Desno Srbi sa Guceva i Kolubare -- levo Srbi akademici i "kreativci". Nesto na sredini ih deli. Na svu srecu samo simbolicno. Impozanta, desk top (cifsa-dusina) fotka! Bravo V.! i H.+ grk
Волим карте али ова монохроматска ми је увек деловала сабласно...као рентгенски снимак.
Ово и није нека стварна карта већ један од многих урбанистичких планских пројеката. Интересантан је овај прстен булевара од Дорћола преко Ђерма и Франше д'Епереа до Мостара.
То је колоквијализам, све су то, строго узевши, урбанистички планови (пројекат је вид плана и може бити пројекат за парцелацију или пројекат за парцелацију и изградњу)
Карте (мапе) су умањене слике Земљине површине, неког дела Земљине површине или неба.
Могу бити географске, геолошке, поморске, топографске и тако даље.
...све ово нас неће спречити да потражимо карту града када нам затреба :bigsmile:
Нисам хтео да се правим паметан, само је згодна прилика да се и то рашчивија. :smile:
Иначе, Бађунов, одлично запажање везано за прстен :wink:
Вуков споменик након савезничког бомбардовања 1944.
Kliknite ako koristite.. pa cak iako ne koristite ...
SMRT ENGLESKOJ pise, delom, neprimereno na spomenu Vuku (trebalo je to napisati na Dositejevom spomeniku koji je s englezima (masonima) itekako imao "puno posla" u svojim putesestvijima.
Ne zeleci da ponavljam cenjenog Prof. Jovu Cvijica ( niti da ispadnem placenik engleza ), rekao bih radije SMRT OKUPATORU! Ja ne znam da su nas Englezi okupirali ( mada jesu bombardirali i slali med. misije koje ne znam da su slali Nemci ). Nemci - nisu nas bombardovali (sem 6. ap.) ali to je bilo samo malo - kuckanje (ocito kulturan i fin svet).
Ali baba vam nije i svastika! grk ( Molim Forum a me ne uzme za profitera engeskog jer bi se to direktno kosilo s propozicijama Foruma pa me onda treba odma' izbaciti ).
Било би ми жао ако је Звездарка разумела да сам изразом „продајем амрели“ хтео да покажем да сам равнодушан према ставу да ли је било боље у Краљевини Југославији или у ДФЈ, ФНРЈ и СФРЈ (ако данашња деца уопште знају шта то значи). Или да ли су се у комунистичко време могле објављивати ове или оне слике. Наравно да имам јасан став о томе.
Иразом „продајем амрели“ сам хтео да кажем да не желим да учествујем у СУКОБУ на форуму. Мислим да је свако СУКОБЉАВАЊЕ на форуму бесмислено. Довољно је да неко изнесе неки став, а да неко други каже да је његово мишљење другачије. Свако нека образложи свој став, и нека слободно остане при њему. Све што је више од тога почеће да иритира друге учеснике, а неке ће и да отера, као Скока у нашем случају.
То би вам било, например, као кад би станар једне зграде у свом стану одврнуо народњаке до даске. А његов комшија, који се не слаже са комшијиним укусом, одврне Металику, још јаче. И тако, док се они пре....вају појачалима, сви остали станари трпе буку, и то не само станари, већ и комшије из суседних зграда.
Број постованих амрелчића на форуму је био, чини ми се, јасан. Комшије, извините, али ваше гласно уживање у музици нас нервира. На крају, можда ја волим џез, али нећу да се придружим одвртању појачала, него ћу да ставим слушке на уши и уживаћу. Неки од учесника су чак јасно изразили овај или онај став, али су постовали амрелче као глас у корист толеранције, ако се не варам.
Надам се да сам сада био јасан. И, што рекао један друг, сада сви на своје радне задатке!
Све ми се чини да нам се придружио један члан библиотеке!
А можда је и библиотекар из Народне библиотеке Србије?
А што ли поздравља само Мицу? Шта је са другим овдашњим дамама. Па нису ни оне најгоре!
Колики је напон у трамвајској контактној мрежи и колико је поље утицаја? Додуше, можемо претпоставити да је у овом случају струја претходно искључена из мреже али судећи по коришћеном "алату" - нисам убеђен.
Једном сам видео једну сличну али још гору слику, почетком 1970-их на Славији. Не сећам се баш да ли је био у питању трамвај или тролејбус али добро знам да се трола тј мотка сломила баш на оном делу код улива Булевара ЈНА/Ослобођења. Настао је лагано један општи кркљанац. У нестрпљивом ишчекивању да диспечери и сервис реше питање одвлачења возила, а желећи да се уклоне и омогуће пролаз, кондуктер се попео на кров и сломљеним крајем мотке давао на момент контакт таман толико да се возило помера "на сец". Нормално, сви пролазници су стајали на тротоарима и гледали несвакидашњи призор.
За погон трамваја и тролејбуса уобичајен је једносмеран напон 600 V. При директном додиру тај напон је смртоносан, поготову код једносмерне струје. Међутим, опасност од „прескакања“ варнице је занемарива. Варница би се, за тај напон, јавила тек на размаку од 0,6 mm. Даске за ходање по крововима трамваја биле су увек изоловане, тако да су особе, које су стајале на њима, могле тролу или тролну жицу да хватају и голим рукама. То не би могло да се каже и за део крова на којем стоје ове две трамвајџије на слици. Некада су се штапови од кишобрана правили од дрвета (има и данас таквих кишобрана) и то је била довољна изолација и за напоне више од 600 V. Напајање није морало да се искључује (зашто да стане цео трамвајски саобраћај у центру кад проблем може да се реши амрелима?)
Није јасно шта ова двојица чачкају на жици, а трамвај као да и нема тролу.
Сличан призор, као што сте описали Ви, господине Бађунов, видео сам као дете управо ту пред Позориштем, док сам чекао на станици. На једном трамвају поломила се трола и вагон је, остајући управо на скретници, блокирао цео саобраћај. Кондуктер се попео на кров и голим рукама је „пребијену“ тролу прислањао уз тролну жицу. Варнице су прштале, али операција је успела. Једном приликом био сам сведок кидања тролејбуске жице на Славији. Жица је прво витлала тамо амо, било је мало и варница, али остала је под напоном. Како сам био студент и бадаваџија, сачекао сам да дођу мајстори и видим шта ће да раде са оном жицом. Дошао је камион са дрвеним торњем, један мајстор се попео делимично на торањ, а други је дохватио жицу изолованим кљештима и додао оном првом који ју је ухватио рукама. Посрамио сам се што ми се десио курцшлус у мозгу.
Desno Srbi sa Guceva i Kolubare -- levo Srbi akademici i "kreativci". Nesto na sredini ih deli. Na svu srecu samo simbolicno. Impozanta, desk top (cifsa-dusina) fotka! Bravo V.! i H.+ grk
Волим карте али ова монохроматска ми је увек деловала сабласно...као рентгенски снимак.
Ово и није нека стварна карта већ један од многих урбанистичких планских пројеката. Интересантан је овај прстен булевара од Дорћола преко Ђерма и Франше д'Епереа до Мостара.
То је колоквијализам, све су то, строго узевши, урбанистички планови (пројекат је вид плана и може бити пројекат за парцелацију или пројекат за парцелацију и изградњу)
Карте (мапе) су умањене слике Земљине површине, неког дела Земљине површине или неба.
Могу бити географске, геолошке, поморске, топографске и тако даље.
...све ово нас неће спречити да потражимо карту града када нам затреба :bigsmile:
Нисам хтео да се правим паметан, само је згодна прилика да се и то рашчивија. :smile:
Иначе, Бађунов, одлично запажање везано за прстен :wink:
Вуков споменик након савезничког бомбардовања 1944.
SMRT ENGLESKOJ pise, delom, neprimereno na spomenu Vuku (trebalo je to napisati na Dositejevom spomeniku koji je s englezima (masonima) itekako imao "puno posla" u svojim putesestvijima.
Ne zeleci da ponavljam cenjenog Prof. Jovu Cvijica ( niti da ispadnem placenik engleza ), rekao bih radije SMRT OKUPATORU! Ja ne znam da su nas Englezi okupirali ( mada jesu bombardirali i slali med. misije koje ne znam da su slali Nemci ). Nemci - nisu nas bombardovali (sem 6. ap.) ali to je bilo samo malo - kuckanje (ocito kulturan i fin svet).
Ali baba vam nije i svastika! grk ( Molim Forum a me ne uzme za profitera engeskog jer bi se to direktno kosilo s propozicijama Foruma pa me onda treba odma' izbaciti ).
Иразом „продајем амрели“ сам хтео да кажем да не желим да учествујем у СУКОБУ на форуму. Мислим да је свако СУКОБЉАВАЊЕ на форуму бесмислено. Довољно је да неко изнесе неки став, а да неко други каже да је његово мишљење другачије. Свако нека образложи свој став, и нека слободно остане при њему. Све што је више од тога почеће да иритира друге учеснике, а неке ће и да отера, као Скока у нашем случају.
То би вам било, например, као кад би станар једне зграде у свом стану одврнуо народњаке до даске. А његов комшија, који се не слаже са комшијиним укусом, одврне Металику, још јаче. И тако, док се они пре....вају појачалима, сви остали станари трпе буку, и то не само станари, већ и комшије из суседних зграда.
Број постованих амрелчића на форуму је био, чини ми се, јасан. Комшије, извините, али ваше гласно уживање у музици нас нервира. На крају, можда ја волим џез, али нећу да се придружим одвртању појачала, него ћу да ставим слушке на уши и уживаћу. Неки од учесника су чак јасно изразили овај или онај став, али су постовали амрелче као глас у корист толеранције, ако се не варам.
Надам се да сам сада био јасан. И, што рекао један друг, сада сви на своје радне задатке!
Све ми се чини да нам се придружио један члан библиотеке!
А можда је и библиотекар из Народне библиотеке Србије?
А што ли поздравља само Мицу? Шта је са другим овдашњим дамама. Па нису ни оне најгоре!
Локација? Личи на болницу у Џорџа Вашингтона, али мислим да није. Двориште Капетан Мишиног здања?
Колики је напон у трамвајској контактној мрежи и колико је поље утицаја? Додуше, можемо претпоставити да је у овом случају струја претходно искључена из мреже али судећи по коришћеном "алату" - нисам убеђен.
Једном сам видео једну сличну али још гору слику, почетком 1970-их на Славији. Не сећам се баш да ли је био у питању трамвај или тролејбус али добро знам да се трола тј мотка сломила баш на оном делу код улива Булевара ЈНА/Ослобођења. Настао је лагано један општи кркљанац. У нестрпљивом ишчекивању да диспечери и сервис реше питање одвлачења возила, а желећи да се уклоне и омогуће пролаз, кондуктер се попео на кров и сломљеним крајем мотке давао на момент контакт таман толико да се возило помера "на сец". Нормално, сви пролазници су стајали на тротоарима и гледали несвакидашњи призор.
За погон трамваја и тролејбуса уобичајен је једносмеран напон 600 V. При директном додиру тај напон је смртоносан, поготову код једносмерне струје. Међутим, опасност од „прескакања“ варнице је занемарива. Варница би се, за тај напон, јавила тек на размаку од 0,6 mm. Даске за ходање по крововима трамваја биле су увек изоловане, тако да су особе, које су стајале на њима, могле тролу или тролну жицу да хватају и голим рукама. То не би могло да се каже и за део крова на којем стоје ове две трамвајџије на слици. Некада су се штапови од кишобрана правили од дрвета (има и данас таквих кишобрана) и то је била довољна изолација и за напоне више од 600 V. Напајање није морало да се искључује (зашто да стане цео трамвајски саобраћај у центру кад проблем може да се реши амрелима?)
Није јасно шта ова двојица чачкају на жици, а трамвај као да и нема тролу.
Сличан призор, као што сте описали Ви, господине Бађунов, видео сам као дете управо ту пред Позориштем, док сам чекао на станици. На једном трамвају поломила се трола и вагон је, остајући управо на скретници, блокирао цео саобраћај. Кондуктер се попео на кров и голим рукама је „пребијену“ тролу прислањао уз тролну жицу. Варнице су прштале, али операција је успела. Једном приликом био сам сведок кидања тролејбуске жице на Славији. Жица је прво витлала тамо амо, било је мало и варница, али остала је под напоном. Како сам био студент и бадаваџија, сачекао сам да дођу мајстори и видим шта ће да раде са оном жицом. Дошао је камион са дрвеним торњем, један мајстор се попео делимично на торањ, а други је дохватио жицу изолованим кљештима и додао оном првом који ју је ухватио рукама. Посрамио сам се што ми се десио курцшлус у мозгу.