Пионирски град--око овога сигурно нема свађања.Други разред.
Касина сигурно познаје неку децу са слике, а година је 1962, пре "Дринке", док смо још били у "Жарку"
Појавио се приличан број љубитеља амрела!
Предлажем да оснујемо подфорум:
Здружени Амрели Београда.
А ја ћу и даље да „продајем амреле“.
Уствари, целог живота сам убеђен да љубав мора да победи.
А сваког дана ми се догађају ствари које покушавају да ме у то разувере.
Шта ћете. „Деца цвећа“ заувек остају деца.
И тако, опет крећем да пронађем своју, имагинарну, Дулсинеју.
На главу стављам шлем, направљен од посуде за прављење бријачке пене.
Моја стара Росинанта је спремна, само да је потапшем и узјашем.
Ђииии!
Не знам, ја ћу ипак радије увек бити поклоник оних стихова Ивана В. Лалића, и познате изреке Мартина Нимелера.
Уосталом, управо због таквог става "продавања амрели", многи Мошини сународници страдаше, као и толики други народ, и страда и даље, у овој или оној форми. И, толико од мене на тему амрелисања, ал тек да се зна да ћу увек реаговати по својој савести и свести.
Што се тиче фото-амрели, имам своје неке, и поставих, ено, на Азбуци...
А кад помену Дулсинеју, Росинанте, шта би с оним нашим бронзаним сабратом са Таша? Да ли ипак има шансе да се ипак сазна више, је ли имао главу, зашто је постављен баш на Ташмајдан, и које тачно године. :)
А нико ништа не одговори ни поводом бисте "Помирење".
Волим карте али ова монохроматска ми је увек деловала сабласно...као рентгенски снимак.
Ово и није нека стварна карта већ један од многих урбанистичких планских пројеката. Интересантан је овај прстен булевара од Дорћола преко Ђерма и Франше д'Епереа до Мостара.
Пионирски град--око овога сигурно нема свађања.Други разред.
Касина сигурно познаје неку децу са слике, а година је 1962, пре "Дринке", док смо још били у "Жарку"
Ма 'ајте молим вас, какав Пионирски град....шалим се Вјосњочка :bigsmile:
Ево једне из '65, улаз би заиста био лепши без оваквих мозаика али 'ајде... :smile:
Ovo sa amrelskim postovima zbilja je u celini bas naski! Gavilo i sin.Foruma - ideja ( gavrilovski stil ) je originalna. Jedino, dozvol'cete, mene su jurili bas s amrelom da me biju a ne da me stite od kise [ A, bre, oca ti ma'gupskog, sad odma' cu da ti pokazem ... !!! - a ja bezi/begaj ... - nikada me stvarno nisu udarili ] pa se i dan-danji bojim (crnih) amrela ... itd.
Inace, uvazeni nas ap. Gavrilo me je izbacio kroz lansirnu rampu upucujuci me u pravom trenutku kako se postuje na uvazenom Forumu (uz pomoc i mog sina sa imadzsejkerom). Dakle, on je krivac za moje super/total trivijalne postove ( u usporedbi s pravim postovima "Stubova Foruma" cija imena da i ne navodim i koji podupiru postojanje Foruma).
* * *
Elem, sto se ove donje fotke uvazenog Buka tice: stepenice ciju ogradu vidimo desno u bolnici "Dr Dragisa Misovic" ( tako se i danas, recimo, zove bolnicki centar u Cacku ) vode nizbrdo do neuropsihijatrijskog odeljenja ove bolnice koje je vodio svima poznat i drag nam Prim dr Vladeta Jerotic. Kao nesudjeni neuropsihijatar i ja sam se s njim upoznao, silazeci niz ove stepenice, davne 1971g. ( jos kao student ) ali sam ipak na kraju postao internista ... bilo je i drugih uticaja. grk
Колики је напон у трамвајској контактној мрежи и колико је поље утицаја? Додуше, можемо претпоставити да је у овом случају струја претходно искључена из мреже али судећи по коришћеном "алату" - нисам убеђен.
Једном сам видео једну сличну али још гору слику, почетком 1970-их на Славији. Не сећам се баш да ли је био у питању трамвај или тролејбус али добро знам да се трола тј мотка сломила баш на оном делу код улива Булевара ЈНА/Ослобођења. Настао је лагано један општи кркљанац. У нестрпљивом ишчекивању да диспечери и сервис реше питање одвлачења возила, а желећи да се уклоне и омогуће пролаз, кондуктер се попео на кров и сломљеним крајем мотке давао на момент контакт таман толико да се возило помера "на сец". Нормално, сви пролазници су стајали на тротоарима и гледали несвакидашњи призор.
Појавио се приличан број љубитеља амрела!
Предлажем да оснујемо подфорум:
Здружени Амрели Београда.
1969
Касина сигурно познаје неку децу са слике, а година је 1962, пре "Дринке", док смо још били у "Жарку"
Појавио се приличан број љубитеља амрела!
Предлажем да оснујемо подфорум:
Здружени Амрели Београда.
А ја ћу и даље да „продајем амреле“.
Уствари, целог живота сам убеђен да љубав мора да победи.
А сваког дана ми се догађају ствари које покушавају да ме у то разувере.
Шта ћете. „Деца цвећа“ заувек остају деца.
И тако, опет крећем да пронађем своју, имагинарну, Дулсинеју.
На главу стављам шлем, направљен од посуде за прављење бријачке пене.
Моја стара Росинанта је спремна, само да је потапшем и узјашем.
Ђииии!
Не знам, ја ћу ипак радије увек бити поклоник оних стихова Ивана В. Лалића, и познате изреке Мартина Нимелера.
Уосталом, управо због таквог става "продавања амрели", многи Мошини сународници страдаше, као и толики други народ, и страда и даље, у овој или оној форми. И, толико од мене на тему амрелисања, ал тек да се зна да ћу увек реаговати по својој савести и свести.
Што се тиче фото-амрели, имам своје неке, и поставих, ено, на Азбуци...
А кад помену Дулсинеју, Росинанте, шта би с оним нашим бронзаним сабратом са Таша? Да ли ипак има шансе да се ипак сазна више, је ли имао главу, зашто је постављен баш на Ташмајдан, и које тачно године. :)
А нико ништа не одговори ни поводом бисте "Помирење".
Волим карте али ова монохроматска ми је увек деловала сабласно...као рентгенски снимак.
Ово и није нека стварна карта већ један од многих урбанистичких планских пројеката. Интересантан је овај прстен булевара од Дорћола преко Ђерма и Франше д'Епереа до Мостара.
Касина сигурно познаје неку децу са слике, а година је 1962, пре "Дринке", док смо још били у "Жарку"
Ма 'ајте молим вас, какав Пионирски град....шалим се Вјосњочка :bigsmile:
Ево једне из '65, улаз би заиста био лепши без оваквих мозаика али 'ајде... :smile:
Ovo sa amrelskim postovima zbilja je u celini bas naski! Gavilo i sin. Foruma - ideja ( gavrilovski stil ) je originalna. Jedino, dozvol'cete, mene su jurili bas s amrelom da me biju a ne da me stite od kise [ A, bre, oca ti ma'gupskog, sad odma' cu da ti pokazem ... !!! - a ja bezi/begaj ... - nikada me stvarno nisu udarili ] pa se i dan-danji bojim (crnih) amrela ... itd.
Inace, uvazeni nas ap. Gavrilo me je izbacio kroz lansirnu rampu upucujuci me u pravom trenutku kako se postuje na uvazenom Forumu (uz pomoc i mog sina sa imadzsejkerom). Dakle, on je krivac za moje super/total trivijalne postove ( u usporedbi s pravim postovima "Stubova Foruma" cija imena da i ne navodim i koji podupiru postojanje Foruma).
* * *
Elem, sto se ove donje fotke uvazenog Buka tice: stepenice ciju ogradu vidimo desno u bolnici "Dr Dragisa Misovic" ( tako se i danas, recimo, zove bolnicki centar u Cacku ) vode nizbrdo do neuropsihijatrijskog odeljenja ove bolnice koje je vodio svima poznat i drag nam Prim dr Vladeta Jerotic. Kao nesudjeni neuropsihijatar i ja sam se s njim upoznao, silazeci niz ove stepenice, davne 1971g. ( jos kao student ) ali sam ipak na kraju postao internista ... bilo je i drugih uticaja. grk
Колики је напон у трамвајској контактној мрежи и колико је поље утицаја? Додуше, можемо претпоставити да је у овом случају струја претходно искључена из мреже али судећи по коришћеном "алату" - нисам убеђен.
Једном сам видео једну сличну али још гору слику, почетком 1970-их на Славији. Не сећам се баш да ли је био у питању трамвај или тролејбус али добро знам да се трола тј мотка сломила баш на оном делу код улива Булевара ЈНА/Ослобођења. Настао је лагано један општи кркљанац. У нестрпљивом ишчекивању да диспечери и сервис реше питање одвлачења возила, а желећи да се уклоне и омогуће пролаз, кондуктер се попео на кров и сломљеним крајем мотке давао на момент контакт таман толико да се возило помера "на сец". Нормално, сви пролазници су стајали на тротоарима и гледали несвакидашњи призор.