстало на неславно треће место у Европи иза Дрездена са 200 и Варшаве са 140 бомбардовања.
Најкрвавије бомбардовање је било 5.маја 1944 године од стране савезничке авијације.
Ову нико није коментарисао. Ја немам појма где је ово.
Прва генерација студената Електромашинског одсека Техничког факултета у Београду после Првог светског рата.
Ову нико није коментарисао. Ја немам појма где је ово.
U knjizi pise Bul KA kod Djeramske pijace.
U periodu od 21. januara 1944. do 30. aprila 1945. 205. RAF-ova grupa izvela je 118 misija na teritoriji Jugoslavije (64 dnevne i 54 noćne.
Po vrsti zadatka, bile su to misije bombardovanja, miniranja Dunava, bacanja letaka i dostavljanja pomoći.
Novi Pazar i Sjenica (ove i ostale su dnevne);Novi Pazar i Sjenica (sve su ovo bombardovanja nemačkih snaga koje su se povlačile iz Grčke);
U istom periodu, na teritoriji Srbije izveli su 4 noćne i 10 dnevnih bombarderskih misija.
Hronološki:
- 8. i 14. jun 1944.: Niš (noćne);
- 16. ul 1944.: Smederevo (noćna);
- 10. avgust 1944: Kraljevo (noćna);
- 8. novembar 1944:
- 17. i 18. novembar 1944.: ponovo Novi Pazar, Priboj i Sjenica;
- 19. novembar 1944.:
- 23. novembar 1944: Užice (radi sprečavanja Nemaca da ponovo zauzmu već oslobođeni grad i otvore koridor za povlačenje svojih jedinica prema Višegradu i Sarajevu);
- 20. decembar 1944.: Bajmok (u spisku piše "Babnjok", ali mislim da je to bio napad na most u Bajmoku).
Који је то списак помињеш? Немој, молим те, погрешно да ме разумеш, није да ти не вреујем. Ипак, волим да знам одакле је нешто пренето, па да евентуално сам проценим да ли је извор веродостојан. Ради се о принципу.
Можда је ово прави тренутак да репризирам слике које сам пре мал`не две године поставио на оном форуму. Бомбардовање писте аеродрома и железничке станице... То су засигурно били Американци?
Ово је једна предивна вила на углу Милана Ракића и Чеде Мијатовића улице. Стоји и данас. Пројектант арх. Владета Максимовић (1938). Суседну вилу, чији се крајичак такође види на овом кадру скроз десно, и која је по стилу слична, пројектовао је исте године арх. Владислав Владисављевић.
Архитектура оваквих кућа била је веома честа у доба пред сам рат. Сличне куће и виле подизане су по Дедињу, а ово су заиста јединствени примери који су направљени на ондашњој градској периферији. Скоро сви архитекти оног доба опробали су се у овом стилу изградње. Собзиром да је био веома популаран, и да је изгледом требао да асоцира на иностране примере, али притом да не буде баш огољен као пуризам модерне, овај стил понео је назив "Hollywood"...